18 Kada sam roditeljima saopštila da sam konkurisala za radno mesto učiteljice negde u bosanskoj zabiti, malo je reći da su se zgranuli jer to nisu planirali za svoju jedinicu. Uz obećanje da ću se redovno javljati i da ću često dolaziti, pošla sam u ”pustolovinu” od koje sam dosta očekivala. Međutim, dobila sam mnogo više... 5/11
Početkom osamdesetih, po završenoj učiteljskoj školi, odlučila sam da se potpuno osamostalim. Moji roditelji, bogati paori koji nisu znali ni za kakav život osim onog pustog, salašarskog, u kojem se radi od jutra do sutra, zgranuto su me pogledali kada sam im saopštila da sam konkurisala za radno mesto učiteljice negde u bosanskoj zabiti, tačnije, u jednom zaseoku dvadesetak kilometara udaljenom od Doboja. – Tamara, sine, pa tek što smo ti kupili stan u Novom Sadu, zar ne želiš da studiraš? – mucala je moja šokirana majka. – Upisaću, mama, istoriju, ali vanredno, pa kad završim... Hoću da se malo izmaknem iz vašeg gušiteljskog okrilja, da vidim mogu li sama. Dolaziću jednom mesečno kući, nećete me biti željni. – Jesi li dobro razmislila? – umešao se moj tihi otac zabrinuto me gledajući. – Jesam, tata. I, ovo je moja definitivna odluka. Zašto misliš da nisam sposobna da brinem o sebi? Uostalom, hoću da vidim kako žive ta deca, hoću da im pružim sve što sam naučila, jednostavno, hoću da pokušam. Šta je tu loše? PRE TRIDESET gODINA... Udala sam se za ”šumskog čoveka” Naravno, popustili su pred upornošću svoje jedinice mada sam sigurna da su se oboje potajno nadali da ću se u poslednjem trenutku predomisliti. A meni to nije padalo na pamet. Onog trenutka kada sam dobila pismo od direktora škole da sam primljena, znala sam da ću se spakovati i otići. U svojih dvadeset godina nisam doživela nikakvo razočaranje koje bi moglo da bude uzrok ovakve moje odluke, čega se plašila mama, jer razočaranjem ne mogu da nazovem prekid dvogodišnje veze s Mirkom, studentom mašinstva, koga sam, čini mi se, volela, ali očito ne toliko da bih dugo patila kada smo raskinuli. Prosto, želela sam da doživim nešto novo, drugačije. Delovalo mi je romantično to što sam zamišljala: sneg, noć, tišina, a ja gazim nanose do kolena hodajući po mesečini bez cilja. Samo nepopravljivi romantik, kakav sam bila, mogao je da zbog takvog sanjarenja potpuno promeni način života. Odlazak u Bosnu Tata je, naravno, insistirao na tome da me odveze jer sam nosila gomilu garderobe, najpotrebnije sitnice, posteljinu, posuđe... a znam i da je hteo da se uveri u to da će sve biti u redu. Ipak, kada me je ostavio, otišao je nespokojan. Shvatio je da sam ostala u zaseoku bez struje i da je najbliži telefon udaljen nekoliko kilometara koje sam morala da pređem pešice. Obećala sam da ću se javljati bar jednom nedeljno pa ga je to malo umirilo. Bila sam ushićena lepotom mesta na kojem sam se obrela. Unedogled se s jedne strane prostirala listopadna šuma prepuna starih, čvornovatih hrastova, ispod škole koja je izgrađena na brdu, po blagoj padini, kao biseri, prosule su se male, u belo okrečene kuće pokrivene šindrom, bistri planinski potok presecao je zaravan prekrivenu visoko naraslom travom koju će vredni kosci, kroz koji dan, pokositi i sadenuti u visoke plastove. Udisala sam punim plućima mirise kasnog leta uverena da sam, došavši ovde, dobro izabrala. Brkati gorostas dočekao je tatu i mene na ulaznim vratima predstavivši se kao Žarko Vojvodić, direktor isturenog odeljenja škole, ali i jedini učitelj osim mene. Nije izostalo tradicionalno bosansko gostoprimstvo, uveo nas je u svoj stan koji je, treba li naglasiti, bio u školskoj zgradi, u jedinom krilu okrenutom šumi. Njegova supruga Milka, punačka, dobrodušna ženica okružena čoporom uredne dece, ljubazno nas je dočekala i tati nije dozvolila da ode dok ne proba najbolju krompirušu koju sam u životu okusila. Moj stan bio je odmah do njihovog, sastojao se od sobe i kuhinje, bio je opremljen s nekoliko najnužnijih komada nameštaja, ali meni je bio divan. Dobra Milka odmah mi je poklonila jedan svoj ćilim da bar malo ”utoplim” svoj ”dnevni boravak” pridodavši i bele, tkane zavesice. Umorna od puta i sređivanja ”svog” kutka, zaspala sam te noći u trenutku kada sam glavom dotakla jastuk. Iako poznata kao spavalica, zoru sam dočekala budna. Izležavala sam se neko vreme zamišljajući svoj prvi susret s decom, a onda mi je nozdrve zagolicao miris tek isprženih uštipaka. Kao da se godinama poznajemo, uletela sam u Milkinu kuhinju iako sam bila u pidžami i navalila na rumene, vruće špecije. Podrazumevalo se da, s obzirom na to da nisam Nastavak na sledećoj strani 5/11 19
Change language