Optimist magazin 57 (decembar 2020)

AOPTIMIST Intervju
ustrijski film „Crno belo
šareno“ je priča o odrastanju
mlade devojke
Matilde, koji plašljivo i
zbunjeno istražuje svoju
ličnost. U potrazi za velikim
životnim pitanjima i
odgovorima, Matilda se
tokom jednog vikenda
susreće sa porodicom,
prijateljima i strancima,
ne bi li pronašla izlaz iz mladalačke konfuzije.
Kroz ovaj kratak sinopsis naziremo popularnu
coming-of-age stilsku orijentaciju, kao specifičan
podžanr drame sa mladim ljudima u glavnim
rolama. Reditelj ovog ostvarenja David
Moser is Austrije, kome je „Crno belo šareno“
debitantski dugometražni film.
No ovaj filmski stvaralac nije nimalo neiskusan
– još 2009. je počeo da se bavi
produkcijom, a 2014. je osnovao i svoju
kompaniju, pritom paralelno radeći kao
direktor fotografije, autor kratkih filmova,
ali i na projektima za komercijalne
klijente. Moser za Optimist govori
o svojim autorskim svetonazorima i
filmu koji će biti prikazan na Merlinka
Festivalu, koji je ove godine na repertoaru
od 3. do 6. decembra u Domu omladine
Beograda.
Bavili ste se različitim video formatima
pre prvog dugometražnog
filma – od rada sa komercijalnim
klijentima do kratkih filmova. Koliko su
sva ova iskustva formirala vaše umetničke
poglede?
Mislim da mi komercijalni rad nije previše oblikovao
umetničku viziju. To je drugačije polje. Ali
kada se radi o različitim kratkim filmovima, oni
su mi dali dobru ideju u kom smeru bih mogao
da krenem. Moj najveći korak je bio rad na kratkom
filmu u Buenos Ajresu. U stranoj zemlji je
lako osetiti se slobodno i isprobati nove stvari.
Tamo smo zapravo radili istom metodom kao
sada, na filmu „Crno belo šareno“. Improvizacija
na setu i rad sa amaterskim glumcima su bili
veoma zabavni. Takođe, vremenske prilike koje
smo mogli da iskoristimo za snimanje bez veštačkog
osvetljenja su od velike koristi za niskobudžetne
produkcije. Dosta sam naučio i iz
intervjua i podkasta velikih imena filma – Terrence
Malick, Richard Linklater, Derek Cianfrance,
Wong Kar Wai, Christopher Doyle, i Emanuel
Lubezki su prva imena koja mi padaju na
pamet.
Kako ste došli na ideju za priču na kojoj
ste zasnovali film?
Ideja je rođena toliko davno, da na ovo pitanje
ne mogu da odgovorim baš precizno. Ali mislim
da se film zapravo uopšte nije izrodio iz neke
jasne prvobitne ideje. On je nastajao s vremenom.
Mnogi ljudi su radili na njemu i doprineli
mu. Iskustva iz svakodnevnog života, neočekivani
događaji na lokacijama, glumci i procesi u
montaži filma, sve to zajedno je oblikovalo priču
u njen konačni oblik. Najvažnije je bilo da budemo
otvoreni za spontanost. Mislim da mi je
David Moser
film može da menja živote
Merlinka festival
40 www.optimist.rs
najvažniji cilj da se sve više i više oslanjam na
sopstvenu intuiciju. Najveći broj odluka je zasnovan
na tome.
Šta vam je bilo najvažnije prilikom pisanja
Matildinog lika?
Njen lik je proizvod divne saradnje sa glavnom
glumicom Clarom Diemling. Dugo smo prijatelji
i naši razgovori su mi mnogo toga otkrili u vezi
sa Matildinim likom. Nadalje je mnogo toga zavisilo
od trenutka u kome smo snimali. Clara je
u glumu utkala i svoja trenutna osećanja. Najvažnije
je bilo da stvorimo opipljiv, i pre svega
autentičan glavni lik. Filmovi sa lošom glumom
mogu da budu pravo mučenje, a ja nisam mazohista.
Iskrenost i autentičnost su u mom glavnom
fokusu.
Kada govorimo o filmovima o odrastanju,
da li ste imali neki poseban uticaj ili uzor?
Svakako da postoje neki filmovi ovog žanra koji