УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ 

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ 

ОДСЕК ЗА РОМАНИСТИКУ 

ФРАНЦУСКИ ФРАЗЕОЛОГИЗМИ 

И ПОСЛОВИЦЕ СА ИМЕНИМА 

ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА И 

ЊИХОВИ СРПСКИ 

ЕКВИВАЛЕНТИ 

ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА 

Ментор: Проф. др Ненад Крстић 

Кандидат: Мр Иван Н. Јовановић 

Нови Сад, 2013. године

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ 

ФИЛОЗОФКИ ФАКУЛТЕТ 

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА 

Редни број: 

РБР 

Идентификациони број: 

ИБР 

Тип документације: 

TД 

Тип записа: 

TЗ 

Врста рада (дипл, маг., докт.): 

ВР 

Име и презиме аутора: 

AУ 

Ментор (титула, име, презиме, 

звање): 

МН 

Наслов рада: 

НР 

Језик публикације: 

JП 

Језик извода: 

JИ 

Земља публиковања: 

ЗП 

Уже географско подручије: 

УГП 

Година: 

ГО 

Издавач: 

ИЗ 

Место и адреса: 

MA 

Физички опис рада: 

ФO 

Научна област: 

НO 

Монографска документација 

Teкстуални штампани материјал 

Докторска дисертација 

Иван Јовановић 

Др Ненад Крстић, редовни професор 

Француски фразеологизми и пословице са 

именима домаћих животиња и њихови 

српски еквиваленти 

Српски 

Француски 

Република Србија 

АП Војводина 

2013. 

Ауторски репринт 

Нови Сад, Зорана Ђинђића 2 

(број поглавља / страница / слика /графикона 

/ референци / прилога) 

11 поглавља/ 393 странице / 237 референци 

Лингвистика

Научна дисциплина: 

НД 

Предметна одредница, кључне 

речи: 

ПO 

УДК 

Чува се: 

ЧУ 

Важна напомена: 

ВН 

Извод: 

ИЗ 

Француски језик, лексикологија француског 

језика, семантика француског језика, 

фразеологија, паремиологија, српски језик, 

контрастивна анализа 

Фразеологизми, пословице, француски језик, 

српски језик, лексикологија, семантика, 

употреба 

У раду је приказана лексичка и синтаксичкосемантичка 

структура француских и српских 

фразеологизама и пословица са лексемама 

agneau-јагње, âne-магарац, chat-мачка и 

chien-пас. С обзиром на то да је огроман 

број фразеологизама и пословица формиран 

око ових лексема, јагње, магарац, мачка и 

пас јесу семантичка подлога за многобројне 

фразеологизме и пословице којима се 

исказују човекове карактерне и физичке 

особине, његово сређено и уобличено 

животно искуство, различита људска стања 

и емоције, психолошка стања појединца, 

метафорична значења појединих предмета 

света итд. С обзиром на то да су француски 

и српски два, генетски, несродна језика наш 

задатак је био да на основу компаративноконтрастивне 

анализе утврдимо сличности и 

разлике између француских и српских 

фразеологизама и пословица. За наше 

истраживање посебно је значајна теорија 

прототипа и теорија Александра Белића о 

правим именицама чија се специфичност 

огледа у томе што значе збир особина. 

Редослед фразеологизама и пословица 

конципиран је тако што је прво дат приказ 

израза и пословица сличне лексичкосемантичке 

структуре, затим израза и 

пословица сличне лексичке, a различите 

семантичке структуре, потом приказ израза 

и пословица различите лексичке, а сличне 

семантичке структуре и, на крају, приказ 

израза и пословица који немају свој

еквивалент у српском језику. 

Датум прихватања теме од стране 

НН већа: 

ДП 

Датум одбране: 

ДO 

Чланови комисије: 

(име и презиме / титула / звање / 

назив организације/ статус) 

KO 

18. 06. 2010. 

председник: 

члан: 

члан: 

University of Novi Sad 

Key word documentation 

Accession number: 

ANO 

Identification number: 

INO 

Document type: 

DT 

Type of record: 

TR 

Contents code: 

CC 

Author: 

AU 

Mentor: 

MN 

Title: 

TI 

Language of text: 

LT 

Language of abstract: 

LA 

Country of publication: 

CP 

Locality of publication: 

LP 

Monograph documentation 

Textual printed material 

Ivan Jovanović 

Nenad Krstić 

French phraseologisms and proverbs with the 

names of domestic animals and theis serbian 

equivalents 

Serbian 

French 

Republic of Serbia 

Novi Sad

Publication year: 

PY 

Publisher: 

PU 

Publication place: 

PP 

Physical description: 

PD 

Scientific field 

SF 

Scientific discipline 

SD 

Subject, Key words 

SKW 

UC 

Holding data: 

HD 

Note: 

N 

Abstract: 

AB 

2013. 

Novi Sad, Zorana Đinđića 2 

11 chapters / 393 pages / 237 references 

Linguistics 

The French language, lexicology and semantic 

of the French language, syntax of the French 

language, the Serbian language, the contrastive 

analysis 

The lexicology of the French language, the 

lexical structure, the semantic structure, the 

syntax structure, French language, the Serbian 

language, application 

In work, an lexical, syntax and semantic 

structure of French and Serbian phraseologisms 

and proverbs is shown with the lexeme 

“agneau-lamb, âne-donkey, chat-cat i chiendog”. 

Due to the fact that enormous number of 

phraseologisms and proverbs were formed 

around these lexemes, “lamb, donkey, cat and 

dog” are the semantic background for many 

phraseologisms and proverbs by which human 

character and physical features are expressed, 

his assorted and incarnated lifetime experience, 

different human conditions and emotions, 

psychological conditions of the individuals, 

metaphorical meaning of individual world 

subjects etc. Due to the fact that French and 

Serbian are two, genetically, uncongenial 

languages our task would be to determine 

similarities and differences between French and 

Serbian phraseologisms and proverbs on the 

basis of comparative-contrastive analysis, on 

synchronic and diachronic plan. Particularly

Accepted by Scientific Board on: 

AS 

Defended: 

DE 

Thesis Defend Board: 

DB 

significant for our research was the prototype 

theory and the theory by Aleksandar Belić on 

actual nouns whose specificity is seen in what 

composition of features mean. Sequence of 

phraseologisms and proverbs is conceptualized 

in a way that firstly a preview was given of the 

expressions and proverbs in similar lexicalsemantic 

structure, hereafter the expressions and 

proverbs of the similar lexical, but different 

semantic structure, expressions and proverbs of 

the different lexical, but similar semantic 

structure, and in the end expressions and 

proverbs that do not have their equivalent in the 

serbien language. 

18 th of June 2010. 

president: 

member: 

member:

СКРАЋЕНИЦЕ И СИМБОЛИ 

Adj. – adjectif (придев) 

Adv. – adverbe (прилог) 

Art. – article (члан) 

Att. – attribut (атрибут) 

V – verbe (глагол) 

GN – groupe nominal (номинална група) 

Dét. – déterminant (детерминанта) 

Conj. – conjonction (везник) 

qqch – quelque chose (нешто) 

qqn – quelqu’un (неко) 

N – nom (именица) 

N 0 – субјекат (номинална група, релативна реченица) 

N 1 , N 2 , N 3 – допуне/одредбе (било да је реч о директном или индирекнтом објекту 

или прилошкој одредби) 

PN – pronom (заменица) 

Ppassé – participe passé (партицип пeрфекта) 

Prép. – préposition (предлог) 

P – proposition principale (главна реченица) 

P 1 – proposition subordonnée (зависна реченица) 

РМС – Речник Матице српске 

TLF – Trésor de la langue française (Трезор француског језика) 

∅ – article zéro (нулти члан) 

(=) – дослован превод 

* – семантички или синтаксички неприхватљив исказ 

# – прагматички недостатак 

⊃– укључује 

→ – упућује 

1

САДРЖАЈ 

УВОД 7 

1. Подручје истраживања 7 

2. Проблеми истраживања 8 

3. Структура рада 9 

4. Приказ корпуса 11 

I. О ФРАЗЕОЛОГИЗМИМА 12 

1.1. Језик и фразеологија 12 

1.2. Дефиниције и теоријска разматрања фразеологизaма 16 

1.3. Терминолошка разноликост и терминолошка разграничења 18 

1.4. Слободне и устаљене синтагматске структуре 21 

1.5. Фразеологизми и сложенице 24 

1.6. Фразеологизми и терминолошке синтагме 26 

1.7. Фразеологизми и устаљене фразе 27 

1.8. Подела фразеологизама 28 

1.9. Синтаксичко устројство фразеологизама 34 

1.9.1. Именичке синтагме 34 

1.9.2. Придевске синтагме 35 

1.9.3. Предлошке конструкције 35 

1.9.4. Глаголски изрази 35 

1.10. Семантичка обележја фразеологизама 36 

1.11. Степен устаљености фразеологизама 37 

1.12. Референцијално значење 39 

1.13. Метафора 40 

II. О ПОСЛОВИЦАМА 42 

2.1. Пословица као саставни део говора 42 

2.2. Пословица и врсте пословичних форми 45 

2.3. Дефиниције и теоријска разматрања о пословицама 49 

2

2.4. Пословица и критеријуми устаљености 64 

2.5. Опште одлике пословица 69 

2.5.1. Бинарна структура 70 

2.5.2. Рима и ритам 71 

2.5.3. Симетрија речи из истог лексичког подручја 72 

2.5.4. Метафоричност пословица 72 

2.5.5. Генеричност (уопштеност) 73 

2.5.6. Народно порекло 73 

2.6. Синтаксичко устројство пословица 74 

2.6.1. Нулти члан 75 

2.6.2. Одређени и неодређени члан 76 

2.6.3. Односна заменица „qui“ без антецедента 77 

2.6.4. Проста предикатска реченица 79 

2.6.5. Номинална реченица 79 

2.6.6. Сложена реченица 81 

III. О ПРЕВОЂЕЊУ 83 

IV. ФРАНЦУСКИ И СРПСКИ ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА ЛЕКСЕМОМ 

AGNEAU – ЈАГЊЕ 90 

4.1. Изрази сличне лексичко-семантичке структуре 92 

4.1.1. Изрази пронађени у књижевним делима и речницима 92 

4.2. Изрази различите лексичке, а сличне семантичке структуре 94 

4.2.1. Ирази пронађени у књижевним делима и речницима 94 

4.2.2. Изрази пронађени у речницима 96 

4.3. Изрази који немају свој еквивалент у српском језику 97 


3

V. ФРАНЦУСКЕ И СРПСКЕ ПОСЛОВИЦЕ СА ЛЕКСЕМОМ 

AGNEAU – ЈАГЊЕ 101 

5.1. Пословице сличне лексичко- семантичке структуре 102 

5.1.1. Пословице пронађене у речницима 102 

5.2. Пословице различите лексичке, а сличне семантичке структуре 105 


VI. ФРАНЦУСКИ И СРПСКИ ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА ЛЕКСЕМОМ 

ÂNE – МАГАРАЦ 114 

6.1. Изрази сличне лексичко- семантичке структуре 119 


6.1.2. Изрази пронађени у књижевним делима 122 









VII. ФРАНЦУСКЕ И СРПСКЕ ПОСЛОВИЦЕ СА ЛЕКСЕМОМ 

ÂNE – МАГАРАЦ 150 

7.1. Пословице сличне лексичко-семантичке структуре 150 

7.1.1. Пословице пронађене у књижевним делима и речницима 150 





7.3. Пословице које немају свој еквивалент у српском језику 189 


4

VIII. ФРАНЦУСКИ И СРПСКИ ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА ЛЕКСЕМОМ 

CHAT – МАЧКА 194 

8.1. Изрази сличне лексичко- семантичке структуре 199 











IX. ФРАНЦУСКЕ И СРПСКЕ ПОСЛОВИЦЕ СА ЛЕКСЕМОМ 

CHAT – МАЧКА 235 

9.1. Пословице сличне лексичко-семантичке структуре 235 





X. ФРАНЦУСКИ И СРПСКИ ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА ЛЕКСЕМОМ 

CHIEN – ПАС 261 

10.1. Изрази сличне лексичко-семантичке структуре 264 







5






XI. ФРАНЦУСКЕ И СРПСКЕ ПОСЛОВИЦЕ СА ЛЕКСЕМОМ 

CHIEN – ПАС 315 

11.1. Пословице сличне лексичко- семантичке структуре 315 






ЗАКЉУЧАК 351 

ЛИТЕРАТУРА 373 

ИНДЕКС ИМЕНА 386 

6

УВОД 

1. Подручје истраживања 

Овај рад има за циљ да прикаже лексичку, семантичку и синтаксичку 

структуру француских фразеологизама и пословица са лексемама agneau – јагње, 

âne – магарац, chat – мачка и chien – пас и њихових српских еквивалената. Осим 

тога, циљ овог рада јесте и утврђивање пропорционалних односа фразеологизама и 

пословица са поменутим лексемама у француском и српском језику и приказивање 

њиховог броја у процентима. Jагње, магарац, мачка и пас чине семантичку подлогу 

за многе фразеологизме и пословице којима се исказују човекове физичке и 

карактерне особине, његово сређено и уобличено животно искуство, његов 

социјални статус, различита људска стања и емоције, психолошка стања 

појединаца, метафорична значења појединих предмета итд. 

С обзиром на то да су француски и српски језик два генетски несродна 

језика, наш задатак је да, на основу компаративно-контрастивне анализе 1 , утврдимо 

сличности и разлике између француских и српских фразеологизама и пословица. 

Требало је пронаћи оне фразеологизме и пословице у француском језику који би 

имали своје еквиваленте у српском језику, или оне који би се превели само описно, 

што најчешће подразумева додавање елемената који ће вредност израза мање или 

више модификовати. Такође је неопходно утврдити и степен њихове активне 

употребе у језику, процес еволуције и трансфера од њиховог настанка до данас, 

испитати обим њиховог семантичког поља и показати да ли је дошло до његовог 

сужавања или ширења, односно да ли је дошло до промене значења 

фразеологизама и пословица чије језгро чине лексеме agneau – јагње, âne – 

магарац, chat – мачка и chien – пас. 

1 

У науци о језику заступљени су следећи методолошки приступи у изучавању фразеологизама и 

пословица: културолошко-комуникативни, функционалистички и структуралистичко-морфолошки 

аспект, семиотички, семантичко-прагматички и лингвистичко-стилистички приступ. 

7

Разлог одабира поменутих лексема био је тај што су поменуте животиње 

домаће животиње, које живе у најнепосреднијој близини човека и вековима су 

присутне у његовој свакодневици, те да су имена јагњета, магарца, мачке и пса, као 

и имена других домаћих животиња, ушла у састав низа фразеологизама и 

пословица вероватно у свим језицима света. Снежана Самарџија, истакнути 

проучавалац српске народне књижевности, подвлачи да је, у својој сталној борби за 

опстанак, човек примитивне заједнице био упућен на животињски свет. Она 

бележи да је човек покушавао да се животињама посвети, „да њима овлада, укроти 

их и подреди устројству друштвене организације (Самарџија 2002: 5)“. Током 

етапног развоја цивилизације, човека је фасцинирало животињско царство, а 

животиње су често биле објекат ритуалног става, што се посебно одражавало 

митолошким представама у којима су животињске врсте персонификоване и на 

њих се гледало као на претке или културне хероје (Redklif-Brown 1982: 175-176). 

Међутим, са развојем свести и распадом митолошког паганског система, статус 

животиња сачувао се у другачијим облицима. Поред низа веровања везаних за 

традицију, представници животињских врста добили су посебан значај у 

астрономији, астрологији, хералдици, а нарочито у уметности. Представници 

одређене животињске врсте постајале су алегоријске одреднице људских нарави и 

односа. 

Када су у питању мотиви из животињског света, Мирјана Детелић, 

истакнути проучавалац српске народне књижевности, истиче да би пажњу, такође, 

требало усмерити и на поетику басне с обзиром на то да су басне, као стара врста, 

књижевности пренеле готово све алегоријске формуле, од којих су се многе 

претвориле у поредбене фразеологизме: питом као јагње, тврдоглав као магарац, 

умиљат као мачка, веран као пас и тако даље, а неке и у поредбене фразеологизме 

типа бинарних опозиција: као јагње и вук, као пас и мачка и сл. Како овакви 

фразеологизми настају директно из фабуларног слоја басне, могло би се 

претпоставити да их и у пословицама има више тамо где су сачуване комплетне 

приче и где пословице долазе на крају, као поенте. „Будући да се у басни, по 

дефиницији, семантички пренос увек одвија у смеру човек—животиња, вероватно 

је и састављачима пословица, по истом систему, било згодније да паралеле траже у 

8

свету животиња, него, рецимо, биљака којима, између осталог, ни у једној 

књижевности није посвећена посебна врста“ (Детелић 1985: 356). 

2. Проблеми истраживања 

Приликом писања овог рада, наилазили смо на бројне проблеме. Наиме, у 

делима неких француских писаца (Рабле, Монтењ, Лафонтен, Молијер, Балзак, 

Иго, Жид, Зола итд.), као и у великим француским речницима, као што су Robert, 

Larousse, Le Nouveau Littré, Dictionnaire de l’Académie française, Trésor de la 

langue française en 16 volumes, Dictionnaires des proverbes, sentances et maximes, 

Dictionnaire d’expressions et locutions françaises итд., фразеологизми и пословице 

често су приказани са другачијим значењем. 

Познато је да нека значења фразеологизама и пословица са лексемама 

agneau – јагње, âne – магарац, chat – мачка и chien – пас, наведена у старијим 

речницима, не одговарају значењу у савременом језику. Нека значења постала су 

архаична, а у новијим речницима нису забележена. Исти је случај и са 

фразеологизмима и пословицама који имају дијалекатско значење. Запажено је, 

такође, да се активна значења датих фразеологизама и пословица преплићу са 

њиховим дијалекатским и архаичним значењима. 

Један од најзначајнијих француских семантичара с краја XIX и почетка XX 

века, Антоан Меје (Antoine Meillet), истиче да све промене облика или употребе 

речи или израза којима се они подвргавају непосредно утичу на промену значења. 

Он додаје да „једна реч или израз остају придружени групи одређених творевина 

онолико дуго колико се општа вредност типа те групе на њих и односи, и само у тој 

мери њихово значење чува своју постојаност (Mеје 2009: 15)“. Међутим, уколико 

се, додаје он, „из било ког разлога, та група поремети, успостављени различити 

елементи више не подупиру једни друге и изложени су деловању различитих 

утицаја који настоје да мењају значење“ (Meје 2009: 15). Према његовом мишљењу, 

једна реч или израз који у заједничком језику једне заједнице имају проширено 

значење примењују се у ужим групама унутар те заједнице на предмете који су уже 

одређени, као што постоје и супротни случајеви (Meје 2009: 31). Меје подвлачи да 

9

„једна реч или израз проширују своје значење када прелазе из ширег круга у ужи 

круг своје примене; исто тако га сужавају када прелазе из ужег круга у онај шири“ 

(Mеје 2009: 31). 

3. Структура рада 

Рад садржи једанаест поглавља у којима су приказане, компаративним и 

контрастивним приступом, сличности и разлике између француских и српских 

фразеологизама и пословица чију базну компоненту чине лексеме agneau – јагње, 

âne – магарац, chat – мачка и chien – пас. 

Прво поглавље овог рада односи се на теоријска разматрања о 

фразеологизмима, а друго на теоријска разматрања о пословицама. У трећем 

поглављу дат је краћи преглед теорије превођења. Четврто поглавље посвећено је 

француским и српским фразеологизмима са лексемом agneau – јагње, а пето 

француским и српским пословицама са лексемом agneau – јагње. У шестом 

поглављу приказани су француски и српски фразеологизми са лексемом âne – 

магарац, а у седмом француске и српске пословице са лексемом âne – магарац. У 

осмом поглављу дати су француски и српски фразеологизми са лексемом chat – 

мачка, а у деветом француске и српске пословице са лексемом chat – мачка. 

Десето поглавље чине француски и српски фразеологизми са лексемом chien – 

пас, а једанаесто, последње поглавље – француске и српске пословице са 

лексемом chien – пас. У четвртом, петом, шестом, седмом, осмом, деветом, 

десетом и једанаестом поглављу овога рада, редослед израза конципиран је тако 

што је прво дат приказ израза сличне лексичко-семантичке структуре, затим 

пословица сличне лексичко-семантичке структуре, израза сличне лексичке, а 

различите семантичке структуре, пословица сличне лексичке, а различите 

семантичке структуре, израза различите лексичке, а сличне семантичке 

структуре, пословица различите лексичке, а сличне семантичке структуре и, на 

крају, израза који немају свој еквивалент у српском језику и пословица које 

немају свој еквивалент у српском језику. 

10

У четвртом, петом, шестом, седмом, осмом, деветом, десетом и једанаестом 

поглављу овога рада прво су болдом означени француски фразеологизми и 

пословице, потом су приказани њихови српски еквиваленти, док су у курзиву 

наведени: дослован превод, значење и историјска белешка. Историјска белешка 

односи се само на француске фразеологизме и пословице, будући да за српске 

еквиваленте није било могуће пронаћи етимолошке податке због недостатка 

одговарајућих етимолошких речника. 

4. Приказ корпуса 

Главни корпус овог рада чине књижевна дела великих француских писаца, 

почев од Раблеа, Монтења, Лафонтена, госпође Де Севиње, преко Молијера, 

Шатобријана, Балзака, Игоа, Флобера, до Золе, Додеа, Верна, Жида, Емеа и 

Превера, затим француски фразеолошки речници и збирке пословица Ру де 

Ленсија, Мориса Малуа, Пијеронија и Сузони, Алена Реја, Патрисије Вижери, Жан- 

Ив Дирнона, Клода Динантона. Консултовани су и велики француски речници: Le 

Grand Robert de la langue française, Larousse, Le Nouveau Littré, Dictionnaire de 

l’Académie française, Trésor de la langue française en 16 volumes итд. Што се тиче 

корпуса у српском језику где су пронађени српски еквиваленти, кориситили смо 

публиковане преводе дела наведених француских писаца, затим Збирку народних 

пословица Вука Стефановића Караџића, Речник Матице српске, Фразеолошки 

речник Владе Драшковића, као и Српско-француски речник идиома и изрека Бошка 

Милосављевића. 

11

I. О ФРАЗЕОЛОГИЗМИМА 

1.1. Језик и фразеологија 

а) Сваки појединац који се испољава језичким путем инспирисан је неким 

својим специфичним менталним стањем као што је, на пример, како истиче познати 

српски лингвиста Милка Ивић, „нападно присуство свести о доживљеном 

искуству, интензивно наврло сећање на некога или на нешто, опседнутост 

маштаријама, изненадна набујалост емоцијама“ (Ивић 2006: 98). Има ли, дакле, 

моћнијег оружја на свету од језика? Нема. Он је та „величанствена и страшна ствар, 

најмонументалнија творевина, сума живота и културе једног народа, музика са 

далеко више тонова и интервала но вокална и инструментална. Он је мала васиона 

у којој народ живи и умире“ (Секулић 1956: 132). Но, како тврди један од највећих 

и најистакнутијих српских лингвиста, Александар Белић, свако мора да посматра 

свет са висине свога властитога језика, „јер је то највећа висина, јер је то увек језик, 

а језичко се осећање ту јавља у најодређенијем облику“ (Белић 2000: 490). Белић, 

гледајући на језик као најважнију спону између човековог унутрашњег и 

спољашњег света, сматра да језик „није ништа друго до слика спољњег света, 

одражена у његовој свести, а конкретизована у звучним језичким знацима“ (Белић 

1951: 14). Белић такође истиче да се специфична језичка слика света објашњава 

чињеницом да сваки језик има своју унутрашњу форму која представља 

изражавање народног духа, његове културе, а чиме ће говорници испунити речи 

једног језика, зависиће „од прилика у којима једно друштво живи, од природе 

којом је окружено, од степена културе у којем се налази итд.“ (Белић 1951: 14) 

Овде је јасно, каже Белић, „да ће народи који под различитим приликама живе, 

другачијим садржајем испунити своје речи. Истина, биће ствари – што зависи од 

природе њихове – које ће унети у речи увек, у већини народа, сличан садржај; али 

ће бити знатно више таквих које ће се необично разликовати по садржају“ (Белић 

1951: 14). Овде се мисли на обичаје, навике, веровања и сл. 

б) За наше истраживање посебно је важна Белићева теорија о подели 

именица на праве и неправе, с обзиром на то да окосницу овогa рада чине 

12

фразеологизми и пословице које су базиране на правим именицама: agneau – 

јагње, âne – магарац, chat – мачка и chien – пас. Њихова специфичност огледа се у 

томе што значе збир особина. Многи лингвисти сматрају да је ова Белићева 

теорија претеча савремене теорије о прототипима, која се сматра једним од 

највећих теоријских постигнућа језичке науке XX века. Према тој теорији, језичке 

категорије отелотворују се у неједнако репрезентативним верзијама; однос мање 

репрезентативних према најрепрезентативнијем, тзв. прототипу постаје предмет 

посебних изучавања. „Тако је, између осталог, из прототипске визуре, поново 

процењена, што уједно значи и теоријски адекватније протумачена, она 

различитост међу именицама на коју су интуитивно упирали прстом поједини 

истакнути лингвисти још у предструктуралној епоси, међу којима се свакако 

налази и већ поменути Александар Белић“ (Ивић 1996: 7). 

По Белићу, правим именицама се називају немотивисане именичке речи 

које значе реалне предмете или такве појмове којима се обележава збир особина 

каквог предмета (Белић 1998: 42). Оне су саме себи довољне јер језички знак тих 

именица, изговорен или написан, изазива код слушаоца или читаоца потпуни појам 

о предмету. Зато праве именице називамо непродуктивним речима. Такве су нпр. 

именице agneau – јагње, âne – магарац, chat – мачка, chien – пас итд. Неправим 

именицама називају се несамосталне речи у самосталној употреби. То значи да се 

њима одређује неко лице или неки предмет који се јавља као носилац извесне 

особине или радњи. То није једно одређено лице и један одређени предмет, већ 

било које лице које носи дату особину или ма који предмет извесне врсте (Белић 

1998: 46). На пример, именица fumeur – пушач (онај који пуши) потпуно одржава 

везу са глаголом fumer – пушити; creusement – копање (оно што се копа) у 

потпуности одржава везу са глаголом creuser – копати, blancheur – белина је у 

вези са придевом blanc – бео. Ове речи називамо продуктивним и мотивисаним 

речима. Овде није реч о носиоцима збира особина, него о носиоцима једне 

глаголске радње или придевске особине. Управо у томе је велика разлика између 

правих и неправих именица. 

в) Поред Белићеве теорије о правим именицама, наше истраживање се 

базира и на теорији прототипа. Прототип је, према Рајни Драгићевић, оријентир у 

13

категоријама са нејасним границама. Он је централни члан категорије у том смислу 

што се остали чланови пореде са њим. Теорија прототипа полази од проблема 

категоризације стварности који обрађује са два становишта: а) проучавајући 

унутрашњу структуру категорија (хоризонтална димензија) и б) проучавајући 

односе између категорија (вертикална димензија). Ако на пример узмемо 

категорију птица уочавамо да су главне карактеристике које служе за описивање 

дате категорије следеће: способност летења, поседовање перја, кљуна, репа итд. 

Међутим, постоје чланови категорије који не испуњавају све ове услове да би се 

дефинисала сама категорија (има птица које не лете). Насупрот овоме схватању, 

теорија прототипа категорију дефинише по степену сличности са 

најрепрезентативнијим представником – прототипом. Тако су голуб или сова бољи 

представници категорије „птица“ него ћурка, а она је, опет, бољи представник 

„птица“ него пингвин. 

Када је реч о проучавању односа између категорија, у савременом језику 

најчешће разликујемо три нивоа категоризације: а) надређени ниво (животиња), б) 

основни ниво (копитар), подређени ниво (коњ, магарац, мазга, зебра...). Категорије 

стоје у међусобном односу укључивања: животиња ⊃ копитар ⊃ магарац. У 

нашем раду, прототип има важну улогу у сагледавању збира особина, односно, 

семантичких конституената лексема agneau – јагње, âne – магарац, chat – мачка, 

chien – пас. У француској и српској колективној слици стварности постоји убеђење 

да је, рецимо, прототип јагњета – невиност, чистота, прототип магарца – глупост, 

незнање, тврдоглавост, прототип пса – верност, оданост, приврженост, прототип 

мачке – спретност, окретност, умиљатост. Међутим, у нашем истраживању ће се 

показати да у фразеологизмима и пословицама чије централно место заузимају 

лексеме agneau – јагње и chien – пас наведене особине нису прототипичне, да се 

оне на скали фреквентности налазе у средини, а да се међу најфреквентнијим 

особинама појављују оне особине које би, на основу теорије прототипа, биле у 

средини или на дну скале фреквентности. Када је реч о људској жртви, беди, 

сиромаштву, злоби или подмуклости на први поглед делује парадоксално то што 

животиња која означава сиромашне, бедне или зле људе јесте пас, иако постоји 

уврежено веровање да је пас човеков највернији и најбољи пријатељ. Овај несклад 

14

произилази из чињенице да се различити аспекти одређеног концепта наглашавају 

у метафоричком пресликавању, зависно од потребе. 

г) Богатство свих језика и њихов национални колорит огледа се не само у 

постојању базног речничког фонда, већ и у употреби и примени великог броја 

фразеологизама који га чине суптилнијим и упечатљивим. 

Степен владања неким језиком најбољи је показатељ њихових усвајања. 

Велики број људи добро влада фразеологијом свог матерњег језика, или, како га у 

последње време лингвисти називају, „први језик“ (Chiss, Filliot, Maingouenan 1996: 

45). Међутим, људи који уче неки други језик сусрећу се са проблемом усвајања и 

разумевања његове фразеологије. За њих избор, стилистичка вредност, 

експресивност и ситуација употребе одређеног фразеологизма представља потпуну 

непознаницу (Мушовић 2002: 3). 

Бошко Милосављевић истиче да се сваки фразеологизам мора научити, 

савладати, осетити и доживети, не кроз речнике, већ кроз литературу и живе 

контакте са људима који говоре тим језиком. 

д) Према мишљењу Фридриха Шлајермахера, истакнутог немачког 

филолога, сваки човек и сâм ствара језик мислећи слободно и делујући самостално, 

те, захваљујући томе, „језик из свог сировог стања доспева до потпуног облика у 

науци и уметности“ (Шлајермахер 2003: 27). Дакле, жива снага појединца ствара 

нове форме, које се некада више, а некада мање, задрже у језику и креативно шире 

захваљујући томе што их други прихватају. 

ђ) Коришћење фразеологизама од великог је значаја јер се њима оживљава 

писана и усмена реч, али и успостављају приснији контакти међу људима. 

Фразеологија два језика – „то су два успона цивилизоване мисли и језика, а два 

језика, то су два света“ (Секулић 1956: 58). Њоме се такође проширује знање о 

човеку, о његовом животу, навикама и обичајима. Фразеологизми чине део 

унутрашњег система комуницирања хомогених заједница где се мисли преносе на 

један посебан начин јер нису изражене обичним вокабуларом, већ су њихова 

значења утврђена историјом и традицијом и јасна су свим њеним припадницима 

(Милосављевић 1994: 10). Преношење фразеологизама из једног језика у други, 

врши се у најразличитијим приликама и облицима, те на тај начин долази до 

15

зближавања двају језика, тј. један језик може попримити творевине неког другог 

језика, или оног језика који је пре више векова ишчезао. 

Фразеологија науци служи као један од фундаменталних извора за 

реконструкцију језичке слике света, захваљујући својој стабилној структури и 

значењу. „Фразеолошке јединице ће као вишелексемни спојеви целовитог значења 

и устаљеног лексичког састава, као експресивне јединице које се репродукују у 

језику, бити подлога за најразличитије културне садржаје“ (Мршевић–Радовић 

2008: 5-6). 

1.2. Дефиниција и теоријска разматрања фразеологизама 

а) Дефинисати фразеологизам није нимало лак задатак. Ако се узму у обзир 

постојеће дефиниције ове лингвистичке појаве, може се уочити да постоји одређена 

неусклађеност око тог питања. 

Област фразеологизама представља један флексибилан сегмент 

лингвистике, без строгих граница, што отежава њено дефинисање. Осим тога, овој 

области тек је у блиској прошлости поклоњена пажња какву заслужује. 

Неусклађеност у дефиницијама фразеологизама односи се првенствено на 

коришћену терминологију у вези са њима (о овоме ће бити речи у следећем 

поглављу), али и на наведене карактеристике које се у неким датим дефиницијама 

помињу парцијално, док им се у неким другим придружују и друге особине. Све 

ово ствара хаотичну атмосферу око једног лингвистичког појма. 

б) Речено је већ да су француски и српски језик два генетски несродна 

језика. Француски припада групи романских, а српски језик групи словенских 

језика, иако оба воде порекло из индоевропског језика. Из тих разлога, постоји 

огромна разлика у језичкој структури фразеологизама. Она је понекад већа, 

понекад мања, а понекад она потпуно нестаје. Постоји више дефиниција 

фразеологизама. 

в) Шарл Бали (Charles Bally у: Dubreil 2008: 74), као један од првих који се 

дотакао ове теме, подвлачи да речи које сачињавају фразеологизме губе своје 

основно значење и да се новонастали скуп одликује новим јединственим значењем. 

16

г) Француски филолог Жорж Мунен (George Mounin) дефинише 

фразеологизме као скуп речи са јединственим значењем или изолованом 

синтаксичком структуром. Он сматра да, у зависности од њихове функције, 

разликујемо предлошке: en dépit de – упркос; адвербијалне: tout à coup – одједном, 

изненада, нагло и везничке фразеологизме: aussitôt que – одмах, одмах по, у истом 

тренутку. Исти аутор наводи да фразеологизми представљају језик једне заједнице 

коме није својствена ниједна политичка, административна или национална 

структура (Mounin 2004: 168, 206). 

д) Француски лингвиста Пјер Гиро (Pierre Guiraud) дефинише 

фразеологизме као скуп више речи које чине синтаксичко и лексичко јединство 

(Guiraud 1961: 5). Према његовом мишљењу, они формирају „идиоматолошке 

обрте, тј. посебне форме изражавања које одступају од нормалне употребе језика“ 

(Guiraud 1961: 5). Такви фразеологизми, подвлачи аутор, карактеришу се 

јединством форме и смисла, одступањем од граматичке и лексичке норме, као и 

посебним метафоричним значењима (Guiraud 1961: 6). Сви фразеологизми, 

наставља Гиро, почивају на речима или конструкцијама, било архаичним или 

маргиналним, које су се очувале као устаљене и које, као страно тело, 

преживљавају у језику (Guiraud 1961: 6). 

Овај француски аутор сматра да порекло фразеологизама може бити 

дијалекатско, жаргонско, афективно и стилистичко. Они су у заједнички језик 

доспели са метафоричним значењем и у њему се очували као устаљени (Guiraud 

1961: 7). Он наводи неколико извора који употпуњују фразеологију: архаизам, 

историја и спољашност, с једне стране, лингвистика и унутрашњост, с друге; стил 

као креатор живописних слика; игре хомонимијског и синонимијског укрштања 

(Guiraud 1961: 11). 

Фразеологизми јесу резултат укрштања форми, лажне мотивације и игре 

речи. Наиме, фразеологизми који се заснивају на свакодневном искуству не 

разликују се пуно од земље до земље због тога што је то искуство заједничко 

човеку уопште (Guiraud 1961: 18). 

ђ) У својим првим радовима из области фразеологије, Антица Менац под 

термином „фразеологизам“ подразумева неслободне скупове речи, тј. оне који се не 

17

сврставају у говорном процесу, него се репродукују у готовом облику какав се 

усталио дугом употребом. Њихови саставни делови често показују већи или мањи 

степен десемантизације, тако да значење целог фразеологизма није адекватно збиру 

значења његових делова. У тим скуповима је веза међу појединим деловима врло 

чврста, па им је састав, па и редослед, обично непроменљив (Менац 1979: 5). 

е) Лингвиста Јосип Матушић под „фразеологизмом“ именује језичку 

јединицу која се одликује: а) репродуковањем, што значи да се фразеологизам 

појављује у готовом облику, као чврста веза речи устаљена дугом употребом; б) 

формално устројство – нерашчлањив скуп речи од којих су најмање две 

пунозначне; в) идиоматичност – означава семантичку трансформацију најмање 

једног члана чврстог скупа речи, тако да значење фразеологизма никада не 

одговара збиру значења његових чланова; г) уклапање у контекст – значи да се 

фразеологизам у реченици појављује као њен прости члан, односно, фразеологизам 

није скуп речи у виду властитог текста (Матушић 1984: 6). 

ж) Српски филолог Ненад Крстић дефинише фразеологизам као „устаљену 

језичку јединицу, тј. као устаљени скуп од две или више речи које се одликују 

сличношћу са слободним скуповима речи као деловима реченице – по томе што су 

углавном синтагме, групе речи, са синтаксичком функцијом у реченици или 

зависне реченице: travailler sous blé – радити тајно, или сличношћу са једном 

речи – по томе што сваки такав скуп има јединствено значење: travailler sous blé – 

радити испод жита – тајно“ (Крстић 2005: 119-120). Према мишљењу овог аутора, 

такав скуп речи мора бити устаљен, мора имати устаљену структуру и јединствено 

значење. 

1.3. Терминолошка разноликост и терминолошка разграничења 

а) Као што је речено у претходном делу, у фразеологији нису само 

дефиниције неусклађене, него је и терминологија која се користи о овој области 

разнолика и неодређена. 

Како су се разни лингвисти бавили питањем фразеологизама, тако су 

налажена и различита терминолошка решења, од којих су нека и данас у употреби. 

18

Ипак, понекад ни исти термин нема једнаку вредност. До разлика у тумачењу 

таквих синтагми долази највише због различитих методолошких приступа. 

б) Гастон Грос (Gaston Gross) такође истиче шаренило које постоји у овој 

терминологији, а које је последица потребе сваког лингвисте који се дотакао ове 

теме да наметне свој назив за једну мање-више исту лингвистичку појаву (Gross 

1996: 3). 

в) Емил Бенвенисте (Emile Benveniste) сложенице као machine à coudre – 

шиваћа машина назива синапсијама и раздваја их од сложеница као што су 

timbre-poste – поштанска марка и изведеница попут ferblanterie – лимарија. С 

друге стране, Андре Мартине (André Martinet) користи термин синтема који 

дефинише као секвенцу конституисану од више лексичких монема која 

функционише као минимална синтаксичка јединица. Он у синтеме убраја и речи 

типа désirable – пожељан и refaire – поново учинити, који су за већину других 

лингвиста заправо изведенице, а не сложенице. Потје (Pottier) користи назив lexie 

composée (изведена лексика) за скуп који подразумева више интегрисаних речи: 

brise-glace – ледолом, ледоломац, док је lexie complexe (сложена лексика) оно што 

бисмо ми назвали фразеологизмом: faire le gros dos – кочоперити се. Дејвид 

Кристал (David Crystal), са своје стране, доприноси целокупној пометњи. Он 

дефинише фразеологизам као термин којим се у граматици и лексикологији 

означава след речи који је семантички, а често и синтаксички ограничен, тако да 

оне функционишу као једна јединица. 

г) Са семантичког становишта, значења појединих речи не могу се сабирати 

како би се добило значење фразеологизма као целине. Са синтаксичког 

становишта, речи обично не дозвољавају уобичајену променљивост коју испољвају 

у другим контекстима. Због недостатка њихове унутрашње контрастивности, неки 

лингвисти фразеологизме називају готовим исказима. По једној алтернативној 

терминологији, фразеологизми се називају устаљеним колокацијама 2 (Crystal 

1999: 134). 

2 

Колокације представљају битан део језика јер су присутне у свакодневном језику, као и у 

језику струке, и то у свим језицима. Колокације су уобичајени скупови са одређеном синтаксичком 

и семантичком ограниченошћу. Могу да се јаве у свим стилским регистрима, од колоквијалног до 

19

д) Као што се може приметити, несклад се јавља не само у оквиру једног 

језика него и у односу једног језика према другом. 

Ако је у српском језику фразеологија синоним идиоматског израза, то не 

мора да буде случај у француском. Оно што се може потврдити, јесте чињеница да 

се у словенским језицима идиоматски изрази најчешће називају фразеологизмима, 

док се у француском језику чешће јављају термини expression (израз) или locution 

figée (устаљени израз). 

ђ) У току фразеолошких истраживања која су се интензивирала током 

шездесетих и седамдесетих година XX века, најраспрострањенији термин за 

интерпретацију основних појмова фразеологије јесте unité phraséologique 

(фразеолошка јединица). 

Српски филолог Абдулах Мушовић истиче да је фразеолошка јединица 

„устаљена по свом саставу двокомпонентна или вишекомпонентна експресивна 

семантичка јединица која се репродукује у процесу говора с потпуно или 

делимично трансформисаним значењем компонената, а која у реченици 

функционише као њен члан“ (Мушовић 2002: 4). 

Поред наведеног термина unité phraséologique – фразеолошка јединица, у 

француском и српском језику за фразеологизме се користе различити термини: 

tours, trournures – обрти, expressions – изрази, locutions, locutions toutes faites – 

устаљени изрази, idiomes – идиоми, expressions idiomatiques – идиоматски изрази. 

У новије време они се чешће називају expressions phraséologiques – фразеолошки 

изрази, phraséologismes – фразеологизми, односно syntagmes phraséologiques – 

фразеолошке синтагме или, једноставно, phrasèmes – фраземи. У овом раду 

узвишеног, као и у разним терминологијама и техничким и научним областима. С обзиром на то да 

се колокација налази између обичних израза и оних потпуно устаљених, ту се јавља проблем, јер се 

не може тачно одредити граница потпуне и делимичне устаљености. Главна разлика између 

колокација и фразеологизама јесте то што удруживање које постоји код колокација није праћено 

непрозирношћу која се јавља код фразеологизама. Значење колокација представља збир значења 

њених саставних делова. Осим тога, и синтаксичка ограниченост прилично је слаба. Наиме, 

колокације допуштају уметање било којих других речи, било у функцији субјекта, објекта или било 

чега другог. Уп. Е. Dubreil, Collocation: définitions et problématiques. Texto, 2008. [En ligne]. 

(Приступљено: 12. 11. 2011. URL: http: //www.revue-texto.net/index.php?id=126). 

20

користиће се следећи термини: фразеологизми, фраземи, фразеолошки изрази и 

изрази. 

1.4. Слободне и устаљене синтагматске структуре 

Да бисмо утврдили разлику између фразеологизама и слободних 

синтагматских структура, користићемо два основна критеријума: референцијални 

и синтаксички. 

а) Према референцијалном критеријуму, фразеологизми означавају 

јединствен референт. Устаљена синтагма une branche d’arbre – једна (нека) грана 

дрвета именује једну значењску јединицу (предмет који је грана дрвета), док у 

слободној синтагми la branche de l’arbre – грана дрвета имамо две значењске 

јединице (грану и дрво). 

Фразеологизми у говору функционишу на потпуно исти начин као просте 

речи: une porte de sortie = issue – излаз, à bout de force = épuisé – исцрпљен, faire 

la tête = se fâcher – љутити се. 

б) Према синтаксичком критеријуму, слободне синтагме имају отворене 

могућности синтаксичке комбинаторике, за разлику од устаљених синтагми које 

имају веома ограничену синтаксичку аутономију. Ако упоредимо слободну 

структуру: Pierre a cassé la table – Петар је сломио сто и устаљену: Pierre a cassé 

la croûte – Петар је јео (дословно: Петар је сломио кору) 3 , запажамо да устаљена 

структура има блокирана комбинаторичка и трансформациона својства. 

У слободној структури, испред директног објекта може се наћи било који 

детерминант, док се у устаљеној може употребити само генерички одређени члан: 

Pierre a cassé la table. Петар је сломио сто. Pierre a cassé la 

croûte. 

Петар је јео. 

Pierre a cassé sa table. Петар је сломио свој *Pierre a cassé sa *Петар је сломио своју 

сто. 

croûte. 

кору. 

Pierre a cassé une Петар је сломио неки *Pierre a cassé une *Петар је сломио неку 

3 

Уп. В. Драшковић, Француско-српски фразеолошки речник, Завод за уџбенике и наставна 

средства, Београд, 1990, стр. 37. 

21

table. (један) сто. croûte. (једну) кору. 

Pierre a cassé cette Петар је сломио овај *Pierre a cassé cette *Петар је сломио ову 

table. 

сто. 

croûte. 

кору. 

У слободној структури, номинална синтагма објекат може се проширити, а 

у устаљеној то није могуће: 

Pierre a cassé la table 

verte. 

Петар је сломио зелени 

сто. 

*Pierre a cassé la 

croûte verte. 

*Петар је сломио 

зелену кору. 

Пасивна трансформација, прономинализација, издвајање, релативизација и 

екстракција могуће су само у слободној структури: 

La table a été cassée 

par Pierre. 

Сто је сломљен од 

стране Петра. 

*La croûte a été cassée 

par Pierre. 

*Кора је сломљена од 

стране Петра. 

Pierre l’a cassée. Петар га је сломио. *Pierre l’a cassée. *Петар ју је сломио. 

La table, Pierre l’a Сто, Петар га је *La croûte, Pierre l’a *Кору, Петар ју је 

cassée. 

сломио. 

cassée. 

сломио. 

La table que Pierre a Сто кога је Петар *La croûte que Pierre *Кора коју је Петар 

cassée. 

сломио 

a cassée. 

сломио 

C’est la table que Сто је тај кога је Петар *C’est la croûte que *Кора је та коју је 

Pierre a cassée. сломио. 

Pierre a cassée. Петар сломио. 

Синтаксичка устаљеност огледа се и у нераздвојивости саставних делова 

израза, немогућности номинализације придева и успостављања атрибутивног 

односа. 

слободна синтагма 

устаљена синтагма 

Une belle maison. Нека (једна) лепа кућа. Une belle main. Неки (један) леп 

рукопис 4 . 

Une maison très belle. Нека (једна) веома 

лепа кућа. 

*Une main très belle. *Нека (једна) лепа 

шака. 

La beauté da la 

Лепота куће. *La beauté de la main. *Лепота шаке. 

maison. 

Une maison d’une 

beauté formidable. 

Нека (једна) кућа 

изузетне лепоте. 

*Une main d’une 

beauté formidable. 

*Нека (једна) шака 

изузетне лепоте. 

Sa maison est belle. Његова кућа је лепа. *Sa main est belle. *Њена шака је лепа. 

4 

Уп. В. Драшковић, нав. дело, стр. 76. Дослован превод: нека (једна) лепа шака. 

22

Још један показатељ устаљене синтаксе фразеологизама јесте и непроменљиви 

редослед елемената. 

Sans division ni discussion. Без поговора; сложно 5 . *Sans discussion ni division. 

Sans feu ni lieu. Без куће и кућишта 6 . *Sans lieu ni feu. 

À feu et à sang. Огњем и мачем 7 . *À sang et à feu. 

Au fur et à mesure. Постепено 8 . *À mesure et au fur. 

в) Поред синтаксичке, постоји и лексичка устаљеност, која не дозвољава да 

се неки елемент замени синонимом или неком блиском речи која не би променила 

значење целог израза. Лингвисти овај критеријум називају синонимијском 

парадигмом (Аnscombre 2000: 160-165). Израз: partir tôt le matin – поћи рано 

ујутру, који се често употребљава, прихвата известан број семантичких 

еквивалената у мери у којој глагол partir – поћи може да буде замењен са s’en aller 

– отићи, sortir – изаћи, prendre la route – отпутовати итд. и de bon matin – рано 

ујутру са de bonne heure le matin – у цик зоре, à l’aube – у зору, aux aurores – у 

зору, de grand matin – рано итд. Међутим, за устаљене структуре овај критеријум 

није валидан: 

À pure perte. Бамбадава, ни за што 9 . * À propre perte. 

À plaines mains. И шаком и капом 10 . * À plains bras. 

Еn apprendre de belles. Чути, дознати лепе ствари 11 . *en apprendre de jolies. 

Une clé anglaise. Француски кључ 12 . *Une clé britanqiue. 

Casser sa pipe. Умрети 13 . *Briser sa pipe. 

5 

6 

7 

8 

9 

10 

11 

12 

13 

Исто, стр. 17. 







Превео: Иван Јовановић. 

Уп. В. Драшковић, нав. дело, стр. 37. 

23

Михаило Поповић наглашава да синтаксички критеријум није апсолутно 

парвило, јер степен устаљености није исти код свих израза, тако да има израза са 

релативно слободнијом синтаксом. Код глаголског израза: être d’une docilité 

d’agneau – бити послушан као јагње (дословно: имати послушност јагњета) 14 , 

могућа је актуaлизација именице: Pierre est d’une docilité d’agneau – Петар је 

послушан као јагње. vs Pierre est d’une grande docilité d’agneau – Петар је заиста 

послушан као јагње. 

1.5. Фразеологизми и сложенице 

а) У француском језику постоје разноврсне лексичке јединице које се 

састоје од две или више самосталних морфема које се не убрајају у сложенице у 

традиционалном смислу 15 . Њихово најзначајније обележје јесте, као и код 

сложеница, синтаксичка и семанитичка устаљеност која је настала као последица 

дуготрајне и понављане употребе одређених секвеници. На тај начин, усталили су 

се један облик и једно значење и створене су нове вишеморфемске лексичке 

јединице које имају различите улоге у реченици. Овакав процес назива се 

лексикализација (Поповић 2009: 95). 

б) Михаило Поповић сматра да дефинисање фразеолошких израза поставља 

два проблема. Прво – потребно је одредити по чему се они разликују од сложеница, 

14 

15 

Уп. А. Жид, Ковачи лажног новца, Вечерње Новости, Београд, 2005, стр. 238. 

Сложенице настају редукцијом базне имплицитне реченице помоћу различитих 

синтаксичких процеса. Нпр. C’est un chien qui ressemble au loup. → C’est un chien-loup (пас који 

личи на вука → вучјак); C’est un instrument avec lequel on ouvre les bouteilles. → C’est un ouvrebouteille 

(средство којим се отварају флаше → отварач). Уп. М. Поповић, Лексичка структура 

француског језика: морфологија и семантика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2009, 

стр. 77. Оне се могу анализирати према врсти речи којој припадају и према категорији њених 

саставних делова и синтаксичких односа између њих (grand-père – деда, porte-bonheur – амајлија, 

bien-pensant – добронамеран, исправан). Сложенице се најчешће састоје од два елемента који могу 

бити именице, придеви, глаголи и прилози. Ови елементи могу бити повезани неком релационом 

речи, предлогом или везником: prêt à porter – спреман за ношење, va et vient – промет, врева, 

одлажење и долажење“. Уп. М. Поповић, нав. дело, стр. 78. 

24

а друго – треба утврдити критеријуме који омогућавају разликовање ових 

устаљених структура и слободних синтаксичких структура. Поповић додаје да у 

оба случаја постоје порозне границе и зоне које нису егзактно дефинисане 

(Поповић 2009: 95). 

Најтеже је установити разлику између ове две групе сложених лексичких 

јединица код именица. Унутрашња структура номиналних сложеница и израза 

веома је слична. Ипак, могуће је уочити неке разлике. Код сложених именица 

различитих структура номинални елемент готово увек је недетерминисан: portemonnaie 

– новчаник, lave-linge – веш-машина, sage-femme – бабица, chien-loup – 

вучјак, sac à main – ручна ташна. Код номиналних фразеолошких израза, испред 

именице може се јавити генерички одређен члан: l’ordre du jour – дневни ред, la 

fée du logis – домаћица, жена у кући, la cerise sur le gâteau – шлаг на торти. 

Међутим, уколико синтаксички разлози то налажу, члан може изостати: la porte 

d’entrée – улазна врата. С обзиром на то да је немогуће заменити генерички члан 

неким другим детерминантом, критеријум устаљености остаје: * 16 l’ordre d’un jour, 

*l’ordre de ce jour итд. Поповић подвлачи да се највећи број номиналних 

сложеница састоји од два елемента који могу бити повезани предлогом, док број 

елемената номиналних фразеологизама није ограничен: le plus petit dénominateur 

commun – најмањи заједнички именилац, un complément circonstanciel de lieu – 

прилошка одредба за место. Он, такође, истиче да сложене именице које су 

настале агломерацијом 17 реченичних секвенци јесу, заправо, фразеолошки изрази 

16 

17 

* Означава семантички или синтаксички неприхватљив исказ. 

„Агломеративне сложенице настале су једноставним фиксирањем синтагматских јединица 

које могу бити реченичне секвенце или целе реченице: rendez-vous – састанак, laissez-passer – 

пропустити, va-nu-pieds – босоног итд. Реч је, заправо, о конверзији целих синтагматских 

јединица. Сложенице овог типа нису настале путем синтаксичких трансформација, већ стапањем 

делова реченице или целе реченице и њиховим фиксирањем услед честе употребе. Елементи ових 

сложеница остају у оном облику у којем се јављају у говору и задржавају морфолошка обележја 

глаголског времена, начина, лица и броја и синтаксичка обележја редоследа у реченици. На овај 

начин, осим именица, настале су и неке друге врсте речи: придеви: bon marché – јефтино, mal en 

point – лоше, бедно стање; прилози: dorénavant – од сада, убудуће, naguère – недавно; предлози: 

25

код којих је степен устаљености веома велики, што се огледа у ортографији: sauvequi-peut 

– спасавај се ко може, qu’en-dira-t-on – рекла-казала, m’as-tu vu – 

хвалисавац. У сваком случају, и сложенице и фразеологизми јесу комплексне 

лексичке јединице и њихова формална типологија није од битног значаја за њихову 

употребу у француском језику (Поповић 2009: 95). 

1.6. Фразеологизми и терминолошке синтагме 

а) Фразеологизми и терминолошке синтагме имају заједничке 

карактеристике које се огледају у сложеној структури и општем глобалном 

значењу. С друге стране, њихова разлика је у експресивној функцији, односно на 

функционалном плану. 

б) Драгана Мршевић-Радовић, истакнути српски фразеолог, истиче да је 

термин као и реч директно усмерен на предмет означавања и да за разлику од речи, 

он има искључиво номинациону функцију. Терминима се означавају посебни 

предмети и класификују за различите сврхе из различитих потреба (Мршевић- 

Радовић 1987: 21). Терминолошка синтагма, слично фразеологизмима, 

функционише као целовит назив за неку појаву, предмет који припада реалном 

свету: нпр. l’herbe aux chats – мацина трава (врста биљке). Термини, као и 

фраземи, репродукују се у језику као готове језичке јединице, с релативно 

стабилном синтаксичком структуром. Мршевић-Радовић подвлачи да 

терминолошка синтагма, као и фразеолошки израз, може настати семантичком 

транспозицијом нефразеолошке базне синтагме: нпр. l’oreille d’éléphant – слоново 

уво (врста цвећа). 

в) У време када су термини настајали, овакве синтагме исказивале су 

субјективан однос према предмету означавања, квалификовале су га. Захваљујући 

сликовитости, то су били експресивни називи (нпр. под l’oreille d’éléphant – 

par dessus – изнад, depuis – од; везници: c’est à dire – то јест, en attendant que – чекајући да; 

заменице: lequel – који, celui-ci – овај овде“. Уп. М. Поповић, нав. дело, стр. 80. 

26

слоново уво могла су се истовремено замишљати два денотата 18 : ухо слона и такво 

цвеће које по некој особини, вероватно, подсећа на денотат који је мотивисао 

значење једног знака). Међутим, „када оваква синтагма искључиво постане 

специјално име каквог предмета, првобитна маштовитост и сликовитост нестају, а 

термин постаје знак који је за разлику од фразема изван сваке експресије и 

емоције“ (Мршевић-Радовић 1987: 21). Мршевић-Радовић указује на чињеницу да у 

литератури која се бави односом термина и фразеологизама, термини, настали 

сликовитом семантичком транспозицијом, могу под повољним језичким условима 

да пређу у категорију експресивних језичких јединица када у дотад неутралном 

називу наступи ремотивација и на основу већ заборављених појединачних 

конкретних значења речи и синтагми, оживљава слика обогаћена новим 

конотацијама 19 (Мршевић-Радовић 1987: 21). 

1.7. Фразеологизми и устаљене фразе 

а) Под термином устаљена фраза подразумевају се смисаоно организоване 

сложене синтаксичке јединице у које спадају пословице, изреке, афоризми, и сл., 

које се одликују релативно стабилном структуром и стабилним лексичким 

садржајем. Оне такође имају могућност интерпретације у денотативном значењу, а 

поседују често развијено секундарно, конотативно значење. На структурном плану, 

устаљене фразе репрезентују завршене, потпуне реченице (Мршевић-Радовић 1987: 

23). 

18 

Денотација је однос између језика и стварности, а у нашем сазнању денотати се изражавају 

у виду представа о појавама и предметима. На пример, денотат la maison-кућа је представа типичне 

куће. Уп. Р. Драгићевић, Лексикологија српског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, 

Београд, 2010, стр. 58-59. 

19 

Под конотацијом се подразумевају садржани подаци о семантичкој маркираности лексеме, 

експресивни однос говорне заједнице према ономе што значи нека лексема. Потребно је истаћи да је 

реч о ставу целе језичке заједнице, а не индивидуални став неког говорника. Многи говорници 

имају аверзију према неким речима и склоности ка другим. Међутим, тај лични однос не улази у 

значење речи, јер се лексичко значење заснива на схватањима целе говорне заједнице. Уп. Р. 

Драгићевић, нав. дело, стр. 60-61. 

27

б) Антица Менац истиче да у науци влада мишљење да фразеологизми могу 

имати реченичну структуру, али незавршену, отворену. То значи да је при 

актуализацији овакве јединице у вишој структурној јединици потребна синтаксичка 

и семантичка подршка окружења (Менац 1978: 219-225). 

в) Драгана Мршевић-Радовић наглашава да се изрази свануће и мени и 

теби, Спасовдан, могу сматрати изразима са развијеном реченичном структуром у 

којима је бар један конституент зависан од фразеолошког окружења (Мршевић- 

Радовић 1987: 23). Мршевић-Радовић додаје да овакви фразеологизми, и поред 

реченичне структуре, остају знаци номинације и експресије, а у реченици у којој се 

актуализују, имају улогу предикатског конституента. Нпр. свануће и мени и теби 

значи: доћи ће и мени и теби бољи дани, биће и мени и теби лакше. 

г) За разлику од реченичних фразеологизама, устаљене фразе, на 

структурном и семантичком плану, представљају завршену реченицу и 

функционишу као знаци предикације (ко о чему, баба о уштипцима каже се када 

неко понавља једно те исто, што му је мило). При интерпретацији овакве фразе 

описује се ситуација на коју је применљиво њено конотативно значење (Мршевић- 

Радовић 1987: 24). 

1.8. Подела фразеологизама 

а) Под лексикологијом у ширем смислу подразумева се фразеологија, наука 

која се бави структуром, значењем и функцијом фразеологизама. Њени основни 

задаци огледају се у издвајању фразеологизама, њиховом разликовању од 

слободних комбинација речи, одређивању њиховог места у лексикону, њиховој 

класификацији, праћењу њиховог порекла и поређењу са фразеологизмима у 

другим језицима. Један од циљева фразеологије је и посматрање данашњег 

психолошког и употребног статуса фразеологизма. 

б) На основу наведених задатака, Данко Шипка (Шипка 2006: 133) сматра да 

се унутар фразеологије могу издвојити посебне гране: формална фразеологија 

која издваја и класификује фразеологизме, историјска фразеологија која прати 

развој фразеологизама, психолоингвистичка фразеологија која прати њихово 

28

усвајање и разумевање, прагматичка фразеологија која посматра њихову 

употребу и упоредна фразеологија која пореди фразеологизме два или више 

језика, по типолошком или конфротативном основу. Шипка додаје да наведене 

фразеолошке гране показују и јаке везе са лингвистичким и транслингвистичким 

подручјима као што су психолингвистика, прагмалингвистика, историјска 

лингвистика и превођење (Шипка 2006: 133). 

в) Српски филолог Ненад Крстић (Крстић 2005: 119-120) сматра да је 

фразеологија обележена природом језичког слоја и да се може раслојавати зависно 

од функционалног стила. Дакле, на основу функционално-стилских критеријума, 

разликујемо шест типова фразеологије: професионалну, коју чине фразеологизми 

из различитих стручних делатности: филм, позориште, разне уметности, саобраћај, 

трговина, спорт, школска пракса, занат, војна делатност (mettre en page – 

преломити слог), научну, коју чине фразеологизми у различитим наукама 

(complément d’agent – агенцијални додатак), административно-правну, коју 

чине фразеологизми у стручним областима; њима се у великој мери прецизирају 

односи у држави, друштву (gagner son procès – добити парницу), међустилску, 

коју чине фразеологизми који се јављају у различитим стиловима књижевног језика 

и који лако прелазе из једног у други (jouer avec le feu – играти се ватром), 

разговорну, коју чине фразеологизми из језика свакодневног комуницирања; 

најчешће је емоционално обојена и обележена ставом говорника који може бити 

добронамеран, злонамеран, шаљив, ироничан и сл. (être dans de beaux draps – 

обрати зелен бостан) и књижевну, коју чине фразеологизми преузети из 

разноврсних предања или списа који припадају традиционалном делу европске, али 

и специфичне народне традиције (les yeux d’Argus – Аргусове очи). Према 

емоционално-експресивној обојености, фразеологизми се могу поделити на оне са 

позитивном и негативном обојеношћу, са шаљивим и ироничним призвуком. 

г) Фразеологизме такође можемо поделити по структури и значењу. 

По структури они се деле на следеће групе: глаголске перифразе, 

лексички сродне фразеологизме, бицефалне фразеологизме, стереотипе и 

клишее, двокомпонентне фразеологизме, кинеграме и прагматеме, а у 

зависноти од приступа у њиховом проучавању, фразеологизме можемо поделити 

29

према семантичким (значењским), реторичким, културолошким и 

прагматичко-контрастивним одликама (Bardosie 1999: 3-4). 

д) Ненад Крстић истиче да по типу структуре фразеологизми могу бити 

синтагме (talon d’Achile – Ахилова пета), предлошке конструкције (у српском 

предлошко-падежне) (sous blé – испод жита) и зависне реченице (si le coeur vous 

en dit – ако вам се прохте). Када је реч о подели према типу структуре, додаћемо 

још и глаголске изразе (boire comme un trou – пити као сунђер) и придевске 

синтагме (saint et sauf – жив и здрав), које наводи Вилмос Бардози у својој подели 

(Bardosie 1999: 3-4). С обзиром на то да се у нашем раду не појављују фраземи са 

реченичном структуром о којима је било речи у претходном поглављу, они неће 

бити предмет наше даље анализе. 

ђ) Глаголске перифразе, као што су prendre part – узети учешћа, verser 

des larmes – пролити сузе, accorder de l’aide – пружити помоћ итд. граде се по 

следећој шеми: V1 = V2 + [dét.] + N (V1 или Vx), где је V2 глагол оператер који је 

лишен свог иницијалног значења, а N је прави носилац семантичких и 

синтаксичких обележја (Bardosie 1999: 3-4). N (именица) може бити изведена или 

од V1 (глагола), или од глагола који припада различитој лексичкој породици (Vx). 

