IZVJEŠTAJI SA SUĐENJA - Documenta

Odluka Sudskog većaSudsko veće je odlučilo da se glavni pretres nastavi, uprkos nepojavljivanju trojice optuženih i dase ispitaju tri svedoka odbrane. Sudsko veće je donelo odluku da prema zaštićenim svedocimaodbrane B i C budu sprovedene mere zaštite koje predviđa član 13. Zakona o zaštiti svjedoka podprijetnjom i ugroženih svjedoka. Naime, zaštićeni svedoci svedočili su iz druge prostorije. Ostaliučesnici u postupku pratili su svedočenje na video bimu, na kome se mogao videti izmenjen lik ičuti izmenjen glas svedoka. Takođe, njihovi lični podaci nisu otkriveni.Direktno ispitivanje zaštićenog svedoka BSvedok je pre rata živeo u opštini Srebrenica. Odnosi između pripadnika različitih nacija tada jebio dobar. Od optuženih poznaje Milenka Trifunovića, koji je sa njegovom sestrom pohađaoškolu. Bio je fino vaspitan, sportista i nije pokazivao mržnju prema drugim nacijama.U maju 1995. svedok je napustio svoju kuću, kao i ostali Bošnjaci, jer je tada oranizovanonjihovo iseljavanje iz sela. Tih dana naoružani srpski vojnici dolazili su u selo i često pucali,čekali su da im Bošnjaci odgovore, ali se to nije desilo. Jedanog dana došli su u selo i tražilisvedoka i još par ljudi kako bi pregovarali. Dogovor je bio da Bošnjaci predaju oružje a za uzvratim je garantovana bezbednost. Kako niko nije predao oružje, sledećeg dana u selu se pojaviokomandant srpskih snaga Marko Milanović i rekao da neće biti nikakvih problema i da svi trebada nastave sa uobičajenim životom. Ipak, nakon šest, sedam dana Bošnjacima je naređeno da seisele. Komšije Srbi, među njima optuženi Trifunović i Radovanović, pomagali su u tom iseljenju.Bio je to više ispraćaj nego progon, svedok se seća da su se svi rastali u žaljenju. On je prešao uTuzlu. Bio je pripadnik Armije BiH i vršeći svoju dužnost primio je informaciju da se spremanapad srpskih snaga na Srebrenicu. Pratio je dešavanja pet, šest dana, a zatim je u Tuzlu počeloda pristiže prebeglo bošnjačko stanovništvo. Od njih je čuo priče o tome šta se dešava uSrebrenici. Čuo je da su se neki Bošnjaci predali Srbima, da su se dešavala samoubistva otrovom,da su se Bošnjaci sukobili između sebe i da su bile i borbe sa Srbima. Čuo je da se nešto desilo uKravici. Njegove sestre koje su bile prevezene autobusima su mu rekle da su na putu od Potočarado Tuzle videle mnogo srpske vojske, ali da nikoga od vojnika nisu prepoznale.Jednog dana, dok je bio u Tuzli, ispred prodavnice je došao izvesni Erdemović i hvalio se kako jeu Kravici pobio dve hiljade ljudi. Nije mu poverovao misleći da on samo izaziva, ali se uverio daje to istina kada je tog čoveka video na televiziji kada mu se sudilo u Hagu. O tome ko su bilivojnici koji su ubijali zarobljenike u hangaru Zemljoradničke zadruge Kravica ne zna. Nikadanije čuo da su to bili pripadnici Specijalne policije VRS-a, konkretno vod iz Skelana. Bio jeiznenađen kada je čuo da su Milenko Trifunović, Petar Mitrović i Miladin Stevanović uhapšeni.U svoje selo vratio se 2005. godine. Kako mu je kuća spaljena pomogle su mu komšije Srbi izporodica Trifunović, Marinković, Sekulić i dr. Od kada se vratio nije imao nikakvihmeđunacionalnih problema.Dobrovoljno se javio da svedoči. Za vreme procesa posećivao je optuženog Trifunovića, koji senalazi u pritvoru. Milenko mu je savetovao da iz bezbednosnih razloga ne svedoči. Ipak, on jeodlučio da se pojavi pred Sudom i svedoči o karakteru optuženog.Unakrsno ispitivanje zaštićenog svedoka BO ubistvima u Kravici čuo je mnogo priča, kojima nikada nije mnogo verovao, niti je ikadaprijavio policiji Erdemovića koji se hvalio ubistvima.