IZVJEŠTAJI SA SUĐENJA - Documenta

nepoznata policajca. Nakon desetak minuta došao je i jedan vojnik sa zavijenom rukom. Čuo jeda ga oslovljavaju sa Oficir. Bio je to izrazito lep mladić, srednjeg rasta, crn, imao je tridesetakgodina. Oficir je ispričao da je ruku povredio tog popodneva prilikom zatvaranja bošnjačkihmuškaraca koji su se predali. Jedan od njih oteo je pušku čuvaru i ubio ga. Oficir je pokušao daoduzme oružje i uhvativši cev puške koja je od pucnja bila vrela izgoreo je ruku. U restoranu senisu dugo zadržali jer je Borovčanin obavešten da je Zvornik napadnut i da je u opasnosti. Kadaje Borovčanin napustio restoran, svedok je takođe krenuo i otišao u svoju kancelariju.Nakon par minuta primio je telefonski poziv putem koga je obavešten da se u kancelarijama SDSanalazi pukovnik Lubiša Beara i da je potrebno da mu se javi. Kada je stigao video je dvaspecijalna policajca u kancelariji sekretara stranke, dok je u kancelariji predsednika sedeo Bearasa još dvojicom policajaca. Beara se raspitivao kako Komunalno preduzeće stoji sa mašinama,opremom i ljudstvom. Odgovorio je da postoje dva kamiona, jedan rovokopač i oko šezdesetakljudi. Beara mu je rekao da s raspoloživim sredstvima ode do boksita u Milićima gde će pokopatimrtve. Svedok je to odbio i rekao da bi se tome sigurno suprotstvaio i Rajko Dukić, jer je onzabranjivao nasilje i ukopavanje mrtvih iz drugih opština na teritorije optšina Milići. Beara je bioljut i opsovao je obojicu. Revoltiran time svedok je otišao iz kacelarije zalupivši vrata za sobom.Nakon par sati Beara ga je ponovo pozvao. Prilikom sledećeg susreta rekao mu je da će ga jedanod policajaca umesto u Miliće odvesti do Glogove i da će mu pokazati mesto na kome će rake bitiiskopane.Sutradan ujutru otišao je sa ljudima iz preduzeća do Glogove i počelo se s kopanjem jama. Kakoje za to korišćen utovarivač kopanje je išlo sporo i teško. Zbog toga je Beara poslao rovokopač izZvornika. Radnik preduzeća Rade Đurković je rukovao mašinom. Prvo je iskopana jedna velikaraka dimenzija 15 x 10 m i dubine oko 4 m. Kamioni su počeli dovoziti leševe. Kada je velikaraka bila puna iskopane su još tri manje, okruglog oblika. Jedan oficir koji je bio prisutan rekao jesvedoku da ode do Konjević Polja i proveri da li ima još leševa koji nisu pokupljeni. Na putuprema Konjević Polju prošao je pored Kravice i video stravičan prizor. Ispred hangara zadrugenalazila se ogromna gomila leševa, bilo ih je stotinak, a nedaleko od kamare jedan uniformisaničovek ubijao je ljude koji su ležali na zemlji. Vatrenim oružjem ubio je njih četiri, pet. Svedok tonije pokušao da spreči, čak to nikome nije ni prijavio. Ko je bio taj vojnik ne zna, niti je saznaotko je ubio ostale ljude. Na raskrsnici u Konjević Polju video je četiri, pet tela, među kojima jebila jedna žena. Bilo je i leševa pored puta. U bivšoj osnovnoj školi «Vuk Karadžić» u Bratuncuvideo je takođe ubijene ljude. Sva ta tela odvezena su u grobnicu u Glogovoj. Prema njegovojproceni u masovnoj grobnici ukopano je oko 500-600 tela. Ukopavanje je trajalo dva dana.Narednih dana je obavljeno i čišćenje terena tj. pranje hangara zadruge. Tom prilikom je videodirektora zadruge Jovana Nikolića, ali nisu pričali o događaju i tko je ubio zarobljene muškarce.Čuo je da je tih dana došlo do sukoba i samih pripadnika Armije BiH. Jedna struja nije želela danapusti teritoriju oko Srebrenice, dok je druga bila za povlačenje prema Tuzli. Sukob je doveo domuđusobnog ubijanja, bacane su i bombe. Leševi koji su bili dostupni i nalazili se na livaditakođe su pokupljeni od strane radnika Komunalnog preduzeća i sahranjeni u Glogovoj. Za ostalekoji su se nalazili u šumi pobrinula se vojska. Takođe, u Glogovoj su pokopani i poginuli usukobu Armije BiH i Vojske Republike Srpske.Glogovu je posle ovih dešavanja posetio još jednom u prisustvu haškog istražitelja Žan ReneRueza (Jean Rene Ruez). Tada je video da je neko iskopao još jednu grobnicu, u kojoj je bilo šestparova, odnostno 12 tela čije su ruke bile međusobno vezane žicom.