Јединство између конституената није потпуно, што даје могућност уметања 

модификатора: prendre une part active – узети активно учешће, avoir 

horriblement peur – страховито се бојати. Дешава се, такође, да глаголска 

перифраза не поседује прост глагол као свој еквивалент: avoir chaud – осећати 

топлоту, врућину, faire école – утемељити, или да се појави битна разлика између 

две структуре на нивоу глаголског вида: donner lecture de qqch ≠ lire qqch – 

саопштити ≠ читати; затим, на семантичком нивоу: naître ≠ prendre naissance – 

родити се ≠ зачети се; као и на морфосинтаксичком нивоу: secourir qqn vs porter 

secours à qqn – помоћи некога или некоме, наспрам: притећи некоме у помоћ. 

е) Лексички сродни фразеологизми обухватају комбинације „у којима 

елементи једне лексичке групе чувају своју аутономију истичући, при томе, 

очигледну сродност која их повезује, тако да та целина постаје заокружена“ (Bally 

1951: 70). Као најтипичније примере, можемо навести плеоназме попут: 

30

diamétralement opposé – дијаметрално супротан, chaleur suffocante, accablante – 

несносна, загушујућа топлота. 

ж) Бицефални фразеологизми настали су спајањем обичног конституента 

који нема фразеолошку вредност и посебног конституента са фразеолошком 

вредношћу: briser les chaussures – поцепати ципеле, triste comme un bonet de nuit 

– тужан као да су му све побили. Обичан конституент чува своје основно значење, 

наставља да функционише као лексема и није подложан сложеним семантичким 

трансформацијама које су карактеристичне за фраземе. У оквиру бицефалних 

фразеологизама, разликујемо: колокације (un célibataire endurcie – окорели 

нежења, guerre froide, armé jusqu’aux dents – наоружан до зуба) и 

компаративне изразе (triste comme un bonet de nuit – тужан као да су му све 

побили, parler français comme une vache espagnole – лоше говорити француски 

језик као крава шпански). 

з) Стереотипи и клишеи јесу лексичке, фразеолошке и синтаксичке 

устаљене јединице које се веома често употребљавају у одређеној говорној 

ситуацији или врсти текста. Они су доста заступљени у новинарскопублицистичком 

стилу, али и у административном функционалном стилу 

(troisième âge – треће доба, homme de la rue – човек средњег квалитета, l’or noir 

– црно злато). 

и) Двокомпонентни фразеологизми сачињавају обично две лексеме које 

се одликују неким од обележја поетског језика (алитерација, рима) и које се 

најчешће користе у рекламним слоганима, нпр. saint et sauf – жив и здрав, bel et 

bien – леп и добар, cahin-caha – како-кад, à tort et à travers – неразборито, 

којешта. 

ј) Кинеграми подразумевају вршење одређеног физичког покрета кога, у 

исто време, прати манифестовање неког психичког фактора попут љутње, беса, 

неслагања итд. (donner un coup de poing – ударити некога песницом, froncer les 

sourcils – намргодити се. Међутим, постоје случајеви када је одређени физички 

покрет изостављен, односно када конкретно значење не одговара ниједном 

понашању или конкретном покрету. У том случају, такав физички покрет 

једноставно чини метафоричку базу за фразеолошко значење: s’arracher les 

31

cheveux – чупати косу, en mettre sa main au feu – ставити руку у ватру. Овакви 

кинеграми називају се псеудокинеграмима (Bardosie 1999: 4). У изузетним 

случајевима, реализација конкретног покрета може бити гротескна или, чак, и 

незамислива: se casser la tête – лупати главу, casser les pieds à qqn – (=сломити 

некоме стопала) нервирати кога, lécher le cul à qqn – лизати гузу коме, бити 

увлакач. 

к) Прагматеми обухватају секвенце које су фиксиране у зависности од 

ситуативног контекста који се у лингвистици обележава ознаком SIT (Меl’čuk 

1993: 82). Када је реч о ситуативном контексту у коме говорник жели да искаже 

тачно одређену ствар, он нема слободу да изабере било који смисао за оно што 

жели да изрази; за наметнути смисао, говорник такође нема слободу да изабере 

било који израз. Да прецизирамо: SIT се карактерише као комуникациони медијум 

(у писму, на саобраћајним знацима, у телефонском разговору итд.) у коме говорник 

учествује као говорник, а не као учесник неке екстралингвистичке ситуације: 

peinture fraîche – свеже офарбано (на некој табли), heures d’ouverture: Num 1h – 

Num 2h – радно време: од толико до толико сати (на вратима неке радње), ne 

quittez pas – не прекидајте (у телефонском разговору). Прагматеми могу 

поседовати више база. Тако, на пример, прагматема c’est X qui souligne – X је тај 

који подвлачи има три базе: текст, цитат и наглашавање, зато што се овај израз 

користи у ситуацији када неко пише текст у коме нешто цитира с намером да 

нагласи одређени фрагмент тог цитата: veuillez agréer l’expression de mes 

sentiments les meilleurs – примите израз мојих најискренијих осећања (закључак у 

неком писму)“ (Меl’čuk 1993: 82-113). 

Мељчук, такође, говори о прагматичком недостатку: када је једна језичка 

јединица граматички и семантички прихватљива, али није прилагођена ситуацији у 

којој је употребљена. По његовом мишљењу, прагматем c’est pour toi (за тебе је) 

јесте једина могућа прихватљива варијанта у ситуацији када некога тражимо да 

чујемо преко телефона; варијанта # c’est à toi (на теби је) није прихватљива у 

једној таквој ситуацији (Меl’čuk 1993: 83). 

љ) Семантички приступ нам омогућава да фраземе поделимо на 

произвољне, чије се глобално значење не анализира директно, на основу значења 

32

конституентских елемената (faire d’une mouche un éléphant – од комарца 

направити магарца), затим на парцијално мотивисане фраземе, који садрже 

један или више елемената који не учествују у семантичким трансформацијама 

(triste comme un bonet de nuit – тужан као да су му све побили) и, најзад, на 

мотивисане фраземе, чије се значење може директно анализирати на основу 

значења конституентских елемената (être fatigué comme un chien – бити уморан 

као псето, perdre la tête – изгубити главу). 

м) На основу реторичког приступа у изучавању фразема, можемо 

идентификовати главне реторичке поступке које фраземи садрже: 

— алитерација (понављање истог сугласника у више речи): copains comme 

cochons – блиски пријатељи; 

— амплификација (додавање): en dire des vertes et des pas mûres – скресати 

коме истину у очи; 

— антифраза (употреба речи супротно од њиховог правог значења): ça lui va 

comme un tablier à une vachе – стоји му као пилету груди; 

— антитеза: ni chair ni poisson – нит смрди нит мирише; 

— компарација: agile comme le chat – спретан као мачка; 

— елипса: à dur chien, court lien – злу псу кратак ланац; 

— еуфемизам: tomber dans les bras de Morphée – заспати; 

— екскламација: au chat – у напад; 

— хипербола: couper les cheveux en quatre – цепидлачити, закерати, 

претеривати; 

— литота: ce n’est pas impossible – није немогуће; 

— метафора: attacher la sonnette au cou d’un chat – излагати се опасности; 

— метонимија: par tête – по глави; 

— синегдоха: c’est une mauvaise langue – поган језик, оговарач. 

н) Културолошки приступ проучавању фразема пружа нам могућност да 

нешто више сазнамо о њиховој историји и настанку. У оквиру овог приступа, 

разликујемо егзогене калковане фраземе који су у француски језик доспели из 

других језика и дословно су преведени: fumer lе calumet de lа paix – попушити 

лулу мира, enterrer la hache de guerre – закопати ратне секире, или су преузети из 

33

европске културе, нарочито из Библије и грчко-римске митологије: jeter l’huile sur 

le feu – долити уље на ватру, trancher le noeud gordien – пресећи гордијев чвор, 

као и ендогене фраземе који су настали у француском језику и потичу из 

различитих временских раздобља, а резултат су друштвених, социјалних, 

економских и културних збивања. 

њ) Прагматичко-контрастивни приступ, који се превасходно односи на 

двојезичне речнике, има за циљ да скрене пажњу изворним говорницима или 

странцима на разне врсте ограничења у социолингвистичком, граматичком и 

гестикулативном смислу, прецизирајући модалитете употребе неког фразема 

(Bardosie 1999: 9). 

1.9. Синтаксичко устројство фразеологизама 

У претходном поглављу навели смо да се фразеологизми по типу структуре 

могу поделити на синтагме, предлошке конструкције (у српском предлошкопадежне), 

глаголске изразе и зависне реченице. У зависности од тога која је 

компонента централна, синтагме можемо разврстати на именичке, придевске, 

прилошке и предлошке, а ако узмемо у виду и зависну, односно, подређену 

компоненту, онда има онолико подврста фразеологизама колико има могућих 

комбинација: глаголско-именичке, именичко придевске и сл. У овом потпоглављу 

приказаћемо најчешће структурне комбинације француских фразеологизама са 

лексемама agneau – јагње, âne – магарац, chat – мачка, chien – пас. 

1.9.1. Именичке синтагме 

― N + adj: agneau pascal (= пасхално јагње) принети жртву. 

― N+ ppassé: chat grillé – (= испечена мачка) сух као биљка. 

― N + prép + N: âne de Buridan – Буриданов магарац. 

― N + ppassé + prép + N: chien perdu sans collier (=изгубљени пас без огрлице) бити 

сироче. 

― Art + N+ ppassé: un âne bâté – (=оседлан магарац) преиспољна будала. 

34

― Art + N prép + art + N: un oiseau pour le chat (=нека птица за мачку) бити лак 

плен. 

― Art + N + adj: une chatte blanche (=бела мачка) бити чистуница. 

― Art + N + prép + N: une année de chien (=пасја година) сиромашан период. 

― Art + dét + N + ppassé: le premier chien coiffé – (=први пас очешљани) бити леп 

као леп на плоту. 

― Art + N + prép + adj + N: le chien au grand collier – (=пас са великом огрлицом) 

крупна риба. 

― Art + N + prép + N: une charrue à chien – (=пасје рало) не вреди ни пет пара. 

― Adj + N: mauvais chien – (=лош пас) злобан као пас. 

― Adj + N + conj + adj + N: Saint Roch et son chien – (=Свети Рок и његов пас) 

бити као нокат и месо. 

1.9.2. Придевске синтагме 

― Adj + prép + art + N: doux comme un agneau – кротак као јагње. 

1.9.3. Предлошке конструкције 

― Prép + art + N + prép + N: de la pisse de chat – (=мачија покраћа) не вреди 

пребијене паре. 

― Prép + art + N + prép + art + N: de la bouille pour les chats – (=каша за мачке) 

нејасна текст. 

― Prép + N + conj + N: entre chien et loup – (=између пса и вука) у рану зору. 

― Prép + N + prép + N: en nid de chien – (=у пасјем гнезду) оде маст у пропаст. 

1.9.4. Глаголски изрази 

― V + prép + art + N + prép + N: être d’une docilité d’agneau – бити кротак као 

јагње. 

35

― V + adj + conj + art + N + PN + V + prép + V: être innocent comme l’agneau qui 

vient de naître – (=бити невин као управо рођено јагње) бити невин као јагње. 

― V + conj + art + N: se faire tondre comme un agneau – (=бити ошишан као јагње) 

бити овца за шишање. 

― V + N: être un âne – бити прави магарац. 

― V + prép + art + N: passer pour un âne – сматрати некога магарцем. 

― V + art + N: appeler qqn un âne – називати некога магарцем. 

― V + adj + conj + art + N: être soul comme un âne – (=бити пијан као магарац) 

бити пијан као земља. 

― V + N + prép + N: acheter chat en sac – купити мачку у џаку. 

― V + adj + conj + art + N: être agile comme un chat – бити окретан као мачка. 

― V + ppassé + conj + art + N: être fatigué comme un chien – бити уморан као пас. 

1.10. Семантичка обележја фразеологизама 

а) У науци је познато да је транспарентност значења фразеологизама 

варијабилна. У неким случајевима значење је предвидиво, као у примерима типа un 

oiseau de mauvaise augure – птица злослутница, tout sucre tout miel – бити мед и 

млеко, у некима је мање очигледно: perdre les pédales – збунити се, спетљати се, 

perdre ses moyens, son sang-froid – изгубити присебност, док је код великог броја 

потпуно нетранспарентно casser sa pipe – умрети. 

б) У литератури која се бави фразеологизмима наглашава се да значење 

фразеологизама није компоненцијално, то јест не представља једноставан резултат 

збира значења компоненти израза. Ово важи и за изразе који су транспарентни: un 

grand magasin јесте, заправо, велика продавница, али значење ове устаљене 

синтагме превазилази значење њених компоненцијалних елемената. Реч је о 

продавници у којој може да се купи сва врста робе (робна кућа) (Поповић 2009: 98). 

Поповић додаје да је некомпоненцијалност значења знатно уочљивија у 

нетранспарентним фразеологизмима: entre chien et loup – у сумрак, à cor et à cri – 

свом снагом. 

36

в) Када је реч о пореклу фразеолошких израза, може се рећи да је оно 

разноврсно. Поједини фразеологизми настали су лексикализацијом синтагматских 

јединица: à bout de force – на измаку снаге, de bonne humeur – добро 

расположење, perdre haleine – изгубити дах, док је велики број настао 

лексикализацијом метафора: perdre les pédales – збунити се, спетљати се (слика 

бициклисте који губи контакт са педалама), en quatrième vitesse – веома брзо. 

У многим случајевима, порекло израза тешко је објашњиво и потребна су 

права етимолошка проучавања да би се оно открило. Понекад није битно толико 

знати порекло неког израза, колико знати његово право значење и правилно га 

употребити (Поповић 2009: 98). 

У зависности од контекста у коме су употребљени, неки фразеологизми 

могу се протумачити као слободни: 

фразеологизми устаљена структура слободна структура 

Etrangler le chat. Фалширати у певању. Задавити мачку. 

Les oreilles d’âne. Савијени углови на стр. књиге. Магареће уши. 

Le pissat d’âne. Бућкуриш. Магарећи урин. 

Se mettre à table. Признати. Сести за сто. 

Неки изрази, пак, имају такве синтаксичке особености да се не могу 

тумачити као слободне структуре: il a pris de la bouteille – почео је да стари, elle a 

du chien – поседује посебну врсту привлачности, због тога што се испред именица 

bouteille – флаша и chien – пас нормално не може наћи партитивни члан који се у 

следећим изразима јавља потпуно логично: il a pris de l’âge – остарио је, elle a de 

la séduction – поседује посебну врсту привлачности. 

1.11. Степен устаљености фразеологизама 

а) У науци је познато да је устаљеност фразеолошких израза различита. 

Неки не поседују синтаксичку аутономију, док други имају релативно слободну 

синтаксу. 

б) У неким фразеологизмима постоји могућност алтернације детерминаната 

и проширења номиналне синтагме: être au bout du rouleau/être au bout de son 

37

ouleau – не моћи више, не бити више у стању; бити при крају свог живота. Ове 

могућности алтернације детерминаната ограничене су и, осим њих, нема других 

варијација: *adopter son profil bas. 

в) У неким случајевима, могуће је уметање једног елемента унутар израза 

или варијације једне од компоненти: de bonne/mauvaise humeur – добро/лоше 

расположење = de très bonne/mauvaise humeur – веома добро/лоше расположење, 

d’une excellente humeur – изузетног расположења. У глаголском изразу avoir faim 

– бити гладан, могуће је уметање прилога: j’ai trop faim – веома сам гладан, j’ai 

vraiment faim – заиста сам гладан, али друге блокаде остају: *j’ai le faim, *la faim 

que j’ai eu – глад коју сам имао“. 

г) Прономинализација у фразеолошким изразима јесте изузетно ретка, али и 

када је могућа, она је лексикализована. Тако се израз mettre les bouts – (=ставити 

крајеве) побећи јавља у облику les mettre – ставити их, где се подразумева да је 

антецедент заменице les bouts – крајеви и ништа друго (Поповић 2009: 99). 

Прономинализација је понекад могућа и када непосредни контекст јасно указује на 

антецедент, на пример, у изразу prendre le parti de qqn – (=узети нечију страну) 

стати на нечију страну, tu as pris le parti de Pierre – јеси ли стао на Петрову 

страну, oui, je l’ai pris – да, стао сам на његову (страну). Неки изрази јављају се 

искључиво са заменицом у свом саставу, али то је знак чврсте лексикализације и 

недостатка било какве синтаксичке самосталности: l’échapper belle – једва се 

извући, la trouver mauvaise – бити незадовољан, y aller la tête baissée – 

стрмоглавити се. 

д) Пасивна трансформација могућа је у неким глаголским 

фразеологизмима: prendre le pli – стећи навику, le pli est pris – навика је стечена, 

tenir compte de –узети у обзир, il est tenu compte de – у обзир је узето. 

ђ) И релативна трансформација је могућа у неким случајевима: il fait peu de 

cas de ces paroles → le peu de cas qu’il fait de ces paroles – не придаје пуно 

важности. 

е) Ни лексичка устаљеност није апсолутна. Иако се у највећем броју 

случајева нека реч из израза не може заменити синонимом, ова појава није потпуно 

искључена: se payer de mot/se payer de paroles – задовољити се обећањима, à un 

38

cheveu près/à un poil près – за длаку, faire la tête/faire la gueule – дурити се. 

Понекад се један елеменат замењује не синонимом, већ неком другом речи, а да се 

значење фразеологизма не мења: y laisser ses os/y laisser sa peau – ту оставити 

кости, dur d’oreilles/dure de la feuille – наглув, тврд на уши (Поповић 2009: 100). 

Иако степен устаљености може да варира, у изразима увек постоје нека 

синтаксичка и лексичка ограничења по којима се они разликују од слободних 

структура. 

1.12. Референцијално значење 

а) У наставку овог рада изложићемо кратак осврт на референцијално 

значење, које заузима веома важно место у семантичкој анализи језика, самим тим, 

и фразеологизама. Предраг Вучковић истиче три појма на којима се темељи 

проучавање референцијалног значења: референција, референт и референцијални 

израз. Када је реч о семантици, под референцијом се подразумева „однос између 

елемената језика и ентитета у објективној стварности“, а када говоримо о синтакси, 

појам референција указује на односе међу речима у истој реченици (Вучковић 

2006: 45). Пошто је за наше проучавање најважнији семантички аспект сагледавања 

феномена референције, навешћемо још неколико важних дефиниција: појам 

референција може представљати релацију између неке речи или исказа и неког 

конкретног или апстрактног појма, „што га говорно лице жели означити када 

употребљава ону реч или онај исказ“ (Вучковић 2006: 46). Референција може бити 

веза „између лингвистичких јединица, речи, реченица и екстралингвистичког света 

искуства“ (Вучковић 2006: 46). С обзиром на то да дефиниција референције мора 

обухватити и контекст, у том случају би она представљала однос између израза и 

онога на шта тај израз упућује у датом контексту (Lyons 1977: 174). 

б) Под појмом референт подразумева се ентитет у објективној стварности 

на кога упућује референција. Референт је, дакле, означени ентитет и дефинише се 

као предмет или појам означен речју, изразом или судом, односно у свести 

одржани елеменат објективне стварности као унутрашња страна речи, тј. као онај 

39

појмовни садржај с којим је, по законима семантичке структуре датог језика, 

стално повезана дата јединица израза (Simeon 1969: 272-273). 

в) Референцијални изрази представљају оне изразе који се користе у 

исказима да упуте на нешто или на некога. Ту се, пре свега, мисли на властите 

именице, затим личне и показне заменице, показне придеве, неке прилоге, као и на 

многе именичке синтагме са референцијалном функцијом (Вучковић 2006: 46). 

Вучковић наглашава да се појам референцијална функција може свести на три 

основне функције које се односе на нешто опште (сви пси имају добар њух), на 

нешто посебно (неки пси имају добар њух) и на нешто појединачно (његов пас има 

добар њух) (Вучковић 2006: 49). 

1.13. Метафора 

а) На крају овог дела рада, треба се осврнути и на метафору како бисмо 

што боље схватили семантичку структуру фразеолошких израза, с обзиром на то да 

је метафоричност једно од њихових главних обележја. 

б) Метафора, према Аристотеловом учењу, представља сликовито 

изражавање карактеристично за књижевноуметнички текст и може се 

окарактерисати као стилска фигура, тј. украс који служи да се неки текст учини 

необичним и код слушаоца изазове нарочити ефекат (Кликовац 2004: 10). За 

разлику од Аристотеловог учења, когнитивно-лингвистички приступ метафору 

смешта у сам мисаони процес, при чему се она указује као један од организационих 

принципа човековог појмовног система. У оквиру тог приступа, метафора се 

дефинише као „разумевање једног појма (или појмовног домена) помоћу другог 

појма (појмовног домена)“ (Кликовац 2004: 11). Душка Кликовац истиче да је 

овако дефинисана метафора првенствено ствар мишљења, па тек онда језика, јер 

она у језику може да постоји зато што прво постоји у мишљењу. А када постоји у 

мишљењу, онда она, додаје аутор, одређује и наше понашање, управља нашим 

опажањима, поступцима, односима са другим људима (Кликовац 2004: 11). Да би 

се истакла припадност метафоре мишљењу, уводи се појам појмовна метафора. 

Кликовац наглашава да се механизам појмовне метафоре састоји у пресликавању 

40

структуре једног појма (или појмовног домена), који је обично чулно сазнатљив и 

добро познат, на други домен. Домен који „позајмљује“ своју структуру назива се 

изворни, а онај који се на основу њега разуме, назива се циљни (Кликовац 2004: 

12). Изворни домен појмовних метафора јесте, у највећем броју случајева, чулно 

сазнатљив, конкретан (ту спада људско тело, здравље, болест, животиње, биљке, 

зграде, грађење, машине и алатке, игре, спорт, новац итд.), а циљни домен чулно 

несазнтаљив, апстрактан (ту спадају емоције као што су љутња, страх, љубав, срећа 

туга, стид, понос, затим жеља, моралност, мишљење, друштво, политика, привреда, 

људски односи, комуникација, време, живот, вера, догађаји и акције итд). 

Другачије речено, апстрактне домене свог искуства разумемо на основу свог 

искуства са физичким светом. Из тог разлога, појмовне метафоре јесу наше 

основно средство за разумевање апстрактних искустава (Кликовац 2004: 14). 

в) Постоје три врсте појмовних метафора: структуралне, оријентационе и 

онтолошке метафоре, а лингвисти разликују још и сликовне метафоре, као и 

метафоре специфичног и генеричког нивоа. 

г) Структуралне метафоре устројене су тако што се један појам 

метафорички структуира помоћу другог појма. Оријентационе метафоре потичу 

из наше просторне оријентације, а њихови изворни домени јесу појмови као што су 

горе-доле, унтра-споља, напред-назад итд. Душка Кликовац наводи метафору 

срећа је горе, коју илуструју следећи примери: био је на седмом небу; после 

испита лебдео је од среће (Кликовац 2004: 23). Онтолошке метафоре служе да 

догађаје, активности, емоције, идеје видимо као ентитете или као супстанце. Нпр. 

раст цена метафорички се схвата као ентитет помоћу именице инфлација: 

инфлација нам снижава животни стандард (Кликовац 2004: 23). 

д) Сликовне метафоре састоје се у пресликавању једне слике на другу 

захваљујући томе што имају своју структуру. Оне подразумевају однос између 

целине и њених делова, као и одређене атрибуте као што су боја, јачина светла, 

закривљеност итд. (Кликовац 2004: 24). О метафорама специфичног и генеричког 

нивоа биће речи у поглављу о пословицама. 

41

II. О ПОСЛОВИЦАМА 20 

2.1. Пословица као саставни део говора 

а) У овом делу рада биће речи о пословицама као посебном језичком 

систему у оквиру говорног језика. Но, пре него што пређемо на дубљу анализу 

лексичких, синтаксичких и семантичких датости које оне у себи садрже, подсетимо 

се сâмог значења појма пословица. Пословица је, заправо, сажет исказ који у себи 

садржи, па, самим тим, и изражава, неки народни савет, неку истину, смисао или, 

пак, неку емпиријску констатацију која се користи у заједничкој употреби (Kleiber 

1989: 8). Њеном се употребом у говору, у датом тренутку, постижу одрђени ефекти 

које лице које их изговара жели да постигне пред другима. Ту се, пре свега, мисли 

на естетске, тематске или неке друге ефекте, јер, не заборавимо, пословице често 

поштују, на пример, поетске принципе версификације. Да бисмо што боље 

објаснили хипотезу да су пословице посебан језички систем у оквиру говорног 

језика, довешћемо их у везу са појмовима језик, који је својствен једној заједници 

(languе), и говором појединца (parole). Фердинанд де Сосир (Férdinad de Saussure) 

сматра да је језик систем заједничких знакова, својствен једној људској заједници, 

а појединац га непосредно остварује говором. Он сматра да је језик нека врста 

заједничког кода, својствен појединцима који припадају истој језичкој заједници, 

док је говор појединца само лични начин коришћења тог кода. Разлика се своди на 

однос индивидуалног према заједничком, или, пак, конкретног према апстрактном. 

Сосир подвлачи да је говор појединца и индивидуални и друштвени појам, урезан 

у типове говора који по структури имају друштвене параметре. Ради лакшег 

изучавања језичких чињеница и њихове друштвене димензије, он је сматрао да је 

боље заменити појам говор појединца појмом дискурс (discours). Тиме је учинио 

да супротност између појма језик и говор појединца постане супротност између 

појма језик и дискурс (Saussure 2002: 45). 

20 

Када је реч о пословичној терминологији, у овом раду користиће се следећи термини: 

пословица, паремија, паремиолошка творевина, провербијална конструкција, паремиолошка форма, 

паремички клише. 

42

б) Како налаже Гијомова теорија (Gustave Guillaume), разликовање појма 

језик и дискурс је фундаментално. Гијом ће покушати да артикулише појмове 

језик – дискурс увођењем појма језички чин (acte de langage). Он сматра да је 

језик нека врста виртуелне моћи и не може се директно посматрати, а да је 

дискурс подложан директном посматрању и карактерише га редослед изражавања 

(Guillaume 1989: 28). Језик постоји перманентно, док је говор тренутно 

изражавање. Увођењем појма језички чин између језика и говора, Гијом 

омогућава да се из језика пређе у говор. Језички чин није ништа друго до чин 

транзиције снаге језика кроз ефекат говора (Guillaume 1989: 29). 

в) У главне одлике говора могу се сврстати: 

— мноштво; 

— хетерогеност; 

— променљивост разних утицаја који намећу врсте говора; 

— начин излагања. 

Кад говоримо о мноштву, треба истаћи да се, заправо, ради о бројним 

врстама говора, што произилази, делом, и из њиховог порекла. Људска активност је 

неисцрпна, присутна је у свакој сфери и у свакој тачки земљине сфере, а ширењем 

области деловања, умножавао се и број врста говора (Guillaume 1989: 26). 

Друга важна карактерна особина говора јесте хетерогеност, која обухвата 

смисао, начин презентовања и структуру говора. Гијом сматра да та хетерогеност 

не допушта да се врсте говора дефинишу према неким језичким целинама или 

правилима. 

Што се тиче интензитета разних утицаја који намећу разне врсте говора, 

треба напоменути да он варира од једне до друге врсте. Постоје стандардизовани 

облици говора као, на пример, говор при изражавању саучешћа, при изговарању 

молитви, говор на литургији, који не дају никакву слободу говорнику, насупрот 

другим облицима говора, где говорник има пуну аутономију и слободу изражавања 

мисли (Guillaume 1990: 25). 

Начин излагања, као једна од важних особина говора, практично намеће 

говорнику да себе прилагоди приликама у којима саопштава нешто попут научних 

скупова, одбране дисертације, говорништва и слично, где мора бити на висини 

43

задатка у сфери знања, или, пак, у кругу породице, пријатеља, где се неке ствари 

просто упијају од стране оних који слушају (Guillaume 1989: 36). 

У зависности од тога како поимамо и схватамо пословицу, доћи ћемо до 

закључка да ли пословица проистиче из језика или из говора као његов саставни 

део. Гијом сматра да се не може порећи да је пословица у оном или овом смислу 

језичка јединица и тврди да су пословице нешто што је унапред конструисано, 

уобличени су искази и делови језичког кода, па, самим тим, припадају лексичким 

залихама. 

г) Потребно је нагласити да ни лексички ни структурални елементи 

пословице не могу бити промењени од стране онога који их употребљава. Ту се, 

пре свега, мисли на актуализацију пословице у времену и на личну интерпретацију 

њеног значења. Другим речима, пословице су колективне мисли које важе у сваком 

времену и односе се на све. Нико их не може присвајати нити било како 

прилагођавати себи по свом личном нахођењу. Гијом тврди да се пословице, иако 

по облику подсећају на реченице, не могу користити парцијално као делови 

реченице, већ се изговарају напамет и у блоку. Такође, оне се не могу наводити као 

цитати у оквиру говора. Оне су временски неограничене (не важе само у време 

настајања, већ су универзалног трајања и примене) и нису индивидуализоване – 

персонализоване (Guillaume 1989: 40). 

Ако, на пример, узмемо пословицу la barbe ne fait pas l’homme – брада не 

чини човека, јасно можемо закључити да се она не односи ни на једног конкретног 

човека, већ на човека као представника људског рода. Такође, посматрано са 

аспекта времена, она је недефинисана, па се не може употребити ниједно друго 

време које би било исказано глаголом faire – чинити (Guillaume 1989: 41). 

д) Жан-Клод Анскомбр (Jean-Claude Anscombre), познати француски 

лингвиста, наглашава да, оно што је најважније за проучавање пословица, јесте 

чињеница да су оне аутономне и представљају заокружену целину. Анскомбр 

додаје да је пословица заокружена у оној мери у којој може, као исказ, да буде 

довољна сама по себи, односно да не изискује никаква објашњења како би постала 

део комплетног говора (Аnscombre 2003: 34). Аутор додаје да је она самостална у 

оној мери у којој није утврђено њено место у говорима у којима се она јавља. 

44

Пословица, дакле, имплицира лице које је изговара, које у свом сопственом гласу 

распознаје нечији други глас који је одговоран за њу, а тај други глас јесте глас 

народне мудрости (Аnscombre 2003: 37). Другим речима, коришћење пословице 

представља, заправо, оно што се може назвати умећем и лепотом изражавања. Ова 

два елемента својствена су особама које поседују високи степен културе говора. 

ђ) У науци влада мишљење да је пословица спој два принципа, принципа 

идентитета и принципа разлике, који се међусобно допуњују. Под принципом 

идентитета подразумева се карактер пословице према његовом тематском и 

стилском садржају и према структури. Ови фактори представљају норме и правила 

која нам омогућавају да лакше дефинишемо врсту пословичног говора. Према 

принципу разлике, треба доказати да је пословица у потпуности врста за себе, при 

чему се јасно мора раздвојити од сличних родова. Разлика ће се, наравно, вршити 

на основу њеног тематског, стилског садржаја и њене структуре. 

2.2. Пословица и врсте пословичних форми 

а) Постоје два проблема која се јављају у сâмом приступу паремиолошком 

пољу. Први се односи, пре свега, на дефинисање сâмог тог поља и његових 

евентуалних подпоља. Анскомбр сматра да би о овом проблему требало 

расправљати у многобројним научним студијама које се баве пословицама и 

пословичним формама. Примери који су дати у наставку само су један мали део 

материје коју можемо наћи о томе и показује до које је мере паремиолошки 

феномен већ приказан или може бити представљен у свим облицима: 

A la Sainte Luce, les jours croissent du saut d’une puce – од Светог Николе до Бадњега 

дана, дан одужа колико петао може скочит преко прага 21 . 

Дослован превод: на Свету Лусију, дани одужају колико бува може да скочи преко прага; 

A la Saint Rémi, cueille tes fruits – кад јесен дође, тад обери воће 22 ; 

21 

Ова народна изрека забележена је 19. 12. 2010. године у селу Прилужју на Косову и 

Метохији у породици Планка Ракића (подвукао: Иван Јовановић). 

22 

Изрека је забележена у метохијском селу Велика Хоча 12. 10. 2010. године, у породици 

Небојше Грковића (подвукао: Иван Јовановић). 

45

Дослован превод: на Светог Ремија, бери воће. 

Un bienfait n’est jamais perdu – добро чини, добру се и надај; 

Дослован превод: добро учињено дело никада није изгубљено. 

Une hirondelle ne fait pas le printemps – једна ласта не чини пролеће; 

L’argent ne fait pas le bonheur – није све у новцу; 

Дослован превод: новац не чини срећу. 

Il faut battre le fer quand il est chaud – гвожђе се кује док је вруће; 

Les apparences sont trompeuses – изглед вара; 

Un ange passe – мртва тишина, тајац. 

Дослован превод: анђео пролази; 

Mieux vaut un mauvais accord qu’un bon procès – бољи је и лош договор, него добар 

процес; 

Les murs ont des oreilles – и зидови имају уши; 

La mariée était trop belle – жао ти је, жао ми је; 

Дослован превод: невеста је била веома лепа; 

Il a passé de l’eau sous les ponts – много је воде Дунавом протекло; 

Дослован превод: протекла је вода испод моста; 

Les carottes sont cuites – свршена ствар. 

Дослован превод: шаргарепе су скуване; 

La confiance règne – поверење влада; 

Un sou est un sou – новац је новац; 

Les pères mangèrent des raisins verts, et les enfants eurent les dents agacées 

(Bible) – очеви једоше зелено грожђе, а деци трнуше зуби (Библија); 

Le cœur a ses raisons que la raison ne connaît point (Pascal) – срце има своје 

разлоге које разум никада не може спознати (Паскал); 

On ne blâme le vice et on ne loue la vertu que par intérêt (La Rochefoucauld) 

– једино се из интереса величају врлине, а осуђују мане (Ла Рошфуко) 23 . 

б) Прва напомена односила би се на то што ови феномени, како их назива 

лингвиста Анскомбр, имају додира са реченичним конструкцијама. Све те 

23 

Исто. 

46

реченичне конструкције имају једно својство које их разликује од других 

реченичних конструкција: у унутрашњости једног датог говора, оне су, опште 

гледано, покретљиве и чине део онога што лингвисти зову самосталне реченице 

(Anscombre 2006: 254). Можемо, на пример, у таквом једном говору, пословичну 

реченицу les dés sont jetés, inutile d’insister (=коцка је бачена, узалуд је вршити 

притисак), која се налази у финалном положају, без веће промене значења ставити 

у иницијални положај: inutile d’insister, les dés sont jetés (=узалуд је инсистирати, 

коцка је бачена). 

в) Друга напомена била би да све те самосталне реченице не заслужују 

статус пословичне реченице: тако реченица као што је les voitures ont quatre roues 

(=аутомобили имају четири точка) јесте, такође, самостална и чини се да уопште 

нема провербијални карактер. Унутар тих независних реченица, покушаћемо да 

направимо разлику између пословичних реченица, на основу критеријума 

комбинације са обртом comme dit-X – као што каже Х, где је Х тај наслућени аутор 

самосталне реченице. На пример: 

Comme (le) dit La Rochefoucauld, on ne blâme le vice et on ne loue la vertu que par 

intérêt. (Као што (то) каже Ла Рошфуко, једино се из интереса величају врлине, а 

осуђују мане). 

Comme on dit, il faut battre le fer quand il est chaud. (Као што се каже, гвожђе се 

кује док је вруће). 

Међу пословичним реченицама које су дефинисане као самосталне и које се 

могу комбиновати са comme dit X – као што каже Х, разликујемо две врсте: прва 

врста је она која одговара тачно одређеном аутору – као што је то Ла Рошфуко у 

наведеном примеру. То је област максима, сентенци и моралних поука које су 

инспирисане историјом и књижевношћу које су повезане са датим језиком. 

г) Друга врста јесте врста у којој је аутор непознат, а коју лингвисти често 

називају OН говорник. Тај OН говорник често је означен као народна мудрост, 

народни здрав разум. 

У оквиру пословичних облика са OН говорником, разликоваћемо још две 

поткласе: 

— поткласа пословичних облика који су генерични; 

47

― поткласа провербијалних облика који нису генерични. 

Кад је друга поткласа у питању, Анскомбр предлаже да се задржи име 

ситуативна реченица, јер она директно пресликава одређену ситуацију и директно 

чини њен саставни део: la mariée est trop belle – жао ми је, жао ти је; un ange 

passe – тајац, мртва тишина; il y a de l’eau dans le gaz – севају варнице. Ово су, 

заправо, реченице које осликавају неки догађај и односе се, или се могу односити, 

на неке ознаке околности. 

Када је реч о пословичним реченицама које имају једног OН говорника, а 

по природи су уопштене, задржаћемо име пословична реченица. Ова последња 

категорија биће подељена на више поткласа, према следећим карактеристикама: 

— таутологија: то су реченице са обликом: un sou est un sou – новац је новац; 

— поткласа пословичних реченица која показује неке ритмичке шеме, а која је и 

сама подељена на две поткласе, сходно томе да ли је таква реченица метафорична 

или не. Прва подела на „пословицу“ одговара, у принципу, „пословицама“ у 

основном значењу те речи, док је друга поткласа „изрека“; 

— поткласа пословичних реченица које немају других посебних својстава. 

д) Ако, на пример, размотримо реченицу: un mauvais arrangement vaut 

mieux qu’un bon procès – бољи је и лош договор, него добар процес, закључујемо 

да се она може без проблема комбиновати са сегментом: comme on dit (=као што 

се каже). Она је видљиво уопштена – не можемо је комбиновати са 

souvent/toujours – често/увек, а да се, при томе, не наруши њен дух. Оваква 

пословична реченица није метафорична. Дакле, реч је о изреци. 

Реченица: qui va à la chasse perd sa place – ко хоће веће изгуби из вреће, у 

својој структури, одликује се римом и метафоричношћу. То је, дакле, пословица. 

Најзад, реченица: chacun voit midi à sa porte – свако на своју воденицу воду 

наврће, осим метафоричности, нема неку посебну карактеристику: то је проста 

пoсловична реченица (Аnscombre 2006: 255-256). 

48

2.3. Дефиниције и теоријска разматрања о пословицама 

а) Антички филозоф Аристотел, када говори о „краткој сажетој изреци која 

садржи неку општу мисао или моралну истину примењиву на различите случајеве у 

животу“, не мисли на пословицу, већ на сентенцу. Сентенца, дакле, подсећа на 

пословицу, употребљава се, на сличан начин, у разговорном језику у облику 

цитата. Може бити у саставу већих целина, или може, чак, бити и самостална 

(Аристотел 1987: 21). 

Аристотел наглашава да су пословице остаци старе човекове филозофије 

који су избегли забораву захваљујући својој сажетости и мудрости. Из ове се 

дефиниције може закључити да је Аристотел пресудним дефиницијама сматрао 

старину, здрав разум и погодност честог цитирања. У својој Реторици, Аристотел 

препоручује употребу пословица у смислу примера за оно о чему се говори. Такође, 

када говори о метафори, истиче да су пословице „метафоре од врсте до врсте“. Ова 

дефиниција подразумева да смисао пословице често зависи од буквалног смисла 

догађаја или опаске којима дугује своје постање (Аристотел 1987: 93). 

Аристотел, такође, у својој Реторици подвлачи спој између пословице и 

максиме. Максима се од пословице разликује по томе што њена мисао и 

композиција потичу од мудрог човека. По његовом мишљењу, максима је тврдња, 

не о некој посебној ствари, већ о нечему општем (Аристотел 1987: 192). 

Осим Аристотела, од грчких реторичара који су се бавили и писали о 

пословицама, треба споменути Хермогена из Тараса. Он о њима говори у 

разматрању hrie, коју описује као „кратко излагање неке упечатљиве изреке или 

дела, обично у виду доброг савета“. Он подвлачи да је пословица „гола изјава“ и да 

се заснива само на речима, док се hrie заснива на делима и често је развијена у 

питање и одговор (Јовановић 2008: 81). 

б) Ру де Ленси (Le Roux de Lincy ), чувени француски паремиолог и 

лингвиста, у свом делу Livre des proverbes објашњава да су пословице увек биле у 

употреби међу нама. На њихове трагове наилазимо још у првим писаним књигама 

на француском језику. Термин proverbe није толико стар и званично је усвојен 

крајем XII и почетком XIII века. Пре тога, активно се користила реч respit, а 

49

касније и супстантив reprouvier, све док proverbium, реч пореклом из латинског 

језика, није преовладала. О супституцији једне терминолошке одреднице другом 

терминолошком одредницом, забележено је у књизи Livre des rois, написаној на 

француском у XII веку. На исти начин, о прелазу са једног термина на други, 

бележи и Chrestien de Trois (Кретијен де Троа), француски песник XII века, који на 

почетку свога дела Erec et Enide каже: „Li vilains dist en son respit“. Реч 

reprouvier најчешће је коришћена у XIII веку у великом броју књига (Le Roux de 

Lincy 1996: 37). 

Обичаји и историјски догађаји послужили су као богат извор великом броју 

пословица, а овоме можемо додати и још друга два извора: Библију, посебно дела 

цара Соломона, као и класичне ауторе античког периода (Le Roux de Lincy 1996: 

38). Аутор наглашава да не треба да чуди то што је Библија извршила огроман 

утицај на настанак и развој француских пословица, пошто је у средњем веку 

Библија била књига над књигама, која се проучавала и читала пре свих других 

књига и која је послужила као модел свим другим писаним саставима у то време. 

Соломон је, као аутор Књиге мудрости и изрека, играо веома важну улогу у 

средњовековној паремиолошкој књижевности. 

в) Последњих година XIV века, Гијом де Тињовил (Guillaume de Tignoville), 

учена личност у то време, написао је прозно дело под називом Dits des philosphes. 

У првом поглављу овог дела аутор наводи имена филозофа, као и њихове чувене 

сентенце. Друго поглавље дато је у виду расправе и носи назив Dits d’Aristote и 

Recueuil de maximes composé avec les distiques de Caton и Le Proverbes de 

Sénèque. Les Distiques de Caton није било једино дело из латинског језика које је у 

стиху преведено на француски у XIV и XV веку, а које је служило као оквир 

збиркама моралних пословица. Треба споменути и збирку сентенци и пословица 

Алена де Лила (Alain de Lille), Dictorum memorabilium seu sentenciorum magistri 

Alani liber, а нарочито два списа народних француских пословица и изрека. Прва 

збирка, која потиче из 1456. године, а коју је приредио извесни Жан Мјело (Jean 

Mielot), истиче у први план расправу о моралу. Она ће касније послужити као 

модел Жан де Верију (Jean de Verrie) који ће 1495. године приредити збирку 

народних пословица. У другом спису из XV века, свака пословица пропраћена је 

50

дугим коментаром, њихова форма била је налик пословицама које су у великој 

мери приписиване Дигесту (Digest) и Декреталесу (Décrétales). Вредна помена јесте 

и збирка Proverbes ruraux et vulgaux, која садржи 600 пословица које су још увек 

у активној употреби. Упркос времену које је протекло од средине XIII века, епохе 

из које потичу ове пословице, упркос променама које су настале у обичајима и 

навикама, у схватању и веровању, у језику, ове пословице проистекле су од 

земљорадника и обичних људи и дан-данас су присутне у свакодневној употреби. 

Крајем XIII и почетком XIV века, настало је још једно дело које, по 

карактеру, наличи збирци Proverbes ruraux et vulgaux. Рукопис је пронађен под 

називом Proverbes au Villain или Proverbes au comte de Bretagne. Ова збирка 

подељена је на неуједначен број строфа од 6, 8, 9 стихова. Ру де Ленси подвлачи да 

се дешавало да у једној строфи буде обједињено више аналогних пословица, или да 

више стихова буде посвећено само једној пословици која се налази на крају сваке 

строфе. 

Трећу збирку – Dits de l’Apostoile – која се одликује посебним жанром, не 

чине пословице, већ тзв. народне изреке. Реч је, заправо, о надимцима који су 

додељени важним градовима Француске и европским подручијима у средњем веку, 

на основу којих можемо закључити какво је било феудално друштво и карактер 

различитих друштвених слојева у њему. 

У овој збирци такође су поменуте и описане разне европске државе, а ове 

народне изреке садрже драгоцене детаље о физичком положају, трговини, 

индустрији и својственим карактеристикама сваког краја и града средњовековне 

Француске. 

Као што смо на почетку овог дела рада рекли, велики број књижевника у 

својим делима користио је пословице. Осим поменутог Кретјена де Троа, треба 

истаћи трувере, трубадуре и моралисте. Трувери су, на пример, на почетку својих 

дела обавезно уносили пословице које су црпли из традиције, из текстова Светог 

писма, или из дела класичних античких филозофа. Они су, дакле, ову форму 

изражавања усвојили нарочито у својим приповеткама и причама у стиховима. Све 

оне почињу, или се завршавају неком пословицом, а, неретко, пословица се могла 

пронаћи усред сâмих приповетки и прича у стиховима. 

51

Током XIV и XV века на пословице наилазимо и у народној поезији, а од 

књижевника који су их користили почев од средине XV века, споменућемо 

Франсоа Вијона (François Villon), Клемана Мароа (Clément Marot), Пјера де Ронсара 

(Pierre de Ronsard), Франсоа Раблеа (François Rabelais), Мишела де Монтења 

(Michel de Montaigne), Лафонтена (La Fonatine), госпођу Де Севиње (Madame de 

Sévigné), Молијера (Molière), Оноре де Балзака (Honoré de Balzak), Виктора Игоа 

(Victor Hugo), Золу (Zola) и друге. 

г) Морис Малу (Maurice Maloux), француски лингвиста и паремиолог, 

подвлачи да пословица означава поучну истину исказану са мало речи, или 

метафоричан израз практичне филозофије, или чувену мисао, стих или дистих који 

су постали пословични (Maloux 2006: 5), а Џон Русел (John Russell) у том духу 

пише: „пословица је дух појединца, а мудрост свих“ 24 . Малу додаје да се нпр. у 

Старом Египту под пословицом подразумевао појам sebayt, што би значило учење, 

поучавање, код Јермејаца и Јевреја пословица је реч мудрога, а код Грка речи 

gnômê (мисао) и paraemia (поука) покривале су појмове proverbe, sentence, 

maxime, adage, precepte (Maloux 2006: 8). Из тог разлога, треба јасно разграничити 

дефиницију и употребу појма proverbe (пословица) од осталих терминолошких 

ознака. 

д) Сентенца се од пословице разликује по томе што поседује несвакидашњи 

смисао и апстрактну форму; пословица расветљава практичан живот, а сентенца 

нагони на размишљање о њему (Maloux 2006: 6). 

ђ) Максима је, пак, опште размишљање, изражено на достојанствен начин, 

којим се испољава нека поука или правило понашања, док се појмом adage (мудра 

изрека) исказује поучно размишљање о нечему (Maloux 2006: 6). Малу констатује 

да се термин proverbe први пут појављује у француском језику у баснама Мари де 

Франс (Marie de France), а касније и у другим делима писаца из тог времена. По 

његовом мишљењу, синтакса пословица била је доста варијабилна, а њихов стил је 

карактерисао дистих, па чак и катрен, али им је облик најчешће био елиптичан: de 

nuit tout blé semble farine – свака крава ноћом црна; menacesne sont lances – зло се 

злим враћа; qui jeune est fou, viel en a les frissson – чиме се коза дичила, тим се 

24 

Уп. M. Maloux, Dictionnaire des proverbes, sentences et maximes, Larousse, Paris, 2006, стр. 5. 

52

овца срамила (Maloux 2006: 6). Како би идеја пословице дошла до изражаја, 

наизменично су се користиле алитерација и асонанца: à chaque oiseau son nid est 

beau – свака птица своме јату лети; qui se resemble, s’assemble – с ким си, такав 

си; à longue corde tire qui mort d’autrui désir – ко другоме јаму копа, сам у њу 

пада (Maloux 2006: 6). 

е) Француски лингвиста Пјер Арно (Pierre Arnaud) у свом чланку Réflexion 

sur le proverbe предлаже пет критеријума за идентификацију пословице и њено 

разликовање од фразеолошких израза и осталих сличних форми (слогана, 

афоризама, прагматема итд). Реч је о следећим критеријумима: лексикалност, 

синтаксичка аутономија, текстуална аутономија, вредност опште истине и 

анонимност (Arnaud 1991: 7). 

ж) Лексикалност се односи на кодирани карактер језичких јединица. Арно 

је ову особеност пословица проверавао тако што је од анкетираних саговорника 

тражио да успоставе однос између језичких јединица које су им дате у скраћеној 

верзији: un chien qui aboie ... (ne mord pas). 

з) Критеријум синтаксичке аутономије омогућава елиминацију оних 

језичких јединица које не могу бити искази уколико нису део реченице. Овакве 

одбачене језичке јединице Арно назива „лексикализованим предикатима“ (Arnaud 

1991: 8). 

и) Текстуална аутономија пружа могућност да се одбаце све оне језичке 

јединице које зависе од вербалне размене информација. Ради се о конверзацијским 

формулама као што су: ne vous gênez pas – не оптерећујте се, не узбуђујте се; c’est 

le cas de le dire – време је да се каже, да се саопшти 25 . 

ј) Критеријум вредности опште истине одбацује све језичке јединице које 

се односе на неку специфичну ситуацију. Арноов тест састојао се у томе што је, 

испред формуле: ceci est vrai en soi – ово је само по себи истина 26 , убацивао друге 

језичке јединице. Ако те језичке јединице не прођу тест, оне су, истиче Арно, или 

„реченични лексикалоизовани искази са специфичном вредношћу: la confience 

règne – поверење влада, или су, пак, „цитати“: que d’eau, que d’eau – воде, воде! 

25 

26 

Превео: Иван Јовановић. 

Исто. 

53

к) Анонимност, пети, последњи критеријум, по коме се пословице 

карактеришу, одбацује афоризме и слогане (Arnaud 1991: 7-27). 

л) Савремени француски лингвиста, лексиколог и лексикограф, Ален Ре, за 

разлику од својих претходника, упозорава да еминентни стручњаци, међу којима 

највише Арчер Тејлор (Archer Taylor), подржавају идеју да је просто немогуће 

дефинисати појмове пословица/изрека због њихове комплексности. Тејлор своју 

чувену књигу The Proverb започиње овим речима: „Дефиницију пословице тако је 

тешко наћи да се не исплати ни покушавати; а иако бисмо, неком срећом, да у 

једној дефиницији искомбинујемо и правилно истакнемо све њене основне 

елементе, чак ни тада не бисмо имали од чега да пођемо. Неки неухватљив 

квалитет говори нам да једна реченица јесте пословица, а нека друга да није. Стога 

нам ни једна дефиниција неће помоћи да неку реченицу тачно одредимо као 

провербијалну. (...) Задовољимо се зато констатацијом да је пословица изрека која 

се често говори у народу. То бар није спорно...“ (Taylor 1931: 3). На жалост, у 

типолошким огледима традиционалне паремиологије то баш и јесте одувек било 

спорно, будући да већина систематизација полази од разлике између пословице и 

изреке. 

Појмови proverbe – пословица, dicton – изрека, maxime – максима, 

aphorisme – афоризам, adage – изрека, sentence – сентенца, locution – устаљени 

израз, citation – цитат често су, у већој или мањој мери, испреплетани у њиховим 

појединачним употребама, како у француском, тако и у другим језицима, те, из тог 

разлога, сваки језик, сходно својим мисленим категоријама и културним 

обележјима, детерминише назив појма. 

љ) Ален Ре додаје да, иако лингвисти и песници пословицу дефинишу као 

реченицу устројену формалним и реторичким законима, а семантичари као исказ 

„симетричне основе“, кога карактерише систем супротности, она није у довољној 

мери одређена (Rey 1989: 11). Ре сматра да је потребно тачно описати њену 

„поруку мудрости“, што је задатак паремиолога, али такође и историчара, 

социолога и фолклориста. Упркос очигледној културолошкој разлици, свим 

пословицама заједнички је садржај (Rey 1989: 11). 

54

м) Чувени руски лингвиста Г. Л. Пермјаков сматра да је пословица знак 

одређене ситуације или одређеног односа међу стварима. Он сматра да проучавање 

пословица у семиотичком систему почива на идеји да је језик моделативни систем 

знакова на једном нивоу, а да је пословица секундарни моделативни систем 

(Пермјаков 1988: 36). У наставку овог дела рада, биће дат преглед дефиниција и 

карактеристика српских народних пословица. 

н) Видо Латковић истиче да је Вук Караџић за збијено исказана запажања 

употребио израз пословице, а за уобичајене говорне фразе навео друге различне, 

као оне у обичај узете речи. Израз пословице су у истом значењу, пре Вука, 

употребили Захарије Орфелин у свом делу Искусниј подрумар штампаном 1783. 

године у Бечу, затим Доситеј Обрадовић, а за Доситејем Јован Мушкатировић у 

наслову збирке Причте или ти по простому пословице, која је штампана у Бечу 

1787. године (Латковић 1967: 209). Термин пословица је, према тврдњи лингвисте 

Мирослава Пантића, у дела учених српских писаца дошао из руског језика, а они 

који су пословице стварали „расути по народу и изгубљени у непрозирној 

анонимности“ за њих нису имали посебне називе. Вук Караџић бележи да су се у 

народу, уместо термина пословица, користили изрази: штоно (има) ријеч, штоно 

стари веле, штоно бабе кажу итд. То је и био разлог што у прво издање Српског 

рјечника Вук Караџић није унео реч пословица у значењу које има латински израз 

proverbium. Мирослав Пантић подвлачи да је та реч у Рјечнику означавала само 

један нарочити облик говора који се највише усталио међу руралном популацијом „ 

који се постиже на тај начин што се испред сваког слога у речи придодаје по један 

сувишан слог или по једна сувишна реч, махом исти и без икаквог значења, са 

циљем да се прва садржина реченице сакрије од неупућених“ (Пантић 1985: 361). 

Многи текстови наших старијих писаца, у којима су се употребљавале 

пословице, недвосмислено потврђују Вукову констатацију да у народу назива за 

пословице није било. У тим текстовима оне су се наводиле без икаквог посебног 

имена или пак уз карактеристичне додатке: рич одвијека, сви знани говоре, веле 

сви, рич ова, рече се не мани, речено је, рече се, рекло се, оно штоно се рече, 

није заман речено, каконо се рече, штоно се вели, вели се, казују људи, што у 

нас нека реч има те се говори, што нека реч има говорна. Вукову констатацију 

55

уосталом потврђују и покушаји ранијих песника и ерудита са наших простора да 

термин створе сами кад га већ нису нашли у народу. Барокни хрватски песник 

Павле Ритер Витезовић исковао је нову реч када му је то било потребно, па је за 

пословице говорио да су то приричја што потврђује назив његовог стиховног 

зборника пословица Приричник алити разлико мудрости цвитје. Након њега, у 

незнатно измењеном облику, Иван Амброзовић, за свој превод Мушкатировићеве 

збирке пословица „са сербског на илирички“ користи термин проричја, а исти 

назив користио је и кајкавски просветитељ Тома Миклоушић у свом делу Избор 

дуговањ всаковрстнех као и ерудита Иван Марија Матијашевић за дубровачки 

зборник пословица Проричија словинска. 

њ) Како се пословице казују у нарочитим приликама, када се појединачни 

случајеви из живота потврђују или објашњавају општим правилима, тежи се све 

више њиховом ритмичком организовању. Латковић подвлачи да је највећи број 

српских пословица у стиху, старијем тоничком и новијем акценатско-силабичком, 

или у ритмичкој прози: рука руку мије, образ обадвије, нашао лонац поклопац. Од 

акценатско-силабичких стихова, у пословицама је најчешће десетерац, док је мали 

број пословица у другим стиховима. Има их и у симетричном осмерцу, седмерцу и 

шестерцу. 

Ђе је срећа ту је и несрећа. 

Какво гнездо, таква птица, какав отац, таква дица. 

Како сам се надала, добро сам се удала. 

Ког убије руда, оном нема суда. 

Мучно човек увек једнак може бити (Латковић 1967: 210). 

Највећи број пословица јесте у ритмички сређеној прози. Да би ритам био 

изразитији, ове пословице обично су римоване или асониране: док је вијека, дотле 

је и лијека. Аутор такође напомиње да је рима у пословицама добила слободнију 

примену и да постоје случајеви када се измени облик речи да би се добила рима: 

живи паски, а спава на голој даски. За наведену пословицу Вук Караџић бележи да, 

у овом случају није употребљена реч паски, онда би се рекло на дасци (Караџић 

1989: 233). 

56

Треба такође напоменути да нису ретке и неправилне и непотпуне риме: док 

је зуба, биће леба. Асонанца је честа као и рима. Асонирају се завршеци синтагми: 

ђе је село без паса, лако је ићи без штапа. Постоји велики број пословица у којима 

су лексеме употребљене у основном значењу: нема лета без Ђурђева дана, али 

исто тако наилазимо и на оне пословице где свака реч задржава своје основно 

значење, али смисао пословице са основним значењем поседује својство да, 

проширивањем њиховог смисла, добију пренесено значење: несложна браћа – 

пропала кућа значи да задруга не може напредовати ако су њени чланови 

несложни, али речи браћа може се придодати шире значење: саплеменици, 

сународници, а речи кућа може се додати племе, народ, те, у том случају, 

добијамо пословицу са пренесеним значењем (Латковић 1967: 211). Исти аутор 

сматра да је највећи број оних пословица у којима су речи метафорично 

употребљене и дају им алегоријски смисао. Метафорични смисао придодаје се 

речима које означавају најразличитије појаве у природи и животу: кус петао, пиле 

довека, ђе ће крушка, но под крушку. Једном речју, за метафоричну слику, 

ствараоци пословица користили су све што их је окруживало, а могло је послужити 

за речито исказивање значења о животу. 

Пословице се, по правилу, односе на човека, на његове особине, мане и 

врлине и на међусобне људске односе. Говори се о храбрости и кукавичлуку, о 

брзоплетости и смишљености, умности и глупости, знању и незнању, вештини и 

неумешности, затим о слози, пријатељству, љубави, о лепоти, истини, правди, о 

лажи и греху, о судбини и срећи, о човековом односу са животињама (Латковић 

1967: 212). 

Пословице потичу из различитих друштвено-социјалних слојева, средина и 

временских периода. Велики број пословица потиче из периода ратовања, док оне 

са хришћанским схватањима потичу из црквене литературе које су преко калуђера 

свештеника доспеле у народ. 

Јест пушка да је проха (пословица о рату). 

Једна шугава овца цело стадо ошуга (пословица о животињама). 

Ко се боји врабаца, нек не сије прохе. 

Ко се чува, и Бог га чува, Бог ником дужан не остаје (пословица о Богу). 

57

Мали пас зеца движе, а велики га хита (пословица о селу). 

Кад је каше, није млијека, а кад је млијека, није каше (пословица о селу). 

Све наше, ништа ваше, рекоше баше (пословица о турској власти). 

Луд поп, владичина рана (пословица о поповима). 

Лажи су господске ствари (пословица о варошанима). 

о) Миливоје Кнежевић пословице дефинише као потпуне довршене мисли, 

које стоје самостално, независно од разговорног контекста. Од изрека се разликују 

по томе што су изреке више регионалног карактера, него пословице, и везане су за 

локални говор једнога краја. Оне су локалне и у својој функцији, а пословице то 

нису (Кнежевић 1957: 176). Он пословице дели на праве (прозне), причалице, 

дијалошке и стиховне и подвлачи да је њихова књижевна вредност велика „зато 

што садрже мисаоно језички уобличено вишевековно људско искуство и моралну 

повест духовног живота нашег народа“ (Кнежевић 1957: 174). 

п) Веселин Чајкановић сматра пословицу метафором, алузијом на неки 

сасвим познат догађај, испричан или који се десио, а такође је сматра и сентенцом, 

одн. у њој се директно или у алегорији констатује, генералише каква истина 

(Чајкановић 1912: 177-178). Он, међутим, није терминолошки јасно разграничио 

пословицу од сентенце. 

р) Војислав Ђурић у свом делу Постанак и развој народне књижевности, 

пак, сматра да је пословица настала још на оном ступњу људског развоја када је 

човек покушавао да среди и уобличи своје животно искуство. Он додаје да 

пословица, као врста, досеже у период дивљаштва и да је један број настао из 

прича о животињама и басни јер су многа запажања о животињама и њиховом 

понашању пренесена на људе и њихове односе и понашања. Пошто је велики број 

пословица у стиху или ритмичком невезаном говору, произилази закључак да је за 

њих тражен онај облик који је најпогоднији за памћење, пошто су се у стиху и 

ритмички невезаном говору најлакше памтиле и преносиле. 

Ђурић истиче да је функција пословица била да искажу мисаони закључак о 

односима међу људима и да су „оне биле израз мишљења колектива чији су их 

чланови стварали, преносили, допуњавали и мењали и да је за разумевање једног 

58

броја пословица, неопходан и одређени ниво знања и логичког закључивања“ 

(Ђурић 1955: 173). 

с) За разлику од Чајкановића, Јован Деретић јасно прави разлику између ове 

две форме. По његовом мишљењу, пословица је народна сентенца, као што је 

сентенца „високо спиритуализована пословица јер и једна и друга изражавају, или 

тачније, вреднују животну мудрост“ (Деретић 1974: 137). У свом делу Историја 

српске књижевности Јован Деретић, анализирајући говорне умотворине, о 

пословицама забележио је следеће: „Говорне умотворине опстојавају у живом 

говору те се на усменом нивоу не могу издвојити из говора и преносити засебно на 

начин како се преносе песме и приче. Оне се говоре, а не певају се нити се 

приповедају, и само као део говора могу се преносити од уста до уста и тим путем 

постићи ону врсту трајности каква је својствена народним умотворинама уопште. 

По среди је говорност нарочите врсте, различита од других говорних чинова. 

Говорност као језичка уметност испољава се у емфатичном, прегнантном, 

антитетичком, ироничном начину изражавања, она је присутна у сваком језичком 

обрту који с посебном снагом истиче моменат. Претежни облик у којем се оне 

остварују јесте реченица. Само у ретким приликама поједине творевине обухватају 

више од једне реченице, што је по правилу знак да је у питању прелазни облик ка 

вишим усменим врстама. Говорне умотворине могу се појавити и као део реченице, 

као устаљене синтагме или готове фразе, али тек када постану реченице, у правом 

смислу, оне почињу да живе као уметничке творевине. Њима је својствено да већ 

на усменом нивоу стичу чврстину и стабилност какву друге реченице могу постићи 

тек када се појаве у писаном облику. Зато се оне памте и преносе говором, људи се 

позивају на њих, цитирају их, док се безбројне друге реченице које изговарају 

припадници једног језика нетрагом губе. Језик није збирка готових реченица које 

вадимо из сећања када нам затребају, језик је способност да сходно граматичким 

правилима у свакој новој прилици стварамо нове реченице. За разлику од 

стандардних реченица које само виртуелно постоје, реченице које због њихове 

семантичке и уметничке вредности прихватамо као говорне умотворине ставрно 

постоје у језику. Оне су похрањене у колективном сећању, на простору између 

59

граматичких правила која регулишу грађење реченица и творевина вербалне 

уметности које се стварају на надреченичким нивоима“ (Деретић 2002: 300). 

Деретићева објашњења једним својим делом-оним којим залазе у уметнички 

свет пословица и утврђују њихову структуру-врло су прихватљива. Заиста су 

пословице у већини случајева изграђене синтаксичким средствима и имају форму 

реченице, но те форме истовремено постоје као устаљени микротекст, самостална 

композицијска грађевина попут осталих уметничких творевина усмене 

књижевности, на једној страни, и као идоматски обрти разних типова на другој. 

Другим делом Деретићеве мисли потребују извесне допуне и мале исправке. 

