IZVJEŠTAJI SA SUĐENJA - Documenta

Pre rata živeo je u Bratuncu i obavljao funkcije direktora Centa za kulturu i predsednika Izvršnogodbora Skupštine opštine Bratunac. Početkom jula 1995. godine broj vojske u gradu se povećao.Iako ga niko nije zvanično obavestio, čuo je da se priprema akcija razdvajanja enkava Žepe iSrebrenice, radi onemogućavanja komunikacije pripadnika Armije BiH. 11. jula 1995. godinesreo je generala Ratka Mladića, na Pribićevacu gdje je otišao kako bi posetio sina koji je biomobilasan u Vojsku Republike Srpske. Susret sa Mladićem bio je neprijatan. General se izvikaona njega upitavši ga šta traži među vojskom i to u civilu i bez naoružanja. Krenuo je u kuću ukojoj su se nalazili vojnici pozadinske vojske kako bi uzeo jednu pušku u slučaju da se ponovosretne sa generalom i tako mu pokaže da je i on spreman za borbu. Pri izlasku iz kuće ponovo suse sreli. General Mladić je bio u društvu generala Živanovića. Živanović ga je prepoznao i javiose, ali se tada Mladić izvikao i na Živanovića. U blizini kuće sreo je Miroslava Deronjića i DragaJosipovića i oni su mu rekli da se kriju od Mladića. Bilo je očigledno da je Mladić neraspoložen,mada je uvek bio težak za razgovor i saradnju. Sledeći susret sa Mladićem odigrao se 12. jula.Naime, prethodne večeri Deronjić ga je obavestio da sledećeg jutra oko 8 časova dođe nasastanak u Komandu bratunačke brigade. U Komandi je sreo Mladića, ali ovog puta u boljemraspoloženju. Osim Mladića u prostoriji su se nalazili Ljubisav Simić, predsednik Skupštineopštine Bratunac, Aco Tešić, zamenik komandanta pozadinske brigade i lokalni sveštenik. Mladićih je pitao šta da urade sa bošnjačkim narodom koji se nakon pada Srebrenice sakupio uPotočarima. Bili su zatečeni pitanjem i odgovorili su da je najbolje da čuju od samog naroda štaželi, da ostane ili ode u Tuzlu i da postupe po njihovj želji. Znao je da Mladić civilnu vlast nijeuvažavao i da ih ne bi poslušao šta god da su predložili. Obavestio ih je da će se u 10 časova uhotelu «Fontana» održati sastanak kome treba i oni da prisustvuju. Rekao je i da će na tomsastanku biti i delegacija Bošnjaka.Na sastanku u hotelu «Fontana» pored svedoka prisustvovali su Ratko Mladić, Dragomir Vasić,Miroslav Deronjić, Radislav Krstić, Ljubisav Simić, dva svedoku nepoznata pukovnika,komandant holandskog bataljona UMPROFOR-a sa zamenikom i tročlana delegacija Bošnjaka usastavu Ibro Nuhanović, Nasib Mandić i jedna žena Ćamila. Sastanak je vodio Mladić. Temasastanka bila je da li će Bošnjaci iz Srebrenice biti evakuisani u pravcu Tuzle i Kladnja ili ćeostati. Mladić im je garantovao bezbednost ukoliko bi ostali, ali Bošnjaci su bili odlučni da odu.U tom trenutku bilo je oko 20 hiljada ljudi koji su čekali u Potočarima. Sastanak je trajao oko satvremena. Morao je biti ubrzo završen jer je javljeno da se ljudi u Potočarima komešaju i dapostoji opasnost da samovoljno krenu. Pred kraj sastanka general je svedoku i Ljubisavu Simićurekao da stanovništvu obezbede dovoljno hrane, vode i ostalih potrepština. Trebalo je da otpočneprevoženje civila, a dok to ne bude obavljeno trebalo im je podmiriti najosnovnije potrebe. Nakraju je Nuhanović prošao generalu i pitao ga da li će biti kako je dogovoreno. Svedok, koji jedobro poznavao Nuhanovića, je prišao njima dvojici i rekao mu da veruje generalu. Rekao mu jeto jer je i sam bio uveran da će dogovor biti ispoštovan, garancija su bili vojnici UMPROFOR-a.U toku sastanka zaključio je da su Mladić i Nasib Nuhanović već održali jedan sastanak i da jezaključke sa tog sastanka Nasib preneo ljudima u Potočare. Tada su odlučili da krenu prema Tuzlii to izneli u «Fontani».Zajedno sa Simićem organizovao je prikupljanje vode i hrane. Opština Bratunac posedovala jedve cisterne za vodu i imala pekaru sa malim kapacitetom. Zato su pomoć potražili u opštiniLjubovija i Zvornik. Dogovor je bio da ih u Potočarima sačeka tročlana komisija i da onadistribuira vodu i hranu stanovništvu. Kako ih nije bilo, njih dvojica su sami započeli sa podelomhrane i vode. Bilo je jako vruće i ljudi je bilo mnogo. Među civilima primetio je samo decu istarije osobe, vojnosposobnih nije bilo. Ubrzo su počeli da stižu autobusi. Nedaleko odatle videoje generala Mladića. Prišao mu je i upitao da li bi mogli invalidi da budu prvi ukrcani sa čime segeneral složio. Za dva sata koliko je proveo tu nije bilo incidenata. Holandski vojnici su napravilikoridon između naroda i autobusa i propuštali ljude u grupama kako bi autobusi pristizali. Nije