40 Tražeći posao, našla sam čoveka svoga života. Ni on ni ja u početku nismo bili svesni svojih osećanja, bilo je tu i suza, ali ljubav je ipak pobedila ponos 5/11
Dan je bio topao i sunčan, ali bila sam previše tužna da bih uživala u lepom vremenu. Jedva sam čekala da dođem kući, da se na miru isplačem. Kakav dan! A jutros sam bila tako raspoložena kada sam krenula na posao... Bila sam srećna što u butiku zarađujem novac potreban za knjige i neke sitnice jer sam tako bar malo olakšala roditeljima, koji su mi plaćali podstanarsku sobicu izdvajajući od svojih prilično malih i neredovnih plata. Posao sam pronašla posredstvom oglasa. Vlasnica butika bila je srednjih godina i vremenom smo se sprijateljile. Bar sam ja tako mislila... Iako je lepo izgledala, uvek doterana i sređena, bila je užasno ljubomorna. Njenog muža Iliju, na sreću, retko sam viđala i nisam volela da on navraća u butik. Nije se ustručavao čak ni da mi pred svojom ženom kaže da sam lepa. Trudila sam se da budem odmerena i kulturna ali i da mu jasno stavim do znanja da me ne zanima muž moje gazdarice. Zaista mu nisam davala povod da se tako ponaša prema meni, ali mojoj gazdarici Snežani to nije bilo dovoljno. Postala je hladna, ponekad je čak bila neprijatna prema meni. Pokušavala sam da se isključim, da ne razmišljam o njima i da svoj posao obavljam najbolje što mogu. Bila sam ljubazna i strpljiva prema SNAŽNE EMOCIJE Oprostila sam mu prevaru mušterijama, ali je Snežana sve češće iznosila primedbe na moj račun: te izlog nije dobro obrisan, te košulje nisu lepo složene... Ćutala sam jer mi je bilo važno da zadržim posao, mada mi nije bilo lako da danju radim, a uveče, kada se vratim, da učim do kasno u noć. Nekako sam uspevala da sve to izdržim i ispite sam davala u roku. Jedva sam čekala da završim fakultet i da konačno pronađem posao u struci. Stomatologiju sam oduvek volela i maštala sam o tome da jednoga dana otvorim sopstvenu ordinaciju. Bilo mi je dosta zahtevnih mušterija i razmaženih devojčica koje ne znaju šta hoće. Eto, sad je i to gotovo, neću više morati da radim u butiku. Kako mi je bilo neprijatno jutros kada je Snežana ušla i, s vrata, počela da viče da sam neodgovorna, nepažljiva, da je sinoć primetila da nedostaju neke farmerke... – Sigurno ih je neko ukrao dok si zverala unaokolo i mislila ko zna o čemu! – vikala je. Verovatno je pomislila da sam ”očijukala” s njenim mužem, kako je umela da kaže. Još je rekla da tako više ne može, da njoj nisu potrebne lenjivice, da će lako pronaći drugu devojku i da od sutra ne dolazim na posao. Kako je bio kraj meseca, dobila sam platu, ali je svota bila manja nego što sam očekivala. Kada sam upitala zašto, drsko mi je odgovorila: – Neću valjda ja plaćati stvari koje nestanu iz radnje! Nije bilo svrhe da se bunim. Znala sam da sam dobila otkaz zato što sam se sviđala njenom mužu i zato što je ona bolesno ljubomorna. Sigurna sam da je izmislila nestanak farmerica jer joj je trebalo obrazloženje za otkaz. U potrazi za novim poslom I, šta ću sad? Plata mi je mnogo značila, a pronaći drugi posao nije bilo lako. Po oglasima su uglavnom tražili konobarice, a takve obaveze nisam mogla da uklopim s obavezama na fakultetu. Pomišljala sam na to da držim časove srednjoškolcima, ali u tom slučaju mogla sam da računam na nesigurnu, sporadičnu zaradu. Odlučila sam da roditeljima ništa ne kažem jer bi se nervirali što ne mogu da mi šalju više novca. Reći ću im tek kad pronađem novi posao. Trgni se, ne vredi očajavati, rekla sam sebi, šta je tu je. Mojoj drugarici Maji bio je rođendan pa sam te večeri otišla njoj. Društvo je bilo veoma raspoloženo i malo sam zaboravila na svoje probleme. Kada sam se svom drugaru Marku požalila da sam ostala bez posla zamolivši ga da mi javi ako nešto sazna, rekao je: – Komšija mi je danas rekao da mu je potrebna devojka za... ali, ne, Biljana, nije to za tebe, nezgodno je, nisi ti taj tip... – O čemu se radi? – Ništa, zaboravi da sam ti bilo šta spomenuo. – Ali jesi, pa hoću da znam šta je u pitanju. – Dobro, reći ću ti, ali videćeš da ti ne odgovara. Moj komšija je slikar i rekao je da mu treba devojka za poziranje. Uskoro će organizovati samostalnu izložbu i potrebno mu je novo i, naravno, lepo lice. – Portreti ili nešto drugo? – upitala sam sumnjičavo. – E, to bi već morala njega da pitaš, ne znam šta on želi. Ništa me ne košta da odem i pitam. Možda će zvučati neskromno, ali bila sam svesna svog izgleda. Ubedila sam Marka da mi da adresu tog slikara. Ako mi ponuda ne bude odgovarala, zahvaliću mu se i otići. – Dobro, Biljo, ali čuvaj se... Iako mu je gotovo četrdeset godina, devojke padaju u trans kada ga vide. Stari je on šmeker. Nikada se nije ženio, mislim da čak nije u stalnoj vezi, ali... žene ga saleću. – Daj, Marko, ne fantaziraj! Briga me za njegov privatni život. Zaista mi je potreban posao. I, ne padam baš na tipove koji su petnaest godina stariji od mene... pa još umetnici. Uvek sam mislila da su oni čudni i pomalo otkačeni. Nastavak na sledećoj strani 5/11 41
Change language