Наиме, он скреће пажњу да пословица може имати и облик субреченичке 

структуре, али не прецизира које су то субреченичке формације. Са гледишта 

паремиологије и стилистике, тј. паремиолошке стилистике, провербијалне форме 

имају карактер микро текста, са посебним композицијским и естетским својствима. 

т) Снежана Самарџија пословицу, као говорну форму, приближава басни по 

својој вишезначности, језгровитости и поступцима уопштавања. У свом делу под 

називом Народне басне и приче о животињама, она истиче да велики број 

пословица наликује редукованим баснама „ако се узму у обзир типска својства 

животиња и фигуративност самог језика: пазе се као мачка и псето; ђе није мачке, 

ту миши коло воде; стар вук – пасја маскара“ (Самарџија 2002: 33). Самарџија 

додаје да се пословица заснива на активирању два семантичка нивоа, односно да 

конкретна слика – исказ не подразумева дословно значење, већ се метафорично 

односи на човекове мане, међуљудске односе и појаве у друштву (Самарџија 2002: 

33). 

ћ) Јелена Јовановић, један од истакнутих српских филолога, подвлачи да 

пословичне форме јесу специфична врста језичких творевина која својим општим 

својствима долази у ред лингвистичких јединица, а својим посебним особеностима 

образују врсту знакова посебног постања и намене – као и посебних начина 

испољавања својих особености (Јовановић 2008: 32). 

Са гледишта стилистике, пословице, као посебна категорија, јесу 

паремиолошке структуре које су веома важне и занимљиве за проучавање и 

носиоци су одређених функционално-стилистичких обележја, па су, према томе, 

60

посебан функционално-стилистички тип језичких и фолклорно-литерарних форми, 

са специфичном структуром и стилским особеностима. 

Са лингвистичког аспекта, будући да су језички знаци, пословице су 

довољно велике „и у њима јасно налазимо оно што тражимо у знацима мањег 

обима – речима, морфемама, фонемама, док као фолклорни текстови, оне су врло 

мале по обиму“ (Јовановић 2008: 32). 

„Са композицијског становишта-пословице су претежно изграђене по 

моделу биполарности, и теже симетрији као некој врсти естетског узора. Ове 

синтаксички биполарне пословичке конструкције условљаљвају двоструку 

мотивацију садржаја текста. Интензификатор, са једне стране, који је везан за 

пословички денотат, условљава прогресивну мотивацију; екстензификатор, који је 

везан за пословички конотат, са друге стране-условљава регресивну мотивацију. 

Тако смо суочени са строгом парном конструкцијом која у себи садржи и 

интензификатор и екстензификатор, а која је примарна за творбу магијске формуле. 

Уопште, у пословицама налазимо два именовања по фолклорном моделу удвајања, 

и то најчешће са паралелном синтаксичком егзистенцијом“ (Јовановић 2008: 192). 

Јовановићева наглашава да је суштина проблема данашње паремиологије 

заправо дефиниција појма пословице, разврставање пословичних поджанрова и 

њихових односа, теоријско изучавање употребе у свакодневној комуникацији, 

семантички аспекти пословица уопште и образовања јединственог модела 

пословичне комуникације. 

Како би се појам пословица јасно дефинисао, неопходно је изложити и 

истраживачке методе: као посебан фолклорни жанр и као посебну језичко-поетску 

структуру, функционалистичку и структуралистичку теорију, семиотички и 

семантичко-прагматични приступ (Јовановић 2008: 33). 

у) Твртко Прћић, познати српски филолог, објашњава да су пословице врста 

лексичког споја, а то је термин под којим се означава „уобичајено, редовно, а 

понекад и симетрично јављање једне лексеме у спрези са најмање још једном, по 

правилу, унутар неке синтагме или реченице“ (Прћић 1997: 115). Ови спојеви, 

истиче он, представљају једну, више или мање компактну целину у погледу 

садржаја, функције и форме. Исти аутор констатује да се, на основу спреге три 

61

чиниоца, може извести закључак о степену компактности неког лексичког споја. 

Реч је о заменљивости, постојаности и прозирности. Заменљивост се односи на 

могућност замене појединих лексема унутар целине другим лексемама сличног 

значења, постојаност подразумева могућност подвргавања целине 

трансформацијама и модификацијама и, најзад, прозирност која се односи на 

степен предвидљивости значења целине (Прћић 1997: 31). 

ф) Диана Продановић-Станкић такође подвлачи да је понекад врло тешко 

разликовати пословицу од других израза, цитата или афоризама. Све до XVIII века 

под термином пословица углавном су се подразумевале не само пословице у 

описном смислу, већ и различити метафорички изрази, поредбе, дескриптивни 

епитети, па чак и загонетке и кратке песмице. Пословице, према њеном мишљењу, 

представљају део усмене традиције једног народа, односно читавог краја, и обично 

су дело непознатог ствараоца. Најчешће су изражене у виду реченице и исказују 

коментар, савет или мишљење на ситуације које се јављају у току одређеног 

комуникативног догађаја (Продановић-Станкић 2008: 30). Паремиолози сматрају да 

је једно од најважнијих својстава пословице њено пренесено значење и да је 

метафора, осим персонификације и метонимије, најчешћа фигура која се јавља у 

пословицама. 

х) Као и дефиницијâ и класификацијâ пословица има много и различитих, 

али ниједна није довољно добра, сматра Мирјана Детелић, српски лингвиста и 

фолклориста. Према њеном мишљењу, пословице се, осим према азбучном реду, 

могу класификовати и према носећој или кључној речи, према клишеу („Боље А 

него Б“, „Ако је А, онда је Б или онда не-Б итд.), према теми итд. (Детелић 1985: 

350). У којој је мери тешко смислити оптималну класификациону схему за 

пословице најбоље се види на примеру финског истраживача Матија Кусија, чији је 

Интернационални типолошки систем пословица тако компликован да је само за 

објашњење првих двеју типолошких карактеристика била потребна читава књига. 

Ни Пермјаков, који је кренуо са потпуно друкчијих позиција и обавио изузетно 

значајан посао испитујући пословицу као клише, није би срећније руке када је 

прешао на класификацију. То нас наводи на помисао да је азбучни или абецедни 

поредак још увек најопоузданији начин приказивања пословица у оквиру збирке и 

62

да се до неког бољег система – као ни до употребљивије дефиниције – не може 

доћи описаним путевима. 

ц) Говорећи о паремичком клишеу, Пермјаков сматра да се он мора 

испитивати на три структурна нивоа: лингвистичком, логичко-семиотичком и 

предметно-сликовном. На лингвистичком (Л) плану паремички клишеи деле се на 

аналитичке и синтетичке, при чему изрека спада у прву, а пословица у другу врсту. 

Аналитички клишеи су моносемантички и монотематски, непотпуни, нестабилни и 

отворени. (По овом опису одговарају Вуковим пословицама „које се различно 

говоре“). Синтетички клишеи су, напротив, полисемантички и политематски, 

потпуни, стабилни и затворени. (У ову врсту улазе „праве пословице које се свагда 

једнако говоре) (Детелић 1985: 351.) 

ч) Према степену општости, Мирјана Детелић разликује опште и посебне 

паремичке клишее, при чему су општи увек само затворени, безлични и 

неодређени, а посебни су сви отворени и само неки затворени паремички клишеи 

(Детелић 1985: 351). С обзиром на мотивацију значења, и један и други тип може 

бити директан или индиректан, тј. сликовит. При том се под директном 

мотивацијом значења подразумева да пословица има само буквално значење свих 

њених компонената. Под сликовитом (индиректном) мотивацијом мисли се на 

значење које се формира мимо буквалног значења елемената пословице, тј. на 

пренесено или метафоричко значење. Детелић појашњава да је могуће, а и често се 

дешава, да се и директно мотивисан клише употреби у пренесеном значењу. 

џ) На основу изложеног, можемо закључити да се фундаментална разлика 

између фразеологизама и паремија огледа у томе што су паремије, у највећем броју 

случајева, приказане као реченице, затим у стиху који се римује или асонира, или 

ритмички невезаном говору, са циљем да се постигне што изражајнији ритам и да 

би се што лакше урезале у памћење. Одликују се синтаксичком и текстуалном 

аутономијом. Њихова функција била је да искажу мисаони закључак о односима 

међу људима и оне су биле израз мишљења колектива чији су их чланови стварали, 

преносили, допуњавали и мењали. За разлику од пословица, фразеологизми нису 

приказани ни у стиху ни у ритмички невезаном говору, већ су дати као устаљене 

језичке јединице, односно као устаљени скуп од две или више речи који се 

63

одликује сличношћу са скуповима речи, као деловима реченице – по томе што су 

синтагме, групе речи са синтаксичком функцијом у реченици или зависне 

реченице, и сличношћу са једном речи – по томе што сваки такав скуп има 

јединствено значење. 

2.4. Пословица и критеријуми устаљености 

Жан-Клод Анскомбр предлаже три критеријума за идентификацију степена 

устаљености пословица. Реч је о референцијалном, трансформационом и 

семантичком критеријуму. 

а) Референцијална устаљеност везана је за временски оквир пословице. У 

примеру: à la Saint-Rémi cueille tes fruits – кад јесен дође, тад обери грожђе, 

запажамо да је саговрник тај који треба да обере грожђе у садашњем тренутку. На 

тај начин, сматра Анскомбр, пословица даје повода за актуализацију њених 

лексичких елемената. Ипак, у неким случајевима, актуализација је лингвистички 

материјализована: de nos jours, si tu ne risques rien, tu n’as rien – данас, ако не 

ризикујеш, немаш ништа; tu sais très bien que tu ne dis pas vendre la peau de l’ours 

avant de l’avoir tuée – добро знаш да прво мораш да скочиш, па онда да кажеш 

хоп); arrête donc de mettre la charrue avant les bœufs – престани да забадаш трн у 

здраву ногу; nous devons battre le fer quand il est chaud – гвожђе морамо да кујемо 

док је вруће итд. (Anscombre 2006: 165-169). 

Када је реч о глаголским временима, у пословицама се најчешће користи 

презент индикатива. 

présent de l’indicatif презент индикатива d’autres temps de l’indicatif остала времена 

индикатива 

Qui va à la chasse perd sa 

place. 

Кога нема, без њега 

се може 27 . 

*Qui est allé à la chasse, a 

perdu sa place 28 . 

*Кога није било, без 

њега се није могло. 

*Qui allait à la chasse perdait 

sa place 29 . 

*Кога не бејаше, без 

њега се не могаше. 

* Qui alla à la chasse perdit sa *Кога не би, без њега 

27 

28 

29 


Passé composé – перфекат. 

Imparfait – имперфекат. 

64

Chien qui aboie ne mord pas. Пас који лаје не 

уједа 31 . 

place 30 . 

*Chien qui aboyait ne mordait 

pas 32 . 

*Chien qui a aboyé n’a pas. 

mordu 33 . 

*Chien qui aboya ne mordit 

pas 34 . 

се не могаше. 

*Пас који лајаше не 

уједаше. 

*Пас који је лајао није 

уједао. 

*Пас који лаје не 

уједа. 

Међутим, одступања су могућа у одређеном броју пословица где се, уместо 

презента, могу употребити перфекат и футур и уметнути прилог, а да се, при томе, 

не мења њихова семантичка структура. 

présent de l’indicatif презент индикатива passé-composé et le futur 

de l’indicatif 

Une hirondelle ne fait pas Једна ласта не чини Une hirondelle n’a jamais 

le printemps. 

пролеће 35 . 

fait le printemps. 

перфекат и футур 

индикатива 

Једна ласта никада није 

чинила пролеће. 

L’habit ne fait pas le 

moine. 

Qui vit par épée périt par 

épée. 

Одело не чини човека 36 . 

Ко се мача лати, од мача 

и страда 37 . 

L’habit n’a jamais fait le 

moine. 

Qui a vécu par l’épée, 

périra par l’épée. 

Одело никада није чинило 

човека. 

Ко се мача латио, од мача 

ће страдати. 

Постоји један део пословица који је очуван у аористу с обзиром на то да су 

биле инспирисане грчким гномским аористом: јamais vilain n’aima noblesse 

(=простак никада није волео узвишеност); јamais cheval ne devint rosse – добар 

коњ или ће посрнути, или оћоравити 38 (Anscombre 2008: 165-169). 

30 

31 

32 

33 

34 

35 

36 

Passé simple – аорист. 


Imparfait – имперфекат. 

Passé composé – перфекат. 

Passé simple – аорист. 

Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 127. 

Уп. Б. Милосављевић, Српско-француски речник идиома и изрека, Српска књижевна 

задруга-Просвета, Београд, 1994, стр. 179. 

37 

38 



65

б) Према критеријуму трансформационе устаљености, није могуће 

извршити пасивну трансформацију пословица: 

Une hirondelle ne fait pas 

le printemps. 

Једна ласта не чини 

пролеће 39 . 

*Le printemps n’est pas 

fait par une hirondelle. 

*Пролеће није учињено 

од стране ласте. 

Un chien regarde bien un 

évêque. 

И мачка цара гледа, ал’ 

га се не боји 40 . 

*Un évêque n’est pas 

bien regardé par un 

chien. 

*Цар није гледан од 

стране мачке (која га се 

не боји). 

La chèvre a pris le loup. 

L’habit ne fait pas le 

moine. 

Да није било козе, не би 

ухватили вука 41 . 

Одело не чини човека 42 . 

*Le loup a été pris par la 

chèvre. 

*Le moine n’est pas fait 

par l’habit. 

*Вук не би био ухваћен 

од стране козе (да је није 

било). 

*Човек није учињен од 

одела. 

Прономинализација и анафоричка понаваљања могућа су у пословицама и 

ево неколико примера за то: 

C’est en forgeant qu’on devient forgeron, et on ne le devient que si on y met 

du sien (=кујући гвожђе, човек постаје добар ковач, а то ће постићи само 

ако да све од себе). 

Il faut qu’une porte soit ouverte ou fermée, elle ne peut en aucun cas être 

entr’ouverte (=врата морају бити или отворена, или затворена, ни у ком 

случају не могу бити полуотворена). 

L’argent ne fait pas le bonheur, mais il y contribue (=новац не доноси срећу, 

али има удела у њој. 

La pluie du matin n’arrête pas le pèlerin , mais elle peut le ralentir (=јутарња 

киша не може зауставити ходочасника, али га може успорити) (Anscombre 

2008: 165-169). 

Још један показатељ устаљене синтаксе пословица јесте и непроменљиви 

редослед елемената 

39 

40 

41 

42 





66

Aux grands maux, les grands 

remèdes. 

Petit à petit, l’oiseau fait son nid. 

Зло се злим враћа. свакоме злу 

смрт је лијек 43 . 

Зрно до зрно – погача, камен до 

камена – палача 44 . 

*Les grands remèdes, aux grands 

maux. 

*L’oiseau fait son nid, petit à 

petit. 

À beau jeu, beau retour. Шило за огњило, мило за драго. 45 *Beau retour, à beau jour. 

Постоје пословице у којима степен устаљености није висок тако да се могу 

уметнути додатни реченични елементи: 

Les cordonniers sont les 

plus mal chaussés. 

Обућар носи најгору Les cordonniers sont 

обућу. 46 toujours les plus mal 

chaussés. 

C’est les cordonniers les 

plus mal chaussés. 

Обућари увек носе 

најгору обућу. 

Обућари су ти који носе 

најгору обућу. 

Qui va à la chasse perd 

sa place. 

Кога нема, без њега се 

може 47 . 

C’est toujours les 

cordonniers les plus mal 

chaussés. 

Qui va à la chasse risque 

fort de perdre sa place. 

Увек су обућари ти који 

носе најгору обућу. 

Кога нема, без њега се 

заиста може. 

Un tiens vaut mieux que 

deux tu l’auras. 

Боље врабац у руци, 

него голуб на грани 48 . 

Un bon tiens vaut mieux 

que deux tu l’auras. 

Боље и врабац у руци, 

него голуб на грани. 

Il est bon de parler et 

meilleur de se taire. 

Добро је причати, а 

боље је ћутати. 

Il est bon de parler et 

encore meilleur de se 

taire. 

Добро је причати, а још 

боље ћутати. 

Када је реч о семантичкој прозирности реченичних делова, Анскомбр 

истиче да се пословице у том погледу разликују од устаљених израза. Ако 

тумачење једне лексичке јединице или конструкције у једном лингвистичком 

систему није више могуће, онда се та лексичка јединица замењује другом, а 

43 

44 

45 

46 

47 

48 







67

синтаксичко устројство се мења (Anscombre 2008: 165-169). Ево неколико 

типичних примера: 

Савремена пословица: qui vit par l’épée périt par l’épée – ко се мача лати, 

од мача и страда потиче од старог облика: qui de glaive vit de glaive deit (doit) 

mourir. Реч épée – мач заменила је реч glaive, која означава хладно оружје из 

античког доба. Пословица: qui trop se hâte reste en chemin – преко прече, наоколо 

ближе долази од архаичног облика: qui trop se haiste si s’empeche, и то са глаголом 

s’empechier – зауставити се, успорити, који се данас не употребљава. Савремени 

облик пословице: tout vient à point qui sait attendrе – ко чека, тај и дочека настао 

је у време кад је односна заменица qui – ко, осим вредности коју поседује данас, 

могла да значи si…on. Овакву полифункционалну улогу она је требало да сачува 

све до краја XVII века. 

в) На основу критеријума семантичке устаљености, може се закључити да 

устаљени изрази врло ретко подлежу парадигматским, синонимијским или 

квазисинонимијским променама. Супротно томе, сматра Анскомбр, пословице, 

гледано из синхронијске перспективе, подлежу поменутим променама које су, 

понекад, познате и истим говорницима: 

A la Sainte Catherine, tout bois prend racine (Pour la Sainte Catherine, tout 

bois prend racine; a la Sainte Catherine, tout arbre prend racine = на Свету 

Катарину, свака шума пушта корен (за Свету Катарину, свака шума пушта 

корен; на Свету Катарину, свако дрво пушта корен). 

Il faut battre le fer quand il est chaud (il faut battre le fer pendant + tandis + 

tant qu’il est chaud; il faut forger le fer quand il est chaud) = треба ударати 

гвожђе када је вруће (треба ударати гвожђе за време + док је вруће; треба 

ковати гвожђе када је вруће). 

S’il pleut à pour + le jour de la Saint Médard, il pleut quarante jours plus 

tard (s’il pleut à la saint Médard, il pleut quarante jours plus tard + l’été 

sera bâtard + c’est du beau temps pour les canards) = ако пада киша на за + 

на дан Светог Медара, поново ће падати за четрдесет дана (ако пада киша 

на Светог Медара, поново ће падати за четрдесет дана + лето ће бити 

променљиво + паткама је лепо време) (Anscombre 2008: 165-169). 

68

2.5. Опште одлике пословица 

а) Током истраживања о општим одликама пословица која су последњих 

година инетнзивирана, научници су дошли до закључка да су референцијална, 

семантичка, прагматичка и граматичка аутономија веома важне одлике пословица с 

обзиром на то да се паремија дефинише као аутономни, транспарентни семантички 

исказ са метафоричним значењем. Она нема предзнак, нити поседује траг о 

тренутку њеног изговарања и настајања. Лице које је употребљава само је изговара 

јер оно тиме жели да постигне одређене ефекте у датом тренутку. 

б) Семантичка аутономија пословице директно је повезана са њеном 

језичком структуром јер паремија представља затворен анафорички систем који је 

на синтаксичком, семантичком и прагматичком плану аутономан без директног 

деиктичког односа са енунцијатором или околностима исказа (Schapira 1997: 58). 

в) Са аспекта прагматике, Алжирда Грема (Algirdas Greimas) запажа да се у 

говорном језику често преплићу изреке (dicton) и пословице. Оно што је 

карактеристично, подвлачи Грема, то је да лице које их користи у тренутку 

изговора мења, на трен, и боју гласа, чиме експлицитно тврди да то нису његове 

речи. Приликом цитирања, обично се употребљава израз типа: „као што пословица 

каже“ (Greimas 1960: 45). У говорном језику лице које користи пословицу сâмо 

бира место и тренутак кад ће је употребити са циљем ефектног почетка неког дела 

говора, или, пак, његовог завршетка (Greimas 1960: 46). 

г) Под граматичком аутономијом се подразумева статус пословице као 

целовите реченице која је носилац потпуне и завршене поруке. За разлику од 

максиме или сентенце које могу бити исказане декларативном или екскламативном 

реченицом или неким реторичким питањем, пословица је увек у форми 

декларативне реченице са посебним морфолошким и синтаксичким одликама. 

д) Субјекат пословице означава неку категорију у целини и најчешће је 

исказан: 

— односном реченицом без антецедента која је уведена заменицом qui: 

Qui à âne tient, à âne vient – (=ко магарца држи, магарцу долази) ко сa 

псима леже, напуни се буха. 

69

— именицом којој претходи одређени члан le, la, les са уопштеном вредношћу: 

L’agneau s’en va aussi vite que le mouton – (=јагње одлази онолико брзо 

колико и овца) смрт не гледа никоме у брке. 

— именицом са нултим чланом: 

Chat miauleur n’attrape pas de souris – (=мачка која мјауче не хвала 

мишеве) ко много пријети оног се не бој. 

— неодређеном заменицом on: 

On n’apprend pas à un chat à sauriser – (=не учи се мачка да лови мишеве) 

рибу учи пливати. 

— личним заменицама je, tu које имају уопштену вредност и немају никакав однос 

са говорником или саговорником: 

Je ne conseille pas à un chat d’étrangler un lion – (=не саветујем мачки да 

задави лава) шут с рогатим не може се бити. 

Oh, agneau! Si je ne te mange pas, tu me mangeras, dit l’hyène – (=е, јагње! 

Ако те ја не поједем, појешћеш ти мене) ко је јачи тај и тлачи. 

ђ) Морфолошка структура допуна углавном се слаже са морфолошком 

структуром субјекта. На пример, ако је субјекат исказан именицом са одређеним 

чланом, објекат је такође дат у виду именице са одређеним чланом: 

Le bat ne pèse point à l’âne – (=товар магарцу никада није тежак) добар 

поп до смрти се учи. 

У пословицама које чине номиналне групе са нултим чланом у функцији 

субјекта, објекат је исказан номиналном групом којој претходи одређени члан: 

Chat échaudé craint l’eau froide – (=попарена мачка се боји хладне воде) 

кога змија уједе и гуштера се плаши. 

2.5.1. Бинарна структура 

Најизраженија структурална и стилска одлика пословице огледа се у њеној 

бинарној структури – организацији која може бити исказана двема независним 

предикатским реченицама у напоредном односу: les chiens aboient, la caravne 

passe – пси лају, караван пролази, реченицама које стоје у односу P1, P: qui ne 

70

nourrit pas le chat, nourrit le rat – ко не храни мачку, храни мишеве, номиналном 

реченицом уведеном предлогом à: à bon chat, bon rat – (=доброј мачки, добар 

пацов) добар напад, али и одбрана. 

Бинарна структура повезана је са краткоћом пословице. По правилу, 

пословица се састоји из малог броја речи које треба да изразе богат садржај, а 

бинарна структура јесте само добро средство изражавања садржаја пословице. Како 

би се то постигло, може се рећи да је и сама прототипична слика, спознаја 

пословице, заснована на бинарној структури коју посебно истичу рима и ритам. У 

пословици: qui naquit chat court après les rats – што маца окоти, све миша лови, 

сусрећемо риму, ритам са асонанцом и алитерацијом. Овакве стилске црте имају 

велики значај за идентификовање пословице као врсте говора. Бинарна структура 

може се појачати понављањем одређених елемената: à bon chat, bon rat – (=доброј 

мачки, добар пацов) добар напад, али и одбрана. Насупрот овоме, употребом 

антонимијских израза, може се створити и антитеза, као на пример: à laide chatte, 

beaux minous – (=ружној мачки лепи мачићи) од плашљива ждребета, много пута 

добар коњ изиђе. 

Неке од њих садрже и параномазу (обједињавање више паронима да би се 

постигао стилски ефекат) у примеру: à mauvais chien la queue lui vient – (=лошем 

се псу реп враћа) злу браву зла паша не гине, или, пак, парадокс: à méchant chien 

belle queue – (=злом псу леп реп) злу дај, а добро познај. 

2.5.2. Рима и ритам 

Рима и ритам представљају важну стилску карактеристику пословица. 

Анскомбр развија тезу по којој је пословица дводелна творевина са римом 

или без ње: loin des yeux, loin du coeur – далеко од очију, далеко од срца, qui 

m’aime, aime mon chien – (=ко мене воли, воли мог пса) ко мене воли, воли све што 

је моје. 

Кад је реч о ритмичкој структури пословица, он подвлачи да је треба 

посматрати у њеној целини. Сличног је мишљења и Меконик (Meschonnic) који 

71

каже: „Пословица је фиксна, релативно... Често је ритмична, прожета односима 

звучности који дају прозодијску семантику“ (Meschonnic 1976: 425). 

Кад се мало боље проуче одлике пословица и њихово порекло, које води из 

народа, а не од појединаца, намеће се логично питање: како то да половице имају и 

једну структуру риме или ритма? Можда је један од одговора и сâм начин њеног 

доспевања у свест људи, јер је она, пре свега, колективна креација која је 

универзална по смислу и времену и примењивала се као народна мудрост и у 

прошлости, и сада, и примењиваће се и убудуће. Оне су се од давнина преносиле са 

колена на колено усменим путем, односно говором, па је такву структуру било 

лакше упамтити. 

2.5.3. Симетрија речи из истог лексичког подручја 

Симетричност пословица повезана је са бинарном структуром. Симетричне 

пословице обично су дводелне, па је симетрија речи у њима често из истог 

лексичког поља: а) à méchant chien, court lien – злу псу кратак ланац; б) à bon 

chien bon os – (=добром псу добра кост) добро се добрим враћа; в) à petit chien 

petit lien – (=малом псу мали ланац) мала ђеца, мала брига. 

2.5.4. Метафоричност пословица 

Метафоре специфичног и генеричког нивоа служе нам за разумевање 

пословица. Метафора: генеричко је специфично пружа нам могућност да 

схватимо читаву категорију ситуација помоћу појединачне ситуације. Појмови који 

се појављују нпр. у пословицама најчешће припадају специфичном нивоу: chat 

échaudé craint de l’eau froide – (=попарена мачка се боји хладне воде) кога змија 

уједе, и гуштера се плаши. Међутим, захваљујући метафори: генеричко је 

специфично, ова пословица може се тумачити на генеричком нивоу: „трауматично 

искуство може изазвати аутоматску реакцију на све ситуације које су макар и 

издалека сличне том искуству, чак иако је такав одговор неприкладан“ (Кликовац 

2004: 25). Наведени пример, који припада генеричком нивоу, поседује општост, 

72

односно може бити примењен на велики број случајева. Међутим, оно што им 

недостаје, јесте конкретност. Насупрот генеричком нивоу, специфични ниво је 

конкретан и пун података. Његове шеме су сликовите, лако се памте, повезане су са 

нашим свакодневним искуством и обилују сразмерно много подацима о њему. 

„Пословице, нпр. обједињују обе снаге: воде нас до општости, а, у исто време, 

утемељене су у богатсву појединачног случаја“ (Кликовац 2004: 25). 

2.5.5. Генеричност (уопштеност) 

Велики француски лингвисти, попут Клебера, Анскомбра, Шапире 

(Schapira), Гуварда (Gouvard), Визетија (Vizetti) и Кадиоа (Cadiot), истичу да 

пословица има статус генеричке реченице. Из тог разлога, пословица се није могла 

изродити ни у шта друго и тако ће и остати. Клебер наглашава да пословица, 

најпре, нема именованог референта на кога се може позвати. Са друге стране, није 

везана ни за један простор, ни за било које време, већ за све просторе и сва времена 

(Kleiber 1989: 67). Пословице у себи не садрже ниједан идентификациони елемент, 

нити их ико може себи приписати, за разлику од других, њој сродних врста (Кleiber 

1989: 68). Овај познати лингвиста додаје да је пословица важила јуче, да важи 

данас, а важиће и сутра, без икаквог временског и просторног ограничења, и 

односиће се на све што постоји на земљи и у васиони. Не заборавимо да пословице, 

по смислу, представљају општу истину која одговара различитим ситуацијама. 

Лице које је користи употребљава је у оном тренутку када осећа потребу за тим 

(Кleiber 1989: 68). 

2.5.6. Народно порекло 

Онај ко у свом говору намерава да употреби пословицу у датом тренутку за 

дату ситуацију, очекујући од ње снажан ефекат, њеним спомињањем чини да до нас 

допре „глас народне мудрости“. Дубљим изучавањем, лексиколози су истраживали 

њихова порекла и испоставило се да су многе пословице преузете путем превода из 

латинског, грчког или неких других језика, али и да има и оних за које се може 

73

рећи да су аутохтоне. Лексиколози подвлаче да је то случај код скоро свих народа, 

односно у свим језицима света. 

На основу изнетог, можемо закључити шта представља пословица као израз 

колективне мудрости који није ограничен ни временом ни простором, који 

репрезентује неписани закон живљења и понашања људског рода у свим 

окружењима. 

Пословице, као неизбрисиви траг, показују да су људи од свог постанка 

усмено, путем говора, стварали ризницу правила о животу, карактеру, моралу, 

односима међу собом и према животињском свету, према васиони и према свему 

оном што прати опстанак. Оно што је веома битно нагласити јесте да су пословице 

творевине настале у народу и да су опстале као универзална општа народна истина. 

Оне су чиста емпиријска колективна творевина, која, као таква, траје и дан-данас и 

трајаће док буде века и света, а да их нико не може персонализовати и приграбити 

за себе (Кleiber 1989: 17). 

2.6. Синтаксичко устројство пословица 

У литератури о пословицама влада мишљење да је пословица архаична 

форма чије синтаксичке особености не одговарају садашњим нормама. Лингивисти 

ту, пре свега, мисле на присуство релативне заменице qui без антецедента и нултог 

члана (l’article zéro). 

Међу првим контрастивним истраживањима о синтаксичком устројству 

пословица, треба споменути рад истакнутог италијанског лингвисте Миреле 

Конене (Mirella Conenna) која се бавила анализом релативних заменица qui/chi без 

антецедента, конструкције il faut и неодређене заменице on у иницијалном 

положају. Осим Миреле Конене, синтаксичком анализом пословица у француском 

језику бавили су се и Морис Грос (Maurice Gross), Гастон Грос (Gaston Gross) и 

Жан-Клод Анскомбр (Jean-Claude Anscombre). У наставку овог дела рада 

приказаћемо најважнија синтаксичка обележја пословица у француском језику: 

нултим, одређеним и неодређеним чланом, релативном заменицом qui без 

антецедента, простом предикатском, номиналном и сложеном реченицом. 

74

2.6.1. Нулти члан 

а) У овом делу рада осврнућемо се на пословице чија номинална група у 

иницијалном положају садржи нулти члан: chien qui aboie ne mord pas – пас који 

лаје не уједа. Анскомбр полази од хипотезе да нулти члан постоји у савременом 

француском језику. Он подвлачи, међутим, да се не може са сигурношћу тврдити 

да су све пословице, које су некада поседовале нулти члан, њега и сачувале и да је 

његово присуство архаично (Anscombre et al. 2012: 116). У литератури о 

пословицама наводи се да постоји велики број паремија које су очувале нулти члан: 

à cheval donné on ne regarde pas les dents – дарованоме коњу зуби се не гледају. 

Али, исто тако, постоји и велики број пословица које нису задржале нулти члан или 

су поседовале неку другу детерминанту, па су у свом данашњем облику прихватиле 

присуство нултог члана. Као пример навешћемо пословицу: chien qui aboie ne 

mord pas – пас који лаје не уједа која је пре XV века гласила: chascuns chien qui 

abaie ne mort pas – сваки пас који лаје не уједа , а у XVIII веку: tous les chiens qui 

aboyent ne mordent pas – сви пси који лају не уједају, што показује да се нулти члан 

није одржао у истом облику кроз векове. 

б) Пословице које у нашем корпусу поседују нулти члан могу се поделити у 

пет група. Прву групу чине пословице чија се номинална група састоји од именице 

праћене партиципом перфекта или придевом: 


кога змија уједе и гуштера се плаши. 

Chat ganté ne peut pas rater – (=мачка са навученом рукавицом не може 

ловити) какво гнездо таква птица, какав отац таква дица. 

Chat miauleur n’attrape pas de souris – (=мачка која мјауче не хвата 

мишеве) пас који много лаје не уједа. 

Chien hargneux a toujours l’oreille déchirée – (=пас свађалица има увек 

поцепано) злу псу кратак ланац. 

в) У другу групу спадају пословице чија је номинална група сачињена од 

именице и именске допуне: 

75

Agneau en peau de tigre craint encore le loup – (=јагње у тигровој кожи се 

још плаши вука) страх козе пасе. 

Charrue de chien ne vaut rien – (=псеће рало не вреди ништа) не вреди ни 

луле дувана. 

Bonne chaire de chien ne vaut rien – (=добро псеће месо не вреди ништа) 

споља гладац, а изнутра јадац. 

Присуство именске допуне је фундаментално с обзиром на то да ако је 

изоставимо нарушавамо смисао пословице: *bonne... ne vaut rien. 

г) Трећу групу представљају пословице са номиналном групом у 

иницијалном положају иза које следи релативна реченица: 

Chien qui aboie ne mord pas – пас који лаје не уједа. 

Chien qui s’en va à Rome, matin en revient – (=пас који одлази у Рим, отуда 

се ујутру враћа) паметан полако иде, а брзо дође. 

д) У четврту групу можемо уврстити пословице чију номиналну групу у 

иницијалном положају чине две именице координисане везником et: 

Eau et pain, c’est la viande d’un chien – (=вода и хлеб месу су за пса) пасја 

вечера. 

ђ) Пету, последњу групу, чини номинална група са једном именицом у 

иницијалном положају која поседује нулти члан: 

Âne avec cheval n’attèle – коњ се с магарцем не пореди. 

2.6.2. Одређени и неодређени члан 

а) Присуство одређеног члана за једнину и множину у иницијалном 

положају представља важну карактеристику пословица са називима домаћих 

животиња будући да се његовом употребом постиже ефекат уопштености 

(генеричности). 

Пословице са одређеним чланом могу се поделити у четири групе са 

следећим шематским приказом: 

― прва група: N 0 V N1 N2: 

76

L’agneau s’en va aussi vite que le mouton – (=јагње одлази исто брзо као и 

овца) смрт не гледа никоме у брке. 

― друга група: N 0 N1 N2 V N3 V: 

L’âne aux noces convié, le bois ou l’eau doit y porter – (=магарац позван на 

свадбу дрва или воду тамо мора носити) магарца су звали на свадбу да воду 

носи. 

― трећа група: N 0 V N1: 

La surcharge abat l’âne – (=претовареност убија магарца) од тог ударца 

магарци цркавају. 

Tous les ânes ne portent pas sac – не носе сви магарци товар. 

― четврта група: N 0 V att: 

L’âne de la communauté est toujours le plus mal bâté – (=магарац 

заједнице увек је најлошије оседлан) што је свачије, то је ничије. 

б) Члан un, за разлику од одређеног члана, није фреквентан у нашем 

корпусу. Скоро у свим случајевима употребљен је са неодређеном вредношћу: un 

âne chargé d’or, monte légérement la montagne – (=неки магарац натоварен 

златом лако се попне уз планину) поклону се у зубе не гледа, а у једној пословици 

поседује вредност броја један: deux Jean et un Pierre font un âne entier – (=два 

Јована и један Петар чине целог магарца) две гуске и једна жена чине вашар. 

2.6.3. Односна заменица qui без антецедента 

Једно од главних одлика пословица у француском језику јесте присуство 

односне заменице qui без антецедента у иницијалном положају. Паремиолози 

сматрају да њено присуство у пословицама није повезано са њеним архаичним 

обележјима, већ га треба тражити и посматрати у њеним семантичким 

особеностима. У старофранцуском језику заменица qui без антецедента имала је 

хипотетичку вредност која је одговарала конструкцији si on. Анскомбр запажа да 

се хипотетичка интерпретација појављује увек када је глагол у кондиционалу или 

субјунктиву: qui ferait roi, ça sera grand dégât – ко би се учинио краљем, то ће 

бити велика штета (si on en faisait un roi, ce serait bien dommage). Употребом 

77

односне заменице qui без антецедента исказује се уопштеност која је 

карактеристична за пословице (Anscombre et al. 2012: 116). 

У нашем пословичном корпусу, главни типови структуре пословица који су 

уведени односном заменицом qui без антецедента могу се шематски приказати на 

следећи начин: 

— Qui V N1 N 0 N2 V: 

Qui se fait l’agneau, le loup le mange – ко се јагњетом учини, курјаци га 

поједу. 

— Qui N1 V N2 V: 

Qui à âne tient, à âne vient – (дослован превод: ко магарца држи, њему 

долази) ко са вашкама спава, напуни се буха. 

— Qui V N1 N2 V: 

Qui bâte l’âne, le monte – (дослован превод: ко седла магарца, јаше га) ко 

добро чини, неће се кајати. 

— Qui V N1 N2 V N3: 

Qui dit du mal de l’âne, le voudrait à la maison – (дослован превод: ко 

лоше о магарцу збори, жели га у кући својој) ко куди тај науди. 

— Qui V N1 V N2 V N3: 

Qui est âne et veut être cerf se connaît au saut du fossé – (дослован превод: 

ко је магарац и жели бити јелен познаје се по преласку преко јаме) споља 

лијеп, а изнутра слијеп. 

— Qui V N1 V N2: 

Qui ne peut frapper l’âne, frappe le bât – (дослован превод: ко не туче 

магарца, туче самар) ко не плати на мосту, платиће на ћуприји. 

— Qui N1 V V N2: 

Qui m’aime, aime mon chien – (дослован превод: ко воли мене, воли мог 

пса) ко воли мене, воли све што је моје. 

78

2.6.4. Проста предикатска реченица 

Проста предикатска реченица је једно од доминантних синтаксичких 

устројстава пословица са називима домаћих животиња и конципирана је по 

принципу: N 0 V N1→ субјекат, глагол, допуна/одредба. Међутим, постоји један 

занемарљив број паремија у којима долази до одступања од уобичајеног реда речи: 

N1 N 0 V N2: 

Pour un point, Martin perdit son âne – (=због једне тачке, Мартин изгуби 

свог магарца) ко жали клинац, изгуби поткову. 

Шема пословица исказаних простом предикатском реченицом у нашем 

корпусу може се представити на следећи начин: 

― Article ∅ N 0 V N1: 


кога змија уједе и гуштера се боји. 

― N 0 V N1: 

Le braiment d’un âne n’atteint pas le ciel – магарећи глас на небо не иде. 

Tous les ânes ne portent pas sac – не носе сви магарци товар. 

― Article ∅ N 0 V att: 

Eau et pain est la viande d’un chien – (=вода и хлеб месо су за пса) пасја 

вечера. 

― N 0 V att. N1: 

Tout chien est lion dans sa maison – (=сваки је пас лав у својој кући) свака је 

квочка на свом гнезду јака. 

2.6.5. Номинална реченица 

а) Пословице исказане номиналном реченицом, односно реченицом у којој 

је изостављен глагол, веома су фреквентне како у француском тако и у српском 

језику. Паремиолози сматрају да номинална реченица има привилегован статус у 

паремиолошком дискурсу и да заузима важно место у продукцији општег смисла 

пословице. У литератури и научним чланцима о пословицама, аутори наводе 

79

примере пословица исказаних номиналном реченицом како би илустровали 

паремиолошку непрозирност. 

Клер Бланш-Бенвенист (Claire Blanche-Benveniste) наглашава да су 

лингвисти номиналну реченицу проучавали са емпиријске тачке гледишта с 

обзиром на то да она најчешће изражава општу истину. Бланш-Бенвенист 

закључује да номиналне реченице имају за циљ „да убеде“ исказујући општу 

истину, да се користе као општи и перманентни искази и да се никада не 

употребљавају за описивање појединости неке чињенице (Blanche-Benveniste 1966: 

3). 

Однос номиналне реченице и пословице је реципрочан. Општи карактер 

пословица утиче на појаву номиналних реченица у овој врсти дискурса. Номиналне 

реченице, са своје стране, проналазе у пословицама повољан терен на коме 

оправдавају статус привилеговане форме у паремиолошком дискурсу. 

Емпиријска посматрања доказују да се номиналним реченицама исказује 

општа истина којом се постиже дискурзивни циљ пословице. То објашњава велику 

фреквентност номиналних реченица у пословицама. Бинарна структура је главни 

показатељ аутономије номиналних реченица за разлику од оних номиналних 

реченица које конституише само један елемент: café – кафа, lâche – кукавица итд. 

Лингвистички посматрано, ове номиналне реченице нису самосталне већ зависе од 

контекста. За интерпретацију појма: café – кафа, потребно га је повезати са 

ситуацијом изражавања: то може бити захтев за избор пића или исказивање 

радости или разочарања по питању кафе. Међутим, пословица à chair de loup, 

sauce de chien – (=у вучијој кожи псећи сос) клин се клином избија лингвистички је 

аутономна. За њену интерпретацију, слушалац се ослања на смисао пословичних 

конституената као што су именичке синтагме и на однос између та два члана која 

чине пословицу. 

б) У нашем корпусу номинална реченица састоји се од номиналне групе без 

предлога која је уведена нултим чланом и налази се у функцији субјекта (jeux de 

chat, larmes de souris – мачки до игре, мишу до плача) и номиналне групе уведене 

предлогом à (à dur âne, dur aiguillon – (=тврдом магарцу, тврдо седло) злу псу 

кратак ланац. Једну пословицу у облику номиналне реченице чини структура Tel 

80

N ... Tel N: tel maître, tel chien – (=такав газда, такав пас) какав отац, такав син. 

У пословицама које су конципиране у виду номиналних реченица са предлогом, 

најзаступљенија је структура À GN,GN: 

A méchant chien, belle queue – (=злом псу леп реп) злу дај, а добро познај. 

2. 6. 6. Сложена реченица 

а) Пословице конципиране у виду сложених реченица можемо поделити у 

три групе. У прву групу спадају пословице устројене по моделу P1, P у којима су 

зависне реченице антепониране. У другу групу можемо уврстити пословице по 

моделу P, P1 у којима су зависне реченице постпониране, док трећој групи 

припадају пословице исказане сложеном реченицом у којој просте предикатске 

реченице стоје у напоредном односу без везника или су координисане везником et. 

б) Прва група пословица, устројена по моделу P1, P, најбројнија је и 

најчешће је чине односне реченице уведене везником qui без антецедента. Осим 

њих, појављују се и пословице уведене везницима quand, où, d’où, si, pendant као 

и односне реченице са везником qui које имају антецедент: 

— Quand P1, P: 

Quand le chat n’est pas là, les souris dansent – кад мачке нема, мишеви коло 

воде. 

— Où P1, P: 

Où le loup trouve un agneau, il en cherche un nouveau – (=где вук нађе јагње 

тамо га поново тражи) зло рађање, готово суђење. 

— D’où P1, P: 

D’ou vient l’agneau, là retourne la peau – (=одакле долази јагње, тамо се 

враћа кожа) што ђаво донесе, то ђаво понесе. 

— Si P1, P: 

Si l’os est dur, le chien est ennuyeux – (=ако је кост тврда, пас је љутит) 

љутит као пас у жежељу. 

— Pendant P1, P: 

81

Pendant que le chien pisse, le loup s’en va – (=док пас пиша, вук оде) док се 

баба довуче, свадба се провуче. 

— Qui P1, P: 

Chien qui aboie ne mord pas – пас који лаје не уједа. 

в) Другу групу пословица по моделу P, P1 шематски можемо приказати на 

следећи начин: 

— P avant que P1: 

Bride l’âne avant qu’il ne te morde – (=седлај магарца пре него што те 

уједе) храни псето да те уједе. 

— P où P1: 

Nul ne sait mieux que l’âne où le bât le blesse – магарац најбоље зна где га 

самар жуља. 

— P jusqu’à ce que P1: 

Le chat est un derviche jusqu’à ce que vienne le lait – (=мачка је дервиш док 

не дође млеко) ватра и слама не могу близу стајати. 

— P qui P1: 

Tant dort le chat qui se réveille – (=мачка спава док се не пробуди) док 

пушка не пукне чути се не може. 

— P que P1: 

On ne dit guère Martin qu’il n’y ait d’âne – (=никада се не каже Мартин 

који није магарац) има паса и осим шарова. 

г) Трећој, последњој групи, припадају пословице које чине две предикатске 

реченице у напоредном односу или две предикатске реченице координисане 

везником et: 

Les chiens aboient, la caravane passe – пси лају, караван пролази. 

Les chevaux courent les bénéfices et les ânes les attrapent – (=коњи трче за 

повластицама, а магарци их хватају) китити се туђим перјем. 

82

III. О ПРЕВОЂЕЊУ 

а) У овом делу рада биће изложене неке напомене о превођењу уопште, о 

врстама превођења, теоријским концепцијама и моделима превођења, будући да ће 

у наставку овог рада, осим фразема и пословица пронађених у великим 

француским речницима и збиркама пословица, бити приказани фразеологизми и 

пословице које смо пронашли и у књижевним делима великих француских писаца, 

као и њихов превод на српски језик. 

б) Превођење као облик комуникације има врло дугу традицију и појављује 

се неколико хиљада година пре нове ере. Први подаци о постојању писаних трагова 

датирају из трећег и другог миленијума пре н. е., а први књижевни превод појавио 

се у IV веку пре н. е. Реч је о Епу о Гилгамешу, делу непознатог писца. Почетак 

историје превођења јесте Андроников превод Хомерове Илијаде, а касније је 

преведен један део Библије и Сирахова књига мудрости. 

Велики латински писац, оратор и преводилац, Цицерон, сматра да превод 

треба бити близак оригиналу, односно да је потребно прецизно пренети мисао из 

оригиналног текста у језик превода, поштујући, при томе, све разлике које постоје 

између та два језика (Крстић 2008: 88). 

Миодраг Сибиновић наводи да је главни задатак преводиоца да пронађе 

језички израз који ће имати одговарајућу експресивну и импресивну моћ, с обзиром 

на то да се „тема, њен смисао, пишчева инвенција и композиција дела из оригинала 

у превод преносе углавном без тешкоћа, а уметничко дело настаје у синтези 

значења и језичке реализације“ (Сибиновић 1979: 8). Сибиновић подвлачи да 

преводилац мора да води рачуна о следећим двема категоријама: о садржају речи и 

о смислу предмета о којима се говори. „Међутим, језички израз оригинала у 

преводу, истовремено, мора у потпуности да одговара језичкој норми образовних 

носилаца језика на који се преводи“ (Сибиновић 1979: 11). Сибиновић, у својим 

ставовима о теорији превођења, истиче да је, заправо, тешко успети да ствари које 

су добро изражене на другом језику сачувају сличну драж и у преводу зато што се 

језици не подударају у вредности појединих речи, у преносним значењима разних 

83

говорних обрта, у значењу граматичких облика и у сликовитости, пошто сваки 

језик постоји „само по себи“ и изворан је само у својој средини“ (Сибиновић 1979: 

12). 

в) Развоју теоријске мисли о превођењу допринео је француски филолог и 

преводилац Етјен Доле (Etien Dolet), који износи пет принципа о начину доброг 

превођења с једног језика на други. Према првом принципу, он сматра да 

преводилац треба савршено да схвати садржај оригиналног текста, према другом, 

преводилац треба савршено да зна оба језика, другим речима, језик с којег се 

преводи и језик на који се преводи. Трећи принцип подразумева да преводилац 

треба да избегава превођење реч по реч, јер би таквим превођењем нарушио 

садржај оригинала и уништио сву лепоту његовог сликовитог израза. На основу 

четвртог принципа, преводилац има задатак да, приликом превођења, тежи 

развијању мање развијеног језика, према петом, последњем принципу, преводилац 

треба да постигне да идејно-уметнички садржај превода буде исти као у 

оригиналном делу. 

Француски теоретичар и преводилац Пјер – Данијел Ије (Pierre-Daniel Illet) 

подвлачи да „реч уопште треба изразити речју и водити рачуна о њеном месту, 

односно да је реченице неопходно изложити тако да буду састављене од истих 

речи. Речи треба распоредити тако да из њих изникну закључци и изрази, да би и из 

једних и из других проистекао изворни карактер и укус“ (Сибиновић 1979: 19). 

Према ауторовом мишљењу, најбољи превод је онај који читаоцима доноси 

комплетног писца, окарактерисан бојама које су својствене оригиналу. Међутим, с 

друге стране, Ије наглашаве тешкоће које проистичу из неподударности језика, па 

такве потешкоће и чине креативном делатношћу и управо оне подстичу ствараоце 

на сталне покушаје (Сибиновић 1979: 19). 

Вилхелм фон Хумболт, један од највећих лингвиста XIX века, сматра да је 

превод важан део сваке књижевности јер нам преводна књижевност омогућава да 

упознамо идејно-уметничка остварења других народа. Он констатује да преводилац 

треба да открије све тајне језика оригинала на рационалан начин (анализом 

лексичког, синтаксичко-граматичког и ритмично-звуковног састава изворника) или 

на интуитиван начин, односно најчешће комбинујући ова два принципа, да би тако 

84

уочене параметре оригинала уметнички оваплотио у преводу. Хумболт подвлачи да 

се речи релативно лако преводе са једног језика на други, а да граматичка форма, 

као елемент мишљења које је за сваку језичку средину специфично, представља 

знатно већи проблем. Синтаксичка структура, која је такође носилац сликовитости, 

милозвучности и значења, лакше се преноси из једног језика у други (Крстић 2008: 

97). 

г) Сви теоретичари превођења сагласни су у томе да је фундаментални 

принцип у теорији превођења принцип функционалне еквивалентности. Према 

том принципу, у језику на који се преводи треба пронаћи знакове, односно речи и 

уређење тих речи, који ће одговарати, по функцији, знаковима језика са кога се 

преводи. Појам превода може се одредити као замена текстовног материјала на 

једном језику текстовима материјала на другом језику. 

Цицерон је истицао да је реченица минимална јединица превода која је 

заједничка за два језика – изворни и преводни. Она служи да се одстране све 

негативне последице неподударности језичког израза на нижем нивоу 

организације: синтагме, засебне речи, морфеме, слога гласа (Крстић 2008: 134). 

Приликом сегментације текста изворног језика на делове који су заступљени у 

тексту преводног језика, теорија превођења не служи се само једним нивоом 

јединица. Теоретичари превођења предлажу да се текст превода подели на мање 

делове којима је представљен текст оригинала. Број и обим делова зависи од тога 

по којем критеријуму је извршена подела, а избор критеријума представља 

ослањање на неки лингвистички модел (Михајловић 1981: 95). 

Мајкл Холидеј дошао је на оригиналну идеју да експериментално провери 

како ниво превода утиче на пораст адекватности смисла. Узео је једну француску 

реченицу, па је сваку морфему превео на енглески, тражећи за сваку највероватнији 

еквивалент, независно од околних морфема. „Резултат таквог поступка је 

неразумљив и бесмислен превод. Када се тај исти процес понови на нивоу речи, 

расте степен смисла, али се осећају трагови француског језика. И што се иде ка 

вишим нивоима: групи речи, клаузи, реченици, трагови интерференције се 

постепено губе“ (Холидеј 1978: 44). 

85

Јуџин Најда прави разлику између формалних и динамичних еквивалената. 

У преводима оријентисаним на динамичку еквивалентност, пажња преводиоца није 

усредсређена у толикој мери на изворну информацију, колико на реакцију 

примаоца, и у том смислу мора да пренесе јасно значење и циљ изворне поруке. То 

је, према мишљењу Најде, најближи природни еквивалент изворне поруке. „Ова 

формулација садржи три основна термина: а) еквивалент, термин који казује о 

оријентацији на изворну поруку; б) природни, који казује о оријентацији на 

преводни језик и, најзад, в) најближи, који указује на потребу синхронизовања два 

претходна типа оријентације. Али, како је циљ превода динамичке 

еквивалентности да изазове еквивалентну реакцију, а не да пружи еквивалентну 

форму, у том смислу би требало прецизније одредити термин „природни“. У 

принципу, „природни“ превод треба да удовољи: а) захтевима преводног језика и 

читаве културе тог језика у целини; б) контексту дате информације и в) аудиторији 

којој је намењен превод“ (Најда 1964: 128-129). 

Ненад Крстић закључује да је превођење сложени акт језичке комуникације, 

чији се учесници користе разним језицима за размену информација. За учеснике 

тог акта језичке комуникације, односно тог комуникативног акта, текстови 

оригинала и превода заправо су два облика исте информације (Крстић 2008: 136). 

На тај начин се у тумачење превода уводи већ поменути принцип 

функционалне еквивалентности, који је и највећи домашај савремене теоријске 

мисли о превођењу. Овај фундаментални принцип у теорији превођења омогућава 

преводиоцу да се ослободи „тираније“ језика оригинала, али му, такође, омогућава 

да сачини превод који је врло близак оригиналу, односно адекватан превод. 

„Захваљујући принципу функционалне еквивалентности, преводилац је у 

могућности да увиди, у оригиналном тексту, разлику између елемената који су 

значајни и елемената који су мање значајни. У теорији превођења, овај процес, 

односно ово разликовање између значајних и мање значајних елемената, назива се 

хијерархија елемената оригиналног текста“ (Крстић 2008: 136). 

д) Када је реч о теорији превођења у XX веку, можемо слободно рећи да се 

друга половина XX века сматра полувеком теорије превођења у којој су се, и данданас, 

задржале многе недоумице: да ли превод треба да пренесе речи, или идеје 

86

оригинала? да ли га ваља читати као и оригинално дело или као превод? да ли мора 

одржавати стил преводиоцу? да ли се у преводу сме, или не сме нешто додати, или 

одузети оригиналу? да ли преводити стихове прозом или стиховима? 

Лингвистички усмерена наука о превођењу покушала је да лингвистичким 

средствима опише изворни текст и његов однос према циљном тексту (Јанићијевић 

2001: 5). Општа тенденција у развоју транслатологије била је одустајање од 

претежно лингвистички-нормативно оријентисаних захтева за еквиваленцијом и 

окретање у правцу прагматике, функције, процеса и текста. 

У току XX века, теорија и наука о превођењу теже да се утемеље као 

самостална наука, у чему је најважнија појава интердисциплинарности. Мари Снел- 

Хорнби (Mary Snel-Hornby) сматра да превод треба посматрати у широком 

контексту, као појаву „културног трансфера“, а наука о превођењу јесте 

интердисциплинарна и самостална, а не део примењене лингвистике (Хорнби 1988: 

23). 

Поједини теоретичари сматрају да је суштина превода у његовом 

функционисању у новој културној средини. 

По мишљењу Урлиха Кауца (Urlich Kautz), задатак модерне транслатологије 

није да даје рецепте за правилно превођење, него да покуша да изоштри 

преводиочеву свест о разним странама сопствене делатности и о многоструким 

алтернативама које му се отварају у конкретној комуникационој ситуацији. 

Главни задаци савремене теорије превођења јесу: развијање естетике 

превођења, проучавање међукултурне комуникације посредоване превођењем, 

проучавање појединих видова, жанрова превођења и преводилачких поступака, 

даље развијање теорије, историје и критике превођења на интердисциплинарној 

основи, уз респектовање преводилачке поетике и праксе, као и уобличавање 

историје преводне књижевности. 

Превођење представља један од начина комуникације међу људима и има 

велику улогу у друштву. Под превођењем се подразумева преношење садржаја који 

је исказан изражајним средствима једног језика, средствима које поседује други 

језик. Другачије речено, „превођење је процес трансформације једног језичког 

објекта у језички објекат на другом језику, а да се при томе у језику превода сачува 

87

неизмењен садржај“ (Крстић 2008: 123). Крстић сматра да се процес превођења, 

односно преводиочев рад огледа у три фазе: прву фазу чини декодирање, тј. 

усвајање аутентичне поруке, писане или изговорене, друга фаза састоји се у 

редекодирању које подразумева проналажење језичких средстава да бисмо се 

изразили језиком на који преводимо и последња, трећа фаза, односи се на 

продукцију која има за циљ давање коначног облика тексту превода. Аутор 

подвлачи да је немогуће, аутоматски и механички, пренети неку поруку са једног 

језика на други због разлика на фонетском, морфолошком, лексичком и 

синтаксичком плану, те смо често принуђени да извршимо формалне промене 

текста оригинала (Крстић 2008: 123). 

ђ) Када је реч о врстама превођења, Ненад Крстић разликује усмено и 

писмено превођење. Под усменим превођењем подразумевамо консекутивно и 

симултано превођење, а под писменим превођењем може се подвести књижевно 

превођење или превођење књижевних текстова и некњижевно превођење или, 

да бисмо били прецизни, превођење стручних текстова, или превођење 

техничких, или научних текстова (Крстић 2008: 124). 

е) У теорији превођења, постоје лингвистичка и књижевна концепција. 

Према лингвистичкој концепцији, „превођење је процес у којем се језичке јединице 

језика оригинала (језика поласка) замењују адекватним јединицама језика превода 

(језика доласка) и, у том случају, анализа превода врши се на фонолошком, 

морфолошком, семантичком и синтаксичком плану“ (Крстић 2008: 138). 

ж) Превод може бити адекватан и неадекватан, такође и дослован или 

буквалан превод, који такође може бити адекватан (дослован – адекватан 

превод) и дослован или буквалан превод, који је неразумљив и који, дакле, 

постаје неадекватан превод (дослован – ропски превод) (Крстић 2008: 139). 

з) Што се тиче теоријских модела превођења, савремена теорија превођења 

познаје три модела: ситуативни или денотативни који се базира на чињеници да 

су живот и услови живота у природи исти за све представнике различитих језика 

који комуницирају помоћу превођења. Крстић подвлачи да „знакови првог језика 

иду према предметима или према ситуацијама, тј. према животној стварности; ти 

предмети и те ситуације означени су или описани језичким знаковима језика на 

88

који се преводи“ (Крстић 2008: 153). Трансформациони модел утемељен је на 

трансформационо-генеративној граматици на основу које су језик и језички 

механизми резултат разноврсног трансформисања или генерисања изворних, 

односно дубинских језичких јединица и структура. Другим речима, приликом 

превођења, текст оригинала преобраћа се у текст превода путем трансформације 

(Крстић 2008: 2005). На крају, споменућемо семантички модел који је за наше 

истраживање посебно важан јер се помоћу њега могу објаснити бројни 

фразеолошки изрази и пословице и пронаћи њихови еквиваленти у језику доласка. 

Крстић указује да семантички модел превођења предвиђа да текст оригинала, у 

току превођења, буде сведен на језичке јединице које ће имати конкретно значење 

и које ће постати јединице превођења. Он додаје да ће, у зависности од природе 

језика и од природе самога текста, јединица превођења понекад бити морфема, 

понекад лексема, а понекад синтагма или цела реченица (Крстић 2008: 212). Аутор 

такође констатује да се, на нивоу тих јединица превођења, реализује однос текста 

оригинала и текста превода и те јединице превођења „постају најмањи садржитељ 

на семантичком плану два текста, а затим се оне разлажу на елементарна и 

дубинска значења“ (Крстић 2008: 212). За наше истраживање такође је важна 

подела адекватног превода на потпуну и непотпну адекватност. Потпуна 

адекватност, истиче Крстић, остварује се најпре код научних термина, бројева, 

речи из политичког живота итд., док непотпуна адекватност подразумева 

случајеве када преводилац пренесе елементарно или дубинско значење, мењајући, 

при томе, синтаксичко устројство изворног исказа, односно текста (Крстић 2008: 

221). 

89

IV. ФРАНЦУСКИ И СРПСКИ ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА ЛЕКСЕМОМ 

AGNEAU – ЈАГЊЕ 

Лексема agneau – јагње у француском језику први пут званично се 

употребљава почетком XII века и води порекло од латинске речи agnus. 

Un agneau se désaltérait dans le courant d’une onde pure (La Fontaine 2004: 3). 

Дошло једно јагње на поток да се напије свеже воде (Лафонтен 2009: 52). 

Лексема agneau – јагње у оба језика дефинише се као младунче овце, а у 

фигуративном смислу означава мирну, кротку особу или „реч одмила која је 

упућена каквој особи“ (РМС 2007: 498). Полазећи од већ поменуте Белићеве 

теорије о правим именицама, ову именицу карактеришу следеће особине: жртва, 

чистота, смиреност, невиност, нежност, верност, приврженост, кроткост, 

послушност, лаковерности, неискуство. 

У XIII веку, у француском језику, долази до ширења семантичког поља 

именице agneau – јагње, која, у корелацији са другим врстама речи, гради синтагме, 

терминолошке синтагме и изразе. Као пример, у Речнику француске Академије из 

1884. године, наводи се синтагма fourrure d’agneau – јагњећа бунда, бунда од 

јагњеће коже, која је први пут употребљена у Роману о Ружи (Roman de la Rose). 

Године 1665, у Деламаровом (Delamare) делу Расправа о полицији (Traité de la 

police) наилазимо на другу синтагму agneau tué vendu à la boucherie – заклано 

јагње продато у месари, а 1694. године на синтагму chair d’agneau – јагњеће месо. 

У српском језику, именица јагње такође води порекло од латинске речи 

agnus, али није забележено од када је званично у употреби (Скок 1972: 746). Од 

супстантива јагње, у нашем језику изведене су следеће речи: глагол јагњити, 

именице јагњило, јагњиво, деминутив јагањац 49 , јанче 50 , јанчев језик 51 , 

Јаганчић 52 , јанчевина 53 , јагњешце, јагњица 54 , јагнарица 55 , јагњетина 56 . 

49 

Црквени термин, а такође и врста морске рибе. П. Скок, Етимологијски речник хрватскога 

или српскога језика, књига 2, Југословенска академија знаности и уметности, Загреб, 1972, стр. 746. 

50 

51 

52 

Зеље, врста биљке. Нав. дело, стр. 746. 

Врста биљке. Нав. дело, стр. 746. 

Врста презимена. Нав. дело, стр. 746. 

90

У већини француских речника и енциклопедија, а такође и у извесном броју 

књижевних дела, наводи се да се реч agneau – јагње често налази у опозицији са 

лексемама loup – вук, lion – лав или tigre – тигар. 

J’oppose quelquefois, par une double image, le vice à la vertu, la sottise au bon sens, les 

agneaux aux loups ravissants (La Fontaine 1989: 23). 

Понекада супротстављам, на двоструки начин, врлину и ману, глупост и памет, 

јагањце и крволочне вукове (Лафонтен 1958: 34). 

Et lions au combat, ils meurent en agneaux (Corneille 1971: 96). 

А лавови у борби умиру као јагањци (Корнеј 1964: 87). 

У овом делу рада, приказаћемо све оне фразеолошке изразе са лексемом 

agneau – јагње који се активно користе у разговорном језику, као и оне који су у 

ређој употреби и карактеристични су за књижевни француски језик. Вреди такође 

напоменути да ова именица у појединим изразима функционише и као описни 

придев: 

Guerre, roule-toi sur les peuples agneaux et de si colombe que cette chère 

nonnain; que le Seigneur Dieu du ciel la conduise! ainsi soit – il (Hugo 1885: 788). 

О вихоре рата, газиш по народима кротким као јагањци и невиним као ова 

дивља голубица; нека их Господ Бог са небеса изведе на прави пут! Нека тако буде 

(Иго 1998: 700). 

53 

54 

55 

56 

Јагњеће месо. Нав. дело, стр. 746. 

