Dr_Oetker-Srbija-magazin-broj-2

More documents

Recommendations

Info

Intervju 1. mart | 2017. Ljiljana Mitić, Menadžerka finansija 40. godina rada I kada budem bila u penziji, koleginice iz službe će znati da sam uvek na raspolaganju, jer moj odnos prema radu je uvek bio takav, kaže Ljiljana Mitić, Menadžerka finansija Dr. Oetker Srbija, koja ove godine odlazi u više nego zasluženu penziju Činjenica da je prema rezultatima Ankete zadovoljstva zaposlenih 2016. godine, služba Finansija na čijem je čelu Ljiljana Mitić bila najzadovoljnija, potvrđuje da je njen višedecenijski trud, lični primer, transfer znanja i stav da je „jedna od jednakih“ urodio plodom. Sa izuzetnim osećanjem odgovornosti, pružala je predanu podršku gospodinu Zoranu Mitiću u njegovim vizijama i ciljevima, neumorno radeći na tome da se u Srbiju vrati brend Dr. Oetker i razvije tržište, jer, kako kaže „niko to ne može da uradi kao porodica, sa ljubavlju i poverenjem“. Dr. Oetker je porodična firma, a vi ste sa gospodinom Mitićem još pre 20. godina kao porodična firma ušli u pregovore sa nemačkom kompanijom. Kako je to bilo? Ljiljana Mitić, Menadžerka finansija Dr. Oetker Srbija To je bila Zoranova vizija, on je taj koji je imao ideje i ciljeve i krenuo u privatni posao. Ja sam bila mnogo opreznija. U to vreme, pre 20-ak godina, smatralo se da „siguran posao“ pruža neku životnu stabilnost, sigurnost i nisam mu se odmah priključila. On je počinjao, trudio se, borio se i u jednom trenutku kad više nije mogao sam, bilo je normalno da mu se pridružim. Jedino porodica može to da radi sa ljubavlju i poverenjem. Kada je vaša porodična firma viđena kao najozbiljniji partner? Ja sam se priključila kada smo postali jedna od tri distributerske firme. Posle godinu, dve, prepoznati smo kao najozbiljniji, došli su predstavnici Dr. Oetkera u Srbiju i odlučili da mi budemo njihov zvanični distributer za tržište Srbije. To je trajalo par godina, a onda je odlučeno da se oformi sestrinska kompanija i direktno uđe na ovo tržište. Dakle, mi jesmo zaslužni za vraćanje brenda i razvoj tržišta. Imali smo ideje i širinu i zato su nas prepoznali kao najozbiljnijeg potencijalnog partnera. Šta su bili vaši poslovi u tom početnom periodu? Finansije, maloprodaja, logistička podrška, bukvalno smo sve radili. Bili smo zaduženi za sve, od registracije sestrinske firme do početka rada. Bilo je naporno, ali i lepo. Bez tog entuzijazma nema uspeha, jednostavno, posao te gura. Postoji li i dobra strana toga da da se posao nosi kući? Iz ove perspektive, to može da se izdrži neko vreme. Nekada nije dobro, sigurno ne na neki duži period, da nosiš posao kući i da to postane glavna preokupacija. Treba odvajati privatni život i posao, ali to su bili počeci, to je trajalo dve godine, ne više. Pitanje je šta bi bilo da je trajalo duže. Mi smo i odavde nosili posao kući, ali u jednom trenutku smo rekli, nećemo više. Mnogo rada i velika odgovornost traže vreme i posvećenost? Do 2011, do akvizicije dela Centroproizvoda, radila sam nenormalno mnogo. Od osnivanja sam direktorka finansija i controlling, dve funkcije u jednoj. Edukovana sam i za knjigovodstvo i finansije. Nisam imala iskustva u poslu sa internacionalnim kompanijama. Bilo je mnogo novog i morala sam uz rad da učim. Odgovornost je ogromna, ali od početka mog radnog veka ja sam bila jako odgovorna osoba. Kako se Dr. Oetker promenio u odnosu na početak? Porodični