Jacanje lokalne vlasti.qxd - PALGO centar

26 Uvod u komparativnu studiju lokalne vlasti
kantona je usvojio – ili je trebalo da usvoji do kraja 1999 – odvojeni set zakona
o lokalnoj upravi i slobodno organizuje ogranke tradicionalnih ministarstava za
rešavanje pitanja lokalne uprave ili da ustanovi nezavisna ministarstva u kantonu.
Osim zakona o lokalnoj upravi i ustavnih odrednica, sama Federacija nema
ni zakonodavno telo ni velika ovlaš}enja za upravu podnacionalnim jedinicama.
Umesto toga, kantonima su data ovlaš}enja da uvode poreze i regulativu, da organizuju
sedamdeset i tri opštine u Federaciji kako smatraju za shodno. Tako Bosna
i Hercegovina od Dejtonskog sporazuma ima jedanaest sistema lokalne uprave,
od kojih deset, barem u Federaciji, pokazuje veliku raznovrsnost u razrezivanju
poreza, alokaciji drugih sredstava, opštinskih zadataka i obezbe|ivanju javnih
slu`bi.
Druga grupa ima širu lokalnu autonomiju i samoupravu: ima više od jednog
nivoa lokalne uprave sa izabranim predstavni~kim telima. U ovoj kategoriji, bez
obzira na broj nivoa (dva ili tri), samoupravni oblici postoje u svim – ili makar u
dva nivoa sistema lokalne uprave. Uz opštinski nivo, koji tradicionalno ima samoupravu,
drugi nivo – okruzi i oblasti – tako|e imaju neke elemente samouprave i
lokalne autonomije. Takvi sistemi postoje u Albaniji, Hrvatskoj, Moldaviji i Rumuniji.
Lokalne vlasti drugog nivoa imaju izabrana lokalna tela: ve}a oblasti u Albaniji,
ve}a oblasti (judet) u Moldaviji, okru`ne skupštine u Hrvatskoj i ve}a okruga
u Rumuniji. Osnovna funkcija izabranih lokalnih vlasti drugog nivoa je koordinacija
aktivnosti opština i zajednica na odgovaraju}oj teritoriji, odbrana lokalnih
interesa i organizacija isporuke javnih usluga va`nih za širi region. Ona imaju
veliku ulogu pri donošenju i sprovo|enju planova regionalnog razvoja, odlu~ivanju
o lokalnim porezima i taksama i drugo. Svaka izabrana lokalna vlast na drugom
nivou tako|e slu`i kao mehanizam dr`avne administracije i obi~no su joj date
funkcionalne nadle`nosti centralne vlade. Ovde odnos izme|u centra i lokala
uklju~uje figuru prefekta, uprkos razlikama u primeni ovog mehanizma. U Albaniji,
prefekt je na ~elu neke vrste tre}eg nivoa lokalne vlasti – prefekture – koja
uklju~uje dve do ~etiri oblasti i uskla|uje uslu`ne aktivnosti dr`avne administracije
sa lokalnim jedinicama u zemlji. Prefekt je predstavnik centralne vlasti koji
uskla|uje i koordinira aktivnosti izabranih lokalnih vlasti i teritorijalne javne administracije.
Prefekti u Rumuniji funkcionišu na nivou okruga i opštine Bukurešt,
odnosno oni su na postoje}em nivou lokalne uprave i ne ~ine novi nivo. Njih imenuje
centralna vlada, a njihove osnovne funkcije (veoma sli~ne funkcijama guvernera
u prvoj grupi) su zaštita nacionalnog interesa, zakona i javnog reda, nadziranje
zakonitosti administrativnih akata koje donose lokalne javne vlasti; upravljanje
teritorijalnim administrativnim jedinicama i obezbe|ivanje javnih slu`bi preko
njih. Prefekti u Moldaviji su ovlaš}eni da nadziru rad decentralizovanih slu-
`bi i sprovo|enje zakona bez uplitanja u rad lokalnih vlasti. U Hrvatskoj, pred-