VENČALA SAM BIVŠEG MUŽA S DRUGOM - World Kiosk Online
VENČALA SAM BIVŠEG MUŽA S DRUGOM - World Kiosk Online
VENČALA SAM BIVŠEG MUŽA S DRUGOM - World Kiosk Online
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
20<br />
umela da kuvam, uz simboličnu<br />
novčanu nadoknadu<br />
na kojoj sam insistirala,<br />
svakodnevno dolazim kod<br />
Vojvodića na ručak. Trudila<br />
sam se da im se odužim<br />
kako sam znala i umela pomažući<br />
Milki oko dece ali i<br />
Žarku oko svih administrativnih<br />
poslova kojima nije<br />
bio sklon. Funkcionisali smo<br />
kao porodica.<br />
Iako sam znala da moje<br />
odeljenje neće biti popunjeno<br />
baš do poslednjeg mesta,<br />
iznenadila sam se kada sam<br />
prvog dana školske godine<br />
u razredu zatekla samo<br />
devetoro dece, od kojih je<br />
četvoro pohađalo prvi razred,<br />
a petoro drugi. Žarko<br />
je držao nastavu za učenike<br />
trećeg i četvrtog razreda, a<br />
njih je bilo ukupno jedanaestoro.<br />
U svemu tome bilo je<br />
i nešto dobro – mogla sam<br />
da se posvetim svakome od<br />
te bistrooke dece, da im pomognem<br />
ako zapnu, da ih<br />
ohrabrim.<br />
Šetnja po šumi<br />
Sneg je te zime rano zavejao<br />
i, mada sam se u početku<br />
pomalo plašila zavijanja<br />
gladnih vukova u dugim<br />
noćima, ubrzo sam se na to<br />
toliko navikla da mi je njihovo<br />
oglašavanje nedostajalo<br />
ukoliko bi izostalo. Milka<br />
me je naučila da štrikam pa<br />
sam, noću, uz svetlost petrolejke<br />
i umirujuće pucketanje<br />
vatre, neumorno štrikala<br />
džempere i prsluke njenoj<br />
deci, ali i svojim učenicima.<br />
I nisam, kako sam svojevremeno<br />
zamišljala, odlazila u<br />
šetnje po mesečini gazeći<br />
duboki celac.<br />
Tokom te duge zime kući<br />
sam otišla samo dva puta.<br />
Za divno čudo, ni mama ni<br />
5/11<br />
Tako smo jednog<br />
popodneva, berući prve<br />
šumske jagode, naleteli<br />
na visokog, namrgođenog<br />
mladića. Siniša i Zoran<br />
potrčali su mu u susret<br />
veselo uzvikujući:<br />
- Strikane, strikane!<br />
Za trenutak su mu<br />
blesnuli zdravi, beli zubi<br />
a lice mu se ozarilo,<br />
pa sam istog momenta<br />
pomislila: "Bože, kako je<br />
ovo lep čovek"<br />
tata nisu pokušavali da me<br />
nagovore da odustanem. Videli<br />
su koliko sam smirena i<br />
vedra i to ih je utešilo.<br />
S prvim toplijim sunčevim<br />
zracima razmilela su se<br />
stada ovaca po proplancima,<br />
utihnulo je noćno zavijanje<br />
vukova, a ja kao da sam se<br />
prenula iz višemesečnog<br />
sna. Svaki slobodan trenutak<br />
koristila sam za šetnje,<br />
što po šumi što po ozelenelim<br />
pašnjacima. Žarkovi blizanci<br />
Zoran i Siniša nisu se<br />
odvajali od mene pravdajući<br />
to činjenicom da ”učiteljica<br />
može da se izgubi”.<br />
Tako smo jednog popodneva,<br />
berući prve šumske<br />
jagode, naleteli na visokog,<br />
namrgođenog mladića koji<br />
je u rukama nosio nešto slično<br />
čekiću i time obeležavao<br />
stabla koja treba poseći. Siniša<br />
i Zoran potrčali su mu<br />
u susret veselo uzvikujući:<br />
– Strikane, strikane!<br />
Obojicu ih je, bez napora,<br />
podigao u naručje okreću-
Change language