VENČALA SAM BIVŠEG MUŽA S DRUGOM - World Kiosk Online
VENČALA SAM BIVŠEG MUŽA S DRUGOM - World Kiosk Online
VENČALA SAM BIVŠEG MUŽA S DRUGOM - World Kiosk Online
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
28<br />
se upoznamo. Kao da me je<br />
pomalo ignorisala. Nikada<br />
se nisam najbolje snalazila u<br />
sklapanju prijateljstava. Bila<br />
sam previše ćutljiva, stidljiva,<br />
pa su bučne, slobodne i otvorene<br />
drugarice prilazile meni.<br />
U našem kraju takvih je bilo<br />
najviše. Zato nikada nisam<br />
imala najbolju drugaricu.<br />
Ustala sam s klupe i krenula<br />
prema nepoznatoj devojčici.<br />
Nešto u meni nagnalo me<br />
je da tako postupim. Predosećala<br />
sam... Uzvratila mi je<br />
pogledom čuđenja i iznenađenja.<br />
Beše oprezna pa sam<br />
slutila da će me odbiti i ismejati,<br />
onako kako to čine starije<br />
devojčice. Potom se okrenula<br />
jer je neki glas dozivao njeno<br />
ime i bila sam spremna da se<br />
okrenem i vratim na klupu.<br />
– Hej! – iznenada mi se<br />
obratila. – Ja sam Emilija, vaša<br />
nova komšinica!<br />
– Ja sam Vesna, živim tu, u<br />
ovoj ulici. Eno, u onoj kući sa<br />
zelenom kapijom – prstom<br />
sam pokazala na drugu stranu<br />
ulice. Ona se nasmešila,<br />
klimnula je glavom.<br />
– Drago mi je – reče. – Hoćeš<br />
li da mi pokažeš gde je najbliža<br />
prodavnica? Čula si moju<br />
mamu kako zapoveda! Moram<br />
da je poslušam. Oni sada imaju<br />
mnogo posla, tek smo doputovali.<br />
Prihvatila sam njen<br />
poziv. Hodale smo jedna kraj<br />
druge na popriličnom rastojanju<br />
i nismo mnogo pričale<br />
predosećajući da je pred nama<br />
čitav život i da ćemo se narazgovarati.<br />
Tako sam upoznala<br />
Emiliju i od tog dana ništa više<br />
nije bilo kao pre, sve je bilo uzbudljivije<br />
i lepše.<br />
Bila je moj oslonac<br />
i zaštita<br />
Doputovala sam u rano<br />
predvečerje i duž naše uli-<br />
5/11<br />
ce uključene svetiljke. Dok<br />
gledam poznate oblike, uvek<br />
me obuzmu radost i toplina.<br />
Prošla sam kraj zgrade u kojoj,<br />
na drugom spratu, iza prozora<br />
okrenutih na suprotnu<br />
stranu ulice, živi Emilija. Tada<br />
sam se trgnula. Moja najbolja<br />
prijateljica tuguje, boluje.<br />
Nestalo je radosti i topline.<br />
Studen zimskog dana uvlačila<br />
se pod jaknu i džemper<br />
prodirući duboko. Moram što<br />
pre do nje.<br />
– Mama, idem do Emilije!<br />
– rekoh s praga, pre pozdrava.<br />
– Znam – odgovorila je. – Ja<br />
ću sutra na sahranu!<br />
Napamet sam znala put.<br />
Prelazile smo ga žmureći,<br />
pa i vezanih očiju hodajući<br />
unatraške.<br />
– Zdravo – rekoh, a ona se<br />
pomače u stranu da mi napravi<br />
prolaz. – Kako si? – izgovorila<br />
sam to glupo pitanje,<br />
najgluplje u tom trenutku, ali<br />
pravih reči zapravo i nije bilo.<br />
Stajala je kraj mene i ćutala.<br />
Blage senke osmeha na licu<br />
ispranom od suza kazivahu da<br />
oseća radost što me vidi, što<br />
sam kraj nje, i to je dovoljno<br />
za utehu i podršku koja joj je<br />
potrebna.<br />
Bilo je jasno da oseća bol,<br />
da je plakala. Nisam bila navikla<br />
da je vidim takvu. Emilija<br />
je uvek bila jača, otpornija, žilavija,<br />
hrabrija, jednom rečju<br />
devojka koja je bila moj oslonac<br />
i zaštita. Bar sam verovala<br />
da je tako. Jedina kojoj sam<br />
mogla da verujem.<br />
Sela je do mene i zaplakala.<br />
Nisam znala šta da učinim.<br />
Bilo je lako zaplakati ali to<br />
nije podrška. Ona to nikada<br />
nije činila kada sam ja plakala<br />
pred njom zbog problema,<br />
važnih ili potpuno nevažnih.<br />
Mnogo puta. Setila sam se šta<br />
je ona tada radila. Primakoh<br />
se bliže. Privukla sam je i oba-
Change language