Optimist magazin 57 (decembar 2020)

OPTIMIST Osmatračnica
da su najverovatnije optužbe pokrenute od strane
njegovih konkurenata na Jutjubu, ali u međuvremenu
je optuženi izgubio mnogo pratilaca, sponzora
i novca, a govorio je i o mentalnim
problemima sa kojima se borio usled tog skandala.
Ovo je samo jedan primer koji pokazuje da, ma šta
mislili o nekome i njegovom radu ili stavovima –
opasno je kada masa preuzme u svoje ruke donošenje
odluka, bez dovoljno informacija.
Kultura otkazivanja neće napraviti društvenu
promenu i to je najveći problem. Institucije
neće raditi bolje. Žrtve neće dobiti pravdu
ili odštetu ili će se to desiti u malom broju slučajeva
gde žrtva ipak ima neki pristup medijima.
Nećemo stvoriti društvo u kome se to neće ponoviti
nekom drugom, što treba da nam bude
cilj. Uzmimo kao primer, recimo, Sherry Pie. Ona
je diskvalifikovana iz finala serijala, optužbe su
bile istinite, čim se i sama izvinila zbog toga
javno. Ona nije nastupila u finalu, ali se nikakva
promena nije desila. Stvar se mora rešavati
negde drugde, institucije moraju da rade. I epilog
svakog tog tvita koji se pojavi, svake ispovesti,
treba biti na sudu.
Kultura otkazivanja negativno utiče na kulturu
i umetnost. „Kenselovanje“ Sherry Pie je u velikoj
meri snizilo kvalitet poslednje sezone, kao što
je odlazak Kevina Spejsija upropastio jednu od
najboljih serija u istoriji. I to je velika šteta i gubitak
za umetnost. Odluka je donesena na internetu, za
mnoge slučajeve nikad nećemo saznati šta je
istina, a velike karijere i veliki talenti mogu biti bespovratno
izgubljeni. Ukoliko je Kevin Spejsi kriv,
treba da odgovara na sudu, dobije prikladnu
kaznu, odsluži je i nakon nje se vrati ili ne vrati
glumi. Ne da bude osuđen unapred, da se jedna
velika karijera ugasi, a nakon toga svi nastavljamo
po starom do nekih novih aktera i suštinski i sistemski
se ništa krucijalno nije promenilo.
Kultura otkazivanja negativno utiče na slobodu
govora. Potrebno je i neophodno javno
reagovati na neprikladne izjave ili ponašanje u
javnosti, posebno od ljudi koji imaju medijsku
moć. Ali, kultura otkazivanja može dovesti do
toga da se ugasi kultura dijaloga i da se na
osnovu neke izjave, koja može biti i loše sročena
ili protumačena, ili izgovorena u prošlosti nepromišljeno
te onaj ko je izgovorio više ne stoji iza
nje – nečije mišljenje ili stav automatski diskredituje.
Kritičari kulture otkazivanja navode da
ona dovodi do izvesnog konformiranja stavu ja-
16 www.optimist.rs
vnosti ili stavu većine. To ima pozitivne aspekte,
kada se kenseluje nečiji govor mržnje, ali uvek
može imati i drugu stranu, te dovesti do napada
na određene ljude samo zato što iznose stavove
sa kojima se većina ne slaže. Biljana Srbljanović
je čest slučaj, kao i svi „soroševci“ u globalu.
„Kenseluju“ se, ipak, oni koji imaju manje moći.
Ponovo primer Sherry Pie. Nju je „kenselovao“ Ru-
Paul, osoba koja je godinama na meti kritika na
društvenim mrežama zbog transfobije, između
ostalog, jer je mnogo tu još skandala i lošeg tretmana
učesnica rijalitija. RuPaula, kao dominantnu
kulturu dreg umetnosti, koji drži monopol na dreg
u mejnstrimu – niko ne kenseluje. Džoni Dep je izgubio
ulogu, tj. „zamoljen je da se povuče“ iz franšize
koju piše žena koja je „kenselovana“ na
internetu, ali ipak na nju to nije uticalo previše. Jer,
milioni su u pitanju, a autorska prava njena. Iako
svi ovi ljudi, ukoliko su optužbe tačne, imaju više
moći nego njihove žrtve, opet to nisu ljudi na najvišim
pozicijama moći. Oni su još uvek nedodirljivi.
I vrlo često ne samo nedodirljivi, već postaju neki
vid moralnog arbitra. A moralni arbitri su opasni,
bez obzira da li je to pojedinac, ili čitava javnost
koja odlučuje da li je nešto dobro ili loše, moralno
ili nemoralno, pristojno ili nepristojno. Kultura otkazivanja
je u mnogim slučajevima zaštitila žene
žrtve nasilja, to je njeno nesumnjivo najveće dostignuće,
ali nemojmo zaboraviti da su isto tako
žene bile česte žrtve neke vrste kulture otkazivanja,
kada su gubile uloge ili ugovore jer su se ponašale
slobodnije nego što javnost smatra da
treba, zato što su im izašle u javnost privatne fotografije,
ili su prosto imale više partnera nego što
javnost smatra da treba da imaju.
Kultura otkazivanja i društvene mreže utiču
na sudske procese. Ovo moram podvući još jednom.
Ne sme se vršiti pritisak na sudstvo, nikakvim
vezama ili rodbinskim, partijskim ili bilo
kojim drugim odnosima, ali ni protestima gde
se zahteva „pravda“ ili „prava kazna“ za neko
delo, o kome zapravo ne znamo ništa. Prvo, detalji
sudskog procesa ne smeju biti u javnosti
dok se ne utvrde činjenice. Sudska odluka mora
biti objektivna i na osnovu zakona, a ne na
osnovu toga što masa ispred smatra da neki zločin
zaslužuje 15, 30 ili 40 godina. Narod ne može
da zna sve činjenice, niti je stručan da donese
odluku o adekvatnoj kazni za određeno delo. U
suprotnom, nismo daleko od spaljivanja veštica
ili kamenovanja ili vešanja na ulici.