Дан када се стриже јагњад. Нав. дело, стр. 746. 

Женска особа која чува јагњад. Нав. дело, стр. 746. 

Врста биљке; јагњеће месо; јагњећа кожа. Нав. дело, стр. 746. 

91

Надаље, у оквиру наведених подгрупа 57 , редослед израза дат је на следећи 

начин: прво су приказани изрази пронађени у књижевним делима и речницима, 

затим изрази пронађени у књижевним делима и, на крају, изрази пронађени у 

речницима. 

Прилком анализе, када је реч о типу структуре, коришћена је већ поменута 

подела фразеологизама Н. Крстића 58 на синтагме, предлошко-падежне 

конструкције и зависне реченице, с тим што ћемо синтагму, у зависности од њене 

структуре, именовати именичком, придевском и прилошком синтагмом. Овој 

подели додаћемо још и глаголски израз који се налази у подели В. Бардозија 59 . 

4.1. Изрази сличне лексичко-семантичке структуре 


Doux, tendre comme un agneau: нежан, миран као јагње 61 . 

Дослован превод: благ, нежан као јагње. 

Значење фразеологизма: бити претерано миран и тих. 

Историјска белешка: израз је званично у употреби од 1643. године (Rey 2007: 10). 

1. Ces noceurs –là étaient raides comme la justice et tendre comme des agneaux. Le vin 

leur sortait par les yeux quoi. Quand le refrain recommença plus ralenti et plus 

larmoyant, tous se lâchèrent, tous viaupèrent dans leurs assiettes, se déboutonnant le 

ventre, crevant d’attendre semant (Zola 1978: 273). 

57 

58 

59 

60 

61 

Видети: стр. 10. 

Видети: стр. 29, 30. 


У овом потпоглављу нису пронађени изрази из књижевних дела. 

Крајем тринаестог века, израз је гласио benin, simple comme aigneaux – прост, 

једноставан као јагње. Реч јагње, за разлику од лексеме овца, садржи у себи идеју о дечијој 

безазлености, пре него идеју о превеликој покорности. Уп. P. Robert, Le Nouveau Petit Robert, 

dictionnaire alphabétique et analogique de la langue françaises, Le Robert, Paris, 2007, стр. 10. 

92

Ови лумпачи строги су као правда и нежни као јагњад. Вино им је, ваљда, излазило 

на очи. А кад се припев понови, још развученији и плачнији, сви су били побеђени и 

пиљили у чиније раскопчавајући трбух; свима се срце цепало од разнежености 

(Зола 1976: 224). 

2. Encore quelques jours de dressage et la selle ne le chatouillera plus; dans deux 

semaines, Madame elle-même osera le monter: il sera doux comme une agnelle (Gide 

1902: 91). 

Још неколико дана дресуре и седло га неће више голицати; за две недеље и сама 

госпођа ће смети да га узјаше; биће он миран као јагње (Жид 1956: 69). 

Лексема agneau – јагње у датим фразеологизмима: tendre comme des 

agneaux – нежни као јагњад и doux comme une agnelle – миран као јагње, садржи 

особине нежности и смирености. 

Према типу структуре, фразем у оба језика припада придевским синтагмама. 

Être d’une docilité d’agneau: бити послушан као јагње. 

Дослован превод: бити јагњеће послушност. 

Значење фразеологизма: извршавати наређења без поговора. 

Историјска белешка: нема података о настанку ни о званичној употреби 

наведеног фразема. 

3. Il est en effet ( ...), des hommes fermes, et même autoritaires, qu’on découvre, en 

ménage, d’une docilité d’agneau (Gide 1925: 238). 

Постоје, стварно, непоколебљиви, и чак ауторитативни људи за које се открива 

да су у браку послушни као јагањци (Жид 2004: 238). 

У изразу: il est d’une docilité d’agneau – послушни су као јагањци, лексема 

agneau – јагње поседује особину послушности. 

93

Када је реч о типу структуре, фразеологизам припада глаголским изразима. 


4.2.1. Изрази пронађени у књижевним делима и речницима 

Agneau sans tache: чист, невин као јагње. 

Дослован превод: јагње без мрље. 

Значење фразеологизма: бити без греха. 

Историјска белешка: израз је у употреби од 1289. године и води порекло из 

библијских текстова (TLF 2005). 

1. Agneau sans tache, elle allait au ciel, et ne regrettait ici bas que la douce compagne 

de sa froide vie, à laquelle ses derniers regards semblaient prédire mille maux (Balzac 

1998: 211). 

Отишла је на небо као невино јагње, жалећи једино за добром сапутницом свога 

чемерног живота којој њени последњи погледи као да су предсказивали безброј 

болова (Балзак 1973: 157). 

У наведеном фразеолошком изразу: аgneau sans tache – невино јагње, 

именица agneau – јагње одликује се особинама невиности и чистоте. 

Према типу структуре, израз је исказан именичком синтагмом, која је у 

српском еквиваленту такође преведена именичком синтагмом. 

Être innocent comme l’agneau qui vient de naître: бити кротак као јагње 63 . 

62 

структуре. 

63 

У овом делу рада нису пронађени фраземи сличне лексичке, а различите семантичке 

Фразем је у српском језику забележио Вук Караџић у својој Збирци пословица. У 

француском језику постоји и варијанта: candeur d’agneau са истим значењем. Уп. P. Vigerie, Quand 

on parle du loup, les animaux dans les expressions françaises, Larousse, Paris, 2004, стр. 2. Супстантив 

94

Дослован превод: бити невин као јагње које се управо родило. 

Значење фразеологизма: бити без греха. 

Историјска белешка: нема података о настанку и почетку коришћења наведеног 

израза у француском језику. 

2. Les loups ne se mangent point. Vous avez eu, et vous, en cette affaire, l’innocence 

d’un agneau. Vous serez forcé de montrer les dents à votre nouveau parti... (Balzac 

1998: 218). 

Врана врани никада очи не вади. Ви сте увек били, нарочито у овој ситуацији, 

кротки и смирени као јагње. Бићете приморани да покажете зубе вашој новој 

дружини (Балзак 1960: 200). 

Супстантив agneau – јагње у приказаном изразу: l’innocence d’un agneau – 

кротки и смирени као јагње, поседује особине кроткости и смирености. 

Према типу структуре, француски фразеологизам јесте именичка, а његов 

српски еквивалент придевска синтагма. 

Se faire tondre comme un agneau 64 : овца за шишање 65 . 

Дослован превод: учинити себе ошишаним као јагње. 

Значење фразеологизма: преварити, насамарити некога. 

candeur првобитно је значио белина, а у исто време дефинише и симболичку вредност лексеме 

agneau – јагње, њен апстрактни смисао чистоте. 

64 

Овде је реч о фразеологизму који спада у групу архаичних израза и веома се ретко данас 

може чути у разговорном језику. Уп. Trésor de la langue française en 16 volumes, CNRS, Paris, 2005 (у 

даљем тексту TLF). 

65 

У француској култури лексема јагње, у конотативном смислу, осликава наивну особу која 

се лако може преварити и постати предмет подвале, вероватно, због свог младалачког неискуства. У 

српском семантичком еквиваленту употребљена је номинална синтагма у којој централно место 

заузима именица овца. Поставља се питање зашто? У српској култури супстантив овца, на 

метафоричан начин, представља глупу и површну женску особу са којом се веома лако може 

манипулисати и која се лако дâ преварити и обманути без обзира на године искуства. 

95

Историјска белешка: нема података о настанку и почетку употребе наведеног 


3. Tu te feras tondre comme un agneau, avec ta bienveillance. Tu n’es pas un homme 

(Zola 1985: 168). 

Тебе ће с твојом благошћу острићи као јагње. Ти ниси човек (Зола 1976: 171). 

Аgneau у датом изразу садржи особине неискуства и лаковерности. 

Глагол француског фразема faire – чинити, радити, који чини део 

фактитивне конструкције 66 : se faire tondre – острићи, ошишати, налази се у 

футуру: tu te feras tondre comme un agneau. У српском примеру такође је преведен 

футуром: тебе ће с твојом благошћу острићи као јагње. Потребно је нагласити 

да је фразем дословно преведен на српски језик и да није узет одговарајући 

семантички еквивалент. 

Према типу структуре, француски фразем припада глаголским изразима, док 

је његов српски семантички еквивалент исказан именичком синтагмом. 


Suivre qqn comme un agneau suit sa mère 68 : 

а) пратити кога у стопу. 

б) бити нечија сенка. 

Дослован превод: пратити некога као јагње што прати своју мајку. 

Значење фразеологизма: не одвајати се ни од кога, бити привржен некоме. 

66 

У француском језику, фактитивну конструкцију чине глаголи faire и laisser иза којих увек 

долази глагол у инфинитиву са којим они чине нераскидиву целину. Марко Папић наглашава да за 

све варијанте конструкције faire + инфинитив важи правило по коме глагол у инфинитиву мора 

непосредно доћи иза faire и од њега може бити раздвојен само неким ненаглашеним елементом Уп. 

М. Папић, нав. дело, стр. 116. 

67 

68 

У овом поглављу нису пронађени изрази из књижевних дела. 

Фразеологизам припада архаичном говорном регистру. Уп. TLF 2005. 

96

Историјска белешка: нема података о настанку и почетку употребе наведеног 

фразеологизма у француском језику. 

верности. 

Именица agneau – јагње у датом фразему садржи особине привржености и 

Фразеологизам јесте глаголски израз према типу структуре. 

4.3. Изрази који немају свој еквивалент у српском језику 


Agneau pascal 69 . 

Дослован превод: пасхално јагње. 

Значење фразеологизама: жртвовати некога или нешто. 

Историјска белешка: израз је у употреби од 1289. године и води порекло из 

библијских текстова (TLF 2005). 

1. Јe ne crois pas que vous puissiez à la fois prier et garder une attitude de critique et 

d’épicurien de la foi, approuvant une chose, et rejettant l’autre. Il faut tout avaler comme 

l’agneau pascal que les Juifes dévoraient jusqu’aux os, jusqu’aux intestins, avec 

accompagnement d’herbes amères (Gide 1925: 241). 

Не верујем да можете у исто време узносити молитве Богу и држати се 

критичког става и епикурејског начина исповедања вере, поткрепљујући тако 

једну, а одбацујући другу ствар. Све треба прогутати као пасхално јагње кога су 

Јевреји, зачинивши га горким травама, оглодали до костију, до црева (Жид 1958: 

250). 

Лексема agneau – јагње, у датом изразу: l’agneau pascal, означава жртву. 

69 

Реч је о јагњету кога сваке године израелски народ, на Васкрс, приноси као жртву Богу у 

знак захвалности што их је Бог извео из египатског ропства. У Литреовом речнику, поред наведеног 

значења, постоји објашњење да поменути фразем симболизује јагње које држи крст за кога је 

причвршћена сребрна трака. Уп. Le Nouveau Littré volume 1, Garnier, Paris, 2007, стр. 132. 

97

Француски израз је дословно преведен на српски језик с обзиром на то да у 

нашем језику не постоји одговарајући семантички еквивалент. 

Израз је исказан именичком синтагмом и најчешће се користи у религијској 

терминологији. 

Parole de l’Agneau. 

Дослован превод: реч јагњета. 

Значење фразеологизма: ширити, проповедати реч Божију. 

Историјска белешка: нема података о почетку званичне употребе наведеног 

израза у француском језику. Једино је познато да израз води порекло из библијских 

текстова. 

2. Missionnaire de Dieu de paix dans ces déserts, puissé-je vivre et mourir en semant la 

parole de l’Agneau? (Chateaubriand 1971: 158) 

Божији проповедниче мира у пустињама овим, могу ли ја живети и умрети 

ширећи реч Божију? (Шатобријан 1978: 158) 

У приказаном изразу: parole de l’Agneau, супстантив agneau – јагње 

поседује особину чистоте. 

По типу структуре, фразеологизам се сврстава у именичке синтагме. 

98

Укупан број фразеологизама чије језгро чини реч agneau – јагње износи 8. 

Од тога, 2 израза припадају групи сличне лексичко-семантичке структуре или 

25%, 4 фразеолошка израза имају различиту лексичку, а сличну семантичку 

структуру, што представља 50% од укупног броја датих фразема. На крају, 

пронађена су 2 израза која немају свој еквивалент у српском језику (25%). 

Дакле, највећи број израза припада групи различите лексичке, а сличне 

семантичке структуре. У овом делу рада изрази сличне лексичке, а различите 

семантичке структуре нису пронађени. 

Ако се осврнемо на тип структуре француских фразема, занимљиво је 

подвући да је 4 израза исказано именичким синтагмама (parole de l’Agneau), 3 

фразема дата су у виду глаголских израза (se faire tondre comme un agneau), док 1 

фразеологизам чини део придевских синтагми (tendre comme un agneau). 

Када је реч о типу структуре српских фразеологизама (7), 2 израза 

припадају именичким синтагмама (невино јагње), 3 фразема глаголским изразима 

(бити кротак као јагње), док 2 фразеологизма спадају у придевске синтагме 

(нежан као јагње). Фраземи који би припадали зависним реченицама, предлошким 

и предлошко-падежним конструкцијама нису пронађени. 

Табела 1. Приказ типа структуре француских фразеологизама са лексемом 

agneau – јагње и њихових српских еквивалената 

француски фраземи укупан број – проценат српски еквиваленти укупан број – проценат 

именичке синтагме 4 (50℅) именичке синтагме 2 (28,57℅) 

придевске синтагме 1 (12,50℅) придевске синтагме 2 (28,57℅) 

глаголски изрази 3 (37,50℅) глаголски изрази 3 (42,86℅) 

Ова анализа показала је, такође, да су особине жртве (agneau pascal 

(=паскално јагње), смирености, чистоте (аgneau sans tâche – чист, невин као 

јагње), најфреквентније особине лексеме agneau – јагње у наведеним 

фразеологизмима, док су особине нежности, невиности (doux, tendre comme un 

agneau – нежан, миран као јагње), привржености, верности, послушности (suivre 

qqn comme l’agneau suit sa mere – у стопу кога пратити, бити привржен некоме), 

99

лаковерности и неискуства (se faire tondre comme un agneau – овца за шишање) 

најмање фреквентне. 

Табела 2. Приказ фреквентности збира особина лексеме agneau – јагње 

у француским фразеологизмима и њиховим српским еквивалентима 

збир особина 

фреквентност 

1. жртва 2 

2. чистота 2 

3. смиреност 2 

4. невиност 1 

5. нежност 1 

6. верност 1 

7. приврженост 1 

8. кроткост 1 

9. послушност 1 

10. лаковерност 1 

11. неискуство 1 

100

V. ФРАНЦУСКЕ И СРПСКЕ ПОСЛОВИЦЕ СА ЛЕКСЕМОМ 

AGNEAU – ЈАГЊЕ 

У овом делу рада, у оквиру наведених подгрупа 70 , редослед пословица дат је 

на следећи начин: прво су приказане пословице пронађене у књижевним делима и 

речницима, затим пословице пронађене у књижевним делима и, на крају, 

пословице пронађене у речницима. 

Приликом наше анализе, када је реч о типу структуре, служили смо се 

поделом пословица на просте и сложене реченице, коју је установио Жан – Клод 

Анскомбр 71 . На основу нашег истраживања, установили смо и трећу поделу 

пословица по типу структуре: реч је о пословицама које су конципиране у виду 

глагола у личном глаголском облику и инфинитивне конструкције 72 . За пословице 

исказане простом реченицом без глаголског језгра користићемо термин номинална 

70 

71 

72 



Већина граматичара сматра да се под термином „инфинитивна реченица“ подразумева 

зависна реченица чији је глагол у инфинитиву и која има сопствени субјекат. Уп. М. Папић, 

Граматика француског језика, структурална морфосинтакса, пето издање, Завод за уџбенике и 

наставна средства, Београд, 1999, стр. 116. Папић подвлачи да је глагол главне реченице faire, 

laisser, или неки глагол перцепције (опажања), а такође и глаголи envoyer и mener: ј’ai fait tomber le 

verre – оборио сам чашу; je vois Pierre sortir de sa maisoн – видим Петра како излази из куће. Уп. М. 

Папић, нав.дело, стр. 116-117. Међутим, за разлику од Папића, поједини француски граматичари, 

међу којима свакако треба споменути Жан-Клод Шевалија (Jean-Claude Chevalier), сматрају да је 

глагол faire у суштини само помоћни глагол инфинитиву и да ни у ком случају не може бити речи о 

инфинитивној реченици. Уп. Ј. C. Chevalier et autres, Grammaire du français contemporain, Larousse, 

Paris, 1997, стр. 115-117. Већина граматичара, такође, истиче да се под термином „инфинитивна 

конструкција“ подразумева инфинитив који нема свог субјекта, односно његов субјекат је исти као 

и субјекат личног глаголског облика: le chien aboie plutôt que de mordre – пас који више лаје, мање 

уједа. Међутим, поједини граматичари и инфинитивну конструкцију сврставају у инфинитивнe 

реченицe без обзира на то што она нема свој властити субјекат. Уп. М. Grevisse, А. Goosse, Le Bon 

Usage, De Boeck, Duclot, Paris, quatorzième édition, 2008, стр. 1112. У наставку овог рада, када је реч 

о терминологији, инфинитивном реченицом ћемо сматрати ону зависну реченицу чији је глагол у 

инфинитиву и која има сопствени субјекат, док ћемо инфинитивном конструкцијом именовати 

конструкције без властитог субјекта чији глагол стоји у инфинитиву. 

101

реченица 73 , а за пословице исказане простом реченицом са глаголским језгром 

термин проста предикатска реченица 74 . 

5.1. Пословице сличне лексичко-семантичке структуре 


Il va plus au marché de peaux d’agneau que de vieilles brebis: више је јагњећих 

кожа на пазару, него овчијих 76 . 

Дослован превод: на пијаци иде више јагњећих кожа него кожа старих оваца. 

Значење пословице: више умиру млади него стари, смрт не штеди младост 77 . 

Историјска белешка: наведена пословица је пореклом из Галије и у француском 

језику званично је у употреби од XV века (De Lincy 1996: 260). 

73 

510. 

74 

Уп. P. Le Goffic, Grammaire de la phrase française, Hachette supérieur, Paris, 1993, стр. 506- 

Уп. Н. Крстић, Француски и српски у контакту, структура просте реченице и превођење, 

Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 2008, стр. 7-9. 

75 

У овом потпоглављу нису пронађене пословице које се истовремено јављају у књижевним 

делима и речницима, као ни оне пословице које се јављају само у књижевним делима. 

76 

У француској пословици и њеном српском еквиваленту метонимија ДЕО УМЕСТО 

ЦЕЛИНЕ представља основу за метафоричко пресликавање: јагњећа и овчија кожа уместо јагњета и 

овце, јер јагњад метафорички представља младе људе, а овце старе. У светлу тога, нагласак на 

метонимији, односно, на кожи тих животиња, опомиње на смрт. На овај начин, старији људи 

одговарају на коментаре младих да је време да напусте овај свет. Патрисија Вижери (Patricia 

Vigerie) пак сматра да поменута паремија, у фигуративном смислу, осликава осетљиву младост која 

је изложена искушењима судбине. Уп. P. Vigerie, нав. дело, стр. 2. 

77 

Уп. Б. Милосављевић, нав. дело, стр. 119. За поменуту пословицу, исти аутор наводи још 

три паремије сличне семантичке, али другачије лексичке структуре: de veaux comme de vaches vont 

les peaux à la place (=од волова као и од крава коже иду на трг); autant meurt veau que vache (= 

колико умире волова толико и крава; la mort assise à la porte des vieux guette les jeunes (=смрт која 

седи на вратима старих вреба младе). Морис Малу (Maurice Maloux) наводи другачију варијантну 

поменуте пословице: on vend au marché plus de peaux d’agneau que de peaux de loup (=на пијаци 

се продаје више јагњећих кожа него вучијих). Уп. М. Maloux, Dictionnaire des proverbes, sentences et 

maximes, Larousse, Paris, 2006, стр. 143. 

102

Лексема agneau – јагње у приказаној паремији осликава неискуство. 

По типу структуре, обе пословице исказане су простом предикатском 

реченицом и припадају поредбеним конструкцијама. 

Qui se fait l’agneau, le loup le mange 78 : ко се јагњетом учини, курјаци га поједу 79 . 

Дослован превод: ко се учини јагњетом, вук га поједе. 

Значење пословице: ко је исувише наиван, увек постаје лак плен. 

Историјска белешка: пословицу је први пут забележио Кармонтел (Carmontelle) 

1781. године у делу под називом „Proverbes dramatiques“ (Maloux 2006: 143). 

Именица agneau – јагње у датој пословици поседује следећи збир особина: 

наивност, жртва. 

Према типу структуре, пословица је у оба језика исказана сложеном 

реченицом. Чине је релативна реченица у функцији субјекта: qui se fait l’agneau-ко 

се јагњетом учини и реченица: le loup le mange-курјаци га поједу у којој се 

именица le loup у једнини и њен српски еквивалент курјаци у множини налазе у 

функцији субјекта. Француска заменица le 80 и лична заменица га у српском језику 

78 

79 

Уп. М. Maloux, нав. дело, стр. 143. 

Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 158. Уместо лексме agneau – јагње, у оба језика подједнако 

фигуришу и супстантиви brebis – овца и bête – животиња. Уп. В. Драшковић, нав. дело, стр. 226. 

Када је реч о синтаксичкој структури српске пословице, ваља напоменути да релативна реченица: ко 

се јагњетом учини има именичку конституентску вредност и у том случају, значење релативне 

реченице би се могло исказати нпр. именицом Петар. На именички карактер ових реченица указује 

и могућност употребе личне, тј. именичке заменице он, њега као корелатива, док би други могући 

корелатив била поименична показна заменица тога: ко се јагњетом учини, тога курјаци поједу. 

Употребом именичке односне заменице ко релативној реченици придодато је оквирно именичко 

значење човек, особа, те није неопходно да се именички појам на који се ова реченица односи 

исказује посебном именицом, нпр. човек, особа и сл. Уп. Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика 

српског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005, стр. 314. 

80 

Жан-Клод Шевалије истиче да личне заменице или прилошке заменице en и y могу 

репрезентовати именицу у било којој њеној функцији пружајући јој притом могућност да се одвоји. 

Оваква конструкција се назива сегментираном конструкцијом зато што реченицу дели на сегменте: 

qui souffre, je le comprends – ко пати, разумем га. Заменица се назива le terme représentant, док се 

103

имају функцију директног објекта, док је глагол manger дат у трећем лицу једнине 

презента: mange. 

Sous lа peau d’un agneau souvent se cache un loup 81 : под јагњећом кожом много 

пута курјак лежи 82 . 

Дослован превод: под јагњећом кожом често се крије вук. 

Значење пословице: лицемерна особа. 

Историјска белешка: нема података о настанку и почетку званичне употребе 

наведене пословице. 

Реч agneau – јагње у датој паремији поседује особину жртве. 

Може се закључити да је пословица у оба језика исказана простом 

предикатском реченицом. 

именица назива le terme représenté (J.-Claude Chevalier et al.,нав. дело, стр. 100). У француским 

пословицама, које почињу релативном реченицом уведеном релативном заменицом qui у функцији 

субјекта, имамо честу појаву сегментираних конструкција. 

81 

Уп. Б. Милосављевић, нав. дело, стр. 51. У датој пословици наилазимо на опозицију 

лексема вук/јагње што у пренесеном значењу осликава однос јачег према слабијем, великог према 

малом. Аутор бележи и јединицу синонимног значења: вук у јагњећој кожи. 

82 


104

5.2. Пословице различите лексичке, а сличне семантичке структуре 


Agneau en peau de tigre craint encore le loup 84 : страх козе пасе 85 . 

Дослован превод: јагње у тигровој кожи још се плаши вука. 

Значење пословице: ко се кога боји, онај и ради посао, а без страха, нема ништа. 

Историјска белешка: ова пословица води поркекло из Кине, али није забележено 

када је ушла у француски језик и од када је у званичној употреби (Vigerie 2004: 

182). 

Agneau – јагње у наведеној пословици поседује особину бојажљивости. 

По типу структуре, пословица је проста предикатска реченица. 

D’où vient l’agneau, là retourne la peau 86 : 

а) што вода донесе, то вода однесе. 

б) што ђаво донесе, то ђаво понесе 87 . 

в) ко зло ради, зло и дочека 88 . 

Дослован превод: одакле долази јагње, тамо се враћа кожа. 

Значење пословице: зло се злим враћа. 

83 

У овом потпоглављу нисмо пронашли пословице које се истовремено појављују у 

књижевним делима и речницима, као ни оне пословице које се појављују само у књижевним 

делима. 

84 

85 

Уп. P. Vigerie, нав. дело, стр. 182. 

Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 265. У француској пословици уочавамо опозицију лексема 

agneau/tigre/loup, а у српском семантичком еквиваленту имамо појаву именица страх/коза. Обе 

пословице упућују на међусобни однос појединаца на самом дну друштвене лествице, расветљавају 

њихов живот и њихова осећања. 

86 

Уп. De Lincy, нав. дело, стр. 260. Реч је о архаичном облику пословице који се данас веома 

ретко користи. Уместо њега чешће се употребљавају паремије ce que vient de la flûte s’en retourne 

au tambour (=оно што дође из флауте враћа се у тамбуру); bien mal acquis ne profite point 

(=добро које је на лош начин стечено никада се не исплати). 

87 

88 


Уп. Б. Милосављевић, нав. дело, стр. 97. 

105

Историјска белешка: пословица је први пут забележена у Грутеровој збирци 

пословица (Gruther) која датира из XVII века, али није наведен период од када се 

званично употребљава у француском језику (De Lincy 1996: 260). 

Супстантив аgneau – јагње у приказаној пословици носи особину жртве. 

Француска пословица је, по типу структуре, сложена реченица у оквиру које 

имамо зависну релативну реченицу: d’où vient l’agneau и главну: là retourne la 

peau. Српске пословице исказане су такође сложеним реченицама. Код прве две 

српске паремије, релативна реченица: што вода донесе/што ђаво донесе налази се 

у функцији објекта, док у трећој српској пословици релативна реченица: ко зло 

ради врши функцију субјекта. 

L’agneau s’en va aussi vite que le mouton 89 : 

а) смрт не гледа никоме у брке. 

б) смрт не пази ни старо ни младо 90 . 

Дослован превод: јагње одлази брзо као и овца. 

Значење пословице: сви људи умиру без обзира на старосно доба. 

Историјска белешка: пословица води порекло из шпанског језика. Међутим, није 

забележено од када се званично користи у француском језику (Vigerie 2004: 182). 

Именица agneau – јагње у датој пословици осликава страдање. 

Према типу структуре, француска пословица, која чини део поредбених 

конструкција, исказана је простом предикатском реченицом, као и оба српска 

семантичка еквивалента. 

89 

Уп. М. Maloux, нав. дело, стр. 357. У француској пословици имамо опозицију лексема 

agneau/mouton које, на метафоричан начин, исказују однос младости и старости. 

90 


106

Mieux vaut tondre l’agneau que le pourceau 91 : узми ономе ко има, а не ономе ко 

нема. 

Дослован превод: боље је шишати јагње, него прасе. 

Значење пословице: боље је преварити богате, него сиромашне. 

Историјска белешка: нема података о настанку и почетку званичне употребе 

наведене пословице у француском језику. 

Реч agneau – јагње у датој паремији поседује особину искуства. 

Када је реч о типу структуре, француска паремија исказана је безличном 

конструкцијом mieux vaut (=il vaut mieux) и глаголом tondre у инфинитиву. Српска 

паремија устројена је на другачији начин и исказана је сложеном реченицом. 

„O agneau! Si je ne te mange pas, tu me mangeras“, dit la hyène 92 : ко је јачи тај и 

тлачи 93 . 

Дослован превод: „Е, јагње! Ако те ја не поједем, појешћеш ти мене“, рече хијена. 

Значење пословице: предупредити, спречити опасност. 

Историјска белешка: пословица води порекло из Етиопије, али нема података о 

томе када је ушла у француски језик и почела званично да се користи (Vigerie 

2004: 182). 

Супстантив agneau – јагње у приказаној пословици исказује следећи збир 

особина: слабост, немоћ и жртву. 

91 

Уп. P. Vigerie, нав. дело, стр. 2. У наведеној пословици наилазимо на опозицију лексема 

agneau/pourceau где именица agneau метафорички представља добит и богатство првенствено због 

свога руна, док супстантив pourceau у фигуративном смислу осликава беду и сиромаштво будући да 

је кожа прасета, у поређењу са јагњећим руном, безвредна. 

92 

Уп. P. Vigerie, нав. дело, стр. 210. Опозиција лексема agneau/hyène представља однос добра 

и зла, слабијег и јачег, живота и смрти с обзиром на то да хијена, у фигуративном смислу, 

симболише лошег човека, безобзирног грабљивца и крволока, а јагње кротку, невину и безазлену 

особу. 

93 


107

Када је реч о типу структуре, француска пословица исказана је управним 

говором у виду сложене реченице коју чине зависна хипотетична реченица: si je ne 

te mange pas и главна реченица: tu me mangeras. Српска пословица је, такође, 

сложена реченица. У њеном првом делу, релативна реченица: ко је јачи налази се у 

функцији субјекта. 

Où le loup trouve un agneau, il y en cherche un nouveau 94 : какво сјеме посијеш 

онакво ћеш жито врћи 95 . 

Дослован превод: где вук нађе јагње, тамо поново тражи друго. 

Значење пословице: како човек ради у животу, тако му се и враћа. 

Историјска белешка: пословица се први пут помиње у XVI веку, у збирци „Trésor 

des Sentences“ коју је приредио Габријел Мерије (Gabriel Meurier) (De Lincy 1996: 

260). 

Супстантив agneau – јагње у датој пословици поседује особину жртве. 

По типу структуре, француска пословица је сложена реченица. Чине је 

зависна релативна: où le loup trouve un agneau и главна реченица: il y en cherche un 

nouveau. Српска паремија исказана је такође сложеном реченицом. 

Plus vit l’agneau, plus empire la peau 96 : 

а) што је већа тица, веће јој гнездо треба 97 . 

б) већа глава, више главобоље 98 . 

94 

Уп. R. de Lincy 1996: 260. У француској пословици имамо комбинацију именица 

loup/agneau која, у фигуративном смислу, показује примат лоше навике и лошег понашања над 

добрим. У српском семантичком еквиваленту наилазимо на опозицију лексема семе/жито. Семе се 

на метафоричан начин односи на зачетак добрих или лоших дела која људи чине у животу, док 

жито симболизује њихов крајњи резултат. 

95 

96 


Уп. R. de Lincy, нав. дело, стр. 260. У француској пословици уочавамо опозицију 

супстантива agneau/peau, а у српском семантичком адеквату опозицију лексема птица/гнездо, 

глава/главобоља. Ови лексички парови на сликовит начин одражавају однос човека према животним 

околностима. 

97 


108

Дослован превод: што дуже живи јагње, то више кожа постаје гора. 

Значење пословице: како човек одраста и стасава све су му прохтеви већи. 

Историјска белешка: пословица је први пут забележена у „Рукописима“ из XIII 

века и припада архаичном регистру (De Lincy 1996: 260). 

Лексема agneau – јагње у приказаној пословици осликава искуство. 

Француску пословицу, која је по типу структуре сложена реченица, чине две 

предикатске реченице: прва: plus vit l’agneau и друга: plus empire la peau којима се 

исказује однос пропорционалности. Прва српска пословица исказана је такође 

сложеном реченицом. У њеном првом делу, релативна реченица: што је већа тица 

врши функцију семантичког субјекта. Други српски семантички еквивалент: већа 

глава, више главобоље јесте номинална реченица. 

Quand son propriétaire n’est pas là, la brebis donne moins d’agneaux 99 : 

а) ђе није мачке, ту миши коло воде; 

б) ђе није мачке, ту су миши господари 100 . 

в) ђе није паса, ту вуци урличу 101 . 

Дослован превод: кад газда није код куће, овца даје мање јагњади. 

Значење пословице: у недостатку власти и контроле влада општи хаос, свако 

ради шта хоће. 

Историјска белешка: пословица води порекло из арапског језика. Међутим, нема 

података о томе када је ушла у француски језик и почела званично да се користи 

(Vigerie 2004: 182). 

98 

99 

Уп. Исто, стр. 67. 

Уп. P. Vigerie, нав. дело, стр. 182. Без обзира на односе који владају међу појединцима на 

истом нивоу, сви они формирају групу која се заједно бори против непријатеља, било да је он изнад 

њих, или неко са стране. 

100 

101 



109

Именица agneau – јагње у датој паремији одликује се послушношћу. 

Према типу структуре, француска пословица исказана је сложеном 

реченицом. Чине је зависна временска реченица: quand son propriétaire n’est pas là 

и главна реченица: la brebis donne moins d’agneaux. Српске пословице су, такође, 

дате у виду сложених реченица у оквиру којих се налазе зависна месна реченица: 

ђе није мачке/ђе није паса и главна реченица: ту миши коло воде/ту су миши 

господари/ту вуци урличу. 

110

На основу извршене анализе, пронађено је укупно 11 пословица са 

именицом agneau – јагње. Од тога, 3 паремије имају сличну лексичко-семантичку 

структуру или 27,27% од укупног броја пословица са овом лексемом. Језгро 

пословица различите лексичке, а сличне семантичке структуре (8 паремија) 

чини 72,73% паремија, док пословице сличне лексичке, а различите семантичке 

структуре, као и оне које немају свој еквивалент у српском језику, нису 

пронађене. 

Као што се из приложеног може закључити, окосницу пословица са 

лексемом agneau – јагње чине пословице различите лексичке, а сличне 

семантичке структуре, док је најмање оних паремиолошких структура које су 

сличне лексичко-семантичке структуре. 

Када је реч о типу структуре, 5 француских пословица исказано је 

предикатском реченицом (sous lа peau d’un agneau souvent se cache un loup), а 6 

сложеном реченицом (où le loup trouve un agneau, il y en cherche un nouveau). 

Када је реч о типу структуре српских еквивалената (17), 5 пословица 

исказано је предикатском реченицом (под јагњећом кожом много пута курјак 

лежи), 1 паремија је номинална реченица (већа глава, више главобоље), док је 11 

пословица исказано сложеном реченицом (ко се овцом учини, курјаци га поједу). 

Табела 1. Приказ типа структуре француских пословица са лексемом agneau – 

јагње и њихових српских еквивалената 

француске пословице укупан број – проценат српски еквиваленти укупан број – проценат 

просте реченице 5 (45,45℅) просте реченице 6 (35,29℅) 

предикатске реченице 5 (100℅) предикатске реченице 5 (83,83℅) 

номиналне реченице / номиналне реченице 1 (16,67℅) 

сложене реченице 6 (54,55℅ ) сложене реченице 11 (64,71℅) 

Наша анализа такође је показала да су особине жртве (d’où vient l’agneau, 

là retourne la peau – што вода понесе, то вода однесе) и искуства (plus vit 

l’agneau, plus empire la peau – што је већа тица, веће јој гнездо треба) 

најфреквентније особине лексеме agneau – јагње у приказаним пословицама, а да 

су особине слабости, немоћи („О agneau! Si je ne te mange pas, tu me mangeras“, 

111

dit la hyène – ко је јачи тај и тлачи), наивности (qui se fait l’agneau, le loup le 

mange – ко се јагњетом учини, курјаци га поједу) бојажљивости (agneau en peau 

de tigre craint encore le loup – страх козе пасе), страдања (l’agneau s’en va aussi 

vite que le mouton – смрте не гледа никоме у брке ), неискуства (il va plus au 

marché de peaux d’agneau que de vieilles brebis – више је јагњећих кожа на пазару, 

него овчијих) и послушности (quand son propriétaire n’est pas là, la brebis donne 

moins d’agneaux – ђе није мачке, ту миши коло воде) најмање заступљене. 

Табела 2. Приказ фреквентности збира особина лекесме agneau – јагње у 

француским пословицама и њиховим српским еквивалентима 




2. искуство 2 

3. слабост 1 

4. немоћ 1 

5. наивиност 1 

6. бојажљивост 1 

7. страдање 1 


9. послушност 1 

У пословицама на француском језику са лексемом agneau – јагње лексички 

парови: agneau/brebis, agneau/mouton, agneau/loup и agneau/peau јесу најбројнији, 

док је опозиција лексема: agneau/tigre/loup, agneau/pourceau и agneau/hyène 

најмање заступљена. Опозиција именица: agneau/brebis, agneau/mouton на 

метафоричан начин осликава однос младости и старости: il va plus au marché de 

peaux d’agneau que de vieilles brebis – више је јагњећих кожа на пазару, него 

овчијих. Лексички пар: agneau/loup имплицира однос слабијег и јачег, малог и 

великог, добра и зла: qui se fait l’agneau, le loup le mange – ко се јагњетом учини, 

курјаци га поједу, док комбинација лексичких јединица: agneau/peau фигуративно 

описује човека и његово опхођење према животним околностима: plus vit l’agneau, 

plus empire la peau – (=што дуже живи јагње, то више кожа постаје гора) што 

је већа тица, веће јој гнездо треба. Аgneau/tigre/loup на метафоричан начин 

показују борбу између добра и зла, доброг понашања и лоших навика: agneau en 

112

peau de tigre craint encore le loup – (=јагње у тигровој кожи још се боји вука) 

страх козе пасе. Опозиција супстантива: agneau/pourceau описује однос између 

богатства и сиромаштва: mieux vaut tondre l’agneau que le pourceau – (=боље је 

шишати јагње, него прасе) узми ономе ко има, а не ономе ко нема, а спој лексичког 

пара: agneau/hyène однос добра и зла, живота и смрти: о agneau! Si je ne te mange 

pas, tu me mangeras, dit la hyène – (=е, јагње! Ако те ја не поједем, појешћеш ти 

мене) ко је јачи тај и тлачи . 

113

VI. ФРАНЦУСКИ И СРПСКИ ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА ЛЕКСЕМОМ 

ÂNE – МАГАРАЦ 

У француском језику супстантив âne – магарац води порекло од латинске 

речи asinus, која потиче из X века. 

Лексема âne – магарац у оба језика дефинише се као „домаћа товарна 

животиња из породице коња, велике главе, дугих ушију и дугог репа“ (Le Nouveau 

Littré 2007: 82; РМС 2007: 665). У пренесеном значењу, још у грчко-римској 

традицији, âne – магарац јесте симбол глупости, тврдоглавости, медиокритета, 

понекад и вулгарности (Rey 2007: 22). Према већ поменутој теорији Александра 

Белића о правим именицама, именицу âne – магарац карактеришу следеће особине: 

неодлучност, незнање, вика, кривица, претенциозност, задртост, безвредност, 

жртва, глупост, разјареност, тврдоглавост, непослушност, подмуклост, 

упорност, наивност, озбиљност, површност. Ова животиња, такође, заузима 

посебно место и у библијским текстовима Старог и Новог завета: 

Dites à la fille de Sion: „voici, ton Roi vient à toi, Plein de douceur, et monté sur 

un âne, Sur un ânon, le petit d’une ânesse“ (Bible 2002: 1077) 102 . 

Кажите кћери Сионовиј: „Ево Цар твој теби иде кротак, и јаше на 

магарици, и на магарету, младученту товарне животиње“ (Свето писмо 2007: 

808) 103 . 

Le boeuf connaît son possesseur, et l’âne la crèche de son maître: Israël ne 

connaît rien, Mon peuple n’a point d’intelligence (Bible 2002: 811) 104 . 

Во познаје господара свога, а магарац јасла господара свога, а Израиљ не 

познаје, народ мој не разуме (Свето писмо 2007: 573) 105 . 

102 

103 

104 

105 

L’Évengile selon Saint Mathieu, 21, 5. 

Свето Јеванђеље по Матеју, 21, 5. 

Les Livres prophétiques, Isaïe, 1, 3. 

Књига пророка Исаије, 1, 3. 

114

Петар Скок, истакнути лингвиста и етимолог, подвлачи да је именица 

магарац балканска реч грчког порекла која је у српском језику званично почела да 

се употребљава у XVI веку у значењу товар. Тај грчки назив је, такође, прекрајање, 

посебна врста превода арапских речи homar и sagmarius (самар), које су заступљене 

у романским језицима. Именица магарац може се сматрати грчко-латинским 

преводом арапске речи. Ради се, дакле, о медитеранским преведеним именицама, 

што је и природно, јер је магарац медитеранска животиња за пренос (Скок 1972: 

351-352). Од именице магарац, у српском језику изведене су следеће речи: придев 

магарећи, придевски топоним Магарево, именице магаренце, магарад, 

магарадија, магарење, магарчић, магариња, магарица, магарчица, 

магаричар 106 , глагол намагарчити 107 . 

У француском језику постоји велики број речи из разговорног језика и 

жаргона које имају исто значење као супстантив âne – магарац: baudet, grison, 

épongier, roussin d’Arcadie 108 , courssier, bourrique, Maître Aliboron 109 . 

(...) L’ânier qui tous les jours traversait ce gué là, 

Sur l’Âne à l’éponge monta, 

Chassant devant lui l’autre Bête (La Fontaine 1989 : 129). 

(...) Али сељак, који је сваког дана прелазио реку, 

На том месту узјаха магарца који је носио сунђере, 

Па потера испред себе онога другога (Лафонтен 2009: 10). 

106 

107 

Биљка quercus pubescenes varietas wild. Уп. П. Скок, нав. дело, стр. 351-352. 

Основно значење глагола јесте: називати кога магарцем, док у пренесеном значењу овај 

глагол има пејоративну вредност: преварити, насамарити. Уп. П. Скок, нав. дело, стр. 351-352. 

108 

Због свог несносног њакања, магарацу је, у шали, наденуто име: аркадијски славуј. 

Аркадија је, иначе, планинска област на Пелопонезу, која је позната по пастирским обредима и 

чувена по магарцима. Le Grand Robert électronique, 2008, уп. âne. 

109 

Име арапског филозофа које је постало симбол глупости, па га је зато Лафонтен 

искористио у својим баснама као синоним за лексему âne – магарац. Уп. Ј. de La Fontaine, Fables, 

Pocket, Paris, 1989, стр. 415. 

115

Du Baudet, en cette aventure, 

On lui fit porter la voiture, 

Et la peau par-dessus encore (La Fontaine 1989: 5). 

Сад је коњ теглио цео терет 

И приде још и магарећу кожу (Лафонтен 2009: 23). 

Un ânier, son sceptre à la main 

Menait en Empereur romain 

Deux Courssiers à longues oreilles (La Fontaine 1989: 5). 

Један сељак, са штапом у руци, 

Терао је достојанствено, као какав римски цар, 

Два дугоуха магарца (Лафонтен 2009: 10). 

(...) Camarade Épongier 110 prit exemple sur lui, 

Comme un mouton qui va dessus la foi d'autrui (La Fontaine 1989: 10). 

(...) Онај други магарац је пожелео да следи његов пример, 

Као што овце слепо следе једна другу (Лафонтен 2009: 11). 

Voilà mon Âne à l'eau, jusqu'au col il se plonge, 

Lui, le Conducteur, et l'Éponge. 

Tous trois burent d'autant: l'Ânier et le Grison 

Firent à l'éponge raison. 

Celle-ci devint si pesante, 

Et de tant d'eau s'emplit d'abord, 

Que l'Âne succombant ne put gagner le bord (La Fontaine 2004: 10). 

110 

Лафонтен објашњава да се ради о лексеми шаљивог карактера коју је он сам измислио, 

алудирајући на магарца. Уп. J. de La Fontaine, нав. дело, стр. 10. 

116

И наш магарац упаде до гуше у воду, 

а и његов газда и сунђери. 

Сви се они напише воде, 

а сунђери се толико натопише и отежаше 

да преоптерећени магарац 

није могао да изађе на обалу (Лафонтен 2009: 11). 

Cher compagnon, baisse-toi, je te prie; 

Je prendrai mon dîné dans le panier au pain. 

Point de réponse, mot; le Roussin d'Arcadie 

Craignit qu'en perdant un moment, 

Il ne perdît un coup de dent (La Fontaine 1989: 17). 

Деде, болан, клекни, 

Један тренут чекни, 

Да из корпе узмем који комад хлеба. 

Ал’ ниједне речи. Аркадијски сивац 

Штује своје време, мени да ако стоји 

Залогаје мање мораће да броји (Лафонтен 1958: 116). 

Le Baudet n'en peut plus, il mourra sous leurs coups. 

Hé quoi, charger ainsi cette pauvre Bourrique (La Fontaine 1989: 70). 

Магарац балдисо, црћи ће без шале! 

Товаре га тако, знају ли за бога (Лафонтен 1958: 46). 

Tandis que coups de poing trottaient, 

Et que nos champions songeaient à se défendre, 

Arrive un troisième larron 

Qui saisit Maître Aliboron (La Fonatine 1989: 64). 

117

И песница поче јуначки да грува. 

И док су се они тако сложно тукли, 

Делили чуваре, чупали се, вукли, 

Трећа хуља стиже и магарца диже (Лафонтен 1958: 28). 

На основу датих примера, може се закључити да у српском језику не постоје 

друге синонимне речи из жаргона и разговорног језика које имају исто значење као 

лексема магарац, као што је то случај у француском језику. 

У оквиру наведених подгрупа 111 , редослед израза је дат на следећи начин: 

прво су приказани изрази пронађени у књижевним делима и речницима, затим 

изрази пронађени у књижевним делима и, на крају, изрази пронађени у речницима. 

Када је реч о типу структуре фразеологизама, служили смо се већ 

поменутом поделом Н. Крстића и В. Бардозија 112 . 

111 

112 



118



Âne de Buridan 113 : Буриданов магарац. 

Значење фразеологизма: неодлучна особа, онај који се много двоуми. 

Историјска белешка: фразеологизам је настао у Француској у XIV веку и од тада 

се званично користи у француском говорном језику (Шипка 2008: 153). 

1. Encore ces derniers mots de la silence morale ne sont-ils guère que l’exclamation de 

Pyrrhon restant entre le bien et le mal, comme l’âne de Buridan entre deux mesures 

d’avoine (Balzac 1971: 124). 

Уосталом, ове последње речи моралне науке нису ништа друго до узвик Пирона, 

неодлучна између добра и зла, као Буриданов магарац између две мерице овса 

(Балзак 1975: 73). 

Лексема âne – магарац у датом фразеологизму: l’âne de Buridan – 

Буриданов магарац садржи особину неодлучности. 

Према типу структуре, израз је исказан именичком синтагмом. 

Crier comme un âne 114 : драти се као магарац. 

113 

Жан Буридан био је филозоф који је живео у XIV веку. За време својих предавања, у 

разговору са ученицима о појединим филозофским тезама, употребио је чувени пример магарца. 

Требало је замислити магарца који је подједнако био удаљен од кофе са водом и од пласта сена. 

Пошто је и гладан и жедан, не може да се одлучи да ли ће прво утолити жеђ или глад. Двоумећи се, 

није се померао са места. Хоће ли умрети од жеђи или од глади? Оба одговора су могућа, али због 

своје неодлучности, несрећни магарац је угинуо. Уп. S. Weil, L. Rаmeau, Trésor des expressions 

françaises, Belin, Paris, 1985, стр. 132. 

114 

У француском језику се, осим поменутих фразеологизама, користе и други изрази који 

имају исту семантичку, а различиту лексичку структуру: gueuler comme un putois (=драти се као 

твор); crier comme un sourd (=драти се као глув); hurler à tue-tête – викати из мозга; драти се из 

све снаге. Уп. Б. Милосављевић, нав. дело, стр. 148. 

119

Значење фразеологизма: несносно викати. 

Историјска белешка: фразем је настао у XX веку, тачније, 1925. године и од тада 

се званично користи у француском говорном језику (Rey 2006: 133). 

2. Quelquefois, un lion venait qui mangeait un âne; alors, tous les ânes se sauvaient en 

criant comme des ânes mais le lendemain ils n’y pensaient plus et recommençaient à 

braire, à boire, à manger, à courir, à dormir... (Prévert 1963: 165) 

Понекад би наишао лав и појео неког магарца; онда би се сви други магарци у 

бекство дали и као магарци би се драли, али сутрадан већ не би мислили на то и 

опет би њакали, пили, јели, трчали, спавали... (Превер 2002: 330) 

Именица âne – магарац у приказаном фразеологизму осликава урликање и 

драње. 

Глагол француског фразема crier – викати, драти се налази се у герундиву: 

en criant comme des ânes, док је његов еквивалент преведен потенцијалом: и као 

магарци би се драли. 

Фразеологизам је, по типу структуре, глаголски израз. 

Être un âne: бити магарац. 

Значење фразеологизма: бити глуп. 

Историјска белешка: фразеологизам је настао у XVII веку и од тада се званично 

употребљава у француском говорном језику. Први га је забележио Лафонтен (La 

Fontaine 1989: 101). 

3. Je suis Âne, il est vrai, j'en conviens, je l'avoue; 

Mais que dorénavant on me blâme, on me loue (La Fontaine 1989: 101). 

А млинар ће на то: Да сам ја глуп био и магарац да сам, јесам, то признајем, ал’ 

одсад на светско мишљење не дајем (Лафонтен 1958: 46). 

120

4. Je le trouve assez drôle, et je n’y suis pas âne (Molière 1964: 412). 

Како је смешан, ма нисам ја магарчина! (Молијер 1964: 388). 

Супстантив âne – магарац у приказаном фразеолошком изразу осликава 

глупост, незнање. 

Према типу структуре, у примерима под тачком три и четири, француски 

фраземи и њихови српски еквиваленти јесу глаголски изрази. 

Passer pour un âne: сматрати кога магарцем. 

Значење фразеологизма: сматрати кога будалом, незналицом, имбецилом. 

Историјска белешка: фразем је настао у XVI веку и од тада се званично користи у 

француском језику. Први га је употребио Мишел Монтењ у својим Огледима (Le 

Grand Robert électronique 2008). 

5. Je commençais à passer pour un vaurien, un révilté, un paresseux, un âne enfin 

(Chateaubriand 1965: 35). 

Почео сам да важим за неваљалца, бунтовника, лењивца и, најзад, за магарца 

(Шатобријан 1963: 231). 

Супстантив âne – магарац у наведеном фразему означава глупост. 

Глагол француског фразема passer – проћи, провести у инфинитиву: je 

commençais à passer pour un âne у српском преводу постаје глагол важити у 

конструкцији да + презент: почео сам да важим за магарца. 

Према типу структуре, фразеологизам је глаголски израз. 

121

6.1.2. Изрази пронађени у књижевним делима 

Battre qqn comme un âne de bois: тући некога као магарца. 

Дослован превод: ударати некога као дрвеног магарца. 

Значење фразеологизма: иживљавати се над неким. 

Историјска белешка: нисмо наишли на податак о томе када је наведени израз 

настао и званично почео да се употребљава у француском језику. 

1. Laquelle parole entendue, se retournèrent arrière les ennemis, et, voyant que là n’était 

que le moyene qui faisait cet esclandre, le battirent comme un âne de bois; mais de tout 

rien ne sentait, quand ils frappaient sur son froc, tant il avait la peau dure (Rabelais 

1965: 343). 

Чувши то, непријатељи се сви окренуше, па, видећи да сав тај русвај долази само 

од једног јединог калуђера, почеше га ударати као дрвеног магарца. Али тај баш 

ништа није осетио, чак и кад би га дохватили по мантији, толико му је кожа била 

тврда (Рабле 2000: 127). 

У наведеном фразему, âne – магарац садржи особину жртве. 

Глагол француског фразеологизма battre – ударити који је у аористу 

(француски passé simple): les ennemis le battirent, у српском преводном еквиваленту 

остаје глагол ударати у инфинитиву: почеше га ударати. 

По типу структуре, фразеологизам спада у глаголске изразе. 

Hennir comme un âne: њакати као магарац. 

Значење фразеологизма: викати из свег гласа, правити несносну буку. 

Историјска белешка: нема података о настанку и званичној употреби приказаног 

фразема. 

2. Oui! Elle sautait sur son sabot de fеr; elle hennissait comme un âne (Flaubert 1849: 

84). 

122

О, да! Скакала је на својим гвозденим копитама; њакала као магарац; јурила преко 

стена (Флобер 1964: 63). 

Именица âne – магарац у датом изразу поседује следеће особине: викање и 

драње. 

Глагол француског фразеологизма hennir – њакати који је у имперфекту: 

elle hennissait comme un âne, у српском примеру је преведен перфектом глагола 

несвршеног вида – њакати: њакала је као магарац, с обзиром на то да се 

имперфекат у српском језику, у другој половини XIX века, у потпуности повукао 

пред перфектом и да га углавном налазимо код писаца који негују класичан језик 

српске књижевности 115 . 

Када је реч о типу структуре, фразем је глаголски израз. 

6.1.3. Изрази пронађени у речницима 

Appeler quelqu’un un âne: називати некога магарцем. 

Значење фразеологизма: називати некога глупаном, тупаном, незналицом, 

омаловажавати, ниподаштавати га. 

Историјска белешка: није познато када је настао и од када се приказани фразем 

користи у француском језику. 

имбецилност. 

Супстантив âne – магарац у приказаном изразу осликава: глупост, 

По типу структуре, фразеологизам је глаголски израз. 

Bête comme un âne 116 : глуп као магарац. 

Значење фразеологизма: бити претерано глуп. 

115 

Уп. Н. Крстић, Наполеон Бонапарта Александра Диме у преводу Љубомира Ненадовића, 

САНУ, Београд, 2010, стр. 181. 

116 

Уп. TLF 2005. 

123

Историјска белешка: фразем је настао 1620. године и од тада се званично 

користи у француском језику (Rey 2006: 134). 

Лексема âne – магарац у приказаном фразеологизму поседује особине 

глупости и имбецилности. 

Према типу структуре, фразем је придевска синтагма која чини део 

поредбених конструкција. 

Être chargé comme un âne 117 : бити натоварен као магарац. 

Значење фразеологизма: бити претоварен теретом. 

Историјска белешка: фразеологизам је настао 1547. године (Rey 2006: 133). 

Супстантив âne – магарац у наведеном фразеолошком изразу осликава 

особину жртве. 

По типу структуре, фразем је исказан глаголским изразом који припада 

поредбеним конструкцијама. 

Faire de l’âne 118 : правити се магарац. 

Дослован превод: начинити магарца. 

Значење фразеологизма: правити се лудим; преварити, насамарити некога. 



Реч âne – магарац у наведеном фразеологизму представља глупост. 


Têtu comme un âne 119 : тврдоглав као магарац. 

Значење фразеологизма: бити недоказан, претерано тврдоглав. 

117 

118 

119 

Уп. Исто. 

Уп. Le Grand Robert électronique de la langue française, 2008, уп. âne. 

Уп. TLF 2005. 

124

Историјска белешка: израз је настао 1798. године и од тада се званично користи у 

француском језику (Rey 2006: 133). 

конструкција. 

Именица âne – магарац у датом изразу носи особину тврдоглавости. 

По типу структуре, фразем је придевска синтагма која чини део поредбених 



Crier haro sur le baudet (âne) 121 : упирати прстом у некога. 

Дослован превод: повикати „ћукша“ на магарца. 

Значење фразеологизма: јавно исказати негодовање према некоме, дићи хајку на 

некога. 

Историјска белешка: на основу етимолошких података, фразем је настао 1547. 

године и од тада је у званичној употреби у француском језику (Rey 2006: 356). 

1. L’âne vint à son tour, et dit: j’ai souvenance qu’en un pré de moines passant, 

La faim, l’occasion, l’herbe tendre, et, je pense, 

Quelque diable aussi me poussant, 

Je tondis de ce pré la largeur de ma langue. 

Je n’en avais nul droit, puisqu’il faut parler net: 

A ces mots on cria haro sur le Baudet (La Fontaine 1989: 200). 

120 


121 

У овом делу рада нису пронађени изрази сличне лексичке, а различите семантичке 

Како подвлачи Вижери, израз представља алузију на Лафонтенову басну „Животиње 

болесне од куге“ и на метафоричан начин исказује приписивање кривице и одговорности некоме 

коме уопште то не припада. Лексема haro је, на пример, у Нормандији имала статус правног 

термина: било ко је на улици могао повикати haro чим би желео некога сместити иза браве. Уп. P. 

Vigerie, нав. дело, стр. 15. 

125

Ред магарцу дође и он причу поче: 

Крај ливаде пођох, сећам се, црквене 

И глад, трава, случај намеру ми дође 

А ваљда и ђаво сам уђе у мене, 

Тек слаб на толика искушења пуста, 

Том сам меком травом напунио уста, 

И од тог ме дана прати савест кривца. 

На те речи одмах ода свију страна 

Подвикнуше „ћукша“ на јаднога сивца (Лафонтен 1989: 95). 

Именица âne – магарац у наведеном фразеолошком изразу означава жртву 

и кривицу. 

Глагол фразеологизма crier – викати, повикати, који је у француском 

примеру у аористу (француски passé simple): on cria haro sur le Baudet, у српском 

преводу такође остаје аорист: подвикнуше „ћукша“ на јаднога сивца. Наведени 

француски израз дословно је преведен на српски језик, није узет одговарајући 

семантички еквивалент: упирати прстом у некога. 

Када је реч о типу структуре, фразем чини део глаголских израза. 

Faire l’âne pour avoir du son: правити се Енглез 122 . 

Дослован превод: изигравати магарца да би се добиле мекиње. 

Значење фразеологизма: изигравати будалу у циљу добијања неких повластица и 

стицања новчане добити 123 . 

Историјска белешка: израз је настао 1497. године (Rey 2006: 133). 

2. Gargantua faisait de l’âne pour avoir du son, à cheval donné regardait à la bouche, 

sautait du coq à l’âne, mettait la terre dans la faussé, gardait la lune des loups (Rabеlais 

2002: 51). 

122 

123 

âne. 


Овакво значење је наведено у: Le Grand Robert électronique de la langue française, 2008, уп. 

126

Гаргантуа је забадао трн у здраву ногу, поклоњеном коњу гледао у зубе, скакао с 

коња на магарца, бацао земљу у јарак, чувао месец од вукова (Рабле 2000: 57). 

Термин âne – магарац у датом фразеолошком изразу има особину глупости. 

Глагол француског фразема faire – чинити, радити, делати у имперфекту: 

Gargantua faisait de l’âne, у српском преводу постаје глагол забадати у перфекту: 

Гаргантуа је забадао трн... Приликом превођења фразема, преводилац није узео 

одговарајући семантички еквивалент у српском језику: правити се Енглез, већ га 

је превео изразом: забада трн у здраву ногу који има потпуно другачију 

семантичку структуру: сам себи нанети штету. 


Passer, sauter du coq à l’âne 124 : 

124 

Антоан Фуртијер (Antoine Furetière) објашњава да је израз првобитно гласио: coq a l’asne и 

да је, заправо, реч о прекинутом исказу чији наставак нема никаквих додирних тачака са његовим 

почетком, као када неко прича о свом петлу, и одједном започиње причу о свом магарцу који, 

заправо, није ни био предмет говора. Уп. C. Duneton, La Puce à l’oreille, anthologie des expressions 

populaires avec leur origine, Le Livre de Poche, Paris, 2008, стр. 236. Менаж (Ménage) истиче да је 

Клеман Маро у XVI веку (Clémant Marot) кумовао оваквом виду изражавања и да је, чак, створио 

књижевни жанр и написао једну епистолу под именом: Du coq a l’asne, која је инспирисала многе 

песнике да стварају сатирична дела под тим називом. Међутим, Маро није измислио поменути израз 

зато што се још у XV веку, како истиче Вартбург (Wartburg) појављује форма фразема: saillir du 

coq en l’asne која је, чини се, најстарија. Уп. C. Dunenton, нав. дело, стр. 237. Клод Дунентон (Claude 

Dunenton) подвлачи да се као логично питање поставља зашто баш петао и зашто баш магарац и да 

ли је, можда, у питању алузија на неку заборављену причу или обичај. Дунентон подсећа да је у 

средњем веку постојао празник лудих током кога је магарац, симбол незнања и покварености, 

одједном постао ведета „са пародијским почастима“ и моментално и члан црквеног хора. С друге 

стране, истиче Дунентон, петао је симболизовао Исуса Христа, светлост, васкрсење, те се не може 

никако направити логично поређење између магарца и петла. Уп. C. Dunenton, нав. дело, стр. 237. 

Међутим, именица ane је све до краја XIII века имала семантичку вредност лексеме cane – патка. 

Реч је преживела у облику bédane/bec d’âne – глето, дубач, унакрсни секач, односно bec de cane – 

клешта, кука, квака. Термин се, како објашњава Дунентон, временом измешао са лексемом asne – 

магарац, у којој се сугласник „с“ потпуно изгубио. Дакле, порекло фразеологизма лежи у 

„неумесном односу“ петла и патке тим пре што је првобитно значење глагола saillir = sauter – 

127

а) пасти с коња на магарца 125 ; 

б) трла баба лан, да јој прође дан 126 ; 

в) причати збрда-здола. 

Дослован превод: скакати, пасти с петла на магарца. 

Значење фразеологизма: кад коме срећа крене уназад; спустити се на нижи 

положај 127 ; глупирати се, зановетати; радити бескористан посао 128 . 

Историјска белешка: фразеологизам је настао у XV веку и од тада се званично 


3. Gargantua faisait de l’âne pour avoir du son, à cheval donné regardait à la bouche, 

sautait du coq à l’âne, mettait la terre dans la faussé, gardait la lune des loups, 

(Rabеlais 2002: 51). 

Гаргантуа је забадао трн у здраву ногу, поклоњеном коњу гледао у зубе, скакако с 

коња на магарца, бацао земљу у јарак, чувао месец од вукова (Рабле 2000: 57). 

Лексема âne – магарац у наведеном изразу приказује особину безвредности. 

Глагол француског фразема sauter – скакати, скочити у имперфекту: 

Gargantua sautait du coq à l’âne, у српском преводу остаје глагол скакати, али у 

перфекту: Гаргантуа је скакако с коња на магарца. 

Фразеологизам је глаголски израз. 

заскочити гласило: покрити женку. Оно се очувало и до данашњих дана. Наиме, у сваком 

кокошару, петао „заскаче“ не само кокошке већ и патке или ћурке и, обично, не знајући де се снађе, 

често „оде необављена посла“. Уп. C. Dunenton, нав. дело, стр. 238. Зато је, сматра лингвиста 

Дунентон, израз saillie du coq en l’ane француским прецима био симбол недостатка кохерентности и 

недоречености у изношењу идеја. Уп. C. Dunenton, нав. дело, стр. 239. 

125 

На овакво значење наилазимо код Раблеа у Гаргантуи и код Вука Караџића у његовој 

Збирци пословица. Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 259. 

126 

127 

128 



Уп. Исто, стр. 18. Као синонимни израз, аутор наводи: peigner la girfe. 

128

Porter un bonnet d’âne 129 : магарећа клупа. 

Дослован превод: носити магарећу капу. 

Значење фразеологизма: кажњавање недисциплинованих и непослушних ученика. 

Историјска белешка: фразем је настао 1835. године (Rey 2006: 133). 

4. Il n’y a qu’un bonnet d’âne à mettre sur la tête d’un savant qui croit savoir bien ce 

que c’est que la durté, cohérence, etc. (Voltaire 1925: 240). 

Ништа нам друго не преостаје, него да на главу неког паметњаковића ставимо 

магарећу капу који мисли да све зна о грубостима, повезаностима итд. (Волтер 

1958: 224). 

