IZVJEŠTAJI SA SUĐENJA - Documenta

Krstić traži dve jedinice MUP-a kao pokriće i da će to biti odobreno. To je urađano jer bi uslučaju učestvovanja MUP-a u borbena dejstva Karadžić bio vrhovni komandant oružanih snaga.To je bila borba za vlast između Karadžića i Mladića. Nije se govorilo o tretmanu ratnihzarobljenika, položaju civila, govorilo se samo o pobedi. Ništa nije ukazivalo da će bitizloupotrebe i će se dogoditi zločin. Taj razogovor vođen je dva dana pre pada Srebrenice.Kada je Srebrenica pala trebalo je konstituisati Centar javne bezbednosti Srebrenica (CJB), kojimće komandovati načelnik CJB Zvornik Dragomir Vasić. Njemu je, takođe, upućen dokumentkojim mu se prosleđuje odluka predsednika republike o proglašenju ratnog stanja u Srebernici.Taj dokument trebalo je da sastavi svedok, ali je to uradio predsednik lično, što nije bila praksa išto ukazuje na hitnost i vanredne situacije koje su vladale. Vasić je od svedoka, kao zamenikaministra MUP-a, tražio pomoć u ljudstvu jer je pretila opasnost da Zvornik bude zauzet od stranebošnjačkih snaga, koje su se povlačile prolazeći u blizini Zvornika. Svedok mu je izašao u susret,iako je smatrao da se to ne može desiti.Dana 12. ili 13. jula svedok je prolazio linijom Zvornik-Konjević Polje-Vlasenica-Pale. UVlasenici su ga zaustavili vojnici i preneli mu da ga traži general Mladić i da je potrebno da muse javi u Komandi Drinskog korpusa. Kada se javio generalu video je da je pripit, hvalio sepobedom i rekao da je osvetlao obraz policije. Tu su bili prisutni general Krstić i neki svedokunepoznati oficiri. Čuo je da Mladić izdaje naredbu da se zakopaju leševi. Nije znao o čijimleševima se radi, ali mu je atmosfera bila teška i otišao je. Na putu u Konjević Polju video jegrupe zarobljenih muškaraca koje su čuvali policajci. Prepoznao je jednog komandira i pitao ga jeza zarobljenike. Komandir je rekao da nema dovoljno autobusa da bi zarobljeni bili prebačeni i daim je potrebna pomoć jer je policajaca malo. Pozvao je zamenika komandanta CJB ZvornikManeta Đurića i naredio mu da dođe u Konjević Polje, kako bi njegova jedinica pružila pomoćpri čuvanju i predaji zarobljenika VRS-u.Za gubitke policije čuo je prilikom osnivanja CJB Srebrenica 14. jula. Vasić i on obilazili suZeleni Jadar i tada je obavešten da je došlo do sukoba između zarobljenika i policajaca. U tomsukobu poginuo je jedan srpski policajac a komandant je ranjen. O detaljima događaja se nijeraspitivao jer je bilo drugih hitnih poslova.Dana 14. jula Mane Đurić mu je predao zahtev Ljubiše Beare, tada šefa Uprave vojnebezbednosti, da policija angažuje jednu jedinicu za obezbeđenje tj. egzekuciju ratnih zarobljenika.Svedok je Vasiću i njegovom zameniku Đuriću rekao da više ne ostvaruju komunikaciju sa VRSomi da to isto prenesu Borovčaninu. U tom trenutku je prestala jurisdikcija VRS-a nad policijom.Za vreme napada na Srebrenicu nije znao za operativni plan «Krivaja 95» niti za Direktivu VRS-abroj 7. Nije znao za postojanje zajedničkog plana vojske i policije da se delimično istrebi skupinabošnjačkog naroda iz Srebrenice tako što će muškarci biti ubijeni a žene i deca proterani. O tomenije bio službeno obavešten niti je o tome neformalno čuo od drugih pripadnika MUP-a.Unakrsno ispitivanje svedoka Tomislava KovačaKada je smenjen Miloš Stupar na njegovo mesto postavljen je mlad, školovan oficir. KomandantII odreda Šekovići u julu 1995. bio je Čuturić. Bilo je i drugih odreda u kojima se isto desilo npr.u banjalučkom i odredom u Janji, ali se ne seća imena tih mladih oficira. Čuturića je zapamtio potome što je kasnije poginuo i njegovo prezime se više puta ponavljalo. Za vreme napada naSrebrenicu komandant Brigade Goran Sarić ga je obavestio da je Čuturić odveo odred na teren.Čuturić je bio komandant de facto, ali da li je bio i de iure ne zna. Miloš Stupar nije uopšte bio sajedinicom već je u to vreme bio na odsustvu. Seća se da je dobio informaciju da je Čuturić u