француски фразеологизми и пословице са именима Ð´Ð¾Ð¼Ð°Ñ›Ð¸Ñ ...

према семантичким (значењским), реторичким, културолошким и
прагматичко-контрастивним одликама (Bardosie 1999: 3-4).
д) Ненад Крстић истиче да по типу структуре фразеологизми могу бити
синтагме (talon d’Achile – Ахилова пета), предлошке конструкције (у српском
предлошко-падежне) (sous blé – испод жита) и зависне реченице (si le coeur vous
en dit – ако вам се прохте). Када је реч о подели према типу структуре, додаћемо
још и глаголске изразе (boire comme un trou – пити као сунђер) и придевске
синтагме (saint et sauf – жив и здрав), које наводи Вилмос Бардози у својој подели
(Bardosie 1999: 3-4). С обзиром на то да се у нашем раду не појављују фраземи са
реченичном структуром о којима је било речи у претходном поглављу, они неће
бити предмет наше даље анализе.
ђ) Глаголске перифразе, као што су prendre part – узети учешћа, verser
des larmes – пролити сузе, accorder de l’aide – пружити помоћ итд. граде се по
следећој шеми: V1 = V2 + [dét.] + N (V1 или Vx), где је V2 глагол оператер који је
лишен свог иницијалног значења, а N је прави носилац семантичких и
синтаксичких обележја (Bardosie 1999: 3-4). N (именица) може бити изведена или
од V1 (глагола), или од глагола који припада различитој лексичкој породици (Vx).
Јединство између конституената није потпуно, што даје могућност уметања
модификатора: prendre une part active – узети активно учешће, avoir
horriblement peur – страховито се бојати. Дешава се, такође, да глаголска
перифраза не поседује прост глагол као свој еквивалент: avoir chaud – осећати
топлоту, врућину, faire école – утемељити, или да се појави битна разлика између
две структуре на нивоу глаголског вида: donner lecture de qqch ≠ lire qqch –
саопштити ≠ читати; затим, на семантичком нивоу: naître ≠ prendre naissance –
родити се ≠ зачети се; као и на морфосинтаксичком нивоу: secourir qqn vs porter
secours à qqn – помоћи некога или некоме, наспрам: притећи некоме у помоћ.
е) Лексички сродни фразеологизми обухватају комбинације „у којима
елементи једне лексичке групе чувају своју аутономију истичући, при томе,
очигледну сродност која их повезује, тако да та целина постаје заокружена“ (Bally
1951: 70). Као најтипичније примере, можемо навести плеоназме попут:
30