Супстантив âne – магарац у приказаном фразему значи: лењост. Наведени 

француски фразеологизам дословно је преведен на српски језик, није узет 

одговарајући семантички еквивалент. 

По типу структуре, француски фразем је глаголски израз, а српски 

семантички еквивалент: магарећа клупа исказан је именичком синтагмом. 

Tirer des pets d’un âne mort 130 : 

а) тражити ватре на лањском огњишту. 

129 

Реч је о капи украшеној роговима од папира која служи за понижавање лење и непослушне 

деце у школи. Уп. А. Rey, S. Chantreau, Dictionnaire des expressions et locutions, Le Robert, Paris, 

2007, стр. 23. У српском језику, за кажњавање ученика у школи због недисциплине и лењости у 

учењу, користи се израз: магарећа клупа. 

130 

Како објашњава Ален Ре, првобитна форма овог фразеологизма гласила је: on tirerait 

plutôt un pet d’un âne mort qu’un sou de sa bourse (= пре ћемо извући прдеж из мртвог магарца, 

него новац из буђелара) и означавала огавну шкртост, односно нешто што је немогуће урадити. Код 

Раблеа, облик tirer des pets d’un âne mort (= извући прдеже из цркнутог магарца), у првом 

примеру, задржава општи смисао: покушати немогуће, а у другом, вредност датог израза је: on ne 

peut faire parler celui qui refuse de le faire (=не можемо натерати некога да говори ако он то не 

жели), односно: не можемо извлачити некоме речи клештима из уста. Уп. F. Rabelais, Gargantua, 

éd. Gallimard, Paris, 1965, стр. 66. 

129

б) тражити у циганке кисела млијека. 

Дослован превод: извлачити прдеж из цркнутог магарца, из мртва кењца. 

Значење фразеологизма: покушати нешто немогуће. 

Историјска белешка: израз је настао у XV веку и од тада је званично у употреби у 

француском језику (Rabelais 1965: 66). 

5. Je vis un jeune alchimiste lequel artificiellement tirait des pets d’un âne mort 

(Rabelais 1965: 334). 

Видех једног младог алхемичара како вештачки извлачи прдеже из цркнутог 

магарца (Рабле 2000: 263). 

6. Et ne fut possible de tirer de lui une parolе, non plus qu’un pet d’un âne mort 

(Rabelais 1965: 66). 

И ниси могао извући из њега ниједну једину реч, као ни из мртва кењца прдеж 

(Рабле 2000: 66). 

Лексема âne – магарац у наведеном изразу поседује особину безвредности. 

У примеру под тачком пет, глагол француског фразема tirer – вући налази 

се у имперфекту: ...lequel tirait des pets d’un âne mort, док је у српском језику 

преведен презентом: ... алхемичара како извлачи прдеже из цркнутог магарца, с 

обзиром на то да је у француском језику реч о слагању времена. У примеру под 

тачком шест, глагол француског израза tirer – вући у инфинитиву еt ne fut possible 

de tirer de lui une parolе, у српском преводу остаје глагол вући у инфинитиву и 

ниси могао извући из њега ниједну једину реч... Преводилац је француски 

фразеологизам дословно превео на српски језик и поред постојања одговарајућег 

семантичког еквивалента. 

Када је реч о типу структуре, фразеологизам се сврстава у глаголске изразе. 

130

Tondre les ânes pour y trouver toison de laine: мусти јарца у решето 131 . 

Дослован превод: стрићи магарад због вуненог руха. 

Значење фразеологизма: радити нешто наопако, непродуктивно, бескорисно. 

Историјска белешка: фразеологизам је пореклом из XV века (Rabelais 1965: 333). 

7. Autres tondaient les ânes et y trouvaient toison de laine... (Rabеlais 1964: 333) 

Неки стрижу магарад и долазе до одличног вуненог руна (Рабле 2000: 262). 

Именица âne – магарац у приказаном фразеологизму поседује особине 

бескорисности и безвредности. 

У француском изразу, глаголи tondre – стрићи, шишати и trouver – наћи 

јесу у имперфекту: аutres tondaient les ânes, et y trouvaient toison de laine, а на 

српски језик су преведени презентом: неки стрижу магарад и долазе до одличног 

вуненог руна. Наведени француски фразеологизам дословно је преведен на српски 

језик, није узет одговарајући семантички еквивалент. 


131 

Уп. РМС, стр. 500. У српском фразему наилазимо на опозицију лексема јарац/решето, а 

Драгана Мршевић-Радовић објашњава да је решето, у српској митологији, вештичији атрибут и да 

се користило при скидању чини. Она наводи пример бабе која је, тобож, омагијана као девојка коју 

врачаре изводе у двориште када се појави месец, а затим решетом хватају месечевеу светлост. У 

пренесеном значењу, реч је о узалудном послу. Траг месечевог култа, деградираног на магијску 

праксу, сачуван је и у изразу мусти јарца у решето. Мршевић-Радовић истиче да оваква пародија 

орфичког култа, веза јарца (Ероса) и козе (Месеца) била је позната већ у Другој Теокритовој идили. 

Из орфичких списа види се да је то млеко бесмртности и обраћање: „Козлићу, пао си у млијеко!“ 

јесте обраћање иницијанту који се на крају свог земаљског пута поистовећује са својим богом. Уп. 

Д. Мршевић-Радовић, Фразеологија и национална култура, Књижевност и језик, Београд, 2008, стр. 

5-6. 

131


Âne du moulin 132 : жртвени јарац. 

Дослован превод: млински магарац. 

Значење фразеологизма: свалити кривицу на некога. 

Историјска белешка: нема података о настанку и почетку коришћена наведеног 


Реч âne – магарац у датом изразу појављује се у значењу: жртве, кривице. 

По типу структуре, фразеологизам чини део именичких синтагми. 

Demander de la laine à un âne 133 : 

а) од јалове краве млијеко тражити 134 ; 

б) од слепца тражити очи 135 . 

Дослован превод: од магарца вуну тражити. 

Значење фразеологизма: тражити некоме нешто што нема. 

Историјска белешка: не постоје подаци када је настао приказани фразем и од 

када се употребљава у француском језику. 

Именица âne – магарац у датом фразему осликава безвредност. 

Када је реч о типу структуре, фразеологизам чини део глаголских израза. 

132 

Уп. P. Vigerie, нав. дело, стр. 6. Као синоним, у разговорном француском језику, активно се 

користи израз: bouc émissaire - жртвени јарац. У српском језику се, осим наведеног фразема, могу 

чути и следећи изрази: ни крив ни дужан, дежурни кривац, крив што је жив, као и пословица: ко је 

гођ сирац изио, браца Миливоја крв шикала. Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 148. 

133 

134 

135 




132

De la pisse d’âne 136 : не вредети ни пребијене паре. 

Дослован превод: магарећа мокраћа. 

Значење фразеологизма: бити безвредан. 

Историјска белешка: не зна се када је тачно настао приказани израз. 

Супстантив âne – магарац у датом изразу предочава следеће особине: 

безвредност и бескорисност. 

По типу структуре, француски фразем је предлошка конструкција, а српски 

фразем глаголски израз. 

Être comme un couple d’âne 137 : бити као две будале. 

Дослован превод: бити као магарећи пар. 

Значење фразеологизма: бити глуп, будала. 

Историјска белешка: нема података о пореклу и почетку употребе наведеног 

фразема. 

Супстантив âne – магарац у приказаном изразу поседује особине глупости 

и имбецилности, а фразеологизам је исказан глаголским изразом. 

Être l’âne bien fait 138 : бити прави магарац. 

Дослован превод: бити добро начињен магарац. 

Значење фразеологизма: бити прави глупан. 

Историјска белешка: не постоје подаци о пореклу и употреби наведеног 

фразеологизма. 

136 

У француском језику, као синоними, користе се такође и следећи изрази: de la crotte de 

bique (=козији брабоњак), du pipi de chat (=мачија мокраћа), de la roupie de sansonnet (= чворкове 

бале). Уп. P. Vigerie, нав. дело, стр. 6. 

137 

Уп. Le Grand Robert électronique de la langue française, 2008: уп. âne. У српском језику, као 

семантички еквиваленти наведеном изразу, користи се пословица: буд их бог даде како их састаде 

која имају другачију лексичку структуру. Уп. В. Караџић, нав, дело, стр. 65. 

138 


133

Термин âne – магарац у датом фразему садржи особине глупости и незнања. 

По типу структуре, фразем је глаголски израз. 

Être le pet d’un âne mort 139 : не вредети ни пребијене паре. 

Дослован превод: бити прдеж из мртвог магарца. 

Значење фразеологизма: бити безвредан. 

Историјска бекешка: не постоје подаци о настанку и почетку употребе наведеног 

израза. 

Супстантив âne – магарац у наведеном фразему садржи особину 

безвредности. 

Фразем је глаголски израз. 

Être soûl (gris) comme un âne 140 : 

а) пије као дуга 141 . 

б) пије као смук 142 . 

в) пије као сунђер 143 . 

139 

Уп. А. Rey, S. Chantrеau, нав. дело, стр. 23. Друга варијанта израза гласи: ça ne vaut pas un 

pet de lapin (= то не вреди зечијег прдежа). 

140 

Као синоним за наведени израз, користи се фразеологизам: saoul comme une bourrique – 

пијан као летва. Уп. Le Grand Robert de la langue française, 2008, уп. âne. Ален Ре објашњава да је 

израз базиран на игри речи soûl и gris с обзиром на то да придев gris у фигуративном смислу 

означава припиту особу (Уп. Le Nouveau Petit Robert, нав. дело, стр.1190). Придев gris је асоцијација 

на магарећу длаку, на почетак старења, а на метафоричан начин осликава одраслог човека који 

много може да попије. 

141 

У српској култури, за исказивање стања пијанства, у главном се користе изрази који не 

садрже зоонимску компоненту. Мотивација поређења пије као дуга заснована је на веровању у 

натприродне способности дуге која може да попије огромну количину воде и коју, пошто ју је упила 

у себе и задржала неко време, враћа на земљу у облику кише. Уп. Д. Мршевић-Радовић, нав. дело, 

стр. 159. 

142 

Мотивација овог израза такође је базирана на веровању у натприродне способности смука 

(змије), који може да одузме млеко свим кравама једног домаћина за једну ноћ, због чега се у неким 

крајевима вршењем магијских радњи поље ноћу чувало од смукова. Уп. Исто, стр. 159. 

134

г) пије као Тудешак 144 . 

д) пијан Ђуро као и сјекира 145 . 

Дослован превод: бити пијан (сив) као магарац. 

Значење фразеологизма: бити у потпуно алкохолисаном стању. 

Историјска белешка: не зна се када је настао дати израз и од када се званично 


Именица âne – магарац у приказаном фразеологизму осликава: 

неспособност, немоћ. 

Према типу структуре, француски фразеологизам: être saoul (gris) comme un 

âne као и прва четири српска семантичка еквивалента чине део глаголских израза, 

док је пети српски семантички адекват: пијан Ђуро као и сјекира придевска 

синтагма. 

Être sérieux comme l’âne qu’on étrille 146 : бити мртав озбиљан. 

Дослован превод: бити озбиљан као магарац кога тимаре. 

Значење фразеологизма: претерано се уозбиљити. 

143 

Код глаголских поређења у чијој структури је у функцији другог поредбеног члана именица 

са значењем неживог појма, мотивација се заснива на способности упијања велике количине 

течности која се приписује означеним предметима. 

144 

Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 228. Реч је о глаголском поредбеном изразу у коме именица 

означава лице које се одликује назначеном способношћу као доминантном особином. У српском 

језику, овакав творбени тип није продуктиван и једино га представља овај застарели фразеологизам. 

На основу етимолошких података, именица Тудешак значи Немац. Уп. Д. Мршевић-Радовић, нав. 

дело, стр. 157. 

145 

Уп. Исто, стр. 229. Овај израз доводи се у везу са локалним јунаком Ђуром Пијаницом 

(Пијавицом), личношћу која се помиње и у Вуковим песмама. Претпоставља се да би то могао бити 

Ђорђе Рац Сланкаменац, вођа српских најамника у служби влашког војводе Михаила Витеза. 

Могуће да је овај локални јунак и оставио трага у српској фразеологији, као и друге, данас анонимне 

личности; али, изгледа вероватније да он свој надимак „пијаница“ дугује постојању стереотипа 

пијаног Ђорђа (Ђурђа, Ђуре) у време када га је, захваљујући својим склоностима ка пићу, могао 

стећи. Уп. Д. Мршевић-Радовић, нав. дело, стр. 12. 

146 

Алузија на магарца који се тимари. Уп. P. Vigerie, нав. дело, стр. 6. 

135

Историјска белешка: нема података о пореклу приказаног фразема. 

озбиљности. 

Термин âne – магарац у датом фразеолошком изразу садржи особину 

Према типу структуре, фразеологизам чини део глаголских израза. 

Être un âne parmi les singes 147 : бити црна овца. 

Дослован превод: бити магарац међу мајмунима. 

Значење фразеологизма: наивна, лаковерна особа; бити насамарен, преварен, 

обманут 148 . 

Историјска белешка: не постоје сазнања о настанку и почетку званичне употребе 

датог израза. 

Реч âne – магарац у приказаном фразеолошком изразу носи особину 

наивности. 

Када је реч о типу структуре, француски фразеологизам: être un âne parmi 

les singes и његов српски семантички еквивалент: бити црна овца јесу глаголски 

изрази. 

Mener l’âne 149 : држати некоме свећу. 

Дослован превод: водити магарца. 

Значење фразеологизма: присуствовати неком срамотном, безобразном чину; 

бити обманут, насанкан, преварен. 

Историјска белешка: не постоје сазнања о настанку и почетку званичне употребе 

датог израза. 

Именица âne – магарац садржи особину наивности. 

147 

148 


Уп. В. Караџић, као семантички еквивалент, наводи и пословицу: превари ме у два пута, 

убио га Бог, али и: превари трећи пут, убио ме Бог. Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 238. 

149 


136


Ne rien comprendre comme un bougre d’âne 150 : бити глуп као ћускија 151 . 

Дослован превод: не разумети ништа као тупави магарац. 

Значење фразеологизма: глупан остаје глупан. 

Историјска белешка: није забележено када је настао приказани фразеологизам. 

Лексема âne – магарац у приказаном фразеолошком изразу значи: глупост, 

имбецилност, незнање. 

Када је реч о типу структуре, фразеологизам је глаголски израз. 

Ne pas se trouver dans le pas d’un âne 152 : као да је у земљу пропао. 

Дослован превод: не налазити се у магарећем кораку. 

Значење фразеологизма: веома тешко некога/нешто пронаћи. 

Историјска белешка: фразеологизам потиче из XVII века и од тада се званично 

користи у француском језику (www.expressio.fr). 

Лексема âne – магарац у наведеном изразу осликава снагу и квалитет. 


S’en moquer comme un âne d’un coup de bonnet 153 : 

150 

151 

Уп. Le Grand Robert électronique de la langue française, 2008, уп. аne. 

Вук Караџић, као семантички еквивалент, наводи и пословицу: мајмун је мајмун, ако ћеш 

га у какве хаљине облачити. Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 172. 

152 

Уп. Le Grand Robert électronique de la langue française, 2008, уп. аne. Према неким 

тумачењима, оно што се нађе у траговима магарца или коња не представља никакав раритет, 

односно, не поседује никакву вредност. У пренесеном значењу, фразеологизам употребљен у 

одричном облику, значи да је веома тешко пронаћи драгоцене и вредне ствари, добре и квалитетне 

људе. 

153 

Уп. P. Vigerie, нав. дело, стр. 8. Израз је мотивисан сликом магарца који игнорише било 

какав ударац, па и ударац капом, јер је читав живот навикао да буде у подређеном положају и да 

буде изложен батинама и малтретирању. 

137

а) брига бабу за удова старца 154 ; 

б) баш ме боли 155 . 

Дослован превод: ругати се као магарац ударцу капе. 

Значење фразеологизма: не водити бригу ни о чему; не марити ни за чим. 

Историјска белешка: нема података о етимологији датог израза. 

Супстантив âne – магарац у наведеном фразеолошком изразу поседује 

особину хладнокрвности. 

Када је реч о типу структуре, француски фразем: s’en moquer comme un âne 

d’un coup de bonnet и други српски семантички адекват: баш ме боли јесу 

глаголски изрази, први српски семантички еквивалент: брига бабу за удова старца 

је номинална реченица. 

Sournois comme un âne 156 : злобан као пас. 

Дослован превод: подмукао као магарац. 

Значење фразеологизма: нанети неком зло, мислити некоме лоше. 

Историјска белешка: израз је први пут забележио Уден (Oudin) 1640. године и 

претпоставља се да је од тада званично у употреби у француском језику (Rey 

2006: 133). 

Лексема âne – магарац у датом фразему поседује особине злобе и 

подмуклости. 

По типу структуре, изрази припадају придевским синтагмама. 

154 

155 

156 


Уп. Б. Милосављевић, нав. дело, стр. 29 

TLF 2005. У француској култури симбол злобе и подмуклости најчешће је оличен у 

магарцу, претпостављамо због тога што се никада не зна у ком тренутку може да удари и нанесе 

бол. У српској култури, пас, иако сматран највернијим човековим пријатељем, представља симбол 

злобе и подмуклости вероватно због своје ћудљиве нарави. 

138

Un âne bâté 157 : преиспољна будала 158 . 

Дослован превод: магарац са самаром. 

Значење фразеологизма: бити имбецил, звекан, шмокљан. 

Историјска белешка: фразеологизам је настао 1670. године и први га је званично 

употребио Молијер (Rey 2006: 133). 

Именица âne – магарац у приказаном фразеолошком изразу представља: 

глупост, имбецилност, незнање. 

Када је реч о типу структуре, фразеологизам је исказан именичком 

синтагмом. 

6. 3. Изрази који немају свој еквивалент у српском језику 

6. 3. 1. Изрази пронађени у књижевним делима и речницима 

Beau trio de Baudets. 

Дослован превод: магарећи трио. 

Значење фразеологизма: група глупих људи. 

Историјска белешка: израз је настао у XVII веку и од тада се званично користи у 

француском говорном језику (Rey 2006: 356). 

1. Nicolas au rebour; car quand il va voir Jeanne, 

Il monte sur sa bête; et la chanson le dit. 

Beau trio de Baudets (La Fontaine 1989: 101). 

Баш сушта супротност оне песме наше 

Ника пошо Жани и магарца јаше 

Е баш необичан магарећи трио (Лафонтен 1958: 46). 

157 

Некада је овај израз гласио: fier comme un âne qui a un bât neuf (=горд као магарац са 

новим самаром). Уп. P. Vigerie, нав. дело, стр. 4. 

158 


139

Именица âne – магарац у наведеном фразему: beau trio de Baudets поседује 

особину имбецилности. С обзиром на то да у српском језику не постоји семантички 

еквивалент, израз је дословно преведен номиналном групом: магарећи трио. 

Према типу структуре, израз је исказан именичком синтагмом. 

Brider l’âne par la queue 159 . 

Дослован превод: одостраг магарца зауздати. 

Значење фразеологизма: радити нешто наопако, невешто, неспретно. 



2. Mais de quelle brutalle stupidité lui peut venir un si grossier aveuglement? Il lui faut 

brider l’âne par la queue (Montaigne 1967: 27). 

Од које ли му животињске тупости може потицати та груба заслепљеност? 

Ваља му одостраг магарца зауздати (Монтењ 1967: 27). 

Супстантив âne – магарац у датом изразу одликује се неискуством. 

Глагол француског фразеологизма brider – тимарити, чешати у инфинитиву: 

il lui faut brider l’âne par la queue, у српском преводу постаје глагол зауздати који 

је такође у инфинитиву: ваља му одостраг магарца зауздати. Фразем је дословно 

преведен на српски језик будући да нема свој семантички еквивалент. 

Према типу структуре, фразем припада групи глаголских израза. 

159 

Уп. J – Y. Durnon, Dictionnaire des proverbes et dictons de France, Hachette, Paris, 1986, стр. 

34. Варијанте поменутог израза јесу следеће: écorcher l’anguille par la queue (= драти јегуљу од 

репа); brider son cheval par la queue (= зауздати коња од репа); mettre la charrue devant les boeufs 

(= ставити рало пред волове). Монтењ је као синоним навео Лукрецијев израз: qui capite ipse suo 

instituit vestigia retro (=он који је наумио да иде натрашке и гледа уназад). Уп. J. – Y. Durnon, нав. 


140

Contes de peau d’âne 160 . 

Дослован превод: приче о магарећој кожи. 

Значење фразеологизма: забавити, заинтересовати децу причама. 

Историјска белешка: порекло израза везује се за XVII век (Rey 2006: 133). 

3. Si Peau d’âne m’était conté 

J’y prendrai un plaisir extrême (La Fontaine 1989: 220). 

Да сам дечије приче слушао 

Пресрећан бих тада био (Лафонтен 1958: 235). 

Именица âne – магарац у наведеном изразу поседује особину лукавства. 

По типу структуре, фразеологизам је исказан именичком синтагмом. 

Donner le coup de pied de l’âne. 

Дослован превод: задати магарећи ударац. 

Значење фразеологизма: мучки напасти, задати немилосрдан ударац. 

Историјска белешка: фразеологизам је настао у XVII веку и први га је званично 

употребио Лафонтен (Rey 2006: 133). 

4. Dès la relevée, ces messieurs tous parlaient à la fois; ils donnaient le coup de pied de 

l’âne aux vaincus, se jetaient la flaterie à la tête, faisaient des commentaires 

désobligeants sur l’absence du marquis (Zola 1985: 336). 

Одмах после првог јела, господа су говорила сва наједанпут; немилосрдно су 

ударали по побеђенима, узајамно су се хвалили, подругљиво су објашњавали 

Маркизово одсуство (Зола 1976: 334). 

160 

Реч је о измишљеним причама које су служиле деци као вид забаве. Фразем је алузија на 

Рерову причу Магарећа кожа, чија је јунакиња дуго била одевена у магарећој кожи како би сакрила 

своју лепоту. Уп. P. Vigerie, нав. дело, стр. 8. 

141

Лексема âne – магарац у наведеном фразеологизму има особину 


У примеру под тачком четири, глагол donner – дати, задати у имперфекту: 

ils donnaient le coup de pied de l’âne, у српском примеру постаје глагол ударати у 

перфекту: немилосрдно су ударали по побеђенима. Фразем је дословно преведен 

на српски језик с обзиром на то да у нашем језику не постоји одговарајући 



Faire le pont aux ânes 161 . 

Дослован превод: начинити магарећи мост. 

Значење фразеологизма: проста, банална ствар коју свако зна и може да уради. 

Историјска белешка: израз је настао крајем XV века и од тада је у званичној 

употреби у француском језику (Rey 2006: 2842) 

5. O ma muse! Ma Calliope, ma Thalie, inspire-moi à cette heure! Resaure-moi mes 

esprits, car voici le pont aux ânes de Logique, voici le trébuchet, voici la difficulté de 

pouvoir exprimer l’horrible bataille qui fut faite (Rabelais 1965: 367). 

О, Музо моја, Калиопо моја, Талијо моја, надахни ме у овај час! Да ми је да се 

потпуно приберем, јер ево магарећег моста за сваку логику, ево клопке, ево 

тешкоће да изразим каква се језива битка била (Рабле 2000: 258). 

Именица âne – магарац у датом фразему: le pont aux ânes значи: 

тврдоглавост. 

Израз је дословно преведен на српски језик с обзиром на то да у нашем 

језику није пронађен одговарајући семантички еквивалент. 

Према типу структуре, фразеолошки израз исказан је именичком синтагмом. 

161 

Алузија на мост преко кога су магарци морали да пређу уз употребу силе. Уп. P. Vigerie, 

нав. дело, стр. 6. У ширем смислу, овај израз користи се у геометрији и назив је за Питагорину 

теорему. 

142

6. 3. 2. Изрази пронађени у књижевним делима 

Mettre l’âne sur les bancs. 

Дослован превод: ставити магарца на клупе. 

Значење фразеологизма: oспособити некога, учинити некога способним. 

Историјска белешка: фразем је настао у XVI веку, али је касније потиснут из 

употребе (Oudin 1640: 265). 

1. On lui donna certaine somme. 

Il devait au bout de dix ans 

Mettre son Âne sur les bancs (La Fonatine: 1989: 19). 

И капару доби 

С обавезом да кроз десет пуних лета 

Краљевог магарца сасвим оспособи (Лафонтен 1958: 89). 

Лексема âne – магарац у приказаном изразу представља нeискуство. 

Глагол француског фразема mettre – ставити у инфинитиву: il devait au bout 

de dix ans mettre son Âne sur les bancs, у српском преводу постаје глагол 

оспособити у конструкцији да + презент: ... с обавезом да кроз десет пуних лета 

краљевог магарца сасвим оспособи. Фразем је дословно преведен на српски језик 

будући да у нашем језику не постоји одговарајући семантички еквивалент. 


Pissat d’âne. 

Дослован превод: магарећа мокраћа. 

Значење фразеологизма: неквалитетна роба. 

Историјска белешка: нема података о пореклу и почетку употребе приказаног 


143

2. Dites-donc, espèce de Borgia! Cria-t-il au père Colombe, donnez-nous de la jaune, de 

votre pissat d’âne premier numéro (Zola 1978: 311). 

Деде, фајто Борџијска!, викну он чича Коломбу, „дајте ми оне жуте, оног вашег 

бућкуриша број један“ (Зола 1976: 257). 

Âne – магарац у приказаном фразеологизму осликава безвредност. 

У српском примеру уочавамо да је преводилац француски израз превео 

лексемом бућкуриш која асоцира на неквалитетну храну и пиће. 

Када је реч о типу структуре, израз је исказан именичком синтагмом. 

6. 3. 3. Изрази пронађени у речницима 

Défеrrer l’âne 162 . 

Дослован превод: расковати потковицу магарцу. 

Значење фразеологизма: ићи пешице 163 . 

Историјска белешка: порекло наведеног израза није забележено. 

Супстантив âne – магарац у приказаном изразу поседује особину жртве. 


Être méchant comme un âne rouge (comme un âne roux) 164 . 

162 

163 

164 


Уп. Исто, нав. дело, стр. 7. 

Како сматра Ален Ре, истакнути француски лингвиста, у XV и XVI веку термин rouge 

значио је rusé – лукав, препреден, подмукао, а такође је значио и roux – риђ (риђа стока је и данас 

назив за говече у појединим дијалектима у Француској). Фигуративни смисао фразеологизма 

произилази из лоше репутације која је у средњем веку била приписивана људима риђе косе (лексема 

roux, почев од XIII века, значи déloyal – непоштен, неискрен, нелојалан, неверан), можда због 

поређења и асимиловања са речју renard – лисица. Уп. А. Rey, S. Chantеrau, нав. дело, стр. 22. С 

друге стране, реч roucin, која је означавала cheval de bât – коња осредњег квалитета, еволуирала je 

у roussin под утицајем придева roux, који од тада носи значење cheval de poil roux – коњ риђе 

144

Дослован превод: бити злобан као црвени магарац. 

Значење фразеологизма: сматрати некога безначајаним, безвредним; сматрати 

некога јадником, бедником. 



Термин âne – магарац у наведеном фразеологизму значи безвредност. 

Према типу структуре, фразем је глаголски израз. 

Être monté comme un âne 165 . 

Дослован превод: бити направљен као магарац. 

Значење фразеологизма: бити мушкарчина; бити мужеван. 

Историјска белешка: нема података о настанку и почетку употребе датог 

израза. 

Аne – магарац у наведеном фразему поседује особине снаге и моћи. 

Према типу структуре, фразеологизам спада у глаголске изразе. 

Passer sous le ventre à l’âne 166 . 

Дослован превод: проћи испод магарећег трбуха. 

Значење фразеологизма: водити љубав, имати сексуалне односе. 

Историјска белешка: није забележено порекло приказаног фразеологизма. 

длаке. Супстантив roussin је, због губљења своје вредности, претрпео утицај придева rosse – 

мрцина, кљусе (алудирајући на коње) и искључиво се односио на лоше коње и магарце. Дакле, un 

âne rouge, односно un méchant âne (првобитно значење придева méchant гласило је misérable – 

јадно, безвредно, безначајно) истовремено би означавао безвредну животињу која служи за јахање 

и подмуклу животињу – un âne traître. Ален Ре сматра да је фразем базиран на двострукој игри 

речи чија је заједничка црта la méchanceté – злобност. Ова игра речи односи се на магарца као 

безначајну животињу која служи за јахање. На основу овог објашњења, закључујемо да је 

уобичајена семантичка вредност лексеме âne – магарац (sottise – глупост) изостављена из овог 


165 

166 

Уп. F. Carаdec, Dictionnaire du français argotique et populair, Larousse, Paris 1998, стр. 7. 


145

моћи. 

Лексема âne – магарац у датом фразеологизму поседује особине снаге и 

Када је реч о типу структуре, фразем је исказан глаголским изразом. 

Un âne débâté. 

Дослован превод: магарац без самара. 

Значење фразеологизма: лакомислена, неразборита особа; потпуно се подати 

женама. 


Лексема âne – магарац у наведеном фразему има особине површности и 

лакомислености. 

По типу структуре, израз је исказан именичком синтагмом. 

Y avoir de l’âne 167 . 

Дослован превод: имати магарца. 

Значење фразеологизма: довести до неспоразума. 

Историјска белешка: порекло наведеног израза није забележено. 

Лексема âne – магарац у датом изразу осликава: глупост и површност. 


167 


146

У овом делу рада, укупно су пронађена 44 фразеологизма са лексемом âne – 

магарац, од којих 11 припадају изразима сличне лексичко-семантичке 

структуре, или 25℅ од укупног броја свих фразема са именицом âne – магарац. 

Фразеолошки изрази којих има 22 (50%), чине део различите лексичке, а сличне 

семантичке структуре, 11 фразема (25%) припадају изразима који немају свој 

еквивалент у српском језику. Изрази сличне лексичке, а различите семантичке 

структуре нису пронађени. 

На основу датих резултата, највећи број израза припада групи различите 

лексичке, а сличне семантичке структуре. 

Већина фразеологизама са лексемом âne – магарац у оба језика активно се 

користи, укључујући и оне који припадају фамилијарном и жаргонском регистру. 

Што се тиче типа структуре француских фразеолошких израза са лексемом 

âne – магарац, 7 израза припадају именичким синтагмама (pissat d’âne), 34 

фразеологизма можемо сврстати у глаголске изразе (brider l’âne par la queue), док 

3 фразема чине део придевских синтагми (sérieux comme l’âne). 

Када је реч о типу структуре српских еквивалената (42), 4 фразема чине део 

именичких синтагми (Буриданов магарац), 33 фразеологизма припадају глаголским 

изразима (бити прави магарац), 4 фразема припадају придевским синтагмама 

(озбиљан као магарац), 1 семантички еквивалент спада у номиналне реченице 

(брига бабу за удова старца). Фразеологизми који би припадали зависним 

реченицама нису пронађени. 

147


âne – магарац и њихових српских еквивалената 


именичке синтагме 7 (15,91℅) именичке синтагме 4 (9,52℅) 

придевске синтагме 3 (6,82℅) придевске синтагме 4 (9,52℅) 


/ / номиналне реченице 1 (2,39℅) 

На основу урађене анализе, утврђено је, такође, да у француском језику 

постоји велики број речи из жаргона које имају исто значење као лексема магарац 

(baudet, grison, épongier, roussin d’Arcadie, courssier, bourrique), док се у 

српском језику, на основу пронађених еквивалентних израза, поред именице 

магарац, користи још и синтагма аркадијски сивац и именица сивац. 

Анализа је показала да су особине глупости (bête comme un âne – глуп као 

магарац), безвредности (passer, sauter du coq à l’âne – пасти с коња на магарца), 

имбецилности (un âne bâté – преиспољна будала), жртве (âne du moulin – 

жртвени јарац), незнања (être un âne – бити магарац), снаге, моћи (passser sous le 

ventre d’un âne – водити љубав), тврдоглавости (têtu comme un âne – тврдоглав 

као магарац), драња ( crier comme un âne – драти се као магарац), неискуства 

(brider l’âne par la queue (=зауздати магарца од репа)), наивности (être un âne 

parmi les singes – бити црна овца), површности (un âne débâté (= раседлан 

магарац)), кривице (âne du moulin – жртвени јарац), подмуклости (donner le coup 

de pied de l’âne (=задати магарећи ударац)), бескорисности (tondre les ânes pour y 

trouver toison de laine (=стрићи магарад због вуненог руха; мусти јарца у сито)), 

најфреквентније особине лексеме âne – магарац у фразеолошким изразима, док су 

особине неспособности (saoul, gris comme un âne – пијан као земља; пије као 

сунђер, као Тудешак), неодлучности (l’âne de Buridan – Буриданов магарац), 

лењости (porter un bonnet d’âne (= носити магарећу капу)), злобе (sournois 

comme un âne – злобан као пас), лакомислености (un âne bâté – преиспољна 

будала), хладнокрвности (s’en moquer comme un âne d’un coup de bonnet – брига 

148

бабу за удова старца) и озбиљности (être sérieux comme l’âne qu’on étrille – бити 

мртав озбиљан) најмање заступљене особине именице âne – магарац у француским 

фразеологизмима и њиховим српским еквивалентима. 

Табела 2. Приказ фреквентности збира особина лексеме âne – магарац у 

француским фразеологизмима и њиховим српским еквивалентима 



1. глупост 11 

2. безвредност 8 

3. имбецилност 6 


5. незнање 4 

6. снага 3 

7. драње 2 

8. тврдоглавост 2 

9. моћ 2 


11. наивност 2 

12. површност 2 

13. кривица 2 

14. подмуклост 2 

15. бескорисност 2 

16. лукавство 1 

17. неспособност 1 

18. неодлучност 1 

19. лењост 1 

20. злоба 1 

21. лакомисленост 1 

22. хладнокрвност 1 

23. озбиљност 1 

149

VII. ФРАНЦУСКЕ И СРПСКЕ ПОСЛОВИЦЕ СА ЛЕКСЕМОМ 

ÂNЕ – МАГАРАЦ 

У овом поглављу, у оквиру наведених подгрупа 168 , редослед пословица дат 

је на следећи начин: прво су приказане пословице пронађене у књижевним делима 

и речницима, затим пословице пронађене у књижевним делима и, на крају, 



поделом пословица на просте и сложене реченице коју је установио Жан – Клод 

Анскомбр 169 , а утврђена је и трећа подела пословица на реченице које су исказане 

глаголом у личном глаголском облику и инфинитивном конструкцијом 170 . 



Âne avec cheval n’attèle 172 : коњ се с магарцем не пореди 173 . 

Дослован превод: магарац се с коњем не упреже. 

Значење пословице: људе различитих особина и способности не треба 

упоређивати. 

Историјска белешка: пословицу је први забележио Баиф (Baïf) 1597. године 

(Montreynaud 2006: 42). 

Реч âne – магарац у датој паремији поседује особину глупости. 

168 

169 

170 

171 

172 




У овом потпоглављу нису пронађене пословице у књижевним делима и речницима заједно. 

Уп. F. Montreynaud и др., Dictionnaire de proverbes et dictons, Le Robert, Paris, 2006, стр. 42. 

Оно што се у приказаној паремији чини важним јесте да изглед може и да завара, тако да коњ и 

магарац, који су можда слични на први поглед, симболизују нешто сасвим супротно, коњ, увек 

нешто вредно, узвишено и племенито, а магарац оно што је просто, обично и безвредно. 

173 


150

реченицом. 

По типу структуре, пословица је исказана простом предикатском 

A qui est l’âne, le tienne par la queue 174 : чија је кобила, онај највише за реп вуче 175 . 

Дослован превод: чији је магарац, вуче га за реп. 

Значење пословице: кога се ствар тиче, онај највише ради око ње. 

Историјска белешка: паремија потиче из 1495. године и први ју је забележио 

Лавепри (La Véprie) (Montreynaud 2006: 41). 

Âne – магарац у приказаној пословици садржи збир следећих особина: 

подређеност и жртва. 

Када је реч о типу структуре, француска и српска пословица исказане су 

сложеном реченицом у којој је прва реченица: à qui est l’ânе-чија је кобила 

релативна реченица у функцији субјекта. 

L’âne aux noces convié, le bois ou l’eau doit y porter 176 : магарца су звали на свадбу 

да воду носи 177 . 

Дослован превод: магарац позван на свадбу дрва или воду тамо мора носити. 

Значење пословице: незналицу свако искоришћава. 

174 

Уп. М. Maloux, нав. дело, стр. 503. Реч је о пословици са сликовном шемом која 

представља различите спојене целине и које се обично увек јављају заједно као део једне слике. Ова 

сликовна шема је значајна због тога што имплицира да ствари нису сасвим једноставне као што 

изгледају на први поглед, већ да међу њима владају одговарајући односи. У том смислу, неке 

ствари, појаве или ситуације су неодвојиве, и тако их треба посматрати и прихватати. Осим 

приказане француске пословице и њеног српског еквивалента, ту припадају и следеће паремије: 

улар с коњем иде, чија је крава онога и теле, куд је отишло јуне нек иде и уже. Уп. Д. Продановић- 

Станкић, Животиње у пословицама на енглеском и српском језику, Задужбина Андрејевић, Београд, 

2008, стр. 68. 

175 

176 


Уп. F. Montreynaud и др., нав. дело, стр. 42. Као синоним, аутори наводе и паремију: l’âne 

de la montagne porte le vin et boit de l’eau (= планински магарац носи вино, а пије воду). 

177 


151

Историјска белешка: пословица је први пут забележена у XVII веку у збирци под 

називом „Антологија француских пословица“ (Montreynaud 2006: 42). 

Именица âne – магарац у датој паремији означава: наивност, незнање. 

Када је реч о типу структуре, француска пословица је састављена из два 

дела: чине је номинална синтагма: l’âne aux noces convié и реченица са сложеним 

предикатом: le bois ou l’eau doit y porter 178 . Српска пословица је сложена реченица 

коју чине главна реченица: магарца су звали на свадбу и зависна намерна 

реченица: да воду носи. 

L’âne ne sait pas nager avant que l’eau ne lui monte aux oreilles 179 : магарац не 

умије пливати, док му се вода у уши не залије 180 . 

Дослован превод: магарац не зна пливати пре него што му се вода не попне у уши. 

Значење пословице: мере се предузимају тек у последњи час. 

Историјска белешка: нема података о томе када је дата пословица настала и 

почела званично да се користи у француском језику. 

Âne – магарац у датој пословици садржи особине лењости и наивности. 

По типу структуре, и француска и српска пословица јесу сложене реченице. 

Чине их главна реченица: l’âne ne sait pas nager-магарац не умије пливати и 

зависна временска реченица: avant que l’eau ne lui monte aux oreilles-док му се 

178 

У датој реченици, поред глагола porter-носити налази се и модални глагол devoir-морати 

(глагол модалног значења). Овај глагол је непотпун глагол, односно глагол непотпуног значења који 

показује да се дата ситуација не износи као реална, него ситуација која се мора реализовати. Дакле, 

глагол devoir-морати модализује значење глагола с којим се комбинује, у овом случају глагола 

porter-носити, и заједно са њим и именицама le bois-дрва и l’eau-вода чини сложени предикат. Уп. 

Н. Крстић, Француски и српски у контакту, структура просте реченице и превођење, Издавачка 

књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци-Нови Сад, 2008, стр. 18. 

179 

180 

Уп. М. Маloux, нав. дело, стр. 366. 

Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 172. У српском језику најчешће се сусреће израз: гори му 

под ногама (у великој је невољи, опасности) који је различите лексичке, а сличне семантичке 

структуре. Уп. РМС, стр. 212. 

152

вода у уши не залије. Временска реченица у француској пословици уведена 

везником avant que и темпорална реченица у српском еквиваленту уведена 

везником док исказују антериорно вршење радње означене предикатом главне 

реченице. 

La surcharge abat l’âne 181 : од тог ударца магарци цркавају 182 . 

Дослован превод: претовареност убија магарца. 

Значење пословице: константно излагање напорима и физичком раду исцрпљује 

човека. 

Историјска белешка: паремија је први пут забележена у XIII веку у делу под 

називом „Manuscrits de Cambridge“ (Montreynaud 2006: 42). 

Âne – магарац у приказаној паремији осликава особину жртве. 

Када је реч о типу структуре, пословица је проста предикатска реченица. 

Le braiment d’un âne n’atteint pas le ciel 183 : магарећи глас на небо не иде 184 . 

Дослован превод: њакање магарца не досеже небо. 

Значење пословице: узалуд тражити помоћ. 

Историјска белешка: није познато када је приказана пословица настала у 

француском језику. 

У датој паремији, супстантив âne – магарац садржи особину безвредности. 


Nul ne sait mieux que l’âne où le bât le blesse 185 : магарац најбоље зна где га самар 

жуља. 

181 

182 

183 

184 

185 

Уп. F. Montreynaud и др., нав. дело, стр. 42. 




Уп. В. Драшковић, нав. дело, стр. 216. Француска пословица за своје семантичке 

еквиваленте у српском језику има паремије другачије лексичке структуре: сваком своја невоља (Уп. 

153

Дослован превод: нико не зна боље од магарца где га самар рањава. 

Значење пословице: свако најбоље познаје своје муке и проблеме. 

Историјска белешка: нема етимолошких података о приказаној пословици. 

Реч âne – магарац у датој пословици одликује се особином жртве. 

Француска паремија је, по типу структуре, сложена реченица која је 

састављена од главне реченице: nul ne sait mieux que l’âne и зависне месне 

реченице: où le bat le blesse. И српска пословица организована је на сличан начин, с 

тим што је друга реченица: где га самар жуља зависна изрична реченица у 

функцији објекта. 

Qui joue avec l’âne ne doit pas s’offenser s’il pète 186 : ко магарца јаше, ваља и прдеж 

да му трпи 187 . 

Дослован превод: ко се игра с магарцем, не треба да се увреди ако прдне. 

Значење пословице: сваки ризик носи одређене последице. 

Историјска белешка: наведена паремија је у француски језик преузета из турске 

културе, али нема података о њеном настанку (Vigerie 2004: 184). 

Именица âne–магарац у датој пословици осликава опасност. 

По типу структуре, француска пословица је сложена реченица. У њеном 

иницијалном положају релативна реченица: qui joue врши функцију субјекта. У 

њеном другом делу налази се сложена конструкција са модалним глаголом devoir у 

одричном облику презента трећег лица једнине: ne doit pas и инфинитивом: 

s’offenser, док се у њеном финалном делу налази зависна хипотетична реченица: 

s’il pète. Њен српски еквивалент је, такође, сложена реченица у којој је прва 

реченица: ко магарца јаше релативна реченица у функцији субјекта. 

В. Караџић, стр. 252), ђе кога боли, онђе се и пипа, ђе кога сврби, онђе се и чеше; ђе кога тишти, то 

он најбоље зна. Уп. исто, стр. 98. 

186 

187 



154

Tous les ânes ne portent pas sac 188 : не носе сви магарци товар 189 . 

Дослован превод: сви магарци не носе врећу. 

Значење пословице: нису сви људи исти, не бити истог кова. 

Историјска белешка: паремија је настала 1640. године, а забележио ју је Уден 


Âne – магарац у приказаној пословици поседује особине незнања и 

глупости. 

По типу структуре, паремија је проста предикатска реченица. 

188 

189 


Уп. РМС, стр. 548. 

155

7.2. Пословице различите лексичке, а сличне семантичке 

структуре 190 

7. 2. 1. Пословице пронађене у књижевним делима и речницима 

A laver la tête d’un âne, on perd sa laissive 191 : 

а) беспослен поп и јариће крсти 192 . 

б) беспослен Мујо фишке савија 193 . 

в) жали, Боже, три оке сапуна што поарчи була на Арапа 194 . 

г) штроји мухе 195 . 

Дослован превод: перући магарећу главу, изгуби се сапун. 

Значење пословице: радити бескористан посао. 

Историјска белешка: пословица је први пут забележена у XVI веку у збирци под 

називом „Adages français“ и од тада је у званичној употреби у француском језику 


1. Autres lavaient les têtes des ânes et n’y perdaient la laissive (Rabеlais 1964: 333). 

Неки перу магареће главурде и није им на штету (Рабле 2000: 262). 

Супстантив âne – магарац 


у датој пословици поседује особину 

190 


191 

У овом делу рада нису пронађене пословице сличне лексичке, а различите семантичке 

У француском и српском језику постоји одређен број пословица у којима се домаће 

животиње јављају у вези са неком активношћу. На пример, честе су пословице где се говори о 

неком послу који никада неће уродити плодом, или се он с подсмехом помиње. Најчешће животиња 

представља неки предмет, а човек обавља посао о коме је реч, као што је то случај у наведеној 

француској пословици и њеном првом и четвртом српском семантичком еквиваленту. 

192 

193 

194 

195 





156

Први глагол француске пословице laver – опрати у имперфекту: autres 

lavaient les têtes des ânes, у српском преводу остаје глагол прати у презенту: неки 

перу магареће главурде. Други глагол француске паремије perdre – изгубити који 

је, такође, у имперфекту: ... n’y perdaient la laissive, у српском примеру је 

изостављен. Потребно је напоменути да је француска пословица дословно 

преведена на српски језик и да није узет одговарајући семантички еквивалент. 

Када је реч о типу структуре, француска пословица је исказана сложеном 

реченицом. Чине је две предикатске реченице координисане везником et. 

Quand il n’y a pas de son, les ânes se battent 196 : 

а) свадили се пси око голе кости 197 . 

б) свадили се врапци око туђе прохе 198 . 

Дослован превод: кад мекиња нема, магарци се туку. 

Значење пословице: живети у беди и сиромаштву. 

Историјска белешка: паремија је настала 1860. године и од тада се званично 

користи у француском језику (Montreynaud 2006: 45). 

2. Les moindres bisbilles, maintenant, finissaient pas des attrapages, où on se jetait la 

débine de la maison à la tête; et c’était le diable pour se rabibocher, avant d’aller 

piocher chacun dans son dodo. Quand il n’y a plus de son, les ânes se battent, n’est-ce 

pas? Lantier flairait la panne (Zola 1978: 344). 

Ако би се поџавељали око какве ситнице, то би се изродило у бучну свађу, којом 

приликом би једно другом натицали на нос бедно стање у кући; једва би се 

196 

Уп. F. Montreynaud и др., нав. дело, стр 43. Наведени аутори подвлаче да се као синоним 

употребљава и пословица: quand le foin manque au râtelier, les chevaux se battent (=кад нестане 

сено у јаслама, коњи се туку) и да се, уместо лексеме магарац, сусрећу и супстантиви: chevaux – 

коњи и chiens – пси. 

197 

198 



157

измирили пре него што би пошли на чмавање у свој кревет. Кад нема мекиња, 

магарци се туку, није ли тако? Лантије је намирисао беду (Зола 1976: 284). 

Лексема âne – магарац у наведеној пословици има особину пргавости. 

Француска паремија је дословно преведена на српски језик, није узет 


По типу структуре, француска паремија је сложена реченица. Састављена је 

од зависне временске реченице: quand il n’y a plus de son и главне реченице: les 

ânes se battent. Српски семантички еквиваленти, под тачком а) и б) јесу просте 

предикатске реченице. 


A dur âne, dur aiguillon 200 : 

а) злу псу кратак ланац 201 ; 

б) према глави и капа на глави. 

199 

делима. 

У овом потпоглављу нисмо пронашли пословице које се појављују само у књижевним 

200 

Уп. R. de Lincy, нав. дело, стр. 261. У француском језику се, осим поменуте паремије, 

користи и њен синонимни облик: à méchant chien court le lien (= злу псу кратак ланац); à telle lame, 

telle gaine (= какав нож, таква футрола); à chaque pied son soulier (= сваком стопалу његова 

ципела); selon le drap, la robe (= према чаршаву, хаљина); à rudе âne, rudе ânier (= грубом магарцу, 

груб магаричар). Уп. М. Maloux, нав. дело, стр. 38. Потребно је напоменути да наведена пословица 

чини део простих реченица без глаголског језгра и да је састављена од две номиналне синтагме од 

којих је прва уведена предлогом à. Такве реченице без глаголског језгра, којима претходи предлог à, 

граматичари називају номиналним локативним реченицама које су конципиране на основу шеме 

Gprép prédicat - GN sujet. Уп. P. Le Goffic, нав. дело, стр. 519. У оваквим пословицама, предлог је 

тај којим се исказује зависност између елемената бинарне структуре. Предлог à, који је 

најфреквентнији у француским пословицама без глаголског језгра, може изражавати супротност 

између две синтагме: à vieux chat jeune souris – (=старој мачки, млад миш) млад војак, стар 

просјак, или идентификацију између два термина: à rudе âne, rudе ânier – (= грубом магарцу, груб 

магаричар) злу псу кратак ланац. 

201 


158

Дослован превод: тешком магарцу, тежак подбадач. 

Значење пословице: према заслузи, према прилици. 

Историјска белешка: пословица је настала у XVI веку и први ју је забележио 

Габријел Мерије (Gabriel Meurier) у делу под називом „Trésor des Sentences“ (De 

Lincy 1996: 261). 

Лексема âne – магарац у наведеној паремији носи збир следећих особина: 

злобност, тврдоглавост. 

Када је реч о типу структуре, пословица је у оба језика номинална реченица. 

Au pays des palmiers, on nourrit l’âne des dattes 202 : има и девојачког млека 203 . 

Дослован превод: у земљи палми, магарац се храни урмама. 

Значење пословице: у изобиљу. 

Историјска белешка: нема података о настанку и употреби наведене пословице. 

Лексема âne – магарац у датој паремији осликава радост. 

По типу структуре, паремија је у оба језика проста предикатска реченица. 

Bride l’âne avant qu’il ne te morde 204 : 

а) храни псето да те ује; 

б) гајити змију у њедрима. 

Дослован превод: притегни магарца, пре него што те уједе. 

Значење пословице: изиграти нечије поверење. 

202 

Уп. М. Maloux, нав. дело, стр. 1. Именица âne – магарац у наведеној пословци на 

метафоричан начин представља човека коме се указала изненадна прилика да ужива и убире 

најслађе плодове живота. Синтагма: au pays des palmiers (=у земљи палми) сликовито дочарава 

„земљу дембелију“, односно, добар и лагодан живот. 

203 

204 


Уп. J. – Y. Dournon, нав. дело, стр. 35. Пословица приказује однос према потомству у 

негативном светлу. Незахвално и неваљало дете, које не поштује родитеље, метафорички је 

представљено као магарац у француском, а као псето и змија у српском језику. 

159

Историјска белешка: нисмо наишли на етимолошке податке о приказаној 

паремији. 

Термин âne – магарац у датој паремији представља збир следећих особина: 

лукавство, подмуклост. 

Када је реч о типу структуре, француска паремија је исказана сложеном 

реченицом у оквиру које имамо главну реченицу: bride l’âne и зависну временску 

реченицу: avant qu’il ne te morde. И прва српска пословица устројена је на сличан 

начин као и француска пословица, с тим што је друга реченица: да те ује зависна 

намерна реченица. Други српски семантички еквивалент: гајити змију у њедрима 

дат је у облику глаголског израза. 

Ce que pense l’âne ne pense l’ânier 205 : једно мисли пијаница, а друго механџија 206 . 

Дослован превод: оно што мисли магарац, не мисли магаричар. 

Значење пословице: лоше споразумевање. 

Историјска белешка: пословица је настала у XV веку и од тада се званично 

употребљава у француском језику (Montreynaud 2006: 41). 

Âne – магарац у приказаној пословици поседује особину лукавства. 

Француска пословица исказана је сложеном реченицом. У њеном првом 

делу релативна реченица: ce que pense l’âne налази се у функцији објекта, а друга 

реченица: ne pense l’ânier јесте главна реченица. Њен српски семантички 

еквивалент: једно мисли пијаница, а друго механџија јесте проста предикатска 

реченица чији делови стоје у супротном односу. 

205 

Уп. F. Montreynaud и др., нав. дело, стр. 41. Друга варијанта пословице гласи: ce que ne 

veut Martin, veut son âne (= оно што не жели Мартин, жели његов магарац). 

206 


160

Chantez à l’âne, il vous fera des pets 207 : 

а) ја га крстим, а он прди; 

б) из вране што испане, тешко соко постане. 

Дослован превод: певајте магарцу, он ће вас упрдети. 

Значење пословице: узалуд је некоме нешто причати и објашњавати, ако неће да 

разуме. 

Историјска белешка: паремија је настала 1568. године и први ју је забележио 

Габријел Мерије (Montreynaud 2006: 43). 

Âne – магарац у датој паремији поседује особину тврдоглавости. 

Према типу структуре, француска пословица је сложена реченица чији 

делови стоје у напоредном односу без везника. Оба српска семантичка еквивалента 

такође су сложене реченице, с тим што прву српску паремију чине две реченице у 

супротном односу координисане везником а, а другу српску паремију чине 

релативна реченица у функцији субјекта: из вране што испане и реченица: тешко 

соко постане . 

Compte plutôt sur ton âne que sur le cheval de ton voisin 208 : 

а) боље је о свој астал и лош, него о туђ богат нож отирати 209 ; 

б) боље је своје јаје, него туђа кокош 210 ; 

в) боље је сврачак у руци, него соко у планини 211 . 

Дослован превод: боље рачунај на твог магарца, него на комшијског коња. 

Значење пословице: боље је задовољити се својим, чак и лошијим стварима, него 

туђим, иако су квалитетније и боље; имати, добити нешто са сигурношћу. 

207 

208 

209 

210 

211 

Уп. J. – Y. Durnon, нав. дело, стр. 34. 





161

Историјска белешка: пословица потиче из Оверње (Auvergne), међутим, није 

познато када је тачно настала и од када се званично употребљава у француском 

језику (Montreynaud 2006: 41). 

У приказаној пословици, супстантив âne – магарац означава искуство. 

Према типу структуре, француска пословица: compte plutôt sur ton âne que 

sur le cheval de ton voisin јесте проста предикатска реченица поредбеног типа. Први 

српски семантички еквивалент чини конструкција са компаративом прилога добро: 

боље, помоћни глагол јесам у трећем лицу једнине презента: је и инфинитивна 

конструкција: него о туђ богат нож отирати. За разлику од прве српске 

пословице, друга и трећа српска паремија организоване су на другачији начин: оне 

су просте предикатске реченице. 

Deux Jean et un Pierre font un âne entier 212 : три жене и једна гуска чине вашар. 

Дослован превод: двојица Јована и један Петар чине целог магарца. 

Значење пословице: није потребно много напора и труда да би се направила нека 

будалаштина. 

Историјска белешка: пословицу је забележио Габријел Мерије 1568. године 


Âne – магарац у приказаној паремији значи: глупост. 

Пословица је проста предикатска реченица по типу структуре. 

212 

Уп. F. Montreynaud и др., нав. дело, стр. 43. У француској култури, као вид подругивања у 

руралним срединама, најчешће се користе пословице са именом магарца. Са овом животињом 

углавном се пореде мушкарци и то у негативном контексту с обзиром на то да је магарац оличење 

глупости и незнања. У српкој култури постоји велики број пословица које издвајају жену као 

посебно и другачије биће у односу на мушкарца, обично у негативном смислу. Приказани српски 

семантички еквивалент потврђује прототипични модел жене као подређеног бића у сферама 

друштвеног живота. Наиме, жена је у овој паремији експлицитно описана и упоређена са гуском 

која симболизује глупост или представља потлачену или понижену особу. 

162

D’un âne, on ne peut pas demander de la viande de boeuf 213 : 

а) од тог брашна не буде пита 214 ; 

б) из вране шта испане тешко соко постане 215 . 

Дослован превод: од једног (неког) магарца не може се тражити говеђе месо. 

Значење пословице: тражити немогуће. 

Историјска белешка: нема података о пореклу и употреби дате пословице. 

У приказаној пословици, реч âne – магарац садржи особину безвредности. 

По типу структуре, француску пословицу чини сложени глаголски предикат 

исказан у виду модалног глагола pouvoir у одричном облику презента: on ne peut 

pas и глагола demander у инфинитиву кога допуњује објекатска синтагма: de la 

viande de boeuf. Прва српска пословица исказана је простом предикатском 

реченицом. Друга српска паремија је сложена реченица. У њеном првом делу 

релативна реченица: из вране шта испане налази се у функцији субјекта. 

Il vaut mieux être un âne vieux qu’un savant mort 216 : 

а) боље је рањен него убијен 217 ; 

б) боље ти је и на најрђавијем коњу јахати него и пјешице ићи 218 . 

Дослован превод: боље бити стар магарац, него мртав научник. 

Значење пословице: бити жив и живети без обзира на старосно доба и 

здравствено стање. 

Историјска белешка: нисмо наишли на податак о настанку и почетку употребе 

приказане пословице. 

Лексема âne – магарац у датој пословици има особину искуства. 

213 

214 

215 

216 

217 

218 




Уп. J. – Y. Dournon, нав. дело, стр. 35. 



163

Када је реч о типу структуре, француску пословицу чини безлична 

конструкција: il vaut mieux и глагол être у инфинитиву. Прва српска пословица: 

боље је рањен него убијен јесте проста предикатска реченица, а друга српска 

паремија: боље ти је и на најрђавијем коњу јахати него и пјешице ићи је сложена 

реченица у оквиру које имамо главну реченицу: боље ти је и на најрђавијем коњу 

јахати и зависну поредбену реченицу за неједнакост: него и пјешице ићи. 

Il y a plus d’un âne à la foire qui s’appelle Martin 219 : има паса и осим шарова 220 . 

Дослован превод: има више од једног магарца на вашару који се зове Мартин. 

Значење пословице: више људи може носити исто име; не треба прихватити 

нешто као истинито на основу само једне информације или исказа. 

Историјска белешка: пословицу је забележио Леру (Le Roux) 1752. године и од 

тада се она званично користи у француском језику (Montreynaud 2006: 43). 

Лексема âne – магарац у наведеној пословици поседује особине наивности и 

површности. 

Према типу структуре, француска пословица конципирана је у виду сложене 

реченице у којој је прва реченица: il y a plus d’un âne à la foire главна реченица, а 

друга реченица: qui s’appelle Martin зависна релативна реченица. Српска 

пословица: има паса и осим шарова јесте проста предикатска реченица. 

Jamais un coup de pied d’ânesse n’a tué un âne 221 : 

а) брат брата над јаму води, али га у њу не тиска 222 ; 

б) вук на вука ни у гори неће 223 ; 

219 

Уп. R. de Lincy, нав. дело, стр. 263. Некада је обичај био да се свим магарцима давало име 

Мартин. Отуда и забуна на вашарима, јер су сељаци који су тражили своје магарце претендовали да 

се сви они одазивају на то име. 

220 

Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 120. Вук Караџић семантику пословице објашњава на 

следећи начин: „када се говори о каквом чоеку поименце, па ко помисли да се говори о какоме 

његовом имењаку“. Уп. Исто, стр. 120. 

221 

222 



164

в) пас псу брат 224 ; 

г) врана врани очију не вади 225 . 

Дослован превод: никада ударац ноге магарице није убио магарца. 

Значење пословице: узајамна повезаност чини јединство и слогу. 

Историјска белешка: нема података о етимологији наведене пословице. 

Термин âne – магарац у наведеној паремији показује особине искуства и 

лукавства. 

Према типу структуре, француска пословица, друга и четврта српска 

паремија, исказане су простом предикатском реченицом, док је трећи српски 

адекват: пас псу брат дат у виду номиналне реченице. Први српски семантички 

еквивалент конципиран је на другачији начин: дат је у облику сложене реченице 

коју чине две предикатске реченице у супротном односу. 

L’âne de la communauté est toujours le plus mal bâté 226 : 

а) што је свачије, то је ничије 227 ; 

б) Алајбегова слама 228 . 

Дослован превод: магарац заједнице је увек најгоре оседлан. 

Значење пословице: увек се запоставља оно што је заједничко. 

Историјска белешка: паремија је настала 1842. године, а записао ју је Китар 

(Quitard) (Montreynaud 2006: 42). 

Âne – магарац у наведеној паремији има особину подређености. 

По типу структуре, француска паремија: l’âne de la communauté est toujours 

le plus mal bâté је проста предикатска реченица. За разлику од француске, прва и 

223 

224 

225 

226 

227 

228 







165

друга српска пословица организоване су на потпуно другачији начин и исказане су 

сложеном реченицом. У њеном првом делу релативна реченица: што је свачије 

налази се у функцији субјекта. Други српски семантички еквивалент: Алајбегова 

слама дат је у виду именичке синтагме. 

L’âne efface les pas du cheval 229 : 

а) кога нема, без њега се може; 

б) кога нема на дијелу, нема му ни дјела 230 . 

Дослован превод: магарац брише коњске кораке. 

Значење пословице: не треба се ослањати само на једну особу. 

Историјска белешка: не зна се када је тачно настала наведена пословица и од 

када је у употреби у француском језику. 

Âne – магарац у датој паремији садржи следеће особине: упорност, 

искуство. 

Према типу структуре, француска пословица: l’âne efface les pas du cheval 

исказана је простом предикатском реченицом. Обе српске пословице дате су у виду 

сложене реченице. У првом делу прве српске паремије релативна реченица: кога 

нема врши функцију семантичког субјекта. У њеном другом делу налази се лична 

заменица он у генитиву једнине: (без) њега и безлична конструкција: се може. У 

иницијалном положају друге српске пословице односна реченица: кога нема на 

дијелу такође има функцију семантичког субјекта. У њеном финалном делу, налази 

се глагол немати у трећем лицу једнине презента: нема, логички субјекат му 

(њему) и словенски генитив ни дјела који врши функцију правог објекта. 

229 

230 



166

L’âne frotte l’âne 231 : 

а) ивер не иде далеко од кладе 232 ; 

б) мутав мутавог најбоље разумје 233 ; 

в) пас псу брат 234 ; 

г) нашла врећа закрпу 235 ; 

д) нашла шљука прдавца 236 . 

Дослован превод: магарац трља магарца. 

Значење пословице: будала будалу хвали, будала будали личи, будала се будали 

смеје, будала будалу најбоље разуме. 

Историјска белешка: паремија потиче од латинске пословице: аsinus asinum ficat, 

а Лафонтен ју је први употребио у својим баснама и од тада се званично користи 

у француском језику (Rey, Chantreau 2007: 23). 

Лексема âne – магарац у приказаној пословици поседује особину глупости. 

Када је реч о типу структуре, француска пословица, прва, друга, четврта и 

пета српска паремија дате су у облику просте предикатске реченице, док је трећи 

српски семантички еквивалент: пас псу брат номинална реченица. 

L’âne peut aller à la Mecque, il n’en reviendra pas pèlerin 237 : 

а) магарца одведи и у Јерусалим, он ће опет бити магарац; 

231 

Дата пословица представља алузију на магарце којима је у навици да се чешају једно о 

друго како би ублажили свраб. Уп. P. Vigerie, нав. дело, стр. 7. Као синоним за означену пословицу, 

у француском језику се може срести и пословица: à l’âne l’âne semble très beau (= магарац магарцу 

најбоље изгледа). 

232 

233 

234 

235 

236 

237 






Уп. М. Мaloux, нав. дело, стр. 364. У француском језику се, као синоними, користе 

пословице: qui bête va à Rome, tel en retourne (= ко глуп иде у Рим, такав се отуда враћа); fou va à 

Rome, fou en revient (= луд иде у Рим, луд се отуда враћа); и израз: rester gros Jean comme devant 

(= остати дебели Жан као испред). 