duh je nekad bio mnogo vidljiviji. Međutim, modernizacija je neminovna, dolaze mlađe generacije, koje žele da imaju kreativnost i slobodu i treba im dati alate za to, da bi se razvijali. Ne možeš da budeš firma staraca. Vremenom se kompanija Dr. Oetker menjala, modernizovala, a promene su odvele to porodično u drugi plan. Ali i u novim okolnostima to može da se zadrži kroz prihvatanje novog na pravi način. To je ono što je moja želja, da tako funkcionišemo. Nikad se nisam trudila da to materijalizujem, dajem celu sebe i to je to. I kad odem u penziju, koleginice iz službe znaju da ću uvek biti na raspolaganju. Mislim da sam imala samo koristi od takvog 14
Intervju 1. mart | 2017. odnosa prema radu. Poslu oduvek prilazite srcem, emotivno, dajući sve od sebe. Da li je to lakši ili teži put? Bilo je mnogo emotivnije u početku, sada se gubi malo taj deo, ali je zato sve uređenije i rad je lakši. To je i neophodno kada se radi sa više ljudi. Iako je meni žao što se izgubilo to emotivno, bliskost, osećaj zajedništva. Vremenom, postaješ više struktuiran i onda se to gubi, ali se dobija u organizacionom smislu, lakše organizuješ i posao i život. Sve je sada drugačije, modernije, preciznije, uputstva su drugačija. Procesi i procedure su jasnije određeni i sve je mnogo lakše za praćenje u uređenijem okruženju. Aktivni ste učesnik u strukturiranju moderne kompanije u kojoj stasavaju nove generacije. Kakav je vaš lični pristup zaposlenima, prenosite li im i tu vašu srčanost koja se ne uči iz knjiga? Godine 2011, posle akvizicije Centroproizvoda, dobili smo pomoć iz Nemačke koja je preuzela proizvodnju i controlling, tako da su meni ostale finansije i knjigovodstvo, služba od sedmoro ljudi u koju sam unela duh porodičnog, kolegijalnog, stav „ovo je naše“. I mogu da kažem da Finansije i Fakturno odeljenje dišu kao jedno. Uostalom, kada je rađena Anketa zadovoljstva zaposlenih, to je bila najzadovoljnija služba. Trudim se da prenesem znanje, dajem određene odgovornosti, ali i puno razumevanje. Nisam klasičan rukovodilac koji deli zadatke, traži rezultate, nego sam deo tima. Ja sam samo jedna od jednakih i za uzvrat kao rukovodilac i kao čovek imam poštovanje, cene me, a opet, sa slobodom da mi se sve kaže. Osećaj pripadnosti i odgovornosti motiviše vaš tim da radi najbolje što može. Vi ste prirodno radili ono za šta danas postoje različite metode i tehnike. Može mnogo toga da se nauči, neosporno, išla sam i ja na edukacije, zapravo nikada nisam učila više nego sada kada sam pred penzijom. Ali i osećajnost je važna. Naučeno znanje se prenosi, ali samo naučeno, bez osećajnosti, to nije to. Najbolje je kad imaš to u sebi, a onda i naučiš da preneseš, onda je to prava stvar. Ove godine idete u penziju. Jeste li srećni zbog toga? Srećna sam što ću imati više vremena za unučiće, što ću se baviti nekim drugim stvarima za koje sada imam veoma malo vremena, ali pretpostavljam da će mi nedostajati radni tempo. Imate li strepnju šta će se dogoditi kad odete? Ne razmišljam o tome. Ove godine punim 65 i to je gotova stvar, polako pripremam kolege za neke stvari. U ovoj godini nam je i realizacija SAP-a, do odlaska u penziju ću pripremiti moj tim. Ja sam otvorena za pomoć, ali nema toga što ne može da se nauči i nema toga ko je nezamenljiv. Sada je struktura takva. Ja sam dobar poznavalac procesa u firmi, ali SAP je nešto što je i za mene novo, tako da tu neću nedostajati. Nema