VENČALA SAM BIVŠEG MUŽA S DRUGOM - World Kiosk Online

14
ka, koliko god se trudio da
dokaže suprotno, pogađaju.
Odlučili smo da uđemo
u sve to pa smo morali i da
najavimo promene…
– Iju, crna kćerko… –
zakukala je majka kada
sam došla da njoj i ocu
saopštim naše namere.
Ispričala sam im sve osim
svoje potajne strepnje…
Ipak, nisam ih zavarala…
– Ostavićeš čoveka da se
domognete para? E, moja
deco, pare dođu i prođu…
Držite se vi jedno drugog.
– Mama, u dugovima
smo. Držaćemo se, ovo ne
znači da se zapravo razvodimo
– pokušala sam da joj
objasnim ono što je i meni
bilo teško objašnjivo.
– I, kažeš da je on to
predložio? – i otac se
uključio. Gladio je brkove
i uvrtao krajeve, što je
moglo da znači samo to da
nešto smišlja. Isuviše sam
ga dobro poznavala.
– Da. On će ići da radi,
on je stupio u kontakt s tim
ljudima.
– Sećaš li se Katičine
kćerke Jelene? – odjednom
je upitao. Katica je bila njegova
sestra po ocu, a Jelena
njena kćerka koja je živela
u Nemačkoj, a sa kojom se,
sticajem okolnosti, godinama
nismo ni videli ni čuli.
– Šta s njom? – nestrpljivo
sam uzviknula. Živci su
mi zbog svega bili napeti
kao strune, pa me ”leve”
teme ni najmanje nisu
interesovale.
– Vidiš… Nisu mi čista
posla s tim tvojim Željkom
– poverljivo se nagnuo
prema meni, na šta
je i majka učinila isto. Sve
je podsećalo na scenu iz
filma ”Balkanski špijun”.
– Elem… Ja bih da pozo-
5/11
vemo Jelenu, uzeću njen
broj od Katice, pa da nam
ona to preko svojih ljudi
proveri… Ko zna, možda
se on već spetljao s
tom Švabicom, a ovako
samo želi da opere ruke
od svega. Gospodin da se
elegantno izvuče, a tebi
da ostavi dugove i ljagu
na imenu... Ne može to
tako... – lupio je šakom
po stolu.
Moje sumnje su se
produbile
Videla sam da nema
svrhe da se raspravljam s
njima pa sam se uputila
kući. Sa Željkom se ponovila
priča od prethodnog
dana. Uveravao me je da
nemam razloga za sumnju.
A ja... Volela sam ga. Bilo je
dovoljno da me pogleda i
sve sam mu verovala.
Sledećeg dana našla sam
se s Nadom i Sandrom,
najboljim prijateljicama.
Posle lošeg iskustva s roditeljima,
odlučila sam da
još samo njih uputim u dešavanja
u vezi s razvodom.
Bile smo isuviše bliske da
bih im to krila.
Kada sam im ukratko
sve objasnila, izgledale su
kao da treba da mi izjave
saučešće.
– Načisto si u vezi sa razlogom?
– upitala je Nada,
na šta ju je Sandra, inače
miroljubiva i povučena,
udarila po ruci.
– Ti uvek moraš da sumnjaš...
Nije sad to najvažnije
pitanje.
– Nego? – nakostrešila se
ratoborna Nada.
– Pitanje je kakva je ta
nova...
Pogledale su se zaverenički.
Da, to je bilo pita-
nje koje me je sve vreme
mučilo.
– Mislite da, ako dobro
izgleda, ima šanse...? – bojažljivo
sam pitala.
– Draga – saosećajno me
je pogledala Nada. – Svaka
ima šansu ako se dovoljno
potrudi. Znaš kakve
su žene. Evo, moj slučaj...
Sergej nikada ne bi bio
moj da mu prvo nisam bila
ljubavnica. Samo ja znam
kroz šta sam prošla dok se
nije rešio te namiguše... –
pričala je ozbiljno, na šta
smo se Sandra i ja nasmejale.
Zapravo je Nada bila
namiguša i nje Sergejeva
prva žena nije mogla da se
reši dok na kraju nije digla
ruke i od Sergeja i od braka.
Ali baš je to bilo ono što
me je brinulo. Značilo je da
se upornost i te kako isplati.
Uglavnom, i to okupljanje
uz kafu bilo je totalni
fijasko. Produbilo je moje
sumnje i kao rukom odnelo
odlučnost da verujem u
Željka i naš brak, koliko
god apsurdno zvučalo.
Papire koji su nas formalno
razdvojili potpisali
smo rezignirano, nekako
ravnodušno, ali i pomalo
bojažljivo. Otišli smo posle
svega kući, kao da se ništa
nije dogodilo.
Dok je Željko prikupljao
papire za odlazak, meni se
pružila prilika za napredovanje
na poslu. Pored
ostalih administrativih
zaduženja, ponuđeno mi
je da vikendom, jedne subote
u mesecu, obavljam
posao matičara. Kako će
mi ubuduće i tako trebati
nešto da popunim vreme
upražnjeno razvodom, to
sam drage volje prihvatila.
Ako sam se ja razvela, ne
znači da ne treba druge da