Optimist magazin 57 (decembar 2020)

MOPTIMIST Intervju
anifestacija "Muzeji za
10" ove godine održava
se i u Galeriji Matice srpske,
a posetioce očekuju
dešavanja i
programi posvećeni inkluziji
i ravnopravnosti.
Među tim dešavanjima je
kustosko vođenje kroz
stalnu postavku "Kvir u
muzeju, kustosa Nikole
Ivanovića. Priča o kviru u muzeju ima za cilj da
ukaže na (ne)vidljivost rodnih i seksualnih identiteta
koji izmiču heteronotmativu, kako u umetničkim
tokovima 20. veka, tako i u muzeološkoj
praksi.
Kako je uopšte došlo do programa „Kvir
u muzeju“?
Kao i prethodnih šest godina i ovaj put smo rado
učestvovali u manifestaciji „Muzeji za 10“ koji organizuju
muzeji širom Srbije. Ovogodišnja tema
bila je „Muzeji za jednakost: raznolikost i inkluzija“
koja je imala za cilj da podstakne jačanje
raznolikosti i inkluzije u ustanovama kulture.
Među programima koje smo organizovali tih
sedam dana, koja su se ticala pitanja rodne ravnopravnosti,
nacionalne raznolikosti i inkluzije
u muzeju, našao se i kvir kao nešto o čemu do
sada nismo razgovarali. U februaru ove godine
u muzeju Tate u Londonu održana je velika debata
„What does a
queer museum
look like?“. Bio je to
vrlo inspirativan
razgovor koji je trajao
tri sata. Smatrali
smo da je tema
ovogodišnje mani-
Kvir u muzeju
Nikola Ivanović
festacije idealna
prilika da i mi postavimo
ovo pitanje
i otvorimo novo poglavlje
i novu temu
Razgovarao: Predrag Azdejković
za muzeje u Srbiji.
Programe Galerije
Matice srpske kreira
tim Odeljenja za programe i prezentaciju zajedno
sa upravnicom dr Tijanom Palkovljević Bugarski
i sve što izlazi kao naš produkt oslikava i
politiku naše ustanove. Mi kao muzej moramo
biti otvoreni za dijalog na sve vrste tema, jer
28 www.optimist.rs
dužnost svakog muzeja je pristupačnost, inerakcija
sa društvom, i komunikacija o problemima
i pitanjima kojа se tiču vremena u kojem živimo.
Možda zvuči paradoksalno jer se muzeji uglavnom
bave prošlošću, ali tu leži ključna stvar –
tražiti u prošlosti odgovore na univerzalna pitanja,
a ne zarobljavati se u njoj.
Često čujemo kritike „vama je sve kvir“.
Šta bi to bilo kvir u slikarstvu, a da nije
ovo kritičko „sve“?
To pitanje sa ovim problemskim “sve” moglo bi
biti postavljeno (i postavlja se) i unutar same
nauke i kvir teorije. Sa razlogom ili ne, činjenica
je da kvir pretenduje da, kao krovni pojam,
obuhvati sve one pojave i identitete koji su van,
ne samo heteronormativa, nego normativa načelno.
Kada je reč o dosadašnjim interpretacijama
kvira u umetnosti vidljive su te raznolike
pozicije sa kojih se tumači pojam kvira u vizuelnoj
kulturi. Da bismo razumeli šta je to kvir u
umetnosti, moramo odabrati poziciju sa koje
gledamo.
Da li to znači da je kvir prisutan u svakom
muzeju i da ga samo treba pronaći i
osvestiti?
Sve što je (bilo) prisutno u društvu, prisutno je
i u muzeju na ovaj ili onaj način. U procesima
institucionalizacije određenih društvenih pojava,
a upravo unutar takvih procesa je nastao
muzej, ne možete da izbegnete politizaciju, odnosno
diskurse o
normativu ili nametnutim
hegemonim
modelima.
Samim tim, ne možete
da izbegnete
ni ono sa druge
strane tog normativa.
Jedno ide uz
drugo –„normalno“
sa sobom nosi i
„drugačije“ kao
svest i kategoriju.
Da, kvir postoji u
svakom muzeju –
to je neko od publike,
neko od zaposlenih, neko od umetnika
čija su dela izložena ili tema nekog umetničkog
dela. Ne moramo nužno uvek da ga vidimo, dovoljno
je za početak da osvestimo činjenicu da
ono postoji.