Optimist magazin 57 (decembar 2020)

OPTIMIST Osmatračnica
te reklame promovisanje proizvoda, a ne ljudskih
prava. Ljudska prava su tu sredstvo. Sredstvo
koje prodaje (proizvod), sredstvo kojim se
kupuje (konzument). To jasno pokazuje selektivnost
tih kampanja. U nekim zemljama su ih radili
mnogo ranije, u nekim rade sad, u nekim još
uvek nisu i neće u skorije vreme. Zato što im
neće doneti dovoljan benefit i zato što neće da
narušavaju svoju poziciju u društvima gde to još
uvek nije u dovoljnoj meri prihvaćeno. Kada
bude, uradiće to bez problema i nazvati sebe
„pionirima“.
Mnogo važnije pitanje od toga ko je kakvu
kampanju pokrenuo jeste – da li se te kompanije
uključuju na drugi način u pitanja od društvenog
značaja, na način koji im ne donosi direktan
benefit? Da li podržavaju projekte, doniraju organizacije,
fondacije? Da li su dali nekoj organizaciji
novac za kampanju podizanja svesti koja
ne zahteva da njihov logo vrišti sa svakog bilborda?
Još važnije pitanje – kako se osećaju radnici
u tim kompanijama? LGBT pitanje, kao i
feministička pitanja, neodvojivo je od pitanja
radničkih prava. Ne zanima nas flašica Coca
Cole, hoćemo da znamo kako se osećaju na
poslu i koliko su plaćeni oni koji tu flašicu proizvode,
kakva je profesionalna klima, da li su žene
zaista plaćene jednako kao muškarci na istoj poziciji,
kakva je struktura moći i koliko ima žena
na rukovodećim pozicijama, kako se osećaju na
poslu LGBT osobe i da li trpe diskriminaciju, da
li „+1“ na koktelima može da im bude partner/ka
istog pola ili su za sve kolege oni „samci i samice“
te uvek rade za praznike kako bi njihove strejt
kolege i koleginice iste mogli da provedu sa porodicom
ili „drugom polovinom“. Što povlači najvažnije
pitanje – koliko u tim progresivnim
kompanijama ima autovanih LGBT osoba i na
kojim pozicijama? Ova pitanja novinar treba da
postavi „brend menadžerima“ tih kompanija a
ne ono čuveno - „Kako ste se odlučili da uključite
istopolni par u svoju reklamu i smatrate li taj
potez hrabrim?“.
Potpuno je nevažno da li će kompanije u
delić svog debelo plaćenog medijskog prostora
uključiti LGBT osobe, već da li posluju u skladu
sa vrednostima na osnovu kojih se promovišu.
Ukoliko im se u vrhu piramide nalaze isključivo
beli cis heteroseksualni muškarci, ukoliko se inkluzivnost
ne ogleda i u strukturi njihovih zaposlenih,
te ukoliko medijski prostor plaćaju
novcem zarađenim na osnovu eksploatacije
rada nedovoljno plaćenih radnika – neka hvala,
takva podrška i takav „progres“ koji donose nikome
nije potreban.
14 www.optimist.rs