Jacanje lokalne vlasti.qxd - PALGO centar

32 Uvod u komparativnu studiju lokalne vlasti
tela samouprave. Uz to, ustavi svih zemalja koje razmatramo su utvrdili princip
direktne demokratije na lokalnom nivou. Najpopularniji oblik direktne demokratije
je lokalni referendum o pitanjima samouprave i poslova zajednice, što odre-
|uje zakon. Lokalni referendum se organizuje za pitanja za koja se smatra da je
va`no javno mišljenje, pogotovo iz domena aktivnosti lokalne vlasti i pitanja u
vezi sa dr`avnim odlukama u oblasti teritorijalne i organizacije lokalne uprave.
Drugi oblici direktne demokratije – savetodavni referendum, lokalni sastanci (okupljanja)
gra|ana, gra|anske peticije i inicijative razlikuju se od zemlje do zemlje.
Smatra se da je oblik direktne demokratije i pravo gra|ana da prisustvuju sednicama
lokalnog ve}a. Sednice lokalnog ve}a su javne ukoliko zakon ne propisuje
druga~ije. Nedavna praksa lokalne uprave pokazuje da predstavnici izabrani u lokalna
tela nemaju obavezu da izveštavaju javnost o svojim aktivnostima. Iako bi
takav zahtev mogao da pove}a odgovornost lokalnih izabranih predstavnika i da
poboljša njihov odnos sa gra|anima, on se suo~ava sa negativnim stavom zbog
sli~nih postupaka koji su zloupotrebljavani u doba komunisti~kog re`ima. Etni~ki
problemi i njihova rešenja su uvek bili povezani sa nivoom demokratije i u~estvovanjem
javnosti u vlasti. U balkanskim zemljama `ivi veliki broj nacionalnih
manjina i etni~kih grupa. Zbog svog geografskog polo`aja na raskrš}u istoka
i zapada, severa i juga, što je kroz istoriju pogoršavano prisilnom emigracijom
populacije, sve balkanske zemlje (osim etni~ki skoro homogene Albanije)
imaju veliku etni~ku raznovrsnost sa jednom ili više preovla|aju}ih nacionalnih
manjina ili etni~kih grupa. Ustavi svih zemalja proklamuju principe ravnopravnosti
i nediskriminacije. Etni~ka pitanja postoje kao formalni faktori u strukturi
i funkciji lokalnih samouprava u šest zemalja – Jugoslavija, Bosna i Hercegovina,
Makedonija, Moldavija, Hrvatska i Rumunija. Savezna Republika Jugoslavija
se sastoji od dve federalne jedinice – Srbije i Crne Gore. Autonomne pokrajine
koje postoje u Republici Srbiji – Vojvodina i Kosovo i Metohija – po zakonu
se ne posmatraju kao lokalne uprave. Me|utim, one se priznaju kao specifi~ne
lokalne teritorije koje uklju~uju posebne opštine nabrojane zakonom. U Bosni i
Hercegovini postoje dva entiteta: Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska.
Federacija sadr`i kantone sa mešaovitom populacijom (Bošnjaci i Hrvati sa
veoma malim srpskim manjinama na nekim mestima) i kantone sa preovla|ujuje
bošnja~kim ili hrvatskim stanovništvom. Ovi kantoni imaju zakonodavstvo, vlastite
ustave, vlastite guvernere i ministarstva na ~ijem su ~elu ministri.
^ak i tamo gde se etni~ke karakteristike ne smatraju za pravni faktor, politi~ka
pitanja ,majorizacije" i ,,minorizacije" razli~itih etni~kih grupa usporavaju
sprovo|enje etni~kih prava. Moldavski ustav propisuje artikulaciju interesa manjina,
uklju~uju}i i davanje specijalnog statusa nekim regionima u Moldaviji. Zakonodavstvo
u Hrvatskoj obezbe|uje da prava ~lanova etni~kih i nacionalnih za-