167

б) беговац је беговац иако неће имати ни новац, а магарац је магарац ако ће имати и 

златан покровац 238 ; 

в) магарац у Цариграду, магарац у Цариброду 239 . 

Дослован превод: магарац може ићи у Меку, он се отуда не враћа као ходочасник. 

Значење пословице: глуп човек вечито остаје глуп. 

Историјска белешка: паремија потиче из арапског језика, али нема података о 

томе када се користи у француском језику. 

Лексема âne – магарац у приказаној пословици носи збир следећих особина: 

глупост, незнање. 

По типу структуре, француска пословица и први српски семантички 

еквивалент јесу сложене реченице чији елементи стоје у напоредном односу без 

координатора. Друга српска пословица је, такође, сложена реченица коју чине 

четири предикатске реченице: беговац је беговац – главна; иако неће имати ни 

новац – допусна; а магарац је магарац – независна реченица која је у супротном 

односу у односу на главну реченицу; ако ће имати и златан покровац – условна 

реченица. Трећи српски семантички еквивалент: магарац у Цариграду, магарац у 

Цариброду исказан је номиналном реченицом. 

L’âne piqué à trotter est incité 240 : скочи као опржен, као прегаљ 241 . 

Дослован ропски превод: убодени магарац да трчи је раздражен. 

Значење пословице: бити разјарен, изнервиран. 

Историјска белешка: пословицу је записао Габријел Мерије у XVI веку и од тада је 

у званичној употреби. 

238 

239 

240 

241 





168

У датој паремији реч âne – магарац осликава: раздражљивост и 

разјареност. 

Када је реч о типу структуре, француску пословицу: l’âne piqué à trotter est 

incité чини глагол у личном глаголском облику: est incité и инфинитивна 

конструкција: à trotter. Српски семантички еквивалент: скочи као опржен, као 

прегаљ исказан је простом предикатском реченицом. 

Les ânes parlent latin 242 : мајстор плетикотарица, мајстор плетикрошња 243 . 

Дослован превод: магарци говоре латински. 

Значење пословице: правити се свезналица. 

Историјска белешка: нисмо наишли на етимолошке податке о наведеној 

пословици. 

Именица âne – магарац у наведеној паремији поседује особину незнања. 

Према типу структуре, француска пословица: les ânes parlent latin је проста 

предикатска реченица, а њени српски семантички еквиваленти: мајстор 

плетикотарица, мајстор плетикрошња исказани су именичком синтагмом. 

L’âne surnomme la mule „longues oreilles“ 244 : 

а) ругала се сова сјеници, иди кучко главата 245 ; 

б) ругао се лонац тенџери 246 . 

Дослован превод: магарац мазги даје надимак „дугоуха“. 

Значење пословице: бавити се туђим проблемима и бригама, а запостављати 

своје. 

242 

243 


Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 173. Значење дате пословице, у оба језика, односи се на оне 

људе који убедљиво и уверљиво говоре о нечему, или раде нешто што не знају. 

244 

Уп. М. Maloux, нав. дело, стр. 52. Осим наведене пословице, у француском језику активно 

се употребљава и облик un âne appelle l’autre rogneux (= један магарац другог назива шугавим). 

245 

246 



169

Историјска белешка: пословица потиче из шпанског језика, али се не зна када је 

тачно доспела у француски језик (Maloux 2006: 52). 

Âne – магарац у датој пословици има особине глупости и незнања. 

Када је реч о типу структуре, француска пословица: l’âne surnomme la mule 

„longues oreilles“ и други српски семантички еквивалент: ругао се лонац тенџери 

дати су у облику просте предикатске реченице. Прва српска паремија: ругала се 

сова сјеници, иди кучко главата исказана је сложеном реченицом чији делови 

стоје у напоредном односу без координатора. 

Le bât ne pèse point à l’âne 247 : добар поп до смрти се учи. 

Дослован превод: седло никада није тешко магарцу. 

Значење пословице: ко је стекао радне навике, увек ће од рада имати користи. 

Историјска белешка: нема података о етимологији наведене паремије. 

Âne – магарац у наведеној паремији исказује особине упорности и 

истрајности. 

Када је реч о типу структуре, француска пословица: le bât ne pèse point à 

l’âne и њен српски семантички еквивалент: добар поп до смрти се учи приказани 

су у облику просте предикатске реченице. 

Le meilleur âne garde toujours un coup de pied pour son maître 248 : вратити мило за 

драго 249 . 

Дослован ропски превод: најбољи магарац увек чува ударац ногом за свога газду. 

Значење пословице: осветити се некоме. 

Историјска белешка: пословица потиче из Оверње, али се не зна од када се 

званично употребљава у француском језику (Montreynaud 2006: 42). 

247 

248 

249 




170

Именица âne – магарац у датој пословици има збир следећих особина: 

злопамћење и осветољубивост. 

Када је реч о типу структуре, француска пословица: le meilleur âne garde 

toujours un coup de pied pour son maître исказана је простом предикатском 

реченицом, а њен српски семантички адекват: вратити мило за драго глаголским 

изразом. 

Le miel n’est pas fait pour les ânes 250 : 

а) није за псето поскурно брашно 251 ; 

б) није за свињу од кадифе седло 252 ; 

в) није за ћелава чешаљ као ни за слепца огледало, као ни за глуха свирач 253 ; 

г) није свака ала за диздара 254 ; 

д) није свако Туре за везира 255 . 

Дослован превод: мед није начињен за магарце. 

Значење пословице: према заслузи, према прилици, према реалним могућностима. 

Историјска белешка: није познато када је настала дата паремија. 

Лексема âne – магарац у наведеној паремији има особину незнања. 

По типу структуре, француска пословица и њени српски семантички 

еквиваленти исказани су простом предикатском реченицом. 

Le plus âne des trois n’est pas celui qu’on pense: није онај луд који је девет проха 

изио, него онај који му је дао. 

Дослован превод: највећи магарац од тројице није онај за кога се мисли. 

Значење пословице: није најглупљи онај који изгледа да јесте. 

250 

251 

252 

253 

254 

255 







171

Историјска белешка: према етимолошким подацима, пословица потиче из XVII и 

први пут ју је званично употребио Лафонтен у својим Баснама (Rey 2006: 133). 


Лексема âne – магарац у приказаној паремији осликава глупост. 

Када је реч о типу структуре, пословице су у оба језика исказане сложеном 

Le trot d’un âne ne dure pas longtemps 256 : 

а) ничија није горела до зоре; 

б) свачија сила до времена, а Божија до вијека 257 ; 

в) сваком ће доћи по један црни петак 258 . 

Дослован превод: магарећи кас не траје дуго. 

Значење пословице: ниједно зло не траје вечно. 

Историјска белешка: није забележено порекло дате паремије. 

Реч âne – магарац у наведеној паремији осликава особину жртве. 

По типу структуре, француска паремија, први и трећи српски семантички 

еквивалнет јесу просте предикатске реченице. Друга српска пословица: свачија 

сила до времена, а Божија до вијека дата је у виду номиналне реченице чији 

елементи стоје у супротном односу. 

Les chevaux courent les bénéfices et les ânes les attrapent 259 : китити се туђим 

перјем 260 . 

Дослован превод: коњи јуре за повластицама, а магарци их хватају. 

Значење пословице: приказивати се бољим, паметнијим, хвалећи се, користећи се 

туђим вредностима као својим. 

256 

257 

258 

259 

260 






172

Историјска белешка: пословицу је први пут забележио Китар 1842. године и од 

тада је у званичној употреби у француском језику (Montreynaud 2006: 44). 

Âne – магарац у приказаној пословици садржи особину лукавства. 

Када је реч о типу структуре, француска пословица: les chevaux courent les 

bénéfices et les ânes les attrapent конципирана је у виду сложене реченице. Чине је 

две реченице у супротном односу координисане везником et. Српски семантички 

еквивалент, за разлику од француске пословице, организован је на другачији начин 

и дат је у облику глаголског израза: китити се туђим перјем. 

Mangeant du foin, vous sentez l’âne 261 : 

а) ко са псима леже, пун буха устане 262 ; 

б) ко с вашкама спава, напуни се буха 263 ; 

в) ко стоји код волова, и не зна више од волова 264 . 

Дослован превод: једући сено, осећате магарца. 

Значење пословице: од каквог је ко рода, онакав је. 

Историјска белешка: не постоје подаци о настанку наведене пословице. 

Âne – магарац у датој паремији осликава површност и глупост. 

По типу структуре, француска пословица је проста предикатска реченица. 

Српски семантички еквиваленти устројени су на другачији начин: исказани су 

сложеном реченицом. У њеном првом делу, релативна реченица: ко са псима 

леже/ко с вашкама спава/ко стоји код волова налази се у функцији субјекта. 

261 

262 


Уп. Б. Милосављевић, нав. дело, стр. 200. Ова пословица обично се односи на варошанина 

сељачког понашања. 

263 

264 



173

On ne dit guère Martin qu’il n’y ait d’âne 265 : 

а) ђе се гођ пуши, онђе ватре има 266 ; 

б) у свакој шали има половица збиље 267 . 

Дослован ропски превод: никада се не каже Мартин који није магарац. 

Значење пословице: у свакој гласини има нешо истине. 

Историјска белешка: нисмо наишли на податак о настанку дате паремије. 

Лексема âne – магарац у датој пословици има особину глупости. 

Када је реч о типу структуре, француска пословица јесте сложена реченица. 

Чине је главна реченица: on ne dit guère Martin и зависна комплетивна реченица: 

qu’il n’y ait d’âne. Прва српска пословица устројена је на сличан начин као и 

француска, с тим што је реченица: ђе се гођ пуши зависна месна реченица. Друга 

српска паремија: у свакој шали има половица збиље дата је у виду просте 

предикатске реченице. 

On ne fait pas boire un âne qui n’a pas soif 268 : 

а) коња можеш дотерати до воде, али га не можеш натерати да пије 269 . 

б) гвожђе ваља ковати док је вруће 270 ; 

Дослован превод: не може се напојити магарац који није жедан. 

Значење пословице: принудом се постижу тек делимични резултати; проблеме 

треба решавати на време, а не када за то буде касно. 

Историјска белешка: за приказану пословицу нису наведени етимолошки подаци. 

265 

266 

267 

268 

269 

270 







174

Именица âne – магарац у приказаној паремији поседује особину 

тврдоглавости. 

По типу структуре, француска пословица је сложена реченица коју чине 

главна реченица: on ne fait pas boire un âne и зависна релативна реченица: qui n’a 

pas soif. Прва српска паремија, за разлику од француске, организована је на 

другачији начин. Исказана је сложеном реченицом која се састоји из двеју 

реченица у супротном односу које су координисане везником али: коња можеш 

дотерати до воде, али га не можеш натерати и зависне намерне реченице: да 

пије. Друга српска пословица устројена је на сличан начин као и француска, с тим 

што је друга реченица: док је вруће зависна временска реченица. 

Petit aiguillon pique un gros âne 271 : малена је птица препелица, ал’ умори коња и 

јунака 272 . 

Дослован превод: мала жаока убоде крупног магарца. 

Значење пословице: малим стварима се постиже велики ефекат. 

Историјска белешка: нема података о пореклу наведене пословице. 

Термин âne – магарац у наведеној паремији поседује особину 

раздражљивости. 

Када је реч о типу структуре, француска паремија: petit aiguillon pique un 

gros âne је проста предикатска реченица. Српска паремија, за разлику од 

француске, устројена је на потпуно другачији начин. Дата је у виду сложене 

реченице коју чине две реченице у супротном односу са координатором али. 

Pour un point, Martin perdit son âne 273 : ко жали клинац, изгуби поткову 274 . 

271 

272 

273 



Уп. J. – Y. Dournon, нав. дело, стр. 32. Веома је занимљиво објаснити етимологију ове 

пословице: неки опат, по имену Мартин, наредио је да се на вратима његове опатије, званој Asello, 

на латинском asellus–магарчић, напише следећа реченица: Porta, patens, esto. Nulli claudaris 

honestro (=врата остају отворена. Ниједном поштеном човеку неће бити затворена). Међутим, 

услед непажње, тачка је стављена иза речи nulli: Porta, patens esto nulli. Claudaris honestro 

175

Дослован превод: због једне тачке, Мартин изгуби свог магарца. 

Значење пословице: претерена штедња доноси штету. 

Историјска белешка: паремија је први пут забележена у XIII веку у „Рукописима 

са Кембриџа“ (Montreynaud 2006: 42). 

Âne – магарац у приказаној пословици поседује особину жртве. 

По типу структуре, француска пословица: pour un point, Martin perdit son 

âne исказана је простом предикатском реченицом. Српски семантички еквивалент 

је сложена реченица. У њеном првом делу релативна реченица: ко жали клинац 

налази се у функцији субјекта. 

Près des ânes l’on attrape des coups de pieds 275 : зао чоек с тобом једе и пије, а јаму 

ти копа 276 . 

Дослован превод: близу магараца хватају се ударци ногама. 

Значење пословице: треба се клонити лошег друштва. 

Историјска белешка: нисмо наишли на податке о етимологији приказане паремије. 

Âne – магарац у датој пословици садржи особину подмуклости. 

Када је реч о типу структуре, француска паремија: près des ânes l’on attrape 

des coups de pieds је проста предикатска реченица. Српски семантички еквивалент 

чине три напоредне реченице: прва и друга су у саставном односу: зао човек с 

тобом једе и пије, а трећа: а јаму ти копа налази се у супротном односу у односу 

на прву и другу реченицу. 

(=врата неће ником бити отворена. Остају затворена поштеним људима). Папа, пролазећи туда, 

запањен и увређен непримереним чином свога опата, одлучује да му одузме надлежност над 

опатијом. Отуда и изрека: pro solo puncto caruit Martinus asello – pour un seul point, Martin perdit 

son âne, која је настала заменом имена опатије латинском речи која значи магарац. У савременом 

француском језику, присутнији је облик: pour un seul point, Martin perdit son âme (= због једне 

тачке, Мартин изгуби своју душу). 

274 

275 

276 




176

Quand un âne va bien, il va sur la glace et se casse une patte 277 : 

а) кад је кози добро, онда иде на лед, те игра да се рашчепи 278 ; 

б) сам под собом дрво подсјеца 279 ; 

в) забада трн у здраву ногу 280 ; 

г) свећом тражи ђавола 281 . 

Дослован превод: кад је магарац добро, он иде на лед да сломи ногу. 

Значење пословице: излагати се без потребе опасности, срљати у пропаст. 

Историјска белешка: не зна се када је тачно настала дата пословица. 

Âne–магарац у приказаној паремији поседује особине тврдоглавости, 

наивности и глупости. 

Када је реч о типу структуре, француска паремија исказана је сложеном 

реченицом у којој је прва реченица: quand un âne va bien зависна временска 

реченица, док друга и трећа реченица: il va sur la glace et se casse une patte стоје у 

напоредном односу и координисане су саставним везником et. Прва српска 

пословица организована је на идентичан начин као и француска, с тим што српску 

пословицу чине четири предикатске реченице: кад је кози добро–временска 

реченица, онда иде на лед–главна, те игра–саставна реченица, да се рашчепи– 

зависна намерна реченица. Остале српске пословице исказане су простим 

предикатским реченицама. 

Que sait l’âne du chant du rosignol 282 : 

а) не зна магарац шта је мајдонос 283 ; 

б) зна свиња шта је диња; 

в) зна свиња шта је пускурно брашно 284 . 

277 

278 

279 

280 

281 

282 

283 







Уп. В. Караџић, нав. дело,стр. 192. 

177

Дослован превод: шта зна магарац о славујевој песми. 

Значење пословице: када се жели рећи да нешто није за кога. 

Историјска белешка: нису забележени етимолошки подаци о наведеној пословици. 

Именица âne – магарац у приказаној пословици осликава особину незнања. 

Према типу структуре, француска пословица: que sait l’âne du chant du 

rosignol је проста предикатска реченица. Српски семантички еквиваленти дати су у 

виду сложене реченице. Чине је главна реченица: не зна магарац/зна свиња и 

зависна релативна реченица: шта је мајдонос/шта је диња/шта је пускурно 

брашно која се налази у функцији правог објекта. 

Qui à âne tient, à âne vient 285 : 

а) ко са псима лијеже, пун буха устане 286 ; 

б) ко с вашкама спава, напуни се буха; 

в) ко с врагом тикве сади, о главу му се разбију. 

Дослован превод: ко се магарца држи, магарцу долази. 

Значење пословице: ко зло чини, зло му се догоди. 

Историјска белешка: фразем је настао 1495. године, а први га је забележио 

Лавепри (Montreynaud 2006: 42). 

Термин âne – магарац у датој паремији има особину глупости. 

Када је реч о типу структуре, француска пословица и њени српски 

семантички еквиваленти исказани су сложеном реченицом у којој је прва реченица 


284 

285 

286 




178

Qui bâte l’âne, lе monte 287 : 

а) чије јуне онога и уже 288 ; 

б) чије овце тога и планина 289 ; 

Дослован превод: ко седла магарца, јаше га. 

Значење пословице: ко има велику моћ држи све под контролом. 

Историјска белешка: пословицу је први забележио Лавепри 1495. године и од тада 

се званично употребљава у француском језику (Montreynaud 2006: 42). 

Лексема âne – магарац у приказаној пословици има особину жртве. 

По типу структуре, француска пословица је сложена реченица. У њеном 

првом делу релативна реченица: qui bâte l’âne налази се у функцији субјекта. 

Српски семантички еквиваленти исказани су номиналном реченицом. 

Qui est âne et veut être cerf se connaît au saut du fossé 290 : 

а) споља гладац, а унутра јадац; 

б) споља лијеп, а изнутра слијеп 291 ; 

в) глас до неба, а кад оно – мућак 292 . 

Дослован ропски превод: ко је магарац и жели бити јелен, познаје се по преласку 

преко јаме. 

Значење пословице: спољашни изглед може да завара. 

Историјска белешка: паремија потиче из 1828. године, а први ју је записао Мери 

(Méry) (Montreynaud 2006: 43). 

287 

288 

289 

290 

291 

292 







179

Реч âne–магарац у приказаној пословици садржи особину глупости. 

По типу структуре, француска паремија је сложена реченица. У њеном 

првом делу релативне реченице координисане саставним везником et: qui est âne et 

(qui) veut être cerf налазе се у функцији субјекта. Српске пословице исказане су 

номиналним реченицама чији делови стоје у супротном односу и координисани су 

везником а. 

Qui ne peut frapper l’âne, frappe le bât 293 : ко не плати на мосту, платиће на 

ћуприји. 

Дослован превод: ко не може ударити магарца, удара седло. 

Значење пословице: пре или касније човека стигне заслужена казна. 

Историјска белешка: није забележено порекло приказане паремије. 

Супстантив âne – магарац у датој паремији осликава жртву. 

Када је реч о типу структуре, и француска и српска пословица конципиране 

су у виду сложене реченице у којој је прва реченица: qui ne peut frapper l’âne/ко не 

плати на мосту релативна реченица у функцији субјекта. 

Rien de meilleur pour un âne que son bât 294 : 

а) клин клин избија, а сјекира оба; 

б) клин се клином ћера 295 . 

Дослован превод: ништа боље за магарца од његовог седла. 

Значење пословице: зло се отклања злим, једна страст другом. 

Историјска белешка: нема етимолошких података о приказаној паремији. 

293 

294 


Уп. М. Maloux, нав. дело, стр. 38. За наведену пословицу у француском језику користи се 

синоним: à chaire de loup, dent de chien (= у вучијем месу, псећи зуб), која у српском језику има 

исту семантичку структуру. 

295 

Уп. В. Kaраџић, нав. дело, стр. 143. 

180

Âne – магарац у наведеној паремији поседује особину жртве. 

По типу структуре, француска пословица је номинална реченица. Први 

српски семантички еквивалент приказан је у виду просте предикатске реченице 

чији делови стоје у супротном односу и координисани су везником а: клин клин 

избија, а сјекира оба. Друга српска пословица: клин се клином ћера, такође, је 

проста предикатска реченица. 

Si l’âne avait choisi, il ne serait pas âne 296 : 

а) да је баба била мушко, звала би се Душко. 

б) из ове се коже не може. 

Дослован превод: да је могао да бира, магарац не би био магарац. 

Значење пословице: немогуће је мењати урођене особине. 

Историјска белешка: пословица потиче из Оверње, али нема података о томе 

када је паремија ушла у званичну употребу у француском језику (Dournon 2008: 35). 

Âne – магарац у наведеној пословици поседује следеће особине: глупост, 

незнање, лењост, тврдоглавост. 

Француска паремија и први српски семантички еквивалент су, по типу 

структуре, сложене реченице које чине протаза: si l’âne avait choisi-да је баба била 

мушко и аподоза: il ne serait pas âne-звала би се Душко. Друга српска пословица: 

из ове се коже не може исказана је простом предикатском реченицом. 

Si l’âne ne va pas au fardeau, le fardeau ira à l’âne 297 : 

а) ако неће брег Мухамеду, онда ће Мухамед брегу 298 ; 

б) ако неће брука на чоека, чоек ће на бруку 299 ; 

в) ако неће чоек на напаст, оно ће напаст на чоека 300 . 

296 

297 

298 

299 





181

Дослован превод: ако магарац неће ићи терету, терет ће ићи магарцу. 

Значење пословице: оно што човек упорно избегава, то ме се догађа. 

Историјска белешка: није забележено порекло дате пословице. 

Âne – магарац у датој пословици има особину тврдоглавости. 

Када је реч о типу структуре, пословица је у оба језика приказана у облику 

сложене реченице у којој је прва реченица зависна хипотетична реченица, а друга 

главна реченица. 

Si un âne te donne un coup de pied, ne lui rend pas 301 : ко тебе каменом, ти њега 

хлебом 302 . 

Дослован превод: ако те магарац удари ногом, не враћај му. 

Значење пословице: ономе ко наноси зло, треба добрим вратити. 

Историјска белешка: паремија је настала у V веку пре нове ере у Грчкој, међутим, 

не постоје подаци о томе када је ова пословица ушла у француски језик (Maloux 

2006: 123). 

Супстантив âne – магарац у овој паремији садржи особину агресивности. 


зависна хипотетична реченица: si un âne te donne un coup de pied, и главна 

реченица: ne lui rend pas. Српски семантички еквивалент: ко тебе каменом, ти 

њега хлебом, за разлику од француске пословице, организован је на другачији 

начин и исказан је номиналном реченицом. 

300 

301 

302 


Уп. М. Maloux, стр. 123. 

Уп. В. Караџић, стр. 160. 

182

Si tous disent que tu es un âne, il est temps de braire 303 : 

а) кад сви повичу: пијан си, лези, иако нијеси; 

б) кад сви повичу: пијан си, поведи се 304 ; 

в) кад си у колу, ваља да играш 305 . 

Дослован превод: ако ти сви кажу да си магарац, време је да њачеш. 

Значење пословице: прилагодити се новонасталим околностима. 

Историјска белешка: реч је о јеврејској пословици која потиче из V века, али се не 

зна када је тачно ушла у званичну употребу у француском језику. 

Лексема âne – магарац у датој пословици поседује особину глупости. 


зависна хипотетична реченица: si tous disent, комплетивна реченица: que tu es un 

âne и главна реченица: il est temps de braire. Први српски семантички еквивалент 

исказан је сложеном реченицом у којој је прва зависна временска реченица: кад сви 

повичу, друга обавештајна реченица: пијан си, трећа главна реченица: лези и 

четврта зависна концесивна реченица: иако нијеси. И други српски семантички 

еквивалент организован је на исти начин као и прва српска пословица, с тим што у 

другој српској пословици имамо три глаголска предиката: повичу, пијан си, поведи 

се. Трећу српску пословицу чини зависна временска реченица: кад си у колу и 

реченица са безличним глаголом ваљати: ваља и конструкцијом да + презент 

глагола играти: да играш. 

Tout âne qui tombe et qui se relève, n’est pas une rosse 306 : ко ради, Бог не брани 307 . 

Дослован превод: сваки магарац који падне и који устане није мрцина. 

Значење пословице: рад, упорност, истрајност и храброст оплемењују човека. 

Историјска белешка: није познато порекло приказане паремије. 

303 

304 

305 

306 

307 






183

Именица âne – магарац у датој пословици садржи особине упорности и 

истрајности. 

По типу структуре, француска пословица је исказана сложеном реченицом. 

У њеном првом делу, две координисане релативне реченице: qui tombe et qui se 

relève налазе се у функцији епитета 308 субјекта tout âne, док је друга реченица: n’est 

pas une rosse дата у виду копулативног глагола être у одричном облику n’est pas и 

именице une rosse која је у функцији атрибута. Српски семантички адекват је, 

такође, исказан сложеном реченицом. У његовом првом делу релативна реченица: 

ко ради, налази се у функцији субјекта. 

Un âne n’entend rien en musique 309 : разуме се у чему као магарац у кантару 310 . 

Дослован превод: магарац не схвата ништа у музици. 

Значење пословице: када је нешто испод интелектуалног нивоа. 

Историјска белешка: пословицу је први забележио Лавепри 1495. године 


Âne – магарац у наведеној паремији поседује особину глупости. 


308 

Овде је потребно истаћи битну разлику у терминологији. Наиме, у српском језику, када 

вршимо граматичку анализу, описни придев који се налази уз именицу назива се атрибут, док у 

француском језику такав придев се назива епитет. Уп. Н. Крстић, нав. дело, стр. 19. О овој разлици 

у терминологији писао је и М. Стевановић: „Атрибути се обично као поетски термини називају 

епитетима. У науци о језику, код Француза рецимо, сваки се атрибут зове епитет, а сваки придев 

опет, као одредба именице и у служби именског дела предиката – атрибутом“. Уп. М. Стевановић, 

Савремени српскохрватски језик II, Синтакса, Научна књига, Београд, 1974, стр. 49. 

309 

Уп. F. Montreynaud и др., нав. дело, стр. 43. Као семантички еквивалент, у француском 

језику, за поменуту паремију, користе се и глаголски изрази другачије лексичке структуре: ne savoir 

–n’entendre ni A ni B (= не знати, не чути ни А ни Б); n’y entendre/comprendre goutte (= не чути, 

не разумети капљицу); n’entraver/n’y piger que dalle (= не укапирати ништа). 

310 


184

Un âne ne trébuche pas deux fois sur la même pière 311 : 

а) зна врана ђе је бара 312 ; 

б) зна он куд се опасује 313 ; 

в) зна за јадац 314 . 

Дослован превод: магарац се не саплиће два пута о исти камен. 

Значење пословице: знати где је замка. 

Историјска белешка: нема етимолошких података за приказану пословицу. 

Âne – магарац у датој пословици поседује особину искуства. 

Када је реч о типу структуре, француска пословица: un âne ne trébuche pas 

deux fois sur la même pière и трећи српски семантички еквивалент: зна за јадац 

исказани су простом предикатском реченицом. Прва и друга српска пословица дате 

су у виду сложене реченице коју чине главна реченица: зна врана/зна он и зависна 

изрична реченица: ђе је бара/куд се опасује. 

Un âne affamé ne se soucie pas des coups 315 : 

а) гладан курјак усред села иде 316 ; 

б) глад и курјака из шуме ишћера 317 ; 

в) глад очију нема 318 . 

Дослован превод: изгладнели магарац се не брине за батине. 

Значење пословице: глад човека може натерати на свако зло. 

Историјска белешка: није забележено порекло наведене паремије. 

311 

312 

313 

314 

315 

316 

317 

318 









185


Âne – магарац у приказаној пословици има особину упорности. 

Према типу структуре, пословица је исказана простом предикатском 

Un âne chargé d’or, monte légèrement la montagne 319 : 

а) поклону се у зубе не гледа; 

б) поклоњеној кобили се у зубе не гледа 320 . 

Дослован превод: магарац натоварен златом, лако се попне на планину. 

Значење пословице: не треба налазити ману било којој ствари добијеној на поклон. 

Историјска белешка: пословица је настала 1615. године (Maloux 2006: 75). 

Лексема âne – магарац у датој паремији поседује особину наивности. 

Пословица је, по типу структуре, проста предикатска реченица. 

Un âne chargé d’or ne laisse pas de braire 321 : 

а) магарац у Цариграду, магарац у Цариброду 322 ; 

б) игла, ако и кроз злато прође, гола изиђе 323 ; 

в) мајмун је мајмун, ако ћеш га у какве хаљине облачити 324 ; 

г) залуду пасју кост мећеш на сто, она ће под сто, ђе јој је и место 325 . 

Дослован превод: магарац натоварен златом не престаје да њаче. 

Значење пословице: глупан остаје глупан. 

Историјска белешка: паремија је настала 1598. године (Maloux 2006: 394). 

Термин âne – магарац у приказаној паремији садржи следеће особине: 

незнање и глупост. 

319 

320 

321 

322 

323 

324 

325 








186

По типу структуре, француску пословицу чини глагол у личном глаголском 

облику: ne laisse pas и инфинитивна конструкција: de braire. Први српски 

семантички адекват: магарац у Цариграду, магарац у Цариброду је номинална 

реченица. Другу и трећу српску пословицу чине главна и зависна хипотетична 

реченица, а последњу четврту: залуду пасју кост мећеш на сто, она ће под сто, 

ђе јој је и место чине две реченице у напоредном односу без везника: залуду пасју 

кост мећеш на сто, она ће под сто и релативна реченица: ђе јој је и место која 

се налази у функцији апозиције 326 . 

Un baudet périt toujours par les pattes 327 : риба смрди од главе. 

Дослован превод: магарац увек од ногу прво страда. 

Значење пословице: део тела који је највише изложен напору најпре посрне. 

Историјска белешка: не зна се када је тачно настала приказана пословица. 

Âne – магарац у наведеној пословици осликава жртву. 


Une selle doréе ne fait pas d’un âne un cheval 328 : 

а) сребрно седло не чини добра коња 329 ; 

б) није злато све што сија 330 . 

Дослован превод: златно седло не чини од магарца доброг коња. 

326 

„За разлику од употребе односне реченице као атрибута када њено значење има 

рестриктивну функцију у односу на именички појам, тј. када служи да се ограничи и на тај начин 

идентификује значење именичке јединице, апозитивно употребљена односна реченица нема 

рестриктивну функцију, него пружа додатну информацију у вези с именичким појмом означеним 

именицом или именичком синтагмом којој се додаје“. Уп. Ж. Станојчић, Љ. Поповић, нав. дело, стр. 

312. 

327 

328 

329 

330 





187

Значење пословице: није све што изгледа дивно, сјајно, привлачно и сл. заиста 

такво, спољни изглед, сјај и сл. може да завара. 

Историјска белешка: пословица потиче из немачког језика, али нема података о 

томе када је ушла у француски језик (Vigerie 2004: 183). 

Âne – магарац у датој пословици показује особину глупости. 

По типу структуре, француска пословица: une selle doréе ne fait pas d’un âne 

un cheval и први српски семантички еквивалент: сребрно седло не чини добра 

коња исказани су простом предикатском реченицом. Друга српска пословица је 

сложена реченица. Чине је главна реченица: није злато све и зависна релативна 

реченица: што сија. 

188

7.3. Пословице које немају свој еквивалент у српском језику 

7. 3. 1. Пословице пронађене у речницима 331 

Pour un âne, on ne ferme pas le moulin 332 . 

Дослован превод: магарцу увек воденица отворена. 

Значење пословице: за будалу увек има посла. 

Историјска белешка: паремија води порекло из Оверње, али не постоје подаци о 

томе када је тачно настала (Dournon 2008: 35). 

Âne – магарац у датој пословици осликава: глупост. 


Qui dit du mal de l’âne, le voudrait à la maison 333 . 

Дослован превод: ко лоше о магарцу збори, жели га у кући својој. 

Значење пословице: лукавство онога који куди неку робу како би јој умањио цену. 

Историјска белешка: нема података о настанку наведене пословице. 

Лексема âne–магарац у наведеној паремији поседује особину жртве. 

По типу структуре, пословица је сложена реченица у којој је прва реченица: 

qui dit du mal de l’âne релативна реченица у функцији субјекта. 

331 

У овом делу рада нису пронађене пословице у књижевним делима и речницима као ни оне 

пословице које би се појављивале само у књижевним делима. 

332 

333 



189

На основу извршене анализе, пронашли смо укупно 62 пословице са 

именицом âne – магарац. Од тога, 9 паремија имају сличну лексичко-семантичку 

структуру, или 14,51% од укупног броја пословица са овом лексемом. Језгро 

пословица различите лексичке, а сличне семантичке структуре (51 паремија) 

чини 82,26%. 2 пословице (3,23℅) немају свој семантички еквивалент у српском 

језику, док пословице сличне лексичке, а различите семантичке структуре нису 



лексемом âne – магарац чине пословице различите лексичке, а сличне 

семантичке структуре, док је најмање оних паремија које немају семантички 


Већина пословица са именицом âne – магарац употребљава се у књижевним 

делима и текстовима. Један део пословица у француски језик доспео је из других 

страних језика: арапског, шпанског, кинеског, персијског, па чак и српског, и 

активно се користи у разговорном језику. Није забележена ниједна пословица која 

чини језгро колоквијалног, односно фамилијарног говора. Незнатан број 

паремиолошких структура припада архаичном регистру и карактеристичан је 

искључиво за поједине делове Француске. 

Када је реч о типу структуре француских пословица, 33 пословице 

припадају предикатским реченицама (une selle doré ne fait pas d’un âne un cheval), 

2 паремије чине део номиналних реченица (à dur âne dur aiguillon), 26 паремија 

спадају у грпу сложених реченица (si l’âne avait choisi, il ne serait pas l’âne), док 1 

пословицу чини глагол у личном глаголском облику и инфинитивна конструкција 

(l’âne piqué à trotter est incité). 

Када је реч о типу структуре српских еквивалената (118), 48 пословица је 

исказано предикатском реченицом (није седло за магарца), 12 паремија спадају у 

номиналне реченице (магарац у Цариграду, магарац у Цариброду), 52 паремије 

дате су у виду сложених реченица (магарац не уме пливати, док му вода не дође до 

ушију), док 1 пословицу чини глагол у личном глаголском облику и инфинитивна 

конструкција (боље је о свој астал и лош, него о туђ богат нож отирати). 

190

Глаголским изразима припадају 3 српска семантичка адеквата (китити се туђим 

перјем), док 2 семантичка еквивалента чине део синтагми (мајстор плетикрошња). 

Из наведених података, може се закључити да је број српских еквивалената 

већи у односу на број наведених француских пословица са лексемом âne – магарац. 

Табела 1. Приказ типа структуре француских пословица са лексемом âne – 

магарац и њихових српских еквивалената 



предикатске реченице 33 (94,29℅) предикатске реченице 48 (80℅) 

номиналне реченице 2 (5,71℅) номиналне реченице 12 (10,17℅) 

сложене реченице 26 (41,94℅ ) сложене реченице 52 (44,07℅) 

реченице са глаголом у 

личном глаголском 

облику и инфинитивном 

конструкцијом 

1 (1,61℅) реченице са глаголом у 




1 (0,85℅) 

/ / глаголски израз 3 (2,54℅) 

/ / именичка синтагма 2 (1,69℅) 

Наше истраживање такође је показало да лексема âne – магарац, као 

саставни део паремиолошких структура, на метафоричан начин симболише 

позитивне и негативне људске особине, менталне карактеристике, људску природу, 

различите друштвене слојеве и категорије. 

Анализа је показала да су особине глупости (le plus âne des trois n’est pas 

celui qu’on pense – није онај луд који је девет проха изио, него онај који му је дао), 

жртве (à qui est l’âne, la tienne par la queue – чија је кобила, онај највише за реп 

вуче), незнања (l’âne aux noces conviés, le bât ou l’eau doit y porter – магарца су 

звали на свадбу да воду носи), тврдоглавости (à dur âne, dur aiguillon – злу псу 

кратак ланац), наивности (l’âne ne sait nager avant que l’eau ne lui monte aux 

oreilles – магарац не зна да плива, док му вода не дође до ушију), искуства (compte 

plutôt sur ton âne que sur le cheval de ton voisin – боље је своје јаје него туђа 

кокош), упорности (le bât ne pèse point à l’âne – ради као мрав), раздражљивости 

(l’âne piqué à trotter est incité – скочи као опржен), безвредности (à laver la tête 

191

d’un âne, on perd sa lessive – беспослен поп и јареће крсти), лукавства (les chevaux 

courent les bénéficent et les ânes les attrapent – китити се туђим перјем), 

подмуклости (près des ânes l’on attrape des coups de pied – зао човек с тобом једе 

и пије, а јаму ти копа, чувај се онога кога је Бог наказио), лењости (l’âne ne sait 

nager avant que l’eau ne lui monte aux oreilles – магарац не зна да плива, док му 

вода не дође до ушију), површности (il y a plus d’un âne à la foire qui s’appelle 

Martin – има паса и осим шарова) најфреквентније особине именице âne – магарац 

у француским пословицама и њиховим српским еквивалентима, док су особине 

осветољубивости (qui joue avec l’âne ne doit pas s’offenser s’il pète – ко магарца 

јаше, ваља и прдеж да му трпи), пргавости (quand il n’y a pas de son, les ânes se 

battent – свадили се пси око голе кости), злобности (à dur âne, dur aiguillon – злу 

псу кратак ланац), раздражљивости (petit aiguillon pique un gros âne – малена је 

птица препелица, ал умори коња и јунака) и агресивности (si un âne te donne un 

coup de pied, ne lui rend pas – ко тебе каменом, ти њега хлебом најмање 

заступљене особине лексеме âne – магарац у француским паремијама и њиховим 

српским еквивалентима. 

Табела 2. Приказ фреквентности збира особина лексеме âne – магарац у 






3. незнање 9 




7. упорност 4 

8. раздражљивост 3 


10. подређеност 2 


12. истрајност 2 



15. лењост 2 


17. осветољубивост 1 

18. разјареност 1 

19. злопамћење 1 

20. агресивност 1 

21. поштеђеност 1 

22. опасност 1 

23. пргавост 1 

24. злобност 1 

192

У француским пословицама уочавамо да се лексема âne – магарац најчешће 

налази у опозицији са лексемом cheval – коњ. Иако на први поглед можда слични, 

коњ и магарац симболизују нешто сасвим супротно: коњ увек нешто вредно, 

узвишено, племенито, а магарац оно што је просто, обично, безвредно: âne avec 

cheval n’attèle – коњ се с магарцем не пореди. 

Именица âne – магарац такође се појављује у комбинацији и са 

супстантивима boeuf – бик и mule – мазга. Иако магарац и бик у фигуративном 

смислу осликавају физичку снагу и по томе су један другоме слични, бик пак 

указује на нешто што је вредније и драгоценије него магарац: човек, осим што 

користи бика за обављање тежих пољопривредних послова, његово месо 

употребљава у исхрани, а од продаје коже добро може да заради. За разлику од 

бика, магарац, осим што човеку служи као товарна животиња, ни за шта се друго не 

може искористити. У пренесеном значењу, у друштву се од просте, површне и 

безвредне особе тешко може створити паметна, драгоцена и вредна особа: d’un âne 

on ne peut pas demander la viande de boeuf – (=од магарца се не може захтевати 

месо бика) од тог брашна не буде пита. 

Лексички пар: âne – магарац и mule – мазга у француским пословицама 

симболизују људе који имају негативне карактерне особине и који се налазе на 

самом дну друштвене лествице: l’âne surnome mule „longues oreilles“ – (=магарац 

мазги даје надимак „дугоуха“) ругао се лонац тенџери. 

У француским паремијама, именица âne – магарац често се налази у 

опозицији и са лексемом bât – товар. Комбинација ових лексема на метафоричан 

начин означава однос човека према својим проблемима, мукама и невољама, тј. 

осликава човека који читав свој живот мора да ради по туђим наређењима и туђој 

вољи: nul ne sait mieux que l’âne où le bât le blesse – магарац најбоље зна где га 

самар жуља. 

193

VIII. ФРАНЦУСКИ И СРПСКИ ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА ЛЕКСЕМОМ 

CHAT – МАЧКА 

У француском језику лексема chat – мачка води порекло од латинске речи 

catus која је заменила термин felis и први пут је званично у употреби крајем XII и 

почетком XIII века. Француски лингвиста Ален Ре сматра да именица catus води 

порекло из неког од афричких језика, пошто берберски и нубијски језик имају 

сличне термине за означавање исте животиње. Он подвлачи да, међу домаћим 

животињама, мачка и пас представљају животиње најближе човеку које су се у 

потпуности прилагодиле и фамилијаризовале са њим. Од таквих једносложних 

речи chat и chien, сматра он, настале су језичке игре попут алитерације, риме итд. 

Учестале су, такође, и игре хомонима: chas – иглене уши, висак, које речима 

приписују „еротску конотацију“ (Rеy 2007: 153). Потребно је нагласити да 

провербијална репутација мачке: окретност, хитрост, лукавство, гурманлук, 

умиљавање, одговара изведеницама: chatterie – мачије умиљавање, улагивање, 

сладокусност, слаткиши, chattemite – лицемер, сладуњавац, улизица, затим 

компаративним структурама: gourmand comme un chat – халапљив као мачка, 

amoureuse comme une chatte – заљубљен до ушију, на које наилазимо само у малом 

броју израза (Rеy 2007: 153). 

Полазећи од већ поменуте Белићеве теорије о правим именицама, дошли 

смо до податка да лексема chat – мачка поседује збир следећих особина: жртва, 

спретност, опасност, ризик, окретност, хитрост, лукавство, умиљавање, 

халапљивост, неухрањеност, уредност, чистота, препреденост, добар вид, 

раздражљивост, лаковерност, наивност, безвредност, интелигентност, опрез, 

верност, оданост, упорност, издржљивост, брзина, моћ, накострешеност, 

искуство, незаинтересованост, мудрост. 

У српском језику супстантив мачка настао је од ономатопеје мац, која 

служи као узвик за дозивање мачке и званично је у употреби од XVI века. Од 

именице мачка, изведене су следеће речи: деминутиви маче, мачић, мачкић, 

мачкица, аугментативи мачина, мачкетина, мачурина, мачкара, придеви 

194

мачков, мачкин, мачијак 334 , сложенице мачкобрк, мачкодер, мачкојед, 

мачколиза, глаголи мачити, мачкулити 335 , хипокористике маца, мацан, имена 

неких домаћих животиња мацоња 336 , мацуља 337 , мацко 338 , мацка 339 , мацин 340 , 

мацовка 341 . 

Скок истиче да Миклошић и Бернекер заступају мишљење које није 

прихватљиво, а то је да именица мачка не потиче од ономатопеје мац, већ од 

личног имена Марија, од кога заиста постоји хипокористик Маца, према Јоцо, од 

Јован (Скок 1972: 344). Са славистичког становишта, мачка је иновација према 

старијој речи кот (котити, котва, коче, закотвити) (Скок 1972: 344). 

У француском језику, постоје речи које имају исто значење као лексема chat 

– мачка и које су карактеристичне за разговорни језик и жаргонски регистар: minet, 

minette, mimi, mimine, matou, mistigri, Raminagrobis 342 , Raton 343 , Rodilard 344 , 

Mitis 345 , Grippeminault 346 , а у српском разговорном језику и жаргону, то су: гребан, 

гребач, котар, котор, котара, котка, малкало, мишомор, Сланинко, Марко. 

334 

335 

336 

337 

338 

339 

340 

341 

342 

Мачја поган; врста беле земље. Уп. П. Скок, нав. дело, стр. 344. 

Наведени глагол значи: улагивати се као мачка. Уп. Исто, стр. 344. 

Име дато волу. Уп. Исто, стр. 344. 

Крава мацасте боје. Уп. Исто, стр. 344. 

Име дато јарцу. Уп. Исто, стр. 344. 

Име дато коњу. Уп. Исто. стр. 344. 

Ован. Уп. Исто, стр. 344. 

Овца. Уп. Исто, стр. 344. 

Лафонтен је овај назив преузео од Раблеа који га је употребио за означавање термина 

песник. Ова реч настала је од глагола ruminer – мозгати, размишљати и именице grobis – 

мачорчина. Уп. La Fonatine, нав. дело, стр. 424. 

343 

стр. 425. 

344 

Назив за мачку који је постао провербијалан и означава преваранта, варалицу. Уп. Исто, 

Реч позајмљена од Раблеа која чини део кулинарске терминологије и завршава се суфиксом 

–lard. Уп. Исто, стр. 425. 

345 

Термин који означава мачку, и који, у фигуративном контексту, означава особу која се 

претвара. Уп. Исто, стр. 422. 

346 

Лексема која је такође преузета од Раблеа из дела Гаргантуа и Пантагруел и значи главни 

судија. Уп. Исто, стр. 419. 

195

Deux élégantes minettes, toutes blanches comme deux hermines, avec le bout de 

la queue noir“ passèrent devant moi (Chateaubriand 1978: 108). 

Две отмене маце, беле као две ласице, чији је врх репа једино црн, прођоше 

поред мене (Шатобријан 1963: 115). 

Qu’a donc le mimi? On est triste? Et, la conversation s’étant renouée, il en vint 

comme d’habitude, à des protestations d’amour (Flaubert 1986: 87). 

Шта је било мицо? Тужни смо, је л’? И чим би поново почели да 

разговарају, дошло би, као и обично, до изјављивања љубави (Флобер 1963: 90). 

La chatte condescendit à écouter dans la cuisine, l’oiseuse parole de Mme Buque 

conviant „la mimine au foie crue“ (Colette 1988: 78). 

Мачка је била приморана да у кухињи слуша незанимљив разговор госпође 

Бик која ју је позвала на свежу џигерицу (Колет 1963: 80). 

Des huées presque aussitôt éclatèrent. Regardez! Regardez!... Le matou est là – 

haut! Au chat! Au chat! La bande venait d’appercevoir Maigrat, sur la toiture du hangar 

(Zola 1978: 428). 

Ускоро, затим, зачуше се повици. Гледајте! Гледајте! Мачак је горе! 

Удрите мачка! Удрите мачка! Гомила угледа трговца на крову шупе (Зола 1964: 

361). 

Une jeune Souris, de peur d’expérience, 

Crut fléchir un vieux Chat, implorant sa clémence, 

Et payant de raison le Raminagrobis (La Fontaine 1989: 357). 

Један мишић млади са мало искуства 

Куша старом мачку да умекша чуства 

И да троне речју овог мишомора (Лафонтен 1958: 142). 

196

Bertrant avec Raton, l’un singe et l’autre chat, 

Commensaux d’un logis, avaient un commun maître 

D’animaux malfaisant c’était un très bon plat 

Ils n’y craignaient tous deux aucun, quel qu’il pût être (La Fontaine 1989: 292). 

Ђокица и Марко, мајмунче и мачак 

У истој су кући, исти господар, 

Не боје се никог, савести ни зрачак, 

Изванредно лукав разбојнички пар (Лафонтен 1958: 126). 

Quand un Moineau du voisinage 

S’en vint les visiter, et se fit compagnon 

Du pétulant Pierrot et du sage Raton 

Entre les deux oiseaux il arriva querelle“ (La Fontaine 1989: 353). 

Сигурно би то потрајало да једног дана 

наш врапчић није упознао једног другог врапца 

И спријатељио се с њим. 

Убрзо потом, нови другари се посвађаше 

И мачка је видела да мора да се умеша (Лафонтен 2009: 18). 

Un chat, nommé Rodilardus, 

Faisait des rats telle déconfiture 

Que l’on n’en voyait presque plus, 

Tant il en avait mis dedans la sépulture“ (La Fontaine 1989: 79). 

Један мачак по имену Сланинко, 

Толико је таманио мишеве да се скоро 

Више ниједан није могао видети, 

Толико их је он у гроб отерао (Лафонтен 2009: 78). 

197

Ils prophétisait vrai: notre maître Mitis 

Pour la seconde fois les trompe et les affine, 

Blanchie sa robe et s’enfarine (La Fontaine 1989: 119). 

Ово им је он тачно прорекао. 

Наш мачак се спреми да их превари и надмудри. 

Он се сав уваља у брашно, па се склупча 

Поврх једног старог џака (Лафонтен 2009: 15). 

Grippeminaud leur dit: mes enfants, approchez, 

Approchez, je suis sourd, les ans sont en la cause 

L’un et l’autre approcha ne craignant nulle chose (La Fontaine 1989: 221). 

Мачак им рече: „Децо моја драга, приђите још мало ближе, 

Година је много, ноге ме не слушају, уши ме већ издају, 

Па реците каква вас то невоља тера“ (Лафонтен 2009: 17). 

Из наведених примера, закључујемо да су француски синоними за лексему 

chat у српском језику углавном преведени адекватним супстантивом мачка. 

У зоолошком контексту, мачка спада у ред домаћих животиња, сисара, са 

већим бројем врста Felis domestica из породице Felidae, у коју спадају и дивље 

мачке: лав, леопард, рис, тигар итд. Мачка је такође назив за разне врсте морских 

риба хрскавичњака из породице Scylidae из реда морских паса: мачка бледица, 

мала морска мачка – Scylium canicula, мачка мркуља – Scilium stelare, црноуска 

мачка – Pristurius melanostomus, белоокоа морска, зелена морска и риђа морска 

мачка, затим за разне расе мачака: ангорска, дивља, домаћа, египатска, китајска, 

либијска мачка, за неке врсте и родове мајмуна, као и за врсту вишегодишње биљке 

– жута мачка, из породице Linaria dalmatica. 

У фигуративном смислу, именица chat – мачка може означавати згодну, 

привлачну женску особу, крзно као део женске одеће, сидро, врсту покрета у плесу, 

врсту игре под називом „јурке“, назив инструмента, врсту бича итд. 

198

У наставку овога рада, у оквиру наведених подгрупа 347 , редослед израза дат 

је на следећи начин: прво су приказани изрази пронађени у књижевним делима и 

речницима, затим изрази пронађени у књижевним делима и, на крају, изрази 

пронађени у речницима. 

Приликом анализе, када је реч о типу структуре фразеологизама, коришћена 

је већ поменута подела Н. Крстића и В. Бардозија 348 . 



Acheter chat en poche 349 : купити мачку у џаку. 

Значење фразеологизма: купити, куповати нешто непознато, нешто што се не 

може претходно видети, проверити, проценити; упустити се у нешто неизвесно, 

ризично и непознато 350 . 

347 

348 

349 



Уп. F. Montreynaud и др., нав. дело, стр. 55. Именица poche – џеп некада је значила sac – 

врећа. Француски израз има облик и са глаголом vendre – продати: vendre chat en poche – продати 

мачку у џаку, на невиђено. De Lincy бележи и израз: folie est d’accepter chat en sac (= лудост је 

прихватити мачку у џаку), који датира из XVI века и забележен је у збирци под називом Adages 

françois, као и варијанту: c’est mal achat de chat en sac (= зло је куповина мачке у џаку). Уп. R. de 

Lincy, нав. дело, стр. 275. Да је овај израз архаичан, примећује се у одсуству детерминаната (le) 

chat, (la) poche. Ален Ре истиче да се овај фразем први пут појављује у текстовима око 1400. године 

и да на израз cat en sac наилазимо код Adam de la Halle. Исти израз, преведен са латинског, 

подвлачи Ре, постоји у италијанском, немачком и наводи да није у питању игра речи, осим ако 

страни изрази нису преведени са француског. Chat en poche јесте, такође, и назив једне Фејдове 

комедије, а каснија интерпретација лексеме chat као pseudo-gibier (=псеудодивљач) и лексеме 

poche као gibecière, carnassière (=ловачка торба), дала је у XIX веку фразем: acheter chat pour le 

lièvre (=купити мачку за зеца) у значењу: бити преварен приликом куповине неког производа. Уп. А. 

Rey, нав. дело, стр. 154. У српском језику, постоји и варијанта: риба се у води не погађа која има 

сличну семантичку, а различиту лексичку структуру и која је у ређој употреби. Уп. В. Караџић, нав. 


350 


199

Историјска белешка: фразем потиче из XVI века и од тада се званично 

употребљава у француском језику (De Lincy 1996: 275). 

1. Les filles qui se marient, achètent chat en sac (Montaigne 1967: 98). 

Девојке које се удају, купују мачку у џаку (Монтењ 1967: 105). 

Лексема chat – мачка у наведеном фразеологизму означава ризик. 

Глагол француског фразеологизма acheter – купити у презенту: les filles 

achètent chat en sac, у српском преводном еквиваленту остаје глагол купити, 

такође у презенту: девојке купују мачку у џаку. 


Јоuer au chat et à la souris avec qqn: играти се с ким као мачка с мишем 351 . 

Дослован превод: играти се мачке и миша с неким. 

Значење фразеологизма: игра, поигравање, борба и сл. некога ко је у великој 

предности, надмоћи, некога ко је много супериорнији, јачи, спремнији, са неким ко 

је инфериоран, слаб, подређен, немоћан 352 . 

Историјска белешка: израз датира из XVIII века и од тада се званично користи у 

француском језику (Rey, Chantreau 2006: 155). 

2. Le jeune Prince alors se jouerait de ma Мuse comme le chat de la souris (La Fontaine 

1989: 356). 

Млади Принц би се играо мојим песничким надахнућем као мачка с мишем 

(Лафонтен 2008: 40). 

Лексема chat – мачка у наведеном фразеолошком изразу носи следеће 

особине: спретност, лукавство, моћ. 

351 

Уп. Р. Обрадовић, Компаративна анализа идиоматских израза са лексемом мачка у 

српском и идиоматских израза са лексемом chat у француском језику, Зборник радова Филозофског 

факултета, књига 11, Косовска Митровица, 2001, стр. 40. 

352 


200

Глагол француског фразема jouer – играти који је у полазном језику у 

кондиционалу: le jeune Prince alors se jouerait de ma Мuse, у долазном језику, 

преведен је потенцијалом: млади принц би се играо мојим песничким 

надахнућем. 

Када је реч о типу структуре, фразеологизам спада у глаголске изразе. 


Grimper comme un chat: пењати се као мачка. 

Значење фразеологизма: бити спретан, хитар, вешт. 

Историјска белешка: израз је настао у XVI веку и користио се све до краја XVII 

века када је нестао из употребе (Rey 2006: 1647). 

1. Sortant de l’eau, roidement montait la montagne et descendait aussi franchement; 

grimpait aux arbres comme un chat, sautait de l’un à l’autre comme un écureuil, abatait 

les gros rameaux comme un Milon de Crotone (Rabеlais 1965: 213). 

Излазећи из воде брзо, пење се уз обалу и још брже спушта низ њу; пење се на дрво 

као мачак, скаче са дрвета на дрво као веверица, ломи огромне гране као нови 

Милон (Рабле 2000: 84). 

Chat – мачка у наведеном фразему поседује особине хитрине и окретности. 

Глагол француског фразеологизма grimper – верати се у имперфекту: il 

grimpait aux arbres comme un chat, у српском преводу, постаје глагол пењати се у 

презенту: вере се на дрво као мачак. 

Када је реч о типу структуре, фразем можемо сврстати у глаголске изразе. 

201


Être agile comme un chat: бити спретан као мачка 353 . 

Значење фразеологизма: бити живахних покрета. 


спретности. 

Именица chat – мачка у наведеном фразему поседује особине окретности и 


Être câlin, caressant comme un chat: 

а) бити умиљат као мачка 354 . 

б) умиљавати се као мачка. 

Значење фразеологизма: претерано се умиљавати, мазити. 

Историјска белешка: нема података о настанку датог израза. 

изразе. 

Лексема chat – мачка у датом изразу садржи особину умиљатости. 

Када је реч о типу структуре, фразеологизам можемо сврстати у глаголске 

Retomber comme un chat sur ses pattes 355 : дочекати се као мачка на ноге 356 . 

Дослован превод: поново пасти као мачка на своје шапе. 

Значење фразеологизма: извући се вешто из неповољне, безазлене ситуације. 

Историјска белешка: није забележено пореко приказаног фразема. 

353 

354 

355 

356 

Уп. Р. Обрадовић, нав. дело, стр. 40. 


Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 35. 

Уп. Б. Милосављевић, нав. дело, стр. 154. Р. Обрадовић пише да Le Petit Robert наводи и 

израз: retomber sur ses pieds comme un chat са значењем: se tirer adroitement d’affaire (=извући се 

вешто из нечега), док Драшковић даје само израз: retomber sur ses pattes – срећно се извући, 

дочекати се на ноге. Уп. Р. Обрадовић, нав. дело, стр. 41. 

202

Реч chat – мачка у наведеном фразеолошком изразу истиче следеће 

особине: способност, искуство. 

Према типу структуре, фразем спада у глаголске изразе. 

Se servir de la patte du chat pour tirer des marrons du feu 357 : мачијом шапом 

вадити кестење из ватре. 

Дослован превод: служити се мачијом шапом како би се извукло кестење из ватре. 

Значење фразеологизма: увући некога у невољу због личне користи. 

Историјска белешка: фразеологизам је настао 1640. године и први га је употребио 

Лафонтен у својој басни „ Мајмун и мачак“ (Rey 2006: 2148). 

Лексема chat – мачка у датом фразему осликава особину жртве. 


Vivre \ être \ s’entendre comme chien et chat 358 : 

а) живети као пас и мачка; 

б) пазити се као мачка и миш; 

в) пазити се као мачка и псето. 

Значење фразеологизма: бити у непријатељским односима. 

Историјска белешка: фразеологизам је у овом облику први пут забележен у 

Речнику Француске академије из 1835. године (De Lincy 1996: 277). 

357 

358 


Уп. R. de Lincy, нав. дело, стр. 277. De Lincy набраја још три фразема сличне лексичкосемантичке 

структуре: ami comme chien et chat (= пријатељ као пас и мачка), први пут забележен у 

Bovilli, Proverbes, XVI век); c’est belle bataille que de chiens et chats (= лепа борба паса и мачки), 

наведен у Adages françois XVI век; de chiens et chats la guerre est belle (= од паса и мачака рат је 

леп), помиње се у овом облику у Mimes de Baif, XVI век; qui vit comme chat et chien jamais n’a 

repos ni bien (= ко живи као мачка и пас никада нема одмора и добра). Уп. R. de Lincy, нав. дело, 

стр. 276. Осим наведених српских еквивалената, наилазимо и на израз: пазе се као со и око, који има 

различиту лексичку, а сличну семантичку структуру и који је у ређој употреби у српском језику. Уп. 

В. Караџић, нав. дело, стр. 227. 

203

Именица chat – мачка у датом изразу има особину жртве. 

У овом фразеолошком изразу, испред базне лексеме, уочавамо одсуство 

детерминанте, што је једна од главних карактеристика фразеолошких израза. 

Када је реч о типу структуре, француски фразеологизам и његови српски 

еквиваленти исказани су глаголским изразом. 

8.2. Изрази различите лексичке, а сличне семантичке структуре 


Écrire comme un chat 360 : сврачије ноге 361 . 

Дослован превод: писати као мачка. 

Значење фразеологизма: лош, рђав рукопис. 

Историјска белешка: фразеологизам је настао 1853. године и од тада се званично 

употребљава у француском језику (Rey 2006: 712). 

1. M. le Directeur me dit un jour que j'écrivais comme un chat, et cette comparaison, 

neuve pour moi, me donna un fou rire, qui s'affola encore de ce que M. le Directeur, 

pour me montrer comment on forme les lettres, prit ma plume, qui n'avait qu'un bec, et 

écrivit comme un chat et demi (France 1918: 250). 

Господин директор ми рече једног дана да имам сврачији рукопис, а то 

поређење, које је за мене било потпуно ново, грохотно ме је насмејало, а 

359 

360 

У овом делу рада нису пронађени изрази у књижевним делима. 

Уп. Р. Guiraud, Les locutions françaises, PUF, Paris, 1980, стр. 94. Гиро сматра да је слика 

коју евоцира претходни француски израз „настала због хомонимије или паронимије (делимичне 

хомонимије) између два глагола, који се, иначе, више не употребљавају у савременом француском 

језику: griffer – огребати и gréfer, grafer – писати, због чега глагол griffonner асоцира на „гребање 

ноктима, канџама“ и на „гребање шиљком за писање“. Гиро претпоставља да, из истих разлога, 

именица greffier, која у савременом француском језику значи писар, у модерном аргоу представља 

„име које се даје мачки“. Уп. Исто, стр. 94. Као израз сличне семантичке структуре, француски језик 

познаје и израз: pattes de mouche (= шапе мушице). 

361 


204

господин директор, да би ми показао како се обликују слова, узе моје перо и поче 

да шкраба (Франс 1958: 261). 

Лексема chat – мачка у датом изразу представља особину опасности и 

ризика. 

Глагол француског фразема écrire – писати у имперфекту: j'écrivais 

comme un chat, у српском преводу, постаје глагол имати у презенту: имам 

сврачији рукопис, с обзиром на то да је у француском језику реч о слагању 

времена. 

Када је реч о типу структуре, француски фразем је глаголски израз, док је 

његов српски еквивалент дат у облику именичке синтагме. 

Être fait comme les quatre chats: као да га је поплава избацила. 

Дослован превод: бити урађен као четири мачке. 

Значење фразеологизма: бити сав разбарушен, неприкладно одевен, обучен. 

Историјска белешка: нема етимолошких података о приказаном фразеологизму. 

2. J’aime mieux être dans ces bois, faite comme les quatre chats, que d’être à vitré avec 

l’aire d’une dame (M. De Sévigné 1675: 67). 

Боље ми је бити сама у свом свету, сва разбарушена, него да живим под 

стакленим звоном као права дама (Госпођа Де Севиње 1978: 73). 

Термин chat – мачка у датом фразеолошком изразу осликава: 

накострешеност. 

Глагол француског фразема être – бити у инфинитиву: ј’aime mieux être 

dans ces bois, faite comme les quatre chats, у српском преводу, остаје глагол бити у 

инфинитиву: боље ми је бити сама у свом свету, сва разбарушена... Приликом 

превођења фразеологизма на српски језик преводилац није узео одговарајући 


По типу структуре, фразеологизам чини део глаголских израза. 

205

Pas un chat 362 : нигде живе душе 363 . 

Дослован превод: нигде мачке. 

Значење фразеологизма: нема нигде никога. 

Историјска белешка: израз је настао 1835. године и од тада се званично користи у 


3. Pas un chat dans les rues du vilage. Tout le monde était à la grande messe (Daudet 

1981: 153). 

На улицама села није било ни мачке. Сав је свет био на служби (Доде 1981: 104). 

362 

Уп. А. Rey, S. Chantreau, нав. дело, стр. 156. Аутори наводе још два облика поменутог 

израза: ne pas voir quatre chats (= не видети четири мачке); il n’y pas un chat à fesser (= нема 

мачке за бичевање): la seconde jurait en phrases brèves, que la journée était perdue: on ne verrait pas 

quatre chats, on pouvait fermer les armoires et s’en aller. Уп. Е. Zola, La Terre, éd. Gallimard, Paris, 

1978, стр. 110. 

Превод: друга жена je укратко рекла да је читав дан изгубљен: нигде живе душе, могли 

смо комотно да затворимо ормар и да одемо. Уп. Е. Зола, Земља, Сељачка књига, Издавачко 

штампарско предузеће, Сарајево, 1953, стр. 115. 

Јe veux mourir si dans quatre ou cinq ans il y a un chat à fesser dans la célèbre impasse. Уп. D. 

Diderot, Le neuveu de Rameau, éd. Gallimard, Paris, 1978, стр. 482. 

Превод: Желим да умрем ако за четири или пет година буде бар нека жива душа у чувеној 

слепој улици. Уп. Д. Дидро, Рамоов нећак, Сељачка књига, Издавачко штампарско предузеће, 

Сарајево, 1978, стр. 398. 

