IZVJEŠTAJI SA SUĐENJA - Documenta

Glavni pretres: 27.09.2007.Izveštaj: Mirjana Lazić, FHP, Regionalni tim za praćenje suđenja za ratne zločineDirektno ispitivanje svedoka Boriše JankovićaSvedok je 1992. godine živeo i radio u Srebrenici, kada je proteran i bio prinuđen da se preseli uSkelane, gde i danas živi. U maju 1994. bio je mobilisan ali je u novembru zbog povrede okademobilisan. Tada je otvorio prodavnicu u centru Skelana. U blizini njegove prodavnice nalazilase policijska stanica redovne policije, dok se specijalna policija nalazila u naselju Rešagići,udaljenom oko 600, 700 metara. Sve pripadnike policije poznavao je iz viđenja, jer su sesnabdevali u njegovoj radnji.U toku jula 1995. godine odigralo se više događaja kojih se seća. Najpre je 12. jula seoska crkvaslavila slavu Petrovdan. Sledećeg dana, 13. jula poginuo je njegov komšija Krsto Dragičević, atih dana bilo je i nekoliko ispraćaja u vojsku. Jedan od mladića kome je organizovan ispraćaj jeSlaviša Živanović, rođeni brat optuženog Dragiše Živanovića.Uveče 13. jula oko 22:00 časa, dok je njegova supruga bila na ispraćaju kod Slaviše, a on ostaokod kuće obavljajući neke poslove, iz komšiluka se začuo ženski plač. Izašao je da vidi šta sedesilo i tada je video da ispred Krstine kuće stoje pripadnici specijalne policije. Jedan od njih bioje optuženi Miladin Stevanović koji mu je rekao da je Krsto poginuo. Sa Miladinom je stajaojedan vojnik sa zavijenim rukama i još jedan, obojica svedoku nepoznata. Miladin mu je objasnioda je Krsto poginuo tako što ga je ubio jedan Bošnjak, komšija koga je Krsto prepoznao i krenuoda se pozdravi. Taj Bošnjak mu je oteo pušku i pucao u njega. Zatim je mladić sa zavijenimrukama zgrabio pušku za cev, kako bi je oteo, i tako je opekao ruke. Svedok se zatim vratio ukuću kako bi uzeo nešto kafe, šećera i rakije i predao ožalošćenoj porodici. Nakon toga uputio seu kuću gde je bila smeštena specijalna policija. Otišao je do komandira Milenka Trifunovića da bise dogovorili oko nabavke namirnica koje su potrebne za sahranu. Bilo je to oko 23:00 časa.Milenko mu je rekao da on sve nabavi a da će jedinica sakupiti novac i platiti mu. Zatim se vratiokući, a nabavku je obavljao sledećeg dana. Tog dana Čopa [Trifunovića] je sretao više puta. Utoku tog dana Krstino telo u kovčegu je odneto u popovu kuću, gde je bilo do sahrane koja jeobavljena 15. jula. Na sahrani je bilo mnogo naroda. Bilo je petnaestak pripadnika specijalnepolicije koji su ispalili svečanu paljbu. U toku sahrane razgovarao je sa izvesnim Mirkom, kogasu zvali Dugi, koji mu je ispričao istu priču o Krstinoj pogibiji.O «Operaciji Srebrenica» čuo je posle sahrane, kada su počeli pristizati ranjeni i tela poginulih. Odešavanjima u Kravici čuo je mnogo kasnije, 2005. godine kada su optuženi uhapšeni. Ni sada neveruje da su oni počinili taj zločin. Nikada nije čuo da su optuženi spremali bekstvo pre hapšenja.Unakrsno ispitivanje svedoka Boriše JankovićaPosle Krstine sahrane počelo je dovoženje mrtvih iz Srebrenice, jedan od njih bio je njegov rođakAvramović. Nikada nije čuo kako se zove komšija koji je ubio Krstu, kao ni šta se desilo kasnijesa njim. Tih dana, 14. i 15. jula viđao je pripadnike sprecijalne policije koji su se nalazili u selu.Od optuženih viđao je Miladina Stevanovića, Aleksandra Radovanovića, Slobodana Jakovljevića,