34 5/11 Ne znam može li se napraviti lista neuspešnih likova ove životne drame, ali Nebojša, moj najbolji prijatelj, bez sumnje bi suvereno zaseo na prvo mesto. Izgubio je Unu koju je voleo, batalio je fakultet jer je morao da zaradi za život – svoj, ali i deteta začetog u vezi s mojom sestrom. A barbika iz mog detinjstva postala je zlobna veštica- -preljubnica, rušiteljka porodice, svoje, tuđe...
MALI SVEDOK VELIKIH DOgAĐAJA Moja sestra prevarila je muža s mojim najboljim prijateljem Nevenu sam oduvek ”osećao” kao rod najrođeniji. Iako mi je ”samo” sestra od tetke, mamine rođene sestre, bliskost između nas prevazilazila je i mnoge najbliže bratsko-sestrinske odnose. Kada sam ja došao na svet, ona je već umela sama da isplete kike, plave, duge skoro do struka. Imala je sve petice u dnevniku i bila je jedinica, baš kao i ja. Naše mame negovale su tu snažnu međusobnu vezu i zato smo valjda i nas dvoje bili tako bliski. Doduše, ne bi se to očekivalo sudeći po decenijskoj razlici u godinama, ali pronalazili smo mnoge zajedničke teme i interesovanja. Nena je, jednostavno rečeno, bila kraljica mog detinjstva. Kada sam krenuo u školu, ona je već počela da se doteruje. Nije morala, meni je i tako bila najlepša na svetu, prava barbika, onako visoka i tanka, nogu vižljastih od atletike koju je rekreativno trenirala. Lice joj je već bilo kao našminkano, zato sam frknuo kada se jednog dana pojavila namirisana i doterana. – Sva si šarena – nadurio sam se kada je došla po mene da idemo u šetnju. – Kako to misliš? – izvadila je ogledalo iz torbice i počela zabrinuto da se ogleda. – Pa, mislim na te boje… Oči, usne, obrazi… Ja se tako obojim kada se igramo rata. – Jao, Milane… – nasmejala se od srca. – A ja sam pomislila da se nešto razmazalo. Smetalo mi je to šarenilo na njenom licu jer mi je pod maskom od pudera i ruža bila, nekako, ukočena, a plašio sam se da takva nije srećna ni opuštena. – Ovako se sviđa Radenku, a ja želim da mu budem najlepša. Samo takva devojka može da bude uz njega – pevušila je brišući razmazani ruž u uglovima usana i nevešto praveći prve korake na visokim potpeticama. – Videćeš, vodim te da ga upoznaš. Bezrazložno sam strahovao Iako je po prirodi stvari trebalo da budem ljubomoran na njega, dečjom pronicljivošću shvatio sam da, voleći njega, činim dobro Neni pa sam se unapred pripremio da ga zavolim makar bio bubuljičav, prost i uobražen kakva je, uostalom, većina tinejdžera. Međutim, ispostavilo se da sam bezrazložno strahovao. Stariji od Nene šest godina, odavno je prevazišao bubuljice, nepromišljene izjave i bahato ponašanje. Uglađeni student mašinstva izgledao je i ponašao se kao da sam ga ja birao svojoj sestri. I tako sam ga baš zavoleo… Njih dvoje su u tom periodu mog detinjstva odigrali, čini mi se, značajniju ulogu nego roditelji. Vežbali su sa mnom matematiku, vodili me na izlete i učili životu na pravi, meni blizak način. Mame su bile presrećne zbog naše bliskosti, a čak je i teča, večiti zanesenjak i poeta, bio zadovoljan izborom svoje jedinice. Pohađao sam srednju školu kada su se Nena i Radenko venčali. Ona je tada radila u jednoj izdavačkoj kući na mestu sekretarice, a on je bio direktor nekog sektora u velikom državnom preduzeću. Naravno, na venčanju sam sestru predao mladoženji, potpuno spokojan i siguran da ne moram da mu upućujem upozorenja o tome da je čuva. Kada sam krenuo na fakultet, stopama zeta Radenka, oni su već imali jedno dete, a drugo je bilo na putu. Preseljenjem u veliki grad u moj život ušli su drugi ljudi pa nisam više tako često od- lazio kući, ali redovno smo se čuli telefonom i znao sam sve što se dešava. Bili su to prirodni tokovi, ništa neočekivano, ništa neželjeno. Sestru je zamenio ”brat” Prirodno je bilo i da u to vreme češće izlazim, da se zabavljam s devojkama i da bančim s drugarima. Jedan od njih odlično se uklopio u moj ritam. Nebojša. Tek smo na vežbama u laboratoriji shvatili da smo iz istog grada i to je bilo dovoljno da se zbližimo. Ubrzo smo postali cimeri pa sam, umesto sestre, pored sebe imao brata. Zajedno smo pali na prvim ispitima, zajedno upisali drugu godinu, odbolovali prve ljubavi i slomljena srca, tuđa i svoja. Zajedno smo odlazili kući – on je u moju ulazio bez kucanja, a ja sam u njegovoj imao rezervnu majicu za spavanje. I u tome su nam prošle godine rane mladosti… Brzo se fakultet primakao kraju. Imali smo svaki po pet ispita do kraja kada se Nebojši u stanu koji smo iznajmljivali pridružila mlađa sestra od Nastavak na sledećoj strani 5/11 35
Change language