Optimist magazin 57 (decembar 2020)

SOPTIMIST Osmatračnica
vedoci smo trenda koji polako
zahvata naše prostore, a koji se
odnosi na prisutnost LGBT likova
u reklamama velikih kompanija
i brendova. Tako imamo
Coca-Colu koja podržava Skoplje
Prajd, reklamnu kampanju
Kokte kod nas, ili u Hrvatskoj
Erste Banku i čuvenu „Boli me
Pipi“ kampanju koja je vratila u
prvi plan potpuno zaboravljeni
proizvod, sok „Pipi“. U svetu je to već sveopšti
trend još od kad je među prvima, 1994. godine,
istopolni par imala IKEA, a u jednoj od njihovih
reklama bila su dva muškarca koja se drže za
ruke uz natpis „Otvoreni smo ka svim porodicama“.
Nakon toga, LGBT osobe u reklamama
prikazali su i Kolgejt, Starbaks, Kodak, Dizel,
Coca Cola i drugi. Kao i kod nas, reklame su nailazile
na različite reakcije u različitim zemljama,
IKEA reklamu Italijani početkom devedesetih
nisu najbolje primili, a zbog bilborda „Bez šećera,
bez predrasuda“ na kojima su prikazani
istopolni parovi, pristalice Viktora Orbana su
prošle godine u Mađarskoj pozivale na bojkot
Coca-Cola proizvoda.
Odbijam da aplaudiram multinacionalnim kompanijama
za mrvu medijskog prostora
LGBT+
u reklamama
Piše: Nemanja Marinović
Pre nego što krenemo da aplaudiramo velikim
multinacionalnim kompanijama za ustupljeno
parče prostora na medijskom nebu, bitno
12 www.optimist.rs
je da u obzir uzmemo najbitniji od svih faktora
– novac. Kada ovaj faktor uđe u igru, tada postaje
jasno da li su određene kompanije progresivne
i rade na stvaranju pozitivnih društvenih
promena, ili reaktivne i samo reaguju na
izmenjene tržišne uslove. Da li je devedesetih
godina prikaz istopolnih porodica
bio progresivan i hrabar, a da li je
uraditi to isto danas, u zemlji poput Hrvatske
koja ima legalizovane istopolne
brakove, zaista velika hrabrost (i pored
određenog stepena homofobije koji još
uvek postoji u društvu)? Ili je možda zalaganje
za rodnu ravnopravnost i LGBT
prava deo brendiranja i kreiranja imidža
kompanije kao inkluzivne i progresivne?
Šta kompanijama drugo ostaje,
skandal sa kojim se suočio Waikiki?
Razumevanje ovog fenomena neodvojivo
je od razumevanja funkcionisanja
advertajzinga, pre svega kada su
u pitanju ciljne grupe. Teorija o „masovnim
medijima“ i „masovnoj publici“
odavno je napuštena i postali smo svi
svesni toga da ništa nije „masovno“ i
ništa ne konzumiraju svi, pa čak ni većina
ljudi. Sve se svodi na jasne, dobro definisane
ciljne grupe i „gađanje“ pravih korisnika u
pravo vreme. LGBT populacija nije malobrojna,