Друга варијанта фразема почела је да се користи у XVIII веку. Израз: il n’y a avait que le 

chat (= билио је само мачке) у значењу: без сведока, без игде икога налазимо код Madame de 

Sévigné у њеним „Писмима“. 

363 

Уп. РМС, стр. 335. Лексичка подударност датог фразема у српском језику била би 

најадекватнија изразу: не видети беле мачке, који, пак, на семантичком плану, детерминише онога 

који не види добро, било да је слабовид, уморан или неиспаван, а рекло би се да се њиме може 

описати особа која је у толкој мери под туђим утицајем да нема своје мишљење, не гледа својим 

очима. Уп. Р. Обрадовић, нав. дело, стр. 41. У народном говору и општој жаргонској употреби 

значи: бити потпуно пијан, ошамућен. Уп. Д. Андрић, Двосмерни речник српског жаргона и 

жаргону сродних речи и израза, БИГЗ, Београд, 1976, стр. 104. 

206

4. Pourtant, pas un chat ne sortait de chez le patron. Enfin, un ouvrier parut, puis deux, 

puis trois; mais ceux-là, sans doute, étaient de bons zigs, qui rapportaient fidèlement leur 

prêt, car ils eurent un honchement de tête en apercevant les ombres rôdant devant 

l’atelier (Zola 1978: 475). 

Међутим, нико живи није излазио из радионице. Најзад се указа најпре један, а 

затим два, па три радника; али је, свакако, то била весела братија, јер су верно 

доставили своје. „Пажња!“, покретом главе чим су спазили како се неке прилике 

врзмају пред радионицом (Зола 1963: 422). 

Реч chat – мачка у приказаном фразеолошком изразу значи: тајанственост, 

опрез. 

У примеру под тачком три, француски фразем исказан је именичком 

синтагмом: pas un chat у оквиру номиналне реченице: pas un chat dans les rues du 

vilage, која у српском преводу постаје предикатска реченица са глаголом бити у 

перфекту: на улицама села није било ни мачке. У примеру под тачком четири, 

француски фразеологизам чини део предикатске реченице са глаголом sortir – 

изаћи у имперфекту: pas un chat ne sortait de chez le patron, који у преводу остаје 

глагол изаћи, али у перфекту: нико живи није излазио из радионице. 

По типу структуре, у примеру под тачком три, француски фразеологизам и 

његов српски семантички адекват исказани су именичком синтагмом, док је у 

примеру под тачком четири, српски семантички адекват придевска синтагма. 

Toilette de chat 364 : као мачка репом 365 . 

Дослован превод: мачија тоалета. 

Значење фразеологизма: почистити, умити се површно. 

Историјска белешка: није забележено порекло датог израза. 

364 

365 

Уп. А. Rey, S. Chantreau, нав. дело, стр. 153. 


207

5. Le soir, comme ils rentraient des champs, les parents trouvent le chat sur la margelle 

du puits où il était occupé à faire sa toilette (Aymé 1939: 11). 

Увече, када су се враћали са њиве, родитељи су угледали мачка како се на 

бунарској огради умива (Еме 1963: 11). 

Супстантив chat – мачка у приказаном изразу носи особине уредности, 

чистоте. Потребно је напоменути да је фразем дословно преведен на српски језик 

и да није узет одговарајући семантички еквивалент. 



Aller voir pêcher les chats 366 : ласно је луда преварити 367 . 

Дослован ропски превод: ићи гледати пецати мачке. 

Значење фразеологизма: лако се дати убедити, злоупотребити. 

Историјска белешка: није забележено када је приказани фразем настао и од када 

се користи у француском језику. 

Именица chat – мачка у датом фразеолошком изразу носи следеће особине: 

лаковерност и наивност. 

По типу структуре, француски фразеологизам је глаголски израз, а српски 

еквивалент проста реченица. 

366 

367 



208

Appeler un chat un chat 368 : рећи бобу: боб, а попу: поп 369 . 

Дослован превод: звати мачку мачка. 

Значење фразеологизма: говорити без устручавања; називати ствари правим 

именом, онакве какве јесу 370 . 

Историјска белешка: израз је настао у XVII веку и од тада се званично 

употребљава у француском језику (Rey, Chantreau 2007: 154). 

Лексема chat – мачка у датом фразему поседује особину довитљивости. 

По типу структуре, француски фразеологизам и његов српски семантички 

еквивалент јесу глаголски изрази. 

Avoir une mine de chat fâché 371 : 

а) бити љутит као пас у жежељу; 

б) бити љут као рис 372 . 

368 

Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 35. Бошко Милосављевић наводи још пет француских израза 

различите лексичке, а сличне семантичке структуре: ne pas y aller pour quatre chemins (= не ићи 

тамо за четири пута), sans mettre de gants (= без стављања рукавица), sans biaiser (= без 

кривудања), sans échappatoire (= без избегавања), sans faux-fuyants (= без скривене стазице). Уп. Б. 

Милосављевић, нав. дело, стр. 258. 

369 

370 


Уп. Б. Милосављевић, нав. дело, стр. 169. У вези са овим последњим изразом, Гиро пише 

да ј’appelle un chat un chat (= зовем мачку мачком), што значи: ја сам једноставан и непосредан, 

код мене нема прикривених мисли. Реч мачка употребљавам у правом значењу, а не у неком од 

двосмислених значења које се тој речи тако често придају“. Уп. Р. Guiraud, нав. дело, стр. 95. Према 

речима Алена Реа и Софи Шантро, коначну форму овог израза одредио је Никола Буало (Nicolas 

Boileau) својим чувеним стихом: ј’appelle un chat un chat et Rollet un fripon (= мачку зовем 

мачком, а Ролеа лупежом). Аутори такође подвлаче да се наведени фразеологизам може 

класификовати у вулгарни регистар због свога порекла: наиме, одговарајући израз на грчком и 

латинском за базну компоненту има лексему figue – смоква која, како они сматрају, има сексуалну 

вредност: appeler figues figues (= звати смокве смоквама). Овај израз је у француском језику 

прилагодио Рабле. Уп. А. Rey, S. Chantreau, нав. дело, стр. 154. 

371 

372 

Уп. Р. Guiraud, нав. дело, стр. 51. 


209

Дослован превод: имати изглед љуте мачке. 

Значење фразеологизма: изгледати бесно. 

Историјска белешка: нема података о пореклу датог фразеологизма. 

Термин chat – мачка у приказаном изразу карактерише се особинама 

раздражљивости и агресивности. 


Chat grillé 373 : 

а) кост и кожа 374 ; 

б) бити сух као печен зец 375 ; 

в) бити сух као биљка 376 . 

Дослован превод: печена мачка. 

Значење фразеологизма: слабуњаво, сићушно, мршаво дете. 

Историјска белешка: није забележено када је настао приказани израз и од када се 

званично употребљава у француском језику. 

Реч chat – мачка датом фразему поседује особину неухрањености. 

Када је реч о типу структуре, француски фразем: chat grillé, као и први 

српски семантички еквивалент: кост и кожа, дати су у виду именичке синтагме, 

док су други и трећи српски адеквати: бити сух као печен зец и бити сух као 

биљка глаголски изрази. 

373 

374 

375 

376 





210

Courir comme un chat maigre 377 : 

а) трчи што га ноге носе 378 ; 

б) летети као муња 379 . 

Дослован превод: трчати као мршава мачка. 

Значење фразеологизма: трчати врло брзо, свом снагом. 

Историјска белешка: нема етимолошких података о приказаном фразему. 

Термин chat – мачка у приказаном фразеологизму одликује се хитрином, 

брзином, агилношћу. 

Када је реч о типу структуре, фразеологизам спада у групу глаголских 

израза. 

Coûter le lard du chat: 

а) коштати ђаво и по; 

б) коштати као Светог Петра кајгана 380 . 

Дослован превод: коштати мачка сланине. 

Значење фразеологизма: папрено скупо. 

Историјска белешка: није познато порекло датог фразеологизма. 

Именица chat – мачка у наведеном фразеолошком изразу одликује се 

особином жртве. 


Dès que les chats seront chaussés 381 : први петлови 382 . 

Дослован превод: чим се мачке буду обуле. 

377 

378 

379 

380 




Наведени српски еквиваленти могу се често чути у српском говорном језику, али нису 

забележени ни у једном речнику (подвукао: Иван Јовановић). 

381 

382 



211

Значење фразеологизма: у рану зору, веома рано ујутру. 

Историјска белешка: нема података о настанку наведеног израза. 

Именица chat – мачка у наведеном фразеологизму осликава искуство. 

Када је реч о типу структуре, француски фразеолошки израз: dès que les 

chats seront chaussés јесте зависна реченица, док је његов српски еквивалент: први 

петлови исказан именичком синтагмом. 

Du pipi (de la pisse) de chat 383 : 

а) не вредети ни луле дувана 384 ; 

б) не вредети ни пет пара 385 . 

Дослован превод: мачија мокраћа. 

Значење фразеологизма: не вредети ништа, потпуно безвредна ствар. 

Историјска белешка: није познато када је дати фразем настао и од када се 


Термин chat – мачка у датом фразему садржи особину безвредности. 

По типу структуре, израз је у полазном језику предлошка конструкција, а у 

долазном језику глаголски израз. 

Étrangler le chat: гњавити мачиће 386 . 

Дослован превод: задавити мачку. 

Значење фразеологизма: фалширати у певању, немати дара за певање, лоше 

свирати неки инструмент. 

Историјска белешка: нема етимолошких података за наведени фразеолошки 

израз. 

383 

Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 36. Аутор истиче да наведени фразем може значити: бљутаво 

пиће, пиће лошег квалитета. Уп. Исто, стр. 36. 

384 

385 

386 




212

Супстантив chat – мачка у датом фразеологизму садржи особину жртве. 


Être аmoureuse comme une chatte 387 : бити заљубљен до ушију 388 . 

Дослован превод: бити заљубљен као мачка. 

Значење фразеологизма: претерано се заљубити. 

Историјска белешка: није забележено када је настао дати фразеологизам и од 

када је у употреби у француском језику. 

искуства. 

Лексема chat – мачка у приказаном фразеологизму садржи особину 

Фразем је, по типу структуре, глаголски израз. 

Être comme le chat qui chie dans la braise 389 : комедија ситуације. 

Дослован превод: бити као мачка која каки у пепелу. 

Значење фразеологизма: довођење личности у читав низ смешних и непријатних 

ситуација, услед неспоразума, сплетки итд 390 . 

Историјска белешка: нема етимолошких података о приказаном изразу. 

Лексема chat – мачка у датом фразему одликује се интелигентношћу. 

Према типу структуре, француски фразеологизам јесте глаголски израз, док 

је његов српски семантички еквивалент дат у виду именичке синтагме. 

Être gourmand comme un chat 391 : јести као мећава сијено и сламу 392 . 

Дослован превод: бити гурман као мачка. 

387 

388 

389 

390 

391 

392 







213

Значење фразеологизма: бити халапљив. 

Историјска белешка: нема подтатака о пореклу приказаног фразема. 

Супстантив chat – мачка у наведеном фразеолошком изразу поседује 

особине халапљивости и прождрљивости. 

Када је реч о типу структуре, француски фразеологизам и његов српски 

семантички еквивалент чине део глаголских израза. 

Être comme un chat 393 : 

а) бити лукаво као машче 394 ; 

б) није него 395 . 

Дослован превод: бити мачка. 

Значење фразеологизма: препредена, лукава особа. 

Историјска белешка: не зна се када је настао дати фразеолошки израз. 

Супстантив chat – мачка у наведеном фразеолошком изразу одликује се 

лукавством, спретношћу и препреденошћу. 


Être propre comme une écuelle à chat 396 : бити прљав као свиња. 

393 

Уп. Р. Vigerie, стр. 36. У речнику: Le Grand Robert électronique de la langue française 

постоји објашњење да наведени изарз, осим датих значења, представља ироничан одговор на 

извињење коме се не верује: ce n’est pas moi qui ai cassé ce vase! Non, c’est le chat (= нисам ја тај 

који је сломио ову вазу! Не, него мачка), односно, у нашем језику присутнији је израз: „не, него моја 

баба“, или, не, него мој деда (подвукао: Иван Јовановић). 

394 

Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 171. Вук Караџић појашњава да је мазга врло лукава и да се 

одједном окрене и хоће да убије човека ногама као псето кад мучки хоће да уједе. Уп. Исто, стр. 

171. 

395 

396 


Фразем је у XVII веку имао двоструко значење. Наиме, средином XVII века означавао је 

нешто што је веома чисто и уредно с обзиром на то да је мотивисан чистоћом и уредношћу мачке 

која брижљиво полиже и очисти своју зделу за храну. Крајем XVII века, фразеологизам је осликавао 

нешто што је нечисто и претерано прљаво зато што су људи сматрали да је посуда из које једу 

214

Дослован превод: бити чист као мачија здела. 

Значење фразеологизма: претерано се испрљати. 



Фразеологизам, на метафоричан начин, експлицира неуредност и 

запуштеност, а по типу структуре, фразем је глаголски израз. 

Jeter le chat aux jambes de quelqu’un 397 : бацати, подметати коме клипове под ноге. 

Дослован превод: бацити мачку некоме у ноге. 

Значење фразеологизма: ометати, спутавати кога у нечему; приписати 

одговорност (грешку) другоме. 

Историјска белешка: израз је у употреби од XV века (Rey, Chantreau 2007: 155). 

опасности. 

Супстантив chat – мачка у приказаном фразему поседује особине ризика и 

Фразем је, по типу структуре, глаголски израз. 

Lâcher la queue du chat: дрешити кесу 398 . 

Дослован превод: пустити мачији реп. 

Значење фразеологизма: бити први пут кум или кума. 

Историјска белешка: нема етимолошких података за приказан фразеологизам. 

животиње симбол нечистоће и прљавштине. Из тог разлога је наступила ремотивација фразема који 

се, и дан данас, употребљава у негативном контексту. 

397 

Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 35. Аутор сматра да би француски израз могао значити и 

„стварање неприлика, сваљивање кривице“, а мачка је у овом контексту симбол опасности. Некада 

је израз гласио: bailler le chat par les pattes (= предати мачку ухваћену за шапе), у значењу: 

представити некоме нешто, почев од најтежег. Ово би значење у српском језику било компатибилно 

са значењем израза: с неба, па у ребра и као гром из ведра неба. Уп. РМС, стр. 1147. 

398 

У српском говорном језику често наилазимо и на израз: куме, изгорети кеса, који није 

забележен ни у једном речнику (подвукао: Иван Јовановић). 

215

Лексема chat – мачка у датом фразему поседује особине упорности и 

издржљивости 

Када је реч о типу структуре, фразем спада у глаголске изразе. 

Mettre quelque chose dans l’oreille d’un chat 399 : слушати са пола ува 400 . 

Дослован превод: ставити нешто у мачије ухо. 

Значење фразеологизма: не слушати пажљиво, заборавити. 

Историјска белешка: фразеологизам датира из 1849. године и први пут је 

забележен у роману „La petite Fadette“ француске ауторке Жорж Санд (George 

Sand) (Rey, Chantreau 2007: 155). 

Реч chat – мачка у приказаном изразу одликује се незаинтересованошћу. 


Ressembler à un chat coiffé 401 : 

а) бити лијеп као лијеп на плоту, као блато којим је што улепљено 402 . 

б) бити лијеп као труд у по ноћи 403 . 

Дослован превод: личити на очешљану мачку. 

Значење фразеологизма: бити ружан. 

Историјска белешка: није забележено порекло датог фразема. 

жртве. 

Именица chat – мачка у наведеном фразеолошком изразу носи особину 

По типу структуре, фразеологизам припада глаголским изразима. 

399 

400 

Уп. А. Rey, S. Chantreau, нав. дело, стр. 155. 

Уп. Б. Милосављевић, нав. дело, стр. 258. Аутор бележи и израз: на једно уво уђе, на друго 

изађе. Уп. Исто, стр. 258. 

401 

402 

403 




216


8. 3. 1. Изрази пронађени у књижевним делима и речницима 

Aller comme un chat maigre. 

Дослован превод: чепати као мршава мачка. 

Значење фразеологизма: бити у пијаном стању. 

Историјска белешка: израз потиче из XVI века (Rey 2006: 713). 

1. Ce qu’ils firent volontier, et lui envoyèrent du meilleur de la ville, et bût assez bien; 

mais le pauvre Panurge en bût trop car il était eximé comme un haran saur: aussi allaitil 

du pied comme un chat maigre (Rabеlais 1964: 199). 

Учинише то радо и весело, послаше му најбоље што се у граду затекло, и он се 

напи доста. Али јадни Панургије, тај се напи јуначки, јер беше танак као сува 

харинга, а чепао је као мршава мачка (Рабле 2000: 211). 

Chat – мачка у датом фразему осликава неухрањености. 

Глагол француског фразеологизма aller – ићи у имперфекту: allait-il du pied 

comme un chat maigrе, у српском преводу постаје глагол чепати који је у перфекту 

и несвршеног је вида: чепао је као мршава мачка. Потребно је нагласити да је 

преводилац дословно превео наведени фразем будући да у нашем језику не постоји 

адекватан семантички еквивалент. 


Attacher un grelot au cou de chat 404 . 

Дослован превод: привезати мачки звончић за врат. 

Значење фразеологизма: изложити се великој опасности. 

404 

Као синоним наведеном фразеологизму, користи се пословица: personne ne veut attacher 

la sonette au cou du chat (= нико не жели привезати звончић мачки за врат). Уп. F. Montreynaud и 

др., нав. дело, стр. 55. 

217

Историјска белешка: фразем потиче из 1640. године и први га је забележио Уден 


2. Dès l’abord, leur doyen, personne forte prudente, 

Oppina qu’il fallait, et plus tôt que plus tard, 

Attacher un grelot au cou de Rodilard (La Fontaine 1989: 79). 

Њихов старешина који је био веома мудар 

Рече да треба што пре Сланинку 

привезати звончиће за врат (Лафонтен 2009: 78). 

У датом фразеологизму супстантив chat – мачка карактерише се опасношћу. 

Глагол француског фразема attacher – везати, привезати, прикачити у 

инфинитиву: leur doyen оppina qu’il fallait аttacher un grelot au cou de Rodilard, у 

српском преводу, остаје глагол привезати у инфинитиву: њихов старешина рече 

да треба Сланинку привезати звончиће за врат. Фразеологизам је дословно 

преведен на српски језик будући да у нашем језику није пронађен одговарајући 



Avoir d’autres chats à fouetter 405 . 

405 

Уп. A. Rey, S. Chantreau, нав. дело, стр. 154. Од овог фразема у XVII веку настала је и 

варијанта: il n’y a pas de quoi fouetter un chat (= нема због чега бичевати мачку). Аутори истичу да 

довођење у везу речи chat и fouetter у оквиру фразеологизама датира од раније, пошто је још у XVII 

веку постојао израз: une personne évéillée comme un chat qu’on fouette (= пробуђена особа као 

бичевана мачка). Глагол fouetter – бичевати, шибати, тврде аутори, није у потпуности еквивалент 

глаголу battre – тући, већ произилази од глагола foutre – гурнути, бацити (уосталом, глагол 

fouailler који значи fouetter и има исто порекло, променио је смисао и у жаргонском регистру, у 

XIX веку, добио сексуалну вредност, како подвлаче аутори, из истих формалних разлога). Уп. Исто, 

стр. 154. Још једна варијанта овог фразеологизма такође је заступљена, али се ретко користи: avoir 

d’autres chats à peigner (= имати других мачака за чешљање), који је настао под утицајем израза: 

peigner la girafe (= чешљати жирафу). 

218

Дослован превод: имати других мачака за бичевање. 

Значење фразеологизма: имати преча посла, имати важнијих ствари. 

Историјска белешка: фразем потиче из XVI века (Rey, Chantreau 2007: 154). 

3. Ce jour là, la mort était déjà venue plusieurs fois me demander 

Mais je lui avait fait dire que je n’étais pas là 

Car j’avais autres choses à faire que d’écouter 

D’autres chats à fouetter (Prévert 1963: 39). 

Тога дана, смрт је долазила више пута да ме тражи. 

Али, речено јој је да нисам ту 

Зато што сам заиста имао пречег посла 

него њу да слушам (Превер 2002: 237). 

4. Le dernier lien qui unissait les deux sœurs, toujours près de se rompre, renoué 

toujours, s'était tellement aminci à l'usure des querelles quotidiennes, qu'il cassa net, 

pour ne plus jamais se rattacher, et à l'occasion d'une bêtise où il n'y avait vraiment pas 

de quoi fouetter un chat (Zola 1953: 305). 

Јер се последња веза која је две сестре спајала, стално у опасности да се поново 

прекине и стално наново завезивана, била свакодневним свађама толико утањила, 

да је сада потпуно пукла, да се више никада не надовеже. Било је то поводом једне 

глупости, због које човек заиста не би имао оправдања да истуче мачку (Зола 

1953: 305) 406 . 

406 

У примеру под тачком четири, који је преузет из романа Земља Емила Золе, можемо 

констатовати да је израз: il n'y avait vraiment pas de quoi fouetter un chat дословно преведен: човек 

заиста не би имао оправдања да истуче мачку и да на семантичком плану звучи неразумљиво, што 

указује на непостојање одговарајућег семантичког еквивалента у српском језику. По свему судећи, 

постоји недостатак преводилачке вештине, знања и умећа, као и недовољно познавање духа народне 

мудрости француског и српског језика (подвукао: Иван Јовановић). 

219

Термин chat – мачка у приказаном изразу осликава особину жртве. 

У примеру под тачком три, глагол француског фразеологизма avoir –имати 

у имперфекту: j’avais autres choses à faire que d’écouter d’autres chats à fouetter, у 

српском преводу, остаје глагол имати у перфекту: зато што сам заиста имао 

пречег посла, него њу да слушам. У примеру под тачком четири, глагол avoir – 

имати у имперфекту у одричном облику: il n'y avait vraiment pas de quoi fouetter un 

chat, у српском преводу, остаје глагол имати, али у потенцијалу: човек заиста не 

би имао оправдања да истуче мачку. 


Avoir des yeux de chat 407 . 

Дослован превод: имати мачије очи. 

Значење фразеологизма: имати светле, сјајне очи; имати добар вид. 


5. Virginie devait jouir, car ses yeux de chat s’éclairèrent un instant d’étincelles jaunes, 

et elle regarda Lantier avec un sourire mince (Zola 1978: 441). 

Виржинија је сигурно осећала уживање, јер би јој из мачијих очију за тренутак 

блеснуле жуте варнице, док је на Лантија погледала неприметно смешкајући се 

(Зола 1963: 392). 

6. De temps en temps, un des buveurs regardait dans la rue et s'exclamait: Il fait noir 

comme dans un four – ou: Il faut être chat pour aller dans la rue sans lanterne à cette 

heure-ci! (Hugo 1995: 501) 

С времена на време, понеко од гостију би погледао на улицу и узвикивао: Ала је 

густа ноћ као тесто! Или: Треба бити мачка, па ићи улицом у ово доба (Иго 1978: 

107-108). 

407 


220

Лексема chat – мачка у наведеном фразему осликава добар вид и сјај. 

Потребно је нагласити да су у тачкама пет и шест фраземи дословно преведени на 

српски језик с обзиром на то да у језику доласка не постоје одговарајући 

семантички еквиваленти. 

Када је реч о типу структуре, фразеологизам је, у примеру под тачком пет, 

исказан именичком синтагмом, док је у примеру под тачком шест, дат у виду 

глаголског израза. 

Avoir une propreté de chat. 

Дослован превод: имати чистоћу мачке. 

Значење фразеологизма: бити претерано чист. 

Историјска белешка: израз је настао средином XIX века и од тада се званично 


7. Elle avait vingt – huit ans, elle passait pour les plus jolie femme du coron, brune, le 

front bas, les yeux grands, la bouche étroite; et coquette avec ça, d’une propreté de 

chatte, la gorge restée belle, car elle n’avait pas eu d’enfant (Zola 1978: 149). 

Она је имала двадесет осам година, важила је у колонији за лепу жену, црнка, 

ниска чела, крупних очију, малих уста, а поред тога, допадљива, мачије чистоће, с 

грудима које су остале лепе, пошто није имала деце (Зола 1964: 102). 

У приказаном изразу: d’une propreté de chatte лексема chat – мачка поседује 

следеће особине: уредност, чистоту. Фразеологизам је дословно превден на 

српски језик због непостојања адекватног семантичког еквивалента. 

Према типу структуре, фразем је исказан именичком синтагмом. 

Chat fourrré 408 . 

Дослован превод: одрапљена мачка. 

Значење фразеологизма: изрећи пресуду; судски чиновници; судија. 

408 


221

Историјска белешка: израз потиче и XVI века и први га је употребио Рабле у свом 

делу Гаргантуа и Пантагруел као слику лицемерне и притворне правде често 

оштрих канџи која живи од папира и жврљотина (Guiraud 1980: 102). 

8. Rapportons-nous à Raminagrobis. 

C’était un Chat vivant comme un dévot ermite 

Un chat faisant la chattemite 

Un saint homme de chat, bien fourré, gros et gras, 

Arbitre expert sur tous les cas. 

Jean Lapin pour juge l’agrée. 

Les voilà tous deux arrivés 

Devant sa majesté fourrée (La Fonatine 1989: 221). 

Пођимо код мачка да он лепо пресуди да се не бисмо више свађали. 

А тај мачак беше права цвећка: 

Преко главе је претурио стотину авантура, 

А посебно је био вичан да смота сваку жртву 

Кад их угледа још из далека мачак се облизну 

И поглади своје брке (Лафонтен 2009: 16). 

У приказаном фразеолошком изразу, именица chat – мачка представља 

особину интелигентности. 

Према типу структуре, француски фразем исказан је именичком синтагмом. 

Être au trépassement d’un chat. 

Дослован превод: бити на мачијој смрти. 

Значење фразеологизма: чинити се, изгледати, видети мутно, не видети ништа. 

Историјска белешка: нема података о пореклу датог фразеологизма. 

222

9. Eh! Lucas, ç’ai-je fait, je pense que voilà des hommes qui nagent là-bas. Voire, ce 

m’a-t-il fait, t’as été au trépassement d’un chat, t’as l’a vu trouble, t’as la barlue 

(Molière 1965: 367). 

Слушај, Лука, та све ми се к’о чини да то људи онде пливају, кажем ја. Пливају 

врага, вели он, то се теби само тако чини (Молијер 1960: 127). 

Реч chat – мачка се у датом изразу одликује следећим особинама : дремање, 

опуштеност. 

Глагол француског фразеологизма être – бити у перфекту (француски passé 

composé): t’as été au trépassement d’un chat, у српском преводу, постаје глагол 

чинити се у презенту: то се теби само тако чини. Фразем је на српски језик 

преведен на основу свог општег значења пошто у нашем језику није пронађен 



Être le chat à neuf queues 409 . 

Дослован превод: бити мачка са девет репова. 

Значење фразеологизма: бити страх и трепет. 

Историјска белешка: фразем потиче из 1845. године (Rey 2006: 713). 

10. C’est alors que se présenta un animal londonien 

Et parfait gentelman de Limenhouse sur les toits. 

Il était de passage et se présenta: „Je suis le chat à neuf queues, 

Je connais le travail“ (Prévert 1963: 40). 

Тада се појави једна лондонска животиња, 

Савршени џентлмен на крову Лименхауса. 

409 

Израз представља адаптацију енглеског израза: cat o’nine tails. Ради се о корбачу са девет 

кожних трака који се користио у енглеској морнарици за телесна кажњавања војника. Уп. Le Grand 

Robert électronique de la langue française 2008, уп. chat. 

223

Била је у пролазу и рече: Ја сам страх и трепет 

Ја познајем посао и могу вам помоћи (Превер 2002: 238). 

Термин chat – мачка у наведеном фразеологизму поседује особину моћи. 

Глагол француског израза être – бити у презенту: јe suis le chat à neuf queues, у 

српском преводу, остаје глагол бити у презенту: ја сам страх и трепет. Израз је 

на српски језик преведен на основу свог општег значења будући да у језику 

доласка нема одговарајућег семантичког еквивалента. 


8. 3. 2. Изрази пронађени у књижевним делима 

Se frotter comme les chats. 

Дослован превод: трљати се као мачке. 

Значење фразеологизма: бити привржен један другом, не одвајати се једно од 

другог. 

Историјска белешка: нема података о пореклу приказаног израза. 

1. Ils se frottent l’un contre l’autre toute la journée comme les chats qui cherchent et 

cultivent leur plaisir (Zola 1978: 342). 

Целог дана се нису одвајали једно од другог, као мачкови који проналазе и 

усавршавају своју игру (Зола 1963: 204). 

Супстантив chat – мачка у датом фразеолошком изразу носи следеће 

особине: верност, оданост, умиљавање. 

Глагол француског фразеологизма se frotter – трљати се, прибијати се у 

презенту: ils se frottent comme les chats, у српском преводу, постаје глагол не 

одвајати се у перфекту: целог дана се нису одвајали као мачкови. Фразем је 

дословно преведен на српски језик с обзиром на то да у српском језику није било 

одговарајућег семантичког еквивалента. 

Када је реч о типу структуре, фразем je глаголски израз. 

224

8. 3. 3. Изрази пронађени у речницима 

Avoir trop de chat à courir. 

Дослован превод: имати пуно мачака за којим се трчи. 

Значење фразеологизма: имати пуне руке посла 410 , радити више ствари у исто 

време. 

Историјска белешка: није познато порекло приказаног фразеолошког израза. 

Chat – мачка у приказаном фразеолошком изразу носи особине способности 

и сналажљивости. 

По типу структуре, фразем чини део глаголских израза. 

Avoir un chat dans la gorge 411 . 

Дослован превод: имати мачку у грлу. 

Значење фразеологизма: бити промукао. 

Историјска белешка: фразем потиче из 1835. године и од тада се званично 

употребљава у француском говорном језику (TLF 2005). 

Реч chat – мачка у датом фразему осликава ризик и опасност. 

Када је реч о типу структуре, фразем спада у групу глаголских израза. 

410 

411 


Уп. Исто, стр. 34. Фразеологизам се употребљава у разговорном језику, тачније у тзв. 

фамилијарном регистру и потиче од игре речи maton – мачка и maton – згрушано млеко, угрушак, 

па је le chat dans la gorge несумљиво секреција изазвана упалом слузокоже која зачепљује ждрело. 

Уп. Р. Guiraud, нав. дело, стр. 94. Аутор наводи да chat, marron, maton означавају све врсте 

угрушака и згрушавања. Радмила Обрадовић истиче да савремени француски речници не упућују на 

наведена значења прве две речи, а трећу реч уопште не наводе. Уп. Р. Обрадовић, нав. дело, стр. 45. 

Међутим, речници поупут Le Grand Robert électronique de la langue française, као и TLF упућују 

на сва три наведена значења: угрушак, згрушавање, колгулација (уп. chat, marron, maton). 

225

Avoir un oeil à la poêl et l’autre au chat 412 . 

Дослован превод: имати једно око на тигању, а друго на мачки. 

Значење фразеологизма: истовремено надгледати две ствари. 

Историјска белешка: не зна се када је настао приказани фразем и од када се 


израза. 

Лексема chat – мачка у датом фразеологизму има особину жртве. 


Couper un chat 413 . 

Дослован превод: исећи мачку. 

Значење фразеологизма: ушкопити, ујаловити; окресати изданке 414 . 


Именица chat – мачка у датом изразу поседује особину жртве. 


De la bouille pour les chats 415 . 

Дослован превод: каша за мачке. 

Значење фразеологизма: нејасан, неразумљив текст. 

Историјска белешка: фразеологизам је настао 1768. године и припада 

фамилијарном регистру (Rey 2006: 466). 

412 

413 

414 

415 


Уп. Le Petit Larousse illustré, нав. дело, стр. 260. 

Уп. В. Путанец, нав. дело, стр. 143. 

Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 35. Овај фигуративни израз доводи у везу chat и bouille не 

случајно, већ због тога што chas означава лепак од брашна и некувану кашу, тј. une bouille mal cuite 

(= лоше скувану кашу). Гиро сматра да наведени фразем означава упропашћен посао. Уп. Р. 

Guiraud, нав. дело, стр. 95. 

226

Супстантив chat – мачка у приказаном изразу осликава халапљивост. 

По типу структуре, израз је предлошка конструкција. 

Donner sa langue au chat 416 . 

Дослован превод: дати свој језик мачки. 

Значење фразеологизма: одустати, не умети даље. 

Историјска белешка: фразем је регионалног порекла, тачније из Бургоње и датира 

из XIX века (Rey, Chantreau 2007: 154). 

Лексема chat – мачка у датом изразу поседује особину прождрљивости. 

Према типу структуре, фразеологизам припада глаголским изразима. 

Еmporter le chat 417 . 

Дослован превод: понети мачку. 

Значење фразеологизма: отићи без збогом. 

Историјска белешка: фразем потиче с почетка XVII века и од тада се званично 


Лексема chat – мачка у датом изразу има особине дискретности и 

привржености. 

По типу структуре, фразем сврставамо у глаголске изразе. 

Entendre bien minon sans dire chat 418 . 

416 

Уп. А. Rey, S. Chantreau, нав. дело, стр. 154. Аутори такође наводе да се израз може срести 

и у облику: donner sa part au chat (= дати свој део мачки). 

417 

Ален Ре објашњава да израз значи: отићи, напустити неко место у тајности, а Патрисија 

Вижери додаје да је фразем некада значио отићи, а не платити и преселити се. Фразеологизам је 

алузија на дискретност мачке и на њену приврженост кући. Уп. А. Rey, S. Chantreau, нав. дело, стр. 

155. 

418 

Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 35. Игра речи са лексемом minon, алудирајући на реч minet 

(chat, chas) comprendre bien minet sans avoir besoin de dire chat. Реч chat (= разумети добро маче, 

а да нема потребе да се каже мачка), почев од XVI века, метафорично означава женски полни 

227

Дослован ропски превод: чути добро маца, без изговарања мачке. 

Значење фразеологизма: лако схватити, разумети. 

Историјска белешка: фразем је први пут забележен 1786. године у „Dictionnaire 

comique, satyrique, critique, burlesque, libre et proverbial“ (De Lincy 1996: 275). 

. 

Супстантив chat – мачка у приказаном фразеологизму карактерише се 

мудрошћу и интелигентношћу. 


Faire des mines de chattes 419 . 

Дослован превод: правити мачије покрете. 

Значење фразеологизма: претерано се умиљавати; цифрати се; мазити се (у циљу 

завођења) 420 . 

Историјска белешка: нема података о пореклу наведеног фразема. 

Именица chat – мачка у приказаном фразему поседује следеће особине: 

умиљавање и завођење. 

По типу структуре, фразем припада глаголским изразима. 

Jouer au chat perché. 

Дослован превод: играти се с мачком испруженом на грани. 

Значење фразеологизма: иде маца око тебе, пази да те не огребе (дечија игра) 421 . 

орган и ово се значење, како Гиро објашњава, употребљава за све називе мачака: mitouard, 

moniche, chagatte, a представља каламбур од chat, chas – иглене уши. Уп. Р. Guiraud, нав. дело, стр. 

95. Chas потиче од латинског capsus – ковчег, квадратић на дрвеној табли за игру дама (у 

старофранцуском chas је означавало део куће) да би се касније његово значење сузило на шупљина. 

Уп. Ј. Dubois и др., Dictionnaire étimologique, Le Robert, Paris, 2005, стр. 156. У савременом 

француском језику chas означава отвор кроз који пролази конац. Уп. R. Paul, Le Nouveau Petit 

Robert, dictionnaire alphabétique et analogique de la langue françaises, Le Robert, Paris, 2007 стр. 292. 

419 

Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 38. За наведени фразем ауторка наводи синонимни израз: faire 

la chatte mouillée (= начинити мокру мачку). 

420 

Уп. В. Путанец, нав. дело, стр. 543. 

228

Историјска белешка: израз је настао 1852. године и од тада се званично 

употребљава у француском језику (TLF 2005). 

Лексема chat – мачка у датом изразу представља опасност и ризик. 

Када је реч о типу структуре, фразем припада глаголским изразима. 

Laisser aller le chat au fromage 422 . 

Дослован превод: пустити мачку на сир. 

Значење фразеологизма: подати се неком; пасти неком у загрљај; слободно и тихо 

причати. 

Историјска белешка: фразеологизам потиче из XVI века и од тада се званично 

користи у француском језику (Rey, Chantreau 2007: 155). 

Именица chat – мачка у датом изразу одликује се упорношћу и опрезом. 

Када је реч о типу структуре, фразеологизам сврставамо у глаголске изразе. 

Mettre un bout au chat 423 . 

Дослован ропски превод: ставити један (неки) крај на мачку. 

Значење фразеологизма: одстранити део тела хирушким захватом. 

Историјска белешка: није познато када је настао приказани фразем. 

421 

422 

Уп. Le Grand Robert électronique de la langue française, 2008, уп. chat. 

Уп. A. Rey, S. Chantreau, нав. дело, стр. 155. Израз се односи на девојке које имају одређене 

љубавне склоности према мушкарцима. На пример у Валонији (Walonie), у случају да се младић не 

допадне девојци, она му, у знак подругивања, даје своју мачку како би он избројао све длаке на њој. 

У Клермон Ферану (Clermont Ferrand), поступак одбијања младића од стране девојака назива се chat 

– мачка. Оваква употреба лексеме chat доводи се у везу са њеном сексуалном симболиком, а такође 

се претпоставља да се ради о игри речи chat (мачка―длакава животиња) и речи chas (рупа на игли), 

што је резултат различитих народних обичаја и веровања. 

423 

Уп. www.culturechat.free.fr (Приступљено: 24. 01. 2013). Израз је карактеристичан за 

жаргонски и фамилијарни регистар. 

229

Лексема chat – мачка у наведеном фразему поседује особину жртве. 

Фразеологизам, по типу структуре, припада глаголским изразима. 

Musique de chat 424 . 

Дослован превод: мачија музика. 

Значење фразеологизма: крештава, нескладна, неуједначена музика. 

Историјска белешка: нема етимолошких података за дати израз. 

У наведеном фразеологизму, термин chat – мачка има особину 

раздражљивости. 

По типу структуре, израз је исказан именичком синтагмом. 

Payer en chats et en rats 425 . 

Дослован превод: платити мачкама и пацовима. 

Значење фразеологизма: платити лажним новцем. 

Историјска белешка: израз је забележио Антоан Фиртијер (Antoine Furetière) у 

XVII веку и од тада се званично користи у француском језику (Rey, Chantreau 2007: 

155) 

Лексема chat – мачка у неведеном фразеологизму осликава лукавство и 

препреденост. 


Passer sur quelque chose comme chat sur braise 426 . 

Дослован превод: прећи преко нечега као мачка преко жара. 

Значење фразеологизма: брзо прећи на ствар, на неку осетљиву тему. 

424 

425 


Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 155. Фиртијер сматра да пословица потиче од речи chas која 

је некада била назив за maison-кућа и од лексеме ras која је означавала champ-њива или јединствени 

посед на коме није било изграђених објеката. Дакле, човек који је плаћао своје дугове en chats et en 

rats, плаћао их је покретном или непокретном имовином чију је вредност процењивао сам, тако да 

је на тај начин продавац увек био на губитку. Уп.www.books.google.fr (Приступљено: 24. 01. 2013). 

426 


230

Историјска белешка: нема података о пореклу датог фразема. 

Chat – мачка у наведеном изразу садржи особине спретности и брзине. 


Un oiseau pour le chat (être) 427 . 

Дослован превод: птица за мачку (бити). 

Значење фразеологизма: бити лак плен. 

Историјска белешка: нису наведени подаци о настанку и почетку употребе датог 

израза. 

Реч chat – мачка у датом фразему носи следеће особине: хитрина, 

спретност, окретност и способност. 

По типу структуре, фразеологизам припада именичким синтагмама. 

Une chatte blanche 428 . 

Дослован превод: бела мачка. 

Значење фразеологизма: права чистуница. 


Термин chat – мачка у приказаном изразу садржи особину чистоте. 

По типу структуре, фразеологизам је исказан у виду именичке синтагме. 

427 

428 

Уп. www.culturechat.free.fr (Приступљено: 24. 01. 2013). 


231

У овом делу рада укупно је пронађенo 56 фразеологизама са лексемом chat – 

мачка, од којих 8 припадају изразима сличне лексичко-семантичке структуре, 

што представља 14,29℅ од укупног броја свих фразема са овом именицом. 22 

фразема (39,28%) припадају изразима различите лексичке, а сличне семантичке 

структуре, док 26 израза (46,43%) немају свој еквивалент у српском језику. 

Изрази сличне лексичке, а различите семантичке структуре нису пронађени. 

На основу добијених резултата, највећи број израза нема свој еквивалент у 

српском језику. 


chat – мачка, 7 израза припадају именичким синтагмама (le pipi de chat), 47 

фразеологизама чине део глаголских израза (ressembler à un chat coiffé), 1 

фразеологизам чини део зависних реченица (dès que les chats seront chausses), док 

1 фразем припада предлошким конструкцијама (de la bouille pour les chats). 

Када је реч о типу структуре српских еквивалената (42), 5 семантичких 

еквивалента припадају именичким синтагмама (први петлови), 1 семантички 

адекват чини део придевских синтагми (нико живи), 35 фразеологизама чине део 

глаголских израза (бити окретан као мачка), 1 српски семантички адекват исказан 

је у виду просте реченице (ласно је луда преварити). 

Табела 1. Приказ типа структуре француских фразеологизама са лексемом chat 

– мачка и њихових српских еквивалената 


именичке синтагме 7 (12,51℅) именичке синтагме 5 (11,90℅) 

придевске синтагме / придевске синтагме 1 (2,38℅) 

предлошке конструкције 1 (1,78℅) предлошко-падежне 

конструкције 

зависне реченице 1 (1,78℅) зависне реченице / 


/ / предикатске реченице 1 (2,38℅) 

/ 

232

На основу урађене анализе, такође је утврђено да у француском језику 

постоји велики број речи из разговорног језика и жаргона које имају исто значење 

као лексема мачка, али које то значење попримају у одређеном, врло специфичном 

контексту (minet, minette, mimi, mimine, matou, mistigri, Raminagrobis, Raton, 

Rodilard, Mitis, Grippeminault). У српском језику, на основу пронађених 

еквивалентних израза, поред именице мачка, користе се још и именице: мишомор, 

Сланинко, Марко, али и: гребан, гребач, котар, котор, котара, котка, малкало, 

које су типичне за жаргонски регистар. 

Ова анализа показала је да су особине жртве (s’entendre comme chien et 

chat – слагати се као пас и мачка), спретности, лукавства, моћи (jouer au chat et 

à la souris – играти се с ким као мачка с мишем), ризика (acheter chat en poche – 

мачка се у врећи не купује), способности, хитрине, окретности (retomber comme 

un chat sur ses pattes – дочекати се као мачка на ноге), уредности, чистоте (faire 

une toilette de chat – као мачка репом), умиљавања (être câlin comme le chat – 

умиљавати се као мачка), искуства (dès que les chats seront chaussés – први 

петлови), брзина (passer sur qqch comme un chat sur la braise – брзо прећи на неку 

ствар), прождрљивост и халапљивост (être gourmand comme le chat – бити 

халапљив као мачка) јесу најфреквентније особине лексеме chat – мачка у 

приказаним фразеолошким изразима, док су особине неухрањености (aller comme 

un chat maigre – чепати као мршава мачка), лаковерности, наивности (aller voir 

pêcher les chats – ласно је луда преварити), безвредности (du pipi de chat – не 

вреди ни луле дувана), дремања, опуштености (être au trépassement d’un chat – 

чинити се, изгледати), накострешености (fait comme les quatre chats – 

неприкладно обучен, одевен, недотеран), незаинтересованости (mettre quelque 

chose dans l’oreille d’un chat – на једно уво уђе, на друго изађе), верности, 

оданости, привржености (se frotter comme les chats – прибијати се једно уз друго 

као мачке), интелигентности (chat fourré – судски чиновници) итд. најмање 

фреквентне особине које смо пронашли у датим фразеолошким изразима са 

именицом chat – мачка. 

233

Табела 2. Приказ фреквентности збира особина лексеме chat-мачка у 

францусским фразеологизмима и њиховим српским еквивалентима 




2. спретност 5 


4. ризик 5 


6. способност 3 

7. хитрина 3 

8. окретност 3 

9. уредност 3 

10. чистота 3 

11. умиљавање 3 


13. брзина 2 

14. прождрљивост 2 

15. моћ 2 

16. раздражљивост 2 

17. неухрањеност 2 

18. опрез 2 

19. интелигентност 2 

20. халапљивост 2 

21. издржљивост 1 

22. завођење 1 

23. агилност 1 

24. довитљивост 1 

25. сналажљивост 1 





30. тајновитост 1 

31. дремање 1 


33. накострешеност 1 


35. мудрост 1 

36. незаинтересованост 1 


38. оданост 1 

234

IX. ФРАНЦУСКЕ И СРПСКЕ ПОСЛОВИЦЕ СА ЛЕКСЕМОМ 

CHAT – МАЧКА 

У овом поглављу, у оквиру наведених подгрупа 429 , редослед пословица је 

дат на следећи начин: прво су приказане пословице пронађене у књижевним 

делима и речницима, затим пословице пронађене у књижевним делима и, на крају, 


Приликом наше анализе, када је реч у типу структуре, служили смо се већ 

поменутом поделом пословица на просте и сложене реченице 430 , а утврђена је и 

трећа подела пословица на реченице које су исказане глаголом у личном 

глаголском облику и инфинитивном конструкцијом 431 . 



Absent le chat, les souris dansent 433 : 

429 

430 

431 

432 

Видети стр. 10. 



У овом потпоглављу нису пронађене пословице које се истовремено јављају у књижевним 

делима и речницима, као ни оне пословице које се појављују само у књижевним делима. 

433 

Уп. R. de Lincy, нав. дело, стр. 274. У француском језику наилазимо на следеће варијанте 

ове пословице: quand le chat n’est pas là, les souris dansent (= када мачка није ту, мишеви играју), 

là où le chat n’est, souris y révèle (= тамо где мачке није, миш се открива), quand le chat est hors la 

maison, souris et rats ont leurs saison (= када је мачка ван куће, сезона је мишева и пацова). 

Милосављевић наводи и пети израз (Милосављевић је употребио погрешан термин, што ћемо 

објаснити у наставку): voyage de maîtres, noce de valets (= путовање домаћинима, свадба слугама) 

(Уп. Б. Милосављевић, нав. дело, стр. 153), који, пак, Драшковић убраја у пословице, и то с правом, 

с обзиром на то да је реч о пословици, која је на основу синтаксичких критеријума устројена у 

облику номиналне реченице исказане двема именичким синтагмама. Драшковић такође даје облик 

са именицом noce у плуралу, а њој, по смислу, блиску наводи нашу пословицу: кад од куће маца 

235

а) ђе није мачке, ту и миши коле воде; 

б) ђе није мачке, ту су и миши господари 434 . 

Дослован превод: одсутна мачка, мишеви играју. 

Значење пословице: у недостатку власти и контроле влада општи хаос, свако ради 

шта хоће. 

Историјска белешка: паремију је први пут забележио Баиф у XVI веку и од тада се 

званично употребљава у француском језику (De Lincy 1996: 274). 

Лексема chat – мачка у приказаној пословици осликава особину искуства. 

По типу структуре, француска паремија: absent le chat, les souris dansent 

јесте проста предикатска реченица. Српски еквиваленти су сложене реченице у 

оквиру којих имамо зависну месну реченицу: ђе није мачке и главну реченицу: 

ту и миши коле воде/ту су и миши господари. 

Jeu de chat, larmes des souris 435 : мачки је до игре, мишу је до плача 436 . 

Дослован превод: мачија игра, мишије сузе. 

оде, тад мишеви коло воде (Уп. В. Драшковић, нав. дело, стр. 233), која представља незнатно 

проширену и римовану верзију горе наведене наше паремије. 

434 

Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 99. Аутор наводи и пословицу: ђе није паса, ту вуци урличу, 

која има различиту лексичку, а сличну семантичку структуру. Уп. Исто, стр. 99. 

435 

Наведена пословица, коју чине две номиналне групе у напоредном односу, припада већ 

поменутим реченицама без исказаног глагола, које P. Le Goffic назива још и атрибутивним 

номиналним реченицама. Уп. P. Le Goffic, нав. дело, стр. 508-509. Специфичност дате пословице 

огледа се у томе што њени чланови, кроз бинарну симетричну структуру, исказују импликативни 

однос. Одвојен ритмичком цезуром због изостављања глаголског облика, први део пословице 

аутоматски имплицира други део. Уп. F. Montreynaud и др., стр. 8-18. 

436 

Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 174. Радмила Обрадовић наводи да наша пословица познаје 

и римовану варијанту: мачки до играња, мишу до плакања. Као што се може закључити, француска 

пословица је елиптичнија и заснована је на контрасту две слике које су у узрочно-последичној вези 

Уп. Р. Обрадовић, нав. дело, стр. 40. Милосављевић наводи још две паремије које су по значењу 

исте са наведеном пословицом, али су другачије лексичке структуре: la vie du loup est la mort du 

mouton (= живот вука је смрт овци); les joies de l’homme puissant sont les larmes du pauvres (= 

радовања богатог човека јесу сузе сиромашнима). Уп. Б. Милосављевић 1994, нав. дело, стр. 153. 

236

Значење пословице: кад је једном лепо, другоме је тужно. 


Реч chat – мачка у датој паремији поседује особину моћи. 

По типу структуре, француска пословица: jeu de chat, larmes des souris 

исказана је номиналном реченицом, док је српски еквивалент: мачки је до игре, 

мишу је до плача сложена реченица коју чине две независне реченице без 

координатора. 

Le petit chat sait très bien qui a mangé de la viande: појела маца 437 . 

Дослован превод: мала мачка зна веома добро ко је појео месо. 

Значење пословице: „појела маца“ се каже кад се константује да нечега нема, а 

мислило се, очекивало да тога има 438 . 

Историјска белешка: нема етимолошких података о приказаној пословици. 

Именица chat – мачка у датој паремији поседује особине мудрости. 

По типу структуре, француска пословица јесте сложена реченица у оквиру 

које имамо главну реченицу: le petit chat sait très bien и зависну релативну 

реченицу: qui a mangé de la viande. Српски адекват: појела маца исказан је 

простом предикатском реченицом. 

437 

Уп. Б. Милосављевић, нав. дело, стр. 152. Ову француску пословицу, коју наводи 

Милосављевић, не налазимо ни у једном француском речнику нити у збиркама пословица. 

Милосављевић сматра да се наша пословица може употребити у значењу француских фразема: s’en 

aller en eau de boudin (= отићи у воду од крвавице) и ni vu ni connu je t’embrouille (= ни видео ни 

познао збуњујем те). Уп. Б. Милосављевић, нав. дело, стр. 152. Прва паремија није наведена код 

Драшковића, а према Le Petit Robert, може да се употреби када се говори о нечему добро почетом 

што на крају пропада. Другу пословицу Драшковић даје у облику: ni vu ni connu и наводи да значи 

ни чуо ни видео, сасвим непознато, док се у Le Petit Robert-у иста парафразира са: sans que 

personne en sache rien (= а да нико о томе не зна ништа). Уп. Le Petit Robert, нав. дело, стр. 2120. 

438 


237

Qui naquit chat court après les rats (souris) 439 : 

а) што маца окоти, све мише лови; 

б) што мачка коти, све мише лови 440 . 

Дослован превод: кога мачка роди, трчи за мишевима. 

Значење пословице: урођене особине не могу се искоренити. 

Историјска белешка: паремија потиче из 1842. године, а први ју је забележио 

Китар (Quittard) (Montreynaud 2006: 54). 

Супстантив chat – мачка у приказаној пословици карактерише се особинама 

агилности, спретности и хитрости. 

Када је реч о типу структуре, француска паремија и њени српски 

еквиваленти исказани су сложеним реченицама. У првом делу француске паремије, 

релативна реченица: qui naquit chat налази се у функцији субјекта, док односне 

реченице у српским еквивалентима: што маца окоти/што мачка коти имају 

функцију субјекта. 

Qui ne nourrit pas le chat, nourrit le rat 441 : ко не храни мачку, храни мише 442 . 

Дослован превод: ко не храни мачку, храни миша. 

439 

Уп. J.–Y. Dournon, нав. дело, стр. 84. Француска пословица познаје и другу варијанту: ce 

qui naît de la chatte attrape les souris (= оно што се роди од мачке хвата мишеве). У првој 

варијанти пословица је римована и дословно значи: што се роди као мачка, јури пацове, док је 

друга варијанта, по лексичкој структури, ближа нашој паремији и у њој се употребљава именица 

chatte, која означава женку ове животињске врсте, као и именица: souris – миш у плуралу. Уп. Р. 

Обрадовић, нав. дело, стр. 40. У истом значењу, у француском језику, употребљава се и пословица: 

bon chien chasse de race (= добар пас расно лови) и qui naît poule aime à gratter (= кога кокошка 

роди воли да чепрља), које Милосављевић наводи као семантички еквивалент нашој паремији. De 

Lincy бележи варијанту: chat et chaton chassent le raton (= мачка и маче лове пацовчића). Уп. R. de 

Lincy, нав. дело, стр. 273. 

440 

441 


Уп. F. Montreynaud и др., стр. 55. Радмила Обрадовић истиче да је наша пословица 

уопштенија јер се њоме каже: ко на једноме уштеди, на другоме изгуби, а француском да: слуге 

поткрадају господаре који их слабо плаћају. Уп. Р. Обрадовић, нав. дело, стр. 41. 

442 


238

Значење пословице: желећи да избегнемо мању штету, ризикујемо да учинимо још 

већу. 

Историјска белешка: нема података о томе када је настала дата паремија и од 

када се званично користи. 

Именица chat – мачка у приказаној пословици представља особину жртве. 

По типу структуре, и француска и српска паремија дате су у виду сложене 

реченице. У њеном првом делу релативна реченица: qui ne nourrit pas le chat-ко не 

храни мачку налази се у функцији субјекта. 



9.2.1. Пословице пронађене у књижевним делима и речницима 

La nuit, tous les chats sont gris 444 : 

а) свака крава ноћом црна 445 ; 

б) не види се из авиона 446 . 

Дослован превод: ноћу су све мачке сиве. 

443 


структуре као ни пословице које немају свој еквивалент у српском језику. 

444 

Уп. J.–Y. Dournon, нав. дело, стр. 83. Аутор наводи да се, као семантички еквивалент, може 

употребити и пословица: à la chandelle, la chèvre semble demoiselle. Ален Ре објашњава да 

пословица значи да се лако помешају ствари и људи када је мрак, а да у пренесеном значењу све 

личи једно на друго у недостатку начина за прављењем разлике и дубље анализе. Уп. А. Rey, S. 

Chantrеau, нав. дело, стр. 156. 

445 

Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 250. У српском преводном еквиваленту уочавамо да је 

паремија дословно преведена, да није узет одговарајући српски еквивалент. Разлог за такав 

преводилачки подухват, највероватније, лежи у чињеници да се „унутрашња форма“ пословице, која 

се не осећа у „живом разговору“, у датом примеру актуaлизује и постаје веома важна. Због тога се 

намеће закључак да је преводилац, дословце, преводећи, покушавао да сачува ритам, мелодију, 

риму и „слику“ француске пословице иако је најбоље решење било превести је српском паремијом 

(подвукао: Иван Јовановић). 

446 


239

Значење пословице: неупадљива појединост није важна. 

Историјска белешка: паремија датира из 1585. године, а први ју је забележио 

Шолијер (Cholière) (Rey, Chantreau 2007: 156). 

1. Veux-tu ma Rosinette, 

Faire emplette du roi des maris? 

Je ne suis point Tircis 

Mais la nuit, dans l’ombre, 

Je vеux encore mon prix 

Et quand il fait sombre 

Les plus beaux chats sont gris (Beaumarchais 1999: 102). 

Хоћеш ли, Розинетице, да купиш 

Намирнице за свог човека? 

Ја нисам сила нека; 

Али у ноћној тмини 

Нисам на одмет, не. 

А знаш у помрачини 

Мачке су сиве све (Бомарше 1954: 104). 

Именица chat – мачка у датој пословици осликава помешаност и сличност. 

По типу структуре, француска пословица исказана је сложеном реченицом у 

којој је прва реченица: quand il fait sombre зависна временска реченица, а друга 

реченица: les plus beaux chats sont gris главна реченица. У српском језику 

француска пословица је преведена сложеном реченицом са глаголом знати у 

другом лицу једнине презента: знаш и изричном асиндетском реченицом 447 : мачке 

су сиве све. 

447 

Изричне зависне асиндетске реченице су реченице које нису обележене никаквим везником 

и које се могу заменити реченицама са везницима: помислили су: сад ће потонути→помислили су да 

ће сад потонути. Уп. Ж. Станојчић, Граматика српског књижевног језика, Креативни центар, 

Београд, 2010, стр. 401. 

240


A bon chat, bon rat 449 : 

а) добар напад, али и одбрана 450 ; 

б) ударио јунак на јунака 451 ; 

в) доћ’ ће коса до бруса 452 ; 

г) намерила се коса на брус 453 ; 

д) ударила сила на бјеса; 

ђ) ударила лима на ацал 454 ; 

е) ударио тук на лук 455 . 

Дослован превод: доброј мачки, добар пацов. 

Значење пословице: равноправна борба. 

Историјска белешка: пословица потиче из XVI века и први ју је записао Шолијер 

(Rey, Chantreau 2007: 155). 

Термин chat – мачка у датој пословици поседује особине спретности, 

агилности и брзине. 

По типу структуре, француска пословица: à bon chat, bon rat и први српски 

семантички еквивалент: добар напад, али и одбрана исказани су номиналном 

реченицом, с тим што су елементи номиналне реченице у српском примеру 

448 

449 

У овом потпоглављу нису пронађене пословице које се појављују у књижевним делима. 

Уп. R. de Lincy, нав. дело, стр. 274. Као варијанта наведене пословице, користи се и 

пословица: à bon assailleur bon défendeur (= добром нападачу, добар бранилац). Уп. А. Rey, S. 

Chantreаu, нав. дело, стр. 155. Вижери наводи паремију која представља антоним датој пословици: à 

mauvais rat, mauvais chat (= лошем пацову, лоша мачка ). Уп. Р. Vigerie, стр. 36. 

450 

451 

452 

453 

454 

455 







241

координисани супротним везником али. Остале српске пословице дате су у облику 

просте предикатске реченице. 

A chat lêcheur bat-on souvent la gueule 456 : коме се мачка умиљава, њега и огребе 457 . 

Дослован превод: мачку која се умиљава, ударамо ли често у вилицу? 

Значење пословице: опасност вреба од онога од кога се најмање надаш. 

Историјска белешка: паремија је настала у XV веку, али не постоје подаци од када 

се званично користи у француском језику (De Lincy 1996: 274). 

Именица chat – мачка у наведеној паремији садржи особине подлости и 

препредености. 

Према типу структуре, француска пословица: à chat lêcheur bat-on souvent 

la gueule исказана је простом предикатском реченицом. Српска пословица 

организована је на другачији начин. Реч је о сложеној реченици у оквиру које 

имамо релативну реченицу: коме се мачка умиљава и реченицу са личном 

заменицом њега у акузативу која се налази у функцији директног објекта и глагол 

огребати у трећем лицу једнине презента: огребе. 

A laide chatte, beaux minous 458 : од плашљива ждребета, много пута добар коњ 

изиђе 459 . 

Дослован превод: ружној мачки, лепи мачићи. 

Значење пословице: физички изглед и карактерне особине нису пресудне за 

постизање добрих резултата. 

Историјска белешка: нема етимолошких података за наведену пословицу. 

456 

457 

458 

459 

Уп. R. de Lincy, нав. дело, стр. 274. 



Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 219. ` 

242

Chat – мачка у приказаној паремији поседује особину искуства. 

По типу структуре, француска паремија: à laide chatte, beaux minous је 

номинална реченица, а њен српски семантички еквивалент: од плашљива 

ждребета, много пута добар коњ изиђе проста предикатска реченица. 

A tard se repend le rat quand par le cou le tient le chat 460 : залуду ми је бисер кад ми 

врат откида 461 . 

Дослован превод: касно је пацову да се пруља када га мачка држи за врат. 

Значење пословице: искуством се све постиже. 

Историјска белешка: паремија је настала у XVI веку, а први ју је записао Габријел 

Мерије у свом делу под називом „Trésor des Sentences“ (De Lincy 1996: 274). 

Chat – мачка у наведеној пословици осликава спретност и надмоћ. 


главна реченица: à tard se repend le rat и зависна временска реченица: quand par le 

cou le tient le chat. Српска пословица, као и француска, организована је на исти 

начин. Прва реченица: залуду ми је бисер јесте главна реченица, а реченица: кад 

ми врат откида зависна темпорална реченица. 

A vieux chat, jeune souris 462 : 

а) млад војак, стар просјак; 

б) млад делија, стар просјак; 

в) млад мрнар, стар просјак 463 . 

Дослован превод: старој мачки, млад миш. 

Значење пословице: искуством се постижу врхунски резултати. 


460 

461 

462 

463 





243

Лексема chat – мачка у приказаној паремији носи особину искуства. 

Када је реч о типу структуре, француска паремија: à vieux chat, jeune souris 

и њени српски семантички еквиваленти дати су у виду номиналне реченице. 

Bien sait le chat quel barbe il lèche 464 : зна он куд се опасује 465 . 

Дослован превод: добро зна мачка чију браду лиже. 

Значење пословице: лукав човек је увек на опрезу. 

Историјска белешка: паремије датира из XIII века, али нема података о томе 

када је почела званично да се употребљава у француском језику. 

Супстантив chat – мачка у датој пословици осликава следећи збир особина: 

лукавство, опрез. 

Према типу структуре, француска паремија јесте сложена реченица. 

Састављена је од двеју реченица: главне: bien sait le chat и зависне релативне 

реченице: quel barbe il lèche. Српска пословица, такође, је сложена реченица у којој 

је прва реченица: зна он главна реченица, а друга реченица: куд се опасује зависна 

изрична реченица у функцији објекта. 

C’est aujourd’hui jeûne, dit le chat en voyant lard qui ne peut atteindre 466 : кисело 

грожђе не ваља, трну зуби од њега 467 . 

Дослован превод: „Данас је пост“, рече мачка, гледајући сланину коју не може да 

дохвати. 

Значење пословице: услед немоћи да уради неку ствар, човек је куди. 

Историјска белешка: пословица потиче из турског језика, али нема података о 

томе када је званично ушла у француски језик и почела да се користи (Maloux 

2006: 128). 

464 

465 

466 

467 





244

Именица chat – мачка у приказаној паремији носи особину неискуства. 

По типу структуре, француска пословица је сложена реченица дата у 

облику управног говора. Њен српски семантички еквивалент: кисело грожђе не 

ваља, трну зуби од њега, такође, је сложена реченица чији делови стоје у 

напоредном односу без координатора. 

C’est quand le chat est repu qu’ il dit que le derrière de la souris pue 468 : ситу трбуху 

и добар хљеб није угодан 469 . 

Дослован превод: кад је мачка сита, тада каже да задњи део миша смрди. 

Значење пословице: кад је човек сит, тада му храна не ваља. 

Историјска белешка: није познато када је настала наведена паремија. 

Именица chat – мачка у наведеној пословици има особину искуства. 