nezamenljivih. Ali vaš trud, znanje i entuzijazam ugrađeni su u vaš tim. Tim mora da postoji u svakom sistemu. Uvek je u timu neko ko malo odskače, ima širu sliku. Posebno je u početku bilo potrebno videti širu sliku. Kada nema procesa, moraš sam da ih stvaraš. Sada kada se sve struktuira, ja i dalje imam ideje kako i u struktuiranom da se bolje organizuje i sledi. Posao te tera da u svom delu dorađuješ i razrađuješ sve te procese i sisteme da bi posao bolje funkcionisao. Mislim da sam moju službu dovela do određenog nivoa. se trudim da ličnim primerom, odnosom i kontaktom razvijem i podstaknem tu svest da imaš prava, ali imaš i obaveze. Ako shvatiš koja su tvoja prava i ako se tvoja prava poštuju, a Dr. Oetker stvarno poštuje prava zaposlenih, ne zaboravi da si potpisao i ugovor u kojem ima i obaveza. Šta biste preporučili mladim ljudima? Svoje obaveze pošteno odradi. Budi pošten u gledanju i merenju prava i obaveza. Često ljudi vide svoja prava, a ne zapitaju se da li su ispunili obaveze. Čovek treba da bude objektivan i kritičan i sagleda celu sliku. Dr. Oetker daje sva prava i jako se trudi da ih ispuni, ulaže mnogo u razvoj kadrova, što je prednost u odnosu na druge kompanije, ali ne možemo da očekujemo da firma samo daje, a za uzvrat ništa ne dobija. Moraš da razumeš radne procese i zašto je nešto dobro, da bi mogao da ih usvojiš i da radiš mnogo lakše. Rad sa razumevanjem je i za tebe, ali za one s kojima radiš mnogo lakši. Mi provedemo više vremena s kolegama nego kod kuće, još ako moraš da radiš s tenzijom, to ne valja. Da se razumemo, nisu ni meni sve odluke odmah bile prihvatljive ni razumljive, ali sam se trudila da ih razumem i nađem zašto je to dobro. Zaposleni prema vama imaju odnos poštovanja, ali i bliskosti. Vi ste dokaz da i u Srbiji može mnogo da se uradi, da trud i zalaganje imaju smisla. Ja sebe nikada nisam videla kao nekog sa menadžerskom palicom. Uvek mi je bilo mnogo važnije da me ljudi prihvate kao deo tima. Ljudi u Dr. Oetkeru imaju to osećanje pripadnosti, to „mi“, što zadivljuje. Da, puno nas to ima, a ima i onih koji to nisu još izgradili i treba da se integrišu. U velikim firmama, korporacijama, teško je izbalansirati sve to. Znate, neko je jednostavno takav, odan i požrtvovan. Od mojih početaka, uvek sam imala isti odnos prema radu. Ako mi kod nekih ljudi nešto smeta, ja Tek kada razgovaramo s nekim mi u stvari vidimo šta je sve urađeno. Vratili smo Dr. Oetker na naše tržište, plus akvizicija i proizvodnja. Stvarno su to ogromne stvari, ali mi ih ne doživljavamo tako, to je posao, to je normalno. Šta ćete raditi iduće godine u ovo vreme? Već postoji plan da sa unučićima, svi zajedno, odemo negde daleko na odmor. To je plan, ali videćemo. Mi jesmo dosta putovali, ali kratko, po Evropi, a zadnjih 16, 17 godina nigde dalje i na duže. Jedva smo i leti našli vremena da odemo na odmor. 15
Page 1 and 2: Magazin Korporativni 1. mart | 2017
Page 3 and 4: Digitalizacija 1. mart | 2017. Dr.
Page 5 and 6: Četvrta industrijska revolucija 1.
Page 7 and 8: Projektna kultura 1. mart | 2017. P
Page 9 and 10: Timski rad 1. mart | 2017. Rhoda Sp
Page 11 and 12: Kaizen 1. mart | 2017. iskustva iz
Page 13: Vivaldi forum 1. mart | 2017. Žens
Page 17 and 18: Društveno odgovorno ponašanje 1.
Page 19 and 20: Božićni praznici u kompaniji Dr.

Dr_Oetker-Srbija-magazin-broj-2

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?