VENČALA SAM BIVŠEG MUŽA S DRUGOM - World Kiosk Online
VENČALA SAM BIVŠEG MUŽA S DRUGOM - World Kiosk Online
VENČALA SAM BIVŠEG MUŽA S DRUGOM - World Kiosk Online
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
42<br />
– Javi mi se posle razgovora<br />
s njim. Nadam se da ćeš biti<br />
zadovoljna.<br />
– Važi, sutra ću otići u njegov<br />
atelje, pa ću možda navratiti<br />
do tebe da ti ispričam<br />
kako je bilo. Nego, Marko, ti<br />
ga ipak znaš... da nije on od<br />
onih koji s vrata spopadaju<br />
devojke?<br />
– Što se toga tiče, ne moraš<br />
da brineš. Obično on mora da<br />
se brani. Uostalom, ako se plašiš,<br />
reci da si moja drugarica i<br />
ništa ti se neće desiti... ako ti<br />
ne budeš htela.<br />
– Opet počinješ! Rekla sam<br />
ti da me matorci ne zanimaju!<br />
– Dobro, dobro... Šalim se.<br />
Zavele su<br />
me plave oči<br />
Tog jutra kasno sam ustala<br />
i, čim sam popila kafu, spremila<br />
sam se i krenula u atelje.<br />
U ruci sam čvrsto držala<br />
papirić s adresom dotičnog<br />
Filipa Jankovića. Lako sam ga<br />
pronašla pošto je živeo u Markovoj<br />
zgradi, samo na drugom<br />
ulazu. Bila sam nervozna pa<br />
sam odlučila da se pešice popnem<br />
do trećeg sprata da bih<br />
se usput malo pribrala.<br />
Ne znam šta sam očekivala<br />
da vidim, ali kada su se vrata<br />
otvorila, zbunila sam se. Preda<br />
mnom je stajao visok tamnokosi<br />
muškarac s najplavljim<br />
očima na svetu. Na sebi je<br />
imao staru majicu umazanu<br />
bojama. Bio je toliko privlačan<br />
da su kolena počela da mi klecaju.<br />
Nikakvo čudo što ga devojke<br />
opsedaju, pomislila sam.<br />
– Izvinite, koga tražite?<br />
– njegov glas vratio me je u<br />
stvarnost.<br />
Pocrvenela sam kao klinka<br />
zbog svojih grešnih misli.<br />
– Ja sam... ovaj... Markova<br />
drugarica. Rekao je da vam<br />
je potreban model, a meni<br />
5/11<br />
je potreban posao... pa sam<br />
mislila...<br />
Bože, šta mi je, ne mogu da<br />
sklopim suvislu rečenicu! Šta<br />
li će ovaj čovek misliti o meni?<br />
– Odlično... uđite.<br />
Bio je to stan pravog umetnika:<br />
posvuda platna, boje,<br />
četkice različitih veličina i miris<br />
terpentina. Zbunjena, sela<br />
sam u najbližu fotelju.<br />
– Niste mi rekli kako vam<br />
je ime?<br />
– Biljana.<br />
– Drago mi je, Biljana... Jeste<br />
li za kafu ili nešto drugo?<br />
Čaj, sok?<br />
– Može kafa, hvala.<br />
Jedva sam čekala da ode u<br />
kuhinju i da za trenutak ostanem<br />
sama. Bilo mi je potrebno<br />
da se malo priberem od iznenađenja.<br />
Mada, Marko mi je<br />
rekao da je tip šarmantan i da<br />
dobro izgleda...<br />
Ipak, nije to razlog da se<br />
ponašam kao zaljubljena<br />
šiparica. Došla sam da razgovaramo<br />
o poslu. Uspela<br />
sam da se smirim, ali to je<br />
kratko trajalo. Čim se Filip<br />
vratio noseći dve šolje kafe,<br />
osetila sam da sam ponovo<br />
pocrvenela. Ruke su mi drhtale<br />
i čvrsto sam držala šolju<br />
obema rukama da je ne bih<br />
ispustila.<br />
– Marko vam je rekao šta mi<br />
je potrebno?<br />
– Da.<br />
– Dolazili biste u moj atelje<br />
nekoliko sati dnevno. Novac<br />
ćete dobiti kada slika bude<br />
završena, za, otprilike, mesec<br />
dana. Bićete plaćeni po satu.<br />
Rekao mi je iznos i, priznajem,<br />
bila sam prijatno<br />
iznenađena.<br />
– Znači, odgovaram vam.<br />
Mislila sam da ćete prvo razmisliti<br />
pa ćete mi naknadno<br />
javiti.<br />
Pogledao me je pravo u oči<br />
i tiho je rekao:<br />
– Biljana, lepi ste kao anđeo,<br />
nema potrebe da razmišljam.<br />
– Hvala vam – rekla sam<br />
zbunjeno. – Ali, moram<br />
još nešto da vas pitam, ono<br />
najvažnije...<br />
– Recite.<br />
– Zanima me da li je u pitanju<br />
samo potret ili...<br />
– Nećete morati da se svlačite,<br />
ako na to mislite – nasmešio<br />
se. – Uglavnom radim<br />
portrete, eventualno nagoveštaj<br />
blage erotike, ali sve je<br />
diskretno, ne brinite.<br />
– Onda prihvatam.<br />
Na brzinu sam popila kafu<br />
i rekla da moram da krenem.<br />
– Da li vam odgovora sutra<br />
oko dva?<br />
– Biću tačna.<br />
Kada smo došli do vrata,<br />
pružio mi je ruku. Bila je<br />
topla i nežna, pa sam poželela<br />
da taj trenutak nikada ne<br />
prođe.<br />
Izašla sam iz zgrade i sela<br />
na prvu klupu u parku. Udahnula<br />
sam duboko. Ko zna da li<br />
je ovo pametno?<br />
Nisam se plašila njega.<br />
Plašila sam se sebe...<br />
Prepustila sam mu se<br />
Svaki dan išla sam u Filipov<br />
atelje provodeći tamo po<br />
tri-četiri sata. Nismo mnogo<br />
razgovarali dok je slikao. Stekla<br />
sam utisak da se, dok radi,<br />
sasvim isključi. Morala sam,<br />
naravno, da gledam u njega i<br />
bilo mi je teško da ostanem<br />
mirna. Srce mi je udaralo kao<br />
ludo i... postala sam svesna<br />
činjenice da se iz dana u dan<br />
sve više zaljubljujem u njega.<br />
Znala sam da je to glupo, da<br />
on prema meni ne oseća ništa<br />
i da ga ozbiljna veza ne zanima,<br />
a ja na nešto drugo nisam<br />
bila spremna da pristanem.
Change language