Према типу структуре, француска пословица исказана је сложеном 

реченицом чији су елементи наглашени презентативом c’est...que 470 . Српска 

паремија: ситу трбуху и добар хљеб није угодан исказана је простом 

предикатском реченицом. Француску пословицу, за разлику од српске, 

карактерише рима. 

468 

469 

470 



Према Бешерелу (Bescherelle), наглашавање или анфаза има за циљ да један део реченице 

истакне на посебан и неочекиван начин. У једној реченици наглашавају се речи, групе речи и 

зависне реченице без обзира на функцију коју врше. Анфаза се може добити на следећи начин: а) 

стављањем неког реченичног дела у неуобичајен положај: il a quitté la réunion parce qu’ il était vexé. 

Parce qu’il était vexé, il a quitté la réunion, б) коришћењем посебних средстава наглашавања: 

c’est...qui, c’est...que: Le chien a volé le reste de gigot. C’est le chien qui a volé le reste de gigot , в) 

појачавањем наглашеног дела заменицом: je n’ai pas vu tes chaussures. Tes chaussures, je ne les ai 

pas vues. Уп. Bescherelle, La grammaire pour tous, Hatier, Paris, 1990, стр. 170-174. 

245

Chat échaudé craint l’eau froide 471 : 

а) кога змија уједе, и гуштера се плаши; 

б) жежен кашу хлади 472 ; 

в) ко се један пут ожеже, и на хладно пуше 473 ; 

г) кога су змије клале, и гуштера се боји 474 . 

Дослован превод: попарена мачка се боји хладне воде. 

Значење пословице: услед доживљеног негативног искуства, човек је увек на 

опрезу. 

Историјска белешка: пословица води порекло из XIII века (Montreynaud 2006: 55). 

Термин chat – мачка у датој пословици значи: опрез, искуство. 

По типу структуре, француска паремија: chat échaudé craint l’eau froide дата 

је у облику просте предикатске реченице. Прва, трећа и четврта српска пословица 

дате су у виду сложене реченице. У њеном првом делу релативне реченице: кога 

змија уједе/ко се један пут ожеже/кога су змије клале налазе се у функцији 

субјекта. Друга српска пословица: жежен кашу хлади проста је предикатска 

реченица. 

471 

Уп. R. de Lincy, нав. дело, стр. 273. Првобитан облик пословице гласио је: chat eshaudez 

iaue creint, док касније наилазимо на облике: l’échaudé craint l’eau (= попарени се плаши воде) или 

doit craindre la chaleur (= мора да се плаши топлоте). Уп. А. Rey, S. Chantreau, нав. дело, стр. 156. 

Дирнон бележи варијанту: chat échaudé ne revient pas en cuisine (= попарена мачка се не враћа у 

кухињу). Уп. J.-Y. Durnon, нав. дело, стр. 83. Бошко Милосављевић наведену пословицу доводи у 

везу са нашим изразом: обилазити као мачка око вруће каше. Међутим, наша пословица значи: 

„опрезно приступити нечему, не усуђивати се прићи чему“ (Уп. Речник српскохрватског 

књижевног језика, књига 3, Матица српска, Матица хрватска, Нови Сад, Загреб, 1969, стр. 319), док 

француска пословица казује „да је неко неповерљив према нечему или некоме због тога што је 

претходно доживео непријатно искуство“. Уп. Le Petitt Robert, нав. дело, стр. 305. Француски 

књижевник Данијел Пенак (Daniel Pennac) је у свом делу Comme un roman употребио облик: chat 

éhaudé craint les contes – ко се једном опече, тешко поверује. Уп. D. Pennac, Comme un roman, 

Gallimard, Paris, 1992, стр. 63. 

472 

473 

474 




246

Chat ganté ne peut pas rater 475 : какво гнездо, таква тица, какав отац, таква дица 476 . 

Дослован ропски превод: мачка са навученом рукавицом не може да лови. 

Значење пословице: деца наслеђују особине својих родитеља. 

Историјска белешка: паремија је настала 1597. године, а први ју је забележио 

Баиф (Montreynaud 2006: 54). 

Реч chat – мачка у приказаној паремији поседује једну од својих честих 

особина, а то је: искуство. 

Према типу структуре, француска паремија: chat ganté ne peut pas rater је 

проста предикатска реченица. Српски семантички адекват: какво гнездо, таква 

тица, какав отац, таква дица је номинална реченица чији елементи стоје у 

напоредном односу без везника. Пословицу у оба језика карактерише рима. 

Chat miauleur n’attrape pas de souris 477 : 

а) ко много пријети, онога се не бој 478 ; 

б) пас који лаје не уједа 479 . 

Дослован превод: мачка која мјауче не хвата мишеве. 

Значење пословице: ко много прича и прави се паметан, не постиже никакве 

резултате. 


Лексема chat – мачка у датој пословици поседује следеће особине: 

безопасност и упорност. 

По типу структуре, француска пословица: chat miauleur n’attrape pas de 

souris је проста предикатска реченица. Прва српска паремија конципирана је у 

475 

prend souris. 

476 

477 

478 

479 

Уп. F. Montreynaud и др., нав. дело, стр. 54. Аутори наводе и варијанту: chat emmouflé ne 





247

облику сложене реченице. У њеном првом делу релативна реченица: ко много 

пријети налази се у функцији субјекта. Други српски семантички еквивалент, 

такође, је сложена реченица у којој се релативна реченица: који лаје налази у 

функцији атрибута субјекта пас. 

Chat qui a accoutumé de prendre des souris, ne s’en peut tenir 480 : 

а) навадио се као Турчин на крметину 481 ; 

б) кад се кучка научи ждрмње лизати, или кучку убиј, или ждрмље сломи 482 . 

Дослован превод: мачка која је навикла да хвата мишеве не може да се од тога 

уздржи. 

Значење пословице: једном стечена навика тешко се одвраћа. 

Историјска белешка: паремију је први пут забележио Уден 1640. године (De Lincy 

1996: 273). 

Именицу chat – мачка у приказаној паремији карактерише се халапљивошћу. 

Када је реч о типу структуре, француска пословица исказана је сложеном 

реченицом. У њеном првом делу релативна реченица: qui a accoutumé de prendre 

налази се у функцији епитета француског субјекта chat. Када је реч о српским 

пословицама, пословица: навадио се као Турчин на крметину јесте проста 

предикатска реченица поредбеног типа. Друга српска паремија, за разлику од прве, 

организована је на другачији начин. Реч је о сложеној реченици у којој је прва 

реченица: кад се кучка научи ждрмње лизати зависна временска реченица, а 

друга и трећа реченица: или кучку убиј, или ждрмље сломи јесу предикатске 

реченице које се налазе у раставном односу. 

480 

481 

482 




248

De la maison du chat n’est jamais sorti le rat 483 : мудрој глави једно око доста 484 . 

Дослован превод: из мачије куће никада није изашао пацов. 

Значење пословице: мудрошћу и лукавством долази се до циља. 

Историјска белешка: пословица потиче из XVI века, а записао ју је Габријел Мерије 

у свом делу под називом „Trésor des Sentences“ (De Lincy 1996: 275). 

Супстантив chat – мачка у датој пословици значи: мудрост, лукавство. 

По типу структуре, француска пословица: de la maison du chat n’est jamais 

sorti le rat је проста предикатска реченица, а њен српски семантички еквивалент: 

мудрој глави једно око доста је номинална реченица. Француску паремију, за 

разлику од српске, карактерише рима. 

Il ne faut pas éveiller le chat qui dort 485 : 

а) доћи мечки на рупу; 

б) чачкати мечку 486 ; 

в) проћи се врага 487 . 

Дослован превод: не треба будити мачку која спава. 

Значење пословице: доспети у опасну ситуацију, наћи се у невољи, неприлици, 

подухватити се ризичних ствари и послова. 

Историјска белешка: паремија датира из XVI века, а први ју је забележио Габријел 


Chat – мачка у приказаној паремији значи: опасност, ризик. 

Према типу структуре, француска послвица је сложена реченица у оквиру 

које имамо главну реченицу: il ne faut pas éveiller le chat и зависну релативну 

483 

484 

485 

486 

487 






249

реченицу: qui dort. Српски семантички еквиваленти исказани су глаголским 

изразима. 

Jamais petit chat n’a porté rat à sa mère 488 : деца су неверна дружина 489 . 

Дослован превод: никада мала мачка није донела пацова својој мајци. 

Значење пословице: не треба пуно очекивати од своје деце. 


Термин chat – мачка у наведеној пословици одликује се неискуством. 

По типу структуре, и француска и српска паремија исказане су простом 

предикатском реченицом. 

Je ne conseille pas à un chat d’étrangler un lion 490 : шут с рогатим не може се 

бити 491 . 

Дослован превод: не саветујем ниједној мачки да угуши лава. 

Значење пословице: голорук нема шансе против наоружаног човека. 

Историјска белешка: нема података о настанку наведене пословице. 

Термин chat – мачка у наведеној паремији значи: неискуство. 

Према типу структуре, француска пословица је сложена реченица у којој је 

прва реченица: je ne conseille pas à un chat главна реченица, а друга реченица: 

d’étrangler un lion зависна инфинитивна реченица. Српска паремија: шут с 

рогатим не може се бити је проста предикатска реченица. 

488 

489 

490 

491 





250

Le chat a reçu un ordre et il a transmis à sa queue 492 : 

а) слушају, али не ушају 493 ; 

б) улази на једно уво, а излази на друго 494 . 

Дослован превод: мачка је примила наређење и проследила га свом репу. 

Значење пословице: бити индолентан, незаинтересован, непослушан. 

Историјска белешка: пословица потиче из кинеског језика, међутим, нема 

података о томе када је ушла у француски језик и од када се званично 

употребљава (Maloux 2006: 483). 

Лексема chat – мачка у приказаној паремији носи особине безобзирности и 

непослушности. 

Према типу структуре, француска паремија: le chat a reçu un ordre et il a 

transmis à sa queue конципирана је у виду сложене реченице. Чине је две независне 

предикатске реченице повезане координатором et. И српске пословице 

организоване су на сличан начин, с тим што се њихови делови налазе у супротном 

односу и координисани су везницима али, а. 

Le chat et le rat font la paix sur une carcasse 495 : тешко оном код кога се мачке с 

мишима окуме 496 . 

Дослован ропски превод: мачка и пацов чине мир на једном (неком) костуру. 

Значење пословице: удружити се зарад личне користи. 

Историјска белешка: не зна се када је пословица настала и од када се користи у 


492 

Уп. М. Maloux, нав. дело, стр. 483. Именица chat на метафоричан начин осликава слуге 

који одбијају наређења и изазивају општу пометњу у друштву. 

493 

494 

495 

496 





251

Супстантив chat – мачка у приказаној паремији одликује се лукавством и 

препреденошћу. 

Када је реч о типу структуре, француска паремија: le chat et le rat font la paix 

sur une carcasse, као и њен српски семантички адекват: тешко оном код кога се 

мачке с мишима окуме дати су у виду просте предикатске реченице. 

Le chat est un derviche jusqu’à ce que vienne le lait 497 : ватра и слама никада не 

стоје близу 498 . 

Дослован превод: мачка је дервиш све док не дође млеко. 

Значење пословице: довести некога у искушење. 

Историјска белешка: нема етимолошких података за наведену паремију. 

Именица chat – мачка у датој пословици одликује се препреденошћу. 

По типу структуре, француска пословица је сложена реченица у оквиру које 

имамо главну реченицу: le chat est un derviche и зависну временску реченицу: 

jusqu’à ce que vienne le lait. Српска пословица: ватра и слама никада не стоје 

близу исказана је простом предикатском реченицом. 

Les chiens ne font pas des chats: 

а) ивер не пада далеко од кладе; 

б) какав отац, такав син. 

Дослован превод: пси не чине мачке. 

Значење пословице: деца личе на своје родитеље. 

Историјска белешка: није забележено порекло дате пословице. 

Наведена паремија, на метафоричан начин, експлицира људске наследне 

особине. 

По типу структуре, француска пословица: les chiens ne font pas des chats, 

као и њен први српски семантички еквивалент: ивер не пада далеко од кладе дати 

497 

498 



252

су у виду просте предикатске реченице. Друга српска паремија: какав отац, такав 

син исказана је номиналном реченицом. 

Occasion trouve qui son chat bat 499 : кoје псето хоће да убију, повичу: бесно је 500 . 

Дослован ропски превод: прилика нађе ко своју мачку туче. 

Значење пословице: ако се неком жели намерно нанети зло, увек се за то нађе неки 

изговор. 

Историјска белешка: пословица је настала 1495. године, а забележио ју је Вепри 


Лексема chat – мачка у датој пословици поседује особину жртве. 


главна реченица: occasion trouve и зависна релативна реченица: qui son chat bat. 

Њен српски семантички еквивалент је, такође, сложена реченица коју чине 

релативна реченица: које псето хоће да убију и управни говор са глаголом 

повикати у трећем лицу множине: повичу и обавештајном реченицом: бесно је. 

On ne doit pas enseigner le chat à soriser 501 : 

а) рибу учи пливати 502 ; 

б) матор се коњ не учи играти; 

в) матора се дрва не даду пресађивати. 

Дослован превод: не треба се учити мачка да лови мишеве. 

Значење пословице: не треба подучавати искусне људе. 

Историјска белешка: пословица датира из XVI века, а забележио ју је Габријел 


499 

500 

501 

502 





253

Супстантив chat – мачка у датој паремији представља следећи збир особина: 

искуство, спретност. 


реченицом. Чине је главна реченица: on ne doit pas enseigner le chat и зависна 

инфинитивна реченица: à soriser. За разлику од француске, српске пословице су 

конципиране на другачији начин. Реч је о реченицама које су исказане глаголима у 

личном глаголском облику и инфинитивом. 

Si des chats gardent les chèvres, qui attrapera les souris 503 : 

а) ја госпођа, ти госпођа, ко ће краве мусти 504 ; 

б) гледај своја посла 505 ; 

в) гуска, прасе, свак’ нек’ гледа за се 506 . 

Дослован превод: ако мачка чува козе, ко ће хватати мишеве. 

Значење пословице: свако треба да ради свој посао. 


Именица chat – мачка у наведеној пословици поседује следећи збир 

особина: искуство, спретност. 

По типу структуре, француска пословица је сложена реченица у којој је прва 

реченица: si des chats gardent les chèvres зависна хипотетична реченица, а друга 

реченица: qui attrapera les souris главна реченица. Прву српску пословицу чине две 

номиналне реченице: ја госпођа, ти госпођа и проста предикатска реченица: ко ће 

краве мусти. Друга и трећа српска паремија дате су у виду простих предикатских 

реченица. 

503 

504 

505 

506 





254

Si ton chat est larron ne le chasse de ta maison 507 : боље ти је сите комарце трпети, 

него гладне напуштати 508 . 

Дослован превод: ако је твоја мачка лопов, не истеруј је из твоје куће. 

Значење пословице: у жељи да се решимо неке штете, ризикујемо да учинимо још 

већу штету. 

Историјска белешка: пословица је забележена у XVI веку (De Lincy 1996: 276). 

Реч chat – мачка у приказаној паремији значи: препреденост. 

По типу структуре, француску пословицу чини протаза: si ton chat est larron 

и аподоза: ne le chasse de ta maison. Српска паремија устројена је на другачији 

начин. Састављена је од главне реченице: боље ти је сите комарце трпети и 

зависне поредбене реченице за неједнакост: него гладне напуштати. 

Tant dort le chat qui se réveille 509 : док пушка не пукне, чути се не може 510 . 

Дослован превод: мачка спава док се не пробуди. 

Значење пословице: док се нека вест не чује, о њој се и не говори. 

Историјска белешка: нема етимолошких података за приказану пословицу. 

Лексема chat – мачка у наведеној пословици поседује особину лукавства. 

Када је реч о типу структуре, француска пословица је сложена реченица. 

Састављена је од главне реченице: tant dort le chat и зависне релативне реченице: 

qui se réveille. И српска паремија организована је на сличан начин, с тим што је 

прва реченица: док пушка не пукне зависна временска реченица. 

507 

508 

509 

510 



Уп. М. Мaloux, нав. дело, стр. 272. 


255

Une chatte n’y retrouve pas ses petits 511 : изгледа као на вашару 512 . 

Дослован ропски превод: једна (нека) мачка тамо не проналази своје мале. 

Значење пословице: неред, збрка, обично када се ради о разбацаним стварима у 

соби и на столу. 

Историјска белешка: није забележено порекло наведене пословице. 

Лексема chat – мачка у датој пословици поседује особине упорности и 

труда. 

Када је реч о типу структуре, француска пословица: une chatte n’y retrouve 

pas ses petits је проста предикатска реченица. Њен српски еквивалент: изгледа као 

на вашару такође је проста предикатска реченица поредбеног типа. 

Un vieux chat ne se brûle jamais 513 : стари се лисац не хвата у кљусе 514 . 

Дослован превод: стари се мачак никад не изгори. 

Значење пословице: искуство чини своје. 

Историјска белешка: не зна се од када потиче дата паремија и када је почела да 

се званично користи у француском језику. 

Лексема chat – мачка у датој пословици носи следеће особине: искуство, 

опрез и лукавство. 

Обе пословице су, по типу структуре, просте предикатске реченице. 

Vieux chat ne joue avec sa proie 515 : 

а) нема лова без старог гарова 516 ; 

б) знам ја ногу у коју храмљем 517 . 

511 

512 

513 

514 

515 

516 

517 

Уп. Le Grand Robert électronique de la langue française, 2008, уп. chat. 







256

Дослован превод: стари се мачак не игра са својим пленом. 

Значење пословице: искуство чини своје. 


Супстантив chat – мачка у приказаној паремији одликује се искуством. 

Када је реч о типу структуре, француска пословица: vieux chat ne joue avec 

sa proie, као и њен први српски семантички адекват: нема лова без старог гарова 

исказани су простом предикатском реченицом. Друга српска пословица дата је у 

виду сложене реченице. Чине је главна реченица: знам ја и зависна релативна 

реченица: ногу у коју храмљем. 

257

У овом делу рада, пронађене су 34 пословице са лексемом chat – мачка, од 

којих 5 припадају пословицама сличне лексичко-семантичке структуре, што 

чини 14,70℅ од укупног броја свих пословица са овом именицом, док 29 паремија 

(85,29%) чини део различите лексичке, а сличне семантичке структуре. 

Пословице сличне лексичке, а различите семантичке структуре, као и 

пословице које немају свој семантички еквивалент у српском језику, нису 


На основу приказаних резултата, највећи број пословица припада групи 

различите лексичке, а сличне семантичке структуре. 

Што се тиче типа структуре француских пословица са лексемом chat – 

мачка, 12 паремија можемо сврстати у предикатске реченице (vieux chat ne joue 

avec sa proie), 4 пословице спадају у номиналне реченице (à bon chat bon rat), док 

18 пословица чине део сложених реченица (si ton chat est larron ne le chasse de ta 

maison). 

Када је реч о типу структуре српских еквивалената (58), 23 пословице 

исказане су предикатском реченицом (појела маца), 7 семантичких адеквата 

припадају номиналним реченицама (добар напад, али и одбрана), 22 паремије су 

приказане у виду сложене реченице (коме се мачка умиљава, онога и огребе), док 

су 3 српска семантичка адеквата исказана глаголом у личном глаголском облику и 

инфинитивом (матора се дрва не даду пресађивати). Српских семантичких 

еквивалената који припадају глаголским изразима (доћи мечки на рупу) има 3. 

258

Табела 1. Приказ типа структуре француских пословица са лексемом chat – 

мачка и њихових српских еквивалената 



предикатске реченице 12 (75℅) предикатске реченице 23 (76,67℅) 

номиналне реченице 4 (25℅) номиналне реченице 7 (23,33℅) 

сложене реченице 18 (52,94℅) сложене реченице 22 (37,94℅) 

реченице са глагол у 




/ реченице са глагол у 




3 (5,17℅) 

/ / глаголски изрази 3 (5,17℅) 

Истраживање је показало да су особине искуства (à vieux chat, jeune souris 

– млад војак, стар просјак), спретности (qui naquit chat court après les rats 

(souris) – што маца окоти, све мише лови), лукавства, опреза (bien sait le chat quel 

barbe il lèche – зна он куд се опасује), препредености (à chat lêcheur, bat-on 

souvent la gueule – кому се мачка умиљава, онога и огребе), упорности (une chatte 

n’y retrouve pas ses petits – као на вашару), агилности (qui naquit chat court après 

les rats (souris) – што маца окоти, све мише лови), мудрости (le petit chat sait très 

bien qui a mangé de la viande – појела маца) и неискуства (c’est aujourd’hui jeûne, 

dit le chat en voyant lard qui ne peut atteindre – кисело грожђе, не ваља, трну зуби 

од њега) јесу најучесталије особине лексеме chat – мачка у приказаним 

пословицама, док су особине моћи (jeu de chat, larmes de souris – мачки је до игре, 

мишу до плакања), брзине (à bon chat, bon rat – добар напад, али и одбрана), 

подлости (à chat lêcheur, bat-on souvent la gueule – коме се мачка умиљава, онога 

и огребе), безобзирности (le chat a reçu un ordre et il a transmis à sa queue – 

слушају, али не ушају), халапљивости (chat qui a accoutumé de prendre des souris 

ne s’en peut tenir – навадио се као Турчин на крметину), ризика, опасности (il ne 

faut pas éveiller le chat qui dort – доћи мечки на рупу) и хитрине (qui naquit chat 

court après les rats (souris) – што маца окоти, све мише лови) најмање заступљене 

особине именице chat – мачка у наведеним паремијама. 

259

Табела 2. Приказ фреквентности збира особина лексеме chat – мачка у 





2. спретност 5 


4. препреденост 4 



7. агилност 2 




11. моћ 1 

12. брзина 1 

13. подлост 1 

14. безобзирност 1 

15. безопасност 1 




19. хитрина 1 

У француским пословицама, именица chat – мачка најчешће се налази у 

опозицији са лексемама souris – миш, rat – пацов и chien – пас и на метафоричан 

начин осликава однос појединаца са друштвом и његово место на друштвеној 

лествици, што је од великог значаја и што заокупља пажњу већине. У овом случају, 

човек је представљен као мачка и углавном у вези са великим послом и обавезама 

које мора да обавља и чињеницом да неко други троши највећи део његове зараде. 

Врло ретко се човек помиње као појединац, јер је незамисливо да он живи 

независно од друштва коме припада. Само у заједници са другим људима могу се 

издржати тешки услови живота или савладати моћни непријатељ. Без обзира на 

односе који владају међу појединцима на истом нивоу у друштвеном поретку, сви 

они формирају групу која се заједно бори против непријатеља: absent le chat, les 

souris dansent – кад нема мачке, мишеви коло воде; qui ne nourrit pas le chat, 

nourrit le rat – ко не храни мачку, храни мишеве; le chat et le chien font la paix sur 

une carcasse – (=мачка и пас чине мир на костуру) тешко ономе код кога се мачке 

с мишевима окуме. 

260

X. ФРАНЦУСКИ И СРПСКИ ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА ЛЕКСЕМОМ 

CHIEN – ПАС 

У француском језику лексема chien – пас води порекло од латинске именице 

canis и званично је почела да се користи од 1080. године. Пас чини део породице 

грабљивих сисара Canidae, у које спадају домаћи пас, вук и лисица. Пас, као 

домаћа животиња сродна вуку, класификује се у групу Canis familiaris. У 

фигуративном смислу, пас представља симбол верности, али и онога који својим 

поступцима изазива презир, а такође на метафоричан начин номинује злог и рђавог 

човека. У астролошком контексту, именица пас користи се као назив сазвежђа 

северног неба: Велики и Мали пас, док се у биолошкој сфери употребљава као 

назив за ајкулу: морски пас. 

У српском језику, супстантив пас такође се први пут сусреће око 1080. 

године и послужио је као основа за деривацију многих речи: именица пасјак 518 , 

пасјача 519 , пасјаковина, пасјалук 520 , пасковић 521 , пасквица 522 , паскиње 523 , 

псећија 524 , псина 525 , псот 526 , придева псоглав, пасоглав 527 , глагола псити, 

псовати 528 . 

518 

стр. 611-612. 

519 

Наведена лексема користи се у значењу: пасји дани; нечист; пуж.Уп. П. Скок, нав. дело, 

Дата именица употребљава се у следећим значењима: хлеб за псе; грозница; врста 

нејестиве печурке. Уп. Исто, стр. 611-612. 

520 

521 

522 

523 

Приказана именица користи се у значењу: пакост. Уп. Исто, стр. 611-612. 

Супстантив има значење: пасји син. Уп. Исто, стр. 611-612. 

Пасја душица, врста биљке. Уп. Исто, стр. 611-612. 

Наведена лексема користи се у значењу пир, гозба, бабине када је реч о прослави поводом 

крштења. Уп. Исто. стр. 611-612. 

524 

525 

526 

527 

528 

Наведени супстантив значи: цркнуто псето. Уп. Исто, стр. 611-612. 

Именица је употребљена у значењу: злоба. Уп. Исто, стр. 611-612. 

Дата лексема употребљена је у значењу: грдња. Уп. Исто, стр. 611-612. 

Наведени придеви дати су у значењу: налик псу. Уп. Исто, стр. 611-612. 

Приказани глагол има значење: грдити, ружити. Међутим, ово значење удаљило је глагол 

псовати од везе са именицом пас и од првобитног значења радити, чинити као пас. Уп. Исто, стр. 

611-612. 

261

Полазећи од већ поменуте теорије Александра Белића о правим именицама, 

лексема chien – пас има следеће особине: жртва, беда, сиромаштво, безвредност, 

нетрпељивост, верност, оданост, агресивност, ризик, подмуклост, злоба, 

прождрљивост, опрез, страх, наивност, искуство, себичност, љутина, 

тврдоглавост, неухрањеност, приврженост, исцрпљеност, радост, задовољство, 

понизност, способност, изгладнелост, халапљивост, утицај, беспосленост, 

развратност, препреденост, раскошност, галантност итд. 

У француском језику постоје речи које имају исто значење као именица 

chien – пас и својствене су говорном и фамилијарном језику, као и дечијем говору: 

Mâtin, Cerbère, Brifaut, Laridon, Miraut, Rustaud, Tayaut, clébard, cabot, 

chienchien, toutou, clebs, roquet, chiot, allure. Неке међу овим речима, као на 

пример allure, попримају то значење у одређеном, врло специфичном контексту. 

У српском језику, тачније у жаргону, реч је о следећим именицама: ђем, 

жуц, жуч, кемка, кенка, кенче, лајач, лајко, лакавче, пордак, пордок, пурзек, ћевче, 

ћелче, ћем, ћемче, чикљавац, џукља, џукљавац, унка, унта, бувоскупљач, самојед, 

џукац, џукела, врећа бува. 

Ce chien-ci donc étant de la sorte atourné, 

Un Mâtin passe, et veut lui prendre le dîner. 

Il en eut pas toute la joie 

Qu’il espérait d’abord: le Chien mis bas la proie 

Pour la défendre mieux n’en étant plus chargé (La Fonatine 1989: 238). 

Елем, тог пса таквог, с ручком који вуче, 

Срете један џукац и да отме куша 

Хоћеш! Он плен спусти, спреман да се туче. 

Наста љута битка, пас се храбро гуша (Лафонтен 1958: 135). 

J’ai lu, dis-je, en certain auteur 

Que ce chat exterminateur, 

Vrai Cerbère, était craint une lieue à la ronde 

262

Il voulait de souris dépeupler tout le monde (La Fontaine 1989: 118). 

Тог мачка су се бојали мишеви 

на километар унаоколо 

јер је он хтео да уништи њихов род 

на читавом свету (Лафонтен 2009: 14). 

Laridon et César, frères dont l’origine 

Venait de chiens fameux, beaux, bien faits, et hardis 

A deux maîtres divers échus au temps jadis, 

Hantaient, l’un les forêts, et l’autre la cuisine (La Fontaine 1989: 262). 

Покућар и Цезар, браћа која славно 

Порекло од паса дивних, снажних воде, 

Две су разне газде добили одавно 

И кад се расташе, један од њих оде неком шумару 

Други печењару (Лафонтен 1958: 118). 

У наставку овога рада, у оквиру наведених подгрупа, редослед израза 

приказан је на следећи начин: прво су приказани изрази пронађени у књижевним 

делима и речницима, затим изрази пронађени у књижевним делима и, на крају, 

изрази пронађени у речницима. 

Приликом анализе, када је реч о типу структуре фразеологизама, служили 

смо се већ поменутом поделом Н. Крстића и В. Бардозија 529 . 

529 


263



Chien perdu 530 : изгубљен као пас. 

Дослован превод: пас изгубљени. 

Значење фразеологизма: бити изгубљен. 

Историјска белешка: нема података о настанку датог израза. 

1. Elle en avait assez, d’être giflée et chassée par son homme, de patauger ainsi qu’un 

chien perdu dans la boue des chemins (Zola 1954: 157). 

Дојадило јој је више да је њен човек шамара и мучи, да као изгубљено псето 

тумара блатњавим друмовима (Зола 1954: 498). 

У приказаном фразему, реч chien – пас одликује се особином жртве. 

По типу структуре, фразеологизам је именичка синтагма. 

Crever comme un chien (galeux): 

а) цркнути као пас; 

б) пас био, паски прошо, паски живљео, паски умро 531 . 

Значење фразеологизма: умрети у највећој беди. 


2. Après avoir tué maman d’un coup de pied, est-ce qu’il ne venait pas de massacrer la 

fille! Les deux bons anges seraient dans la fosse, et lui n’aurait plus qu’à crever comme 

un chien au coin d’une borne (Zola 1978: 473). 

530 

531 

Уп. A. Rey, S. Chantreau, нав. дело, стр. 167. 


264

Пошто је убио мајку ритнувши је ногом, сад је измрцварио кћер. И док ће два 

добра анђела почивати у гробу, њему неће друго остати, него да цркне као пас 

поред каквог плота (Зола 1963: 420). 

3. Des huissiers s’en réjouirent, il n’en résultait qu’un écrasement de dettes, qui devait 

passer longtemps sur les mineurs. Plus de crédit nulle part, plus une vieille casserole à 

vendre, on pouvait se coucher dans un coin et crever comme des chiens galeux (Zola 

1954: 284). 

Једино су се судски извршитељи због тога обрадовали: из тога су произишли само 

нови дугови, који ће имати дуго да буду терет на леђима рудара. Нигде више 

кредита, ни старе шерпе за продају, могао би човек само да легне у какав скривени 

кут и да ту скапа као шугаво псето (Зола 1964: 250). 

У наведеном изразу, лексема chien – пас карактерише се следећим 

особинама: беда и сиромаштво. 

У примеру под тачком два, глагол француског фразеологизма crever – 

цркнути у инфинитиву: ... et lui n’aurait plus qu’à crever comme un chien au coin 

d’une borne, у српском преводу, остаје глагол цркнути у презенту: њему неће друго 

остати, него да цркне као пас поред каквог плота, док у примеру под тачком три 

постаје глагол скапати, такође, у презенту: могао би човек да ту скапа као шугаво 

псето. 


Enterrer (jeter dans la terre) comme un chien 532 : закопати као пса. 

Значење фразеологизма: сахранити некога без чина опела. 

Историјска белешка: не зна се када је настао наведени фразеологизам. 

532 


265

4. Si maman Coupeau ne nous a rien laissé, ce n’est pas une raison pour la jeter dans la 

terre comme un chien... Non il faut une messe, avec un corbillard assez gentil (Zola 

1978: 354). 

Ако нам мама Купо ништа није оставила, није разлог да је закопамо у земљу као 

пса... Непотребни су и опело и пристојна мртвачка кола (Зола 1963: 314). 

Именица chien – пас у приказаном фразему садржи особину безвредности. 

Глаголска конструкција са предлогом pour и глаголом jeter у инфинитиву: 

pour la jeter dans la terre comme un chien, у српском примеру преведена је 

конструкцијом да и глаголом закопати у првом лицу множине презента: није 

разлог да је закопамо у земљу као пса. 



Battre qqn comme un chien: пребити некога као пса. 

Значење фразеологизма: нанети неком телесне повреде. 

Историјска белешка: није позната порекло приказаног фразеологизма. 

1. Quand il sera forcé par la faim de redescendre, on le salera davantage, la Compagnie 

le battra comme un chien... (Zola 1978: 293). 

Кад буде приморан глађу да опет сиђе, глобиће га још више, компанија ће га 

пребити као псето... (Зола 1964: 235). 

У приказаном изразу, термин chien – пас значи: жртва. 

Глагол француског израза battre – тући, пребити у српском преводу остаје 

глагол платити у футуру: компанија ће га пребити, као псето. 

Када је реч о типу структуре, фразем спада у глаголске изразе. 

266

Hurler jusqu’aux chiens: завијати као пас. 

Дослован превод: урлати до паса. 

Значење фразеологизма: претерано се драти. 

Историјска белешка: фразем је настао у XIX веку и од тада се званично користи у 


2. Ces songe-creux de révolutionnaires pouvaient bien démolir la société et en rebâtir 

une autre, ils n’ajouteraient pas une joie à l’humanité, ils ne lui retireraient pas une 

peine, en coupant à chacun sa tartine. Même ils élargiraient le malheur de la terre, ils 

feraient hurler jusqu’aux chiens de désespoir, lorsqu’ils les auraient sortis de la 

tranquille satisfaction des instincts, pour les hausser à la souffrance inassouvie des 

passions (Zola 1978: 415). 

Те сањалице-револуционари могу да сруше друштво и да изграде друго, ново, али 

неће додати ниједну једину радост човечанству, неће му ускратити ниједан једини 

бол, дајући сваком његов комад премазан маслацем. Чак ће повећати несрећу, 

учиниће да једнога дана завијају као пси када их буду извукли из мирног 

задовољавања нагона да би их уздигли до неутољиве патње страсти (Зола 1964: 

348). 

У наведеном фразему, термин chien – пас поседује особине незадовољства и 

очајања. 

Глагол француског фразеолошког израза hurler – заурлати у инфинитиву: ils 

feraient hurler jusqu’aux chiens, у српском преводу, остаје глагол заурлати, али у 

презенту: учиниће да једнога дана заурлају као пси. 


267

Se secouer comme un chien battu 533 : стрести се као пребијен пас. 

Значење фразеологизма: отарасити се, ослободити се стреса. 


3. Bien sûr, de pareilles scènes la laissaient tremblante; seulement, elle se secouait 

comme un chien battu, et s’était fini, elle n’en dînait pas plus mal, le soir (Zola 1978: 

338). 

Разуме се да је после таквих призора сва дрхтала; али би се она стресла као 

истучено псето и на томе би остало, увече би опет са истим апетитом вечерала 

(Зола 1963: 301). 

У датом фразеологизму, лексема chien – пас има особину жртве. 

Глагол француског фразема se secouer – стрести се у имперфекту: elle se 

secouait comme un chien battu, у српском фразеолошком еквиваленту, преведен је 

потенцијалом: али би се она стресла као истучено псето. 

По типу структуре, фразем чини део глаголских израза. 


Être (malade) fatigué comme un chien 534 : бити уморан као пас. 

Значење фразеологизма: бити претерано уморан. 

Историјска белешка: фразеологизам датира из XVII века и од тада се званично 


Лексема chien – пас у приказаном фразеолошком изразу одликује се 

исцрпљеношћу. 

533 

Као синоними датом фразему, у француском језику користе се и изрази: se secouer, 

s’égoutter comme un chien mouillé (= стрести се као мокар пас). Уп. A. Rey, S. Chantreau, нав. дело, 

стр. 170. 

534 

Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 44. Ауторка истиче да се наведени фразеолошки израз може 

употребити и у значењу: бити тешко болестан. У XVII веку користио се и фразем las comme un 

chien који више није у употреби. Уп. Rey, Chantreau, нав. дело, стр. 169. 

268

израза. 


Être enragé comme un chien 535 : бити бесан као пас 536 . 

Значење фразеологизма: бити претерано агресиван. 

Историјска белешка: није забележено порекло наведеног фразеологизма. 

Реч chien – пас у наведеном фразему значи: опасност, ризик. 

Према типу структуре, фразеологизам чини део глаголских израза. 

Être perdu comme un chien: бити напуштен као пас. 

Дослован превод: бити изгубљен као пас. 

Значење фразеологизма: бити без игде икога. 

Историјска белешка: фразеолошки израз датира из XIX века и од тада се званично 

употребљава у француском језику (Rey 2006: 1189). 

Лексема chien – пас у датом фразему приказује беду и сиромаштво. 

Када је реч о типу структуре, фразеологизам је исказан глаголским изразом. 

Garder la maison comme un chien 537 : чува кућу као псето. 

Дослован превод: чувати кућу као пас. 

Значење фразеологизма: добро пазити на кућу. 

Историјска белешка: није наведено када је настао дати израз и од када се 


У приказаном фразеолошком изразу, реч chien – пас одликује се особинама 

верности и оданости. 

По типу структуре, фразем спада у групу глаголских израза. 

535 

536 

537 



Уп. Le Grand Robert électronqiue de la langue française, уп. chien. 

269

Jeter un os à la gueule d’un chien pour le faire taire 538 : подај псету кост да глође да 

не лаје на тебе 539 . 

Значење фразеологизма: бити вешт, спретан, лукав. 

Историјска белешка: фразеологизам потиче из XV века и од тада се званично 

употребљава у француском језику (Vigerie 2004: 47). 

Именица chien у датом изразу осликава ризик и опасност. 

Када је реч о типу структуре, фразеологизам је глаголски израз, док је 

српски еквивалент пословица исказана сложеном реченицом. 

S’étirer comme un jeune chien: протезати се као шаров. 

Дослован превод: протезати се као млади пас. 

Значење фразеологизма: леншкарити, уживати. 

Историјска белешка: нема етимолошких података о неведеном фразеологизму. 

У приказаном фразему лексема chien – пас одликује се радошћу и 

задовољством. 

Када је реч о типу структуре, фразеологизам припада групи глаголских 

израза. 

Tuer qqn comme un chien 540 : убити некога као пса. 

Значење фразеологизма: убити некога на зверски начин, хладнокрвно 541 . 

Историјска белешка: фразем је први пут забележен у XIX веку и од тада се 

званично користи у француском језику (De Lincy 1996: 283). 

538 

539 

540 

541 





270

израза. 

У приказаном фразеологизму, именица chien – пас поседује особину жртве. 

Када је реч о типу структуре, фразеологизам припада групи глаголских 



Battre le chien devant le lion 543 : 

а) ћерку кара, снаји приговара; 

б) тукле се јетрве преко свекрве; 

в) биле се јетрвице преко свекрвице – па обадвије на свекрву 544 ; 

Дослован превод: тући пса пред лавом. 

Значење фразеологизма: злостављати млађег пред старијим. 

Историјска белешка: фразеологизам је настао у XVI веку и од тада је званично у 

употреби у француском језику (De Lincy 1996: 283) 

1. Ses aiguisait d’un sabot (...) retournait à ses moutons, tournait les truies au foin, 

battait le chien devant le lion (...) (Rabelais 1965: 129). 

Зубе је оштрио о неко копито (...), враћао се својим беспослицама, терао крмачу у 

сено, враћао се на исту ствар (...) (Рабле 2000: 56). 

У датом фразему, именица chien – пас носи особину жртве. 

Глагол француског фразема battre – тући, ударати у имперфекту: ... il battait 

le chien devant le lion, у српском примеру, преведен је глаголом враћати се који је 

у перфекту и несвршеног је вида: враћао се на исту ствар. Потребно је нагласити 

542 


543 

544 

У овом делу рада нису пронађени изрази сличне лексичке, а различите семантичке 



271

да је преводилац француски фразем превео у слободном духу, да није узео 

одговарајући еквивалент у српском језику. 


Chien de vie 545 : скотски живот 546 . 

Дослован превод: пасји живот. 

Значење фразеологизма: тежак, суров живот. 

Историјска белешка: фразем потиче из XVII века (Rey, Chantreau 2007: 167). 

2. Mais le vieux palefrenier, déjà retombée à la résignation de sa chienne de vie, ne se 

fâchait plus de la mort des ses enfants, répondait simplement d’un geste de conciliation 

(Zola 1954: 192). 

Али стари се коњушар, поново помирен са својим скотским животом, није више 

љутио због смрти своје деце и једноставно је одговарао помирљивим 

одмахивањем руке (Зола 1964: 448). 

У датом изразу, супстантив chien – пас значи: беда, сиромаштво. 

По типу структуре, фразем чини део именичких синтагми. 

545 

Уп. A. Rey, S. Chantreau, нав. дело, стр. 167. Аутор истиче да је синтагма chien de имала 

пејоративну конотацију (un chien de temps, une chienne de vie) посебно у класичном језику све до 

XIX века. Почев од XX века, идентификација: chien de vie (= живот који је пас) замењена је 

квалификацијом: une vie de chien (= пасји живот). 

546 

У француском примеру уочавамо да је употребљен облик за женски род chienne-кучка који 

се, као компонента фразеологизама, ређе користи у француском књижевном и говорном језику у 

односу на облик за мушки род chien. У српском примеру именица chienne за свој преводни 

еквивалент има придев скотски с обзиром на то да овај придев, на метафоричан начин, осликава 

нешто што је недостојно и непримерено, у нашем случају, за живот. Иначе, придев скотски потиче 

од именице скот која означава четвороножну животињу, па из тог разлога у потпуности можемо 

оправдати комбинацију придева скотски и лексеме живот будући да је живот четвороножних 

животиња далеко тежи и суровији, од, рецимо, људског живота. 

272

Être un mauvais chien 547 : бити злобан као пас. 

Дослован превод: бити лош пас. 

Значење фразеологизма: бити претерано злобан. 


3. J’aimais assez de Saint-Loup en Bray, dit Bloch, quoiqu’il soit un mauvais chien, 

parce qu’il est extrêment bien élevé (Prouste 1953: 218). 

Волео сам заиста Светог Вука из Бреа, рече Блок, „иако је био паски злобан, 

изузетно добро је био васпитан“ (Пруст 1978: 230). 

У наведеном изразу, именица chien – пас одликује се злобом и подмуклошћу. 


Froid de chien: хладно као у гробу. 

Значење фразеологизма: претерано хладно време. 

Историјска белешка: није забележено порекло приказаног израза. 

4. Eh bien? Dit la mère. Tout va à la papa, répondit Jondrette, mais j’ai un froid de 

chien aux pieds (Hugo 1951: 16). 

Шта има?, рече мајка. Све иде као намазано, одговори Жондрет, али ми је пасје 

хладно на ноге (Иго 1978: 247). 

У приказаном фразеологизму, супстантив chien – пас има особину 

суровости. 

Француски израз дословно је преведен на српски језик: пасје хладно, није 

узет одговарајући семантички еквивалент. 

547 

Уп. А. Rey, S. Chantrеau, нав. дело, стр. 167. 

273

По типу структуре, француски фразем: froid de chien исказан је именичком, 

а његов српски сематички еквивалент у нултом положају: хладно као у гробу 

прилошком синтагмом. 

Métier (travail) de chien 548 : рмбати и теглити као во 549 . 

Дослован превод: пасји посао. 

Значење фразеологизма: излагати се тешком физичком послу. 


5. Que veux-tu? Ton seul tort a été de risquer à Vandame le million de ton dernier de 

Montsou. Tu t’es donné un mal terrible, et le voilà fondu dans ce travail de chien, tandis 

que le mien, qui n’a pas bougé de mon tiroir, me nourrit encore sagement à ne rien faire 

comme il nourrira les enfants de mes petits-enfants (Zola 1978: 512). 

Шта ћеш, твоја једина грешка била је што си ставио на коцку милион својих 

монсушких денија улажући их у Вандам. Страшно си се мучио и, ето, новац ти се 

истопио у пасјем послу, а мој, који се није ни макао из фиоке, храни се мудро да 

ништа не радим, као што ће хранити децу мојих унука (Зола 1964: 435). 

Реч chien – пас у приказаном фразеологизму значи: беда, сиромаштво. 

Француски израз: travail de chien дословно је преведен на српски језик: 

пасји посао, није узет одговарајући семантички еквивалент. 

Према типу структуре, француски израз: travail de chien дат је у виду 

именичке синтагме, док је његов српски семантички еквивалент у нултом 

положају: рмбати и теглити као во исказан глаголским изразом. 

548 

Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 44. У XVIII веку, због моралне пејоративне вредности 

именице пас, израз: vie de chien био је метафора за развратан живот. Уп. А. Rey, S. Chantrеau, нав. 


549 


274


Casser les reins comme un chien 550 : 

а) пребити као пса; 

б) пребити као мачку; 

в) пребити као вола у купусу 551 ; 

г) убити бога у коме 552 . 

Дослован превод: сломити бубреге као псу. 

Значење фразеологизма: претерано истући некога. 

Историјска белешка: фразеологизам датира из XVI века. Користио се кратко у 

француском књижевном језику да би касније потпуно био потиснут изразом battre 

comme un chien (Rabelais 1965: 242). 

1. Si quelqu’un se voulait cacher entre les ceps plus espès, à celui brisait l’arête du dos 

et cassait les reins comme un chien (Rabelais 1965: 241-243). 

Ако би ко хтео да се сакрије у чокоте мало брсније, томе би само кичму дохватио 

и као пса га пребио (Рабле 2000: 93). 

У приказаном фразеологизму, лексема chien – пас осликава жртву. 

Глагол француског фразема casser – сломити у имперфекту: ... à celui brisait 

l’arête du dos et cassait les reins comme un chien, у српском еквиваленту, преведен 

је глаголом пребити у перфекту: томе би само кичму дохватио и као пса га 

пребио. 

По типу структуре, фразем спада у групу глаголских израза. 

550 

551 

552 


Уп. РМС, нав. дело, стр. 1101. 


275

Donner l’avoine aux chiens: 

а) нит се зна ко дроби, ни ко куса; 

б) нит се зна ко пије, ни ко плаћа 553 . 

Дослован превод: дати овас псима. 

Значење фразеологизма: радити све наопако. 

Историјска белешка: фразеологизам потиче из XVI века и спада у архаични 

регистар (Rabelais 1965: 166). 

2. Grand merci, Monsieur, dit le seigneur de Baiscul. Mais, à propos, passait entre les 

deux tropicques, six blans vers le zénith et maille par autant que les mons Rhiphées 

avaient eu celle année grande stérélité d’attrape-nigaud, une sédition de Ballivernes 

entre les Barragouins et les Accoursiers pour la rébellion des Souices qui s’étaient 

assemblés jusqu’au nombre de bons bies pour aller au gui l’an neuf le premier trou de 

l’an que l’on livre la souppe aux boeufs et la clef du charbon aux filles pour donner 

l’avoine aux chiens (Rabelais 1964: 167). 

Велика хвала, господине, одговори властелин Лизогуз. И баш као наручени, 

прођоше шест марјаша између два обртна круга, право на зенит, јер Рифејске 

планине су те године јалове биле у обманама, пошто су се све првничке лакрдије 

замајале око побуне Швајцараца, чија је дружина бројала три човека, можда и 

шест, девет или десет, да пођу да честитају нову годину, у доба када се говеда 

кљукају супом, а девојке узимају кључ од ћумура да би псе нахраниле овсом (Рабле 

2000: 203). 

Лексема chien – пас, у приказаном фразеологизму, има особину жртве. 

Глагол француског израза donner – дати у инфинитиву: le premier trou de 

l’an que l’on livre la souppe aux boeufs et la clef du charbon aux filles pour donner 

l’avoine aux chiens, у српском преводу, постаје глагол нахранити у презенту: у 

доба када се говеда кљукају супом, а девојке узимају кључ од ћумура да нахране 

553 


276

псе овсом. Француски фразем дословно је преведен на српски језик, није узет 


Када је реч о типу структуре, фразем спада у групу глаголских израза. 


Aboyer à la lune comme un chien 554 : 

а) намерила се коса на брус 555 ; 

б) ударио тук на лук 556 . 

Дослован превод: лајати као пас на месец. 

Значење фразеологизма: две, по карактеру, врло сличне особе, али понекад и 

тврдоглаве. 


Лексема chien – пас у приказаном фразеологизму одликује се 

тврдоглавошћу. 

Када је реч о типу структуре, француски фразем је глаголски израз, док су 

његови српски семантички еквиваленти исказани предикатском реченицом. 

Appeler un chien pour défendre le chrétien 557 : кад идеш вуку на част, поведи пса 

уза се 558 . 

Дослован превод: звати пса да би брани хришћанина. 

Значење фразеологизма: поседовати нужно средство одбране. 

554 

555 

556 

557 




Уп. R. de Lincy, нав. дело, стр. 464. Аутор објашњава етимологију израза: када је Андре 

Дориа (André Doria) напустио војну службу Франсоа Првог, овај принц се нашао у великој невољи и 

изгубио је поморско царство које је имао. Чак је био приморан да се брани од Карла V тако што је 

од султана Сулејмана унајмио војску, што му је замерено да зове пса да брани хришћанина (нав. 

дело, стр. 464). 

558 


277

Историјска белешка: фразем је први пут забележен 1586. године, али нема 

података о његовом настанку (De Lincy 1996: 464). 

Лексема chien – пас у датом изразу значи сигурност. 

По типу структуре, француски фразем спада у групу глаголских израза. 

Српски семантички еквивалент исказан је сложеном реченицом у којој је прва 

зависна временска, а друга главна реченица. 

Arriver comme un chien dans un jeu de quilles 559 : заплести се као пиле у кучине 560 . 

Дослован превод: доћи као пас у игру са штулама. 

Значење фразеологизма: бити неспретан, смотан. 

Историјска белешка: фразеологизам је настао у XVIII веку и од тада се званично 


неискуства. 

Супстантив chien – пас у датом фразеологизму поседује особину 

По типу структуре, фразеологизам можемо сврстати у глаголске изразе. 

Avoir des yeux de chien battu 561 : 

а) избуљити очи као варен зец 562 . 

б) избуљити очи као Сарајевски Чифутин 563 . 

Дослован превод: имати очи као пребијен пас. 

Значење фразеологизма: исколачити очи. 

Историјска белешка: не постоје подаци о настанку и почетку званичне употребе 

приказаног израза. 

559 

560 

561 

562 

563 



Уп. TLF 2005. 



278

Лексема chien – пас у датом фразему поседује особину жртве. 


Avoir du crédit comme un chien à la boucherie 564 : ни у лакомца мјере, ни у пса 

вјере 565 . 

Дослован превод: имати кредита као пас у месари. 

Значење фразеологизма: не уживати поверење. 

Историјска белешка: фразеологизам потиче из XVIII века и спада у архаичан 

регистар (Rey, Chantreau 2007: 169). 

Реч chien – пас у приказаном фразему значи: неповерење. 

По типу структуре, француски фразеологизам чини део глаголских израза, 

док је српски семантички адекват исказан номиналном реченицом. 

Avoir été mordu par un chien enragé 566 : хтети ког андрака 567 . 

Дослован превод: бити уједен од стране бесног пса. 

Значење фразеологизма: бити плашљив, неповерљив, сумњичав. 

Историјска белешка: израз је први пут забележен 1798. године, али нема података 

о његовом пореклу (Dictionnaire de l’Académie française 2005: 812). 

опасност. 

Термин chien – пас у наведеном изразу садржи следеће особине: ризик, 


564 

565 

566 

567 





279

Avoir la figure d’un chien: сух као биљка 568 . 

Дослован превод: имати фигуру једног (неког) пса. 

Значење фразеологизма: бити претерано мршав. 

Историјска белешка: не постоји подаци о томе када је наведени израз настао и од 

када је почео да се користи у француском језику. 

Именица chien – пас у приказаном фразему поседује особину 

неухрањености. 

По типу структуре, француски фразеологизам припада групи глаголских 

израза, док је његов српски семантички еквивалент исказан придевском синтагмом. 

Avoir l’air d’un chien battu 569 : изгледати покисло 570 . 

Дослован превод: имати изглед истученог пса. 

Значење фразеологизма: изгледати снуждено, суморно, понизно, бојажљиво. 

Историјска белешка: нема етимолошких података о наведеном фразему. 

Лексему chien – пас у датом фразеологизму одликује понизност и 

бојажљивост. 

Фразем је, по типу структуре, дат као глаголски израз. 

Avoir un mal de chien 571 : 

а) пошао му магарац низ брдо 572 . 

б) кренула му кола низ брдо. 

в) живети као мишеви у плеханом бурету. 

Дослован превод: имати пасју бол. 

Значење фразеологизма: бити у безизлазној ситуацији. 

568 

569 

570 

571 

572 





Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 236. В. 

280

Историјска белешка: не зна се када је настао приказани фразеологизам и од када 

је почео да се користи у француском језику. 

Супстантив chien – пас у датом фразему симболише жртву. 

По типу структуре, француски фразеологизам као и трећи српски 

семантички адекват исказани су глаголским изразом, док су прва два српска 

семантичка еквивалента дата у виду предикатске реченице. 

Colère de chien 573 : 

а) љут као рис; 

б) љут као пас у жежељу 574 . 

Дослован превод: пасја љутина. 

Значење фразеологизма: бити претерано љут, срдит. 

Историјска белешка: нема података о настанку наведеног израза. 

Супстантив chien – пас у датом изразу поседује љутњу, бес, агресивност. 

По типу структуре, француски фразем дат је у виду именичке синтагме, а 

његови српски семантички еквиваленти исказани су глаголским изразом. 

Coup de chien 575 : подмукло псето најпре ће ујести 576 . 

Дослован превод: пасји ударац. 

Значење фразеологизма: издаја, невера. 


573 

574 

575 



Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 44. Ален Ре истиче да наведени фразем данас значи: тежак 

ударац или мучан догађај, а да је некада означавао перфидно деловање (достојно пса). Као синоним 

за наведени израз, често се може сусрести и фразем: coup en vache (= ударац краве). Уп. А. Rey, S. 

Chantrеau, нав. дело, стр. 167. 

576 


281

Термин chien – пас у датом фразему одликује се подмуклошћу. 

По типу структуре, француски израз је именичка синтагма, а његов српски 

еквивалент предикатска реченица. 

Écorcher son chien pour en avoir la peau 577 : 

а) залуду је зачина кад није начина 578 ; 

б) залуду је лепа брада кад је слаба глава 579 . 

Дослован превод: одрати пса да би се добила кожа. 

Значење фразеологизма: физички изглед није мерило људске интелигенције. 

Историјска белешка: није забележено када је настао дати фразеологизам и од 

када се користи у француском језику. 

У датом фразему, супстантив chien – пас симболише жртву. 

По типу структуре, француски фразем спада у глаголске изразе, док су 

српски семантички еквиваленти исказани сложеном реченицом коју чине главна: 

залуду је зачина/залуду је лепа брада и зависна временска реченица: кад није 

начина/кад је слаба глава. 

En nid de chien (s’en aller) 580 : 

а) ђаво да га носи; 

б) ђаво га однео; 

в) оде маст у пропаст 581 . 

Дослован превод: у пасјем гнезду. 

Значење фразеологизма: доживети неуспех. 


577 

578 

579 

580 

581 






282

У датом изразу, лексема chien – пас поседује особину безвредности. 

По типу структуре, француски фразем јесте предлошка конструкција, док су српски 

еквиваленти дати у виду предикатских реченица. 

Être fou comme un jeunе chien: 

а) луд као враг на добро 582 . 

б) луд као грах прчак 583 . 

Дослован превод: бити луд као млади пас. 

Значење фразеологизма: бити луцкаст, блесав. 

Историјска белешка: нема података о настанку и званичној употреби датог 

израза. 

Лексема chien – пас у датом фразеолошком изразу осликава агресивност. 

По типу структуре, француски фразем је глаголски израз, док су српски 

семантички еквиваленти придевске синтагме. 

Être comme le chien du jardinier (qui ne mange point de choux et n’en laisse 

manger aux autres) 584 : 

а) бити као пас што лежи на сијену (па сијена сам не једе, а стоци која би га јела не 

да) 585 ; 

б) нити глође, нити другом даје 586 . 

Дослован превод: бити као баштовански пас (који не једе купуса и не дозвољава 

другима да једу). 

Значење фразеологизма: бити циција, бити тврдица. 

Историјска белешка: фразеологизам је први пут забележен 1752. године и од тада 

се званично користи у француском језику (Rey, Chantreau 2007: 169). 

582 

583 

584 

585 




Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 141. Израз је алузија на људе који што имају, па сами не 

уживају, а другима не даду (нав. дело, стр. 141). 

586 


283

Супстантив chien – пас у приказаном фразеологизму значи: злоба, 

себичност. 

По типу структуре, француски фразеологизам и његов први српски 

еквивалент спадају у глаголске изразе, док је други српски адекват исказан 

сложеном реченицом. 

Être maigre comme un chien fou 587 : нема за шта куче да га уједе 588 . 

Дослован превод: бити мршав као луд пас. 

Значење фразеологизма: бити претерано мршав, неухрањен. 

Историјска белешка: нема података о пореклу датог фразема. 

Супстантив chien – пас, у датом фразеолошком изразу, значи: беда, 

сиромаштво. 

По типу структуре, француски фразем дат је у облику глаголског израза, а 

његов српски адекват у виду сложене реченице. 

Être malheureux comme un chien qui se noie 589 : 

а) несрећнога лубарда бије 590 ; 

б) несрећну попу несрећна капа 591 . 

Дослован превод: бити несрећан као пас који се дави. 

Значење фразеологизма: бити несрећан, не бити рођен под срећном звездом. 

Историјска белешка: фразем је настао у XVI веку и користио се све до краја XVII 

века. Од XVIII века, у употреби је израз: être malheureux comme un chien qui se 

casse le nez (Rey, Chantreau 2007: 170). 

587 

588 


РМС, стр. 621. Осим наведеног српског еквивалента, у нашем језику, може се чути и израз: 

једва му кожа кости држи, који је ређе у употреби. Уп. В. Караџић, нав. дело, стр. 126. 

589 

590 

591 




284

Именица chien – пас у датом фразеолошком изразу значи: жртва. 

Када је реч о типу структуре, француски фразем дат је у виду глаголског 

израза. Први српски еквивалент исказан је предикатском, а други номиналном 


Faire le jeune chien 592 : бити глуп као ћускија 593 . 

Дослован ропски превод: чинити младог пса. 

Значење фразеологизма: бити претерано глуп. 

Историјска белешка: нисмо наишли на податак о пореклу приказаног фразема. 

глупост. 

У датом фразеологизму, супстантив chien – пас садржи особине наивности и 


Faire le chien couchant: понизити се као пас. 

Дослован превод: чинити лежећег пса. 

Значење фразеологизма: бита јако понизан. 

Историјска белешка: израз води порекло из XIX века и односио се на служавку која 

верно прати своју газдарицу до пијаце и назад (Rey, Chantreau 2007: 169). 


Супстантив chien – пас у наведеном изразу поседује особине оданости и 

По типу структуре, фразеологизам је исказан глаголским изразом. 

Garder la lune des chiens: 

а) штроји мухе; 

б) беспослен поп и јареће крсти 594 ; 

в) беспослен Мујо фишке савија 595 . 

592 

593 

594 

Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 44 



285

Дослован превод: чувати месец од паса. 

Значење фразеологизма: бити доколичар, ништа не радити. 


Именица chien – пас у датом фразему одликује се агресивношћу. 

Када је реч о типу структуре, француски фразеологизам чини део 

глаголских израза, а његови српски семантички еквиваленти исказани су простим 

предикатским реченицама. 

Jeter ses louanges aux chiens 596 : давати и шаком и капом 597 ; 

Дослован превод: бацати своје похвале псима. 

Значење фразеологизма: бити расипник, распикућа 598 . 

Историјска белешка: фразеологизам потиче из XVI века и од тада се званично 

користи у француском језику (Rey, Chantreau 2007: 168). 

У наведеном изразу, реч chien – пас одликује се особинама прождрљивости 

и халапљивости. 

По типу структуре, фразем спада у глаголске изразе. 

Le premier chien coiffé 599 : 

а) лијеп као лијеп на плоту 600 ; 

б) лијеп као труд у поноћи 601 . 

Дослован ропски превод: први пас ошишани. 

Значење фразеологизма: бити ружан. 

595 

596 

597 

598 

599 





Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 45. Ауторка истиче да фразем такође асоцира на ружног 

мушкарца који уме да заведе и да изазове, у очима партнера, љубавна осећања (нав. дело, стр. 45). 

600 

601 



286

Историјска белешка: нема етимолошких података о наведеном изразу. 

Именица chien – пас у датом изразу осликава разбарушеност. 

По типу структуре, француски фразем припада именичким синтагмама, а 

српски еквиваленти глаголским изразима. 

Le chien au grand collier 602 : 

а) велика зверка 603 ; 

б) крупна риба 604 . 

Дослован превод: пас са великом огрлицом. 

Значење фразеологизма: утицајан, важан човек. 

Историјска белешка: није забележено када је настао приказани израз и од када је 

званично почео да се употребљава у француском језику. 

У датом фразеолошком изразу, супстантив chien – пас значи: утицај, моћ. 

Према типу структуре, фразем је дат у виду именичке синтагме. 

Mener une existence de chien errant 605 : живи паски, а спава на голој даски 606 . 

Дослован превод: водити егзистенцију лутајућег пса. 

Значење фразеологизма: живети у беди и сиромаштву. 

Историјска белешка: нема етимолошких података за наведени фразем. 

сиромаштва. 

Именица chien – пас у наведеном фразеологизму поседује особине беде и 

602 

603 

604 

605 

606 




Уп. TLF 2005. 


287

По типу структуре, француски фразем дат је у виду глаголског израза, док је 

његов српски семантички еквивалент: живи паски, а спава на голој даски исказан 

у виду пословице која је, према синтаксичком устројству, сложена реченица. 

Mettre les chiens à l’attache: бити као пас на ланцу. 

Дослован превод: ставити псе на ланац. 

Значење фразеологизма: црнчити, бити изложен тешком физичком напору 607 ; 

Историјска бекешка: фразем је настао у XVI веку (Vigerie 2004: 44). 

У датом фразеолошком изразу, лексема chien – пас симболише жртву. 

Када је реч о типу структуре, фразеологизам је дат у виду глаголског израза. 

Nager comme un chien de plomb 608 : 

а) пливати као цртало 609 ; 

б) пливати као секира 610 . 

Дослован превод: пливати као оловни пас. 

Значење фразеологизма: бити непливач. 

Историјска белешка: није познат настанак приказаног израза. 

Супстантив chien – пас у датом фразему поседује особину жртве. 

Када је реч о типу структуре, фразеологизам чини део глаголских израза. 

N’être pas bon à jeter aux chiens 611 : 

607 

608 


Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 45. Аутор, осим наведеног израза, наводи и израз: nager 

comme un chien (= пливати као пас), који, на симболичан начи, експлицира особу, која док плива, 

пуно прска водом око себе (нав. дело, стр. 45). 

609 

610 

611 



Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 47. Поред забележеног фразеологизма, постоји и синонимни 

израз: ne pas valoir les quatre fers d’un chien (нав. дело, стр. 47). Бошко Милосављевић наводи још 

осам француских фразема који имају различиту лексичку, а сличну семантичку структуру: ne pas 

288

а) не вредети ни пет пара 612 ; 

б) не вредети ни луле дувана 613 ; 

в) не вредети ни пишљива боба 614 . 

Дослован ропски превод: није добаро да се и псима баци. 

Значење фразеологизма: бити безвредан, немати никакву вредност. 


користи у француском језику (TLF 2005). 

Именица chien – пас у приказаном изразу поседује особину безвредности. 

По типу структуре, француски фразеологизам и српски семантички 

еквиваленти исказани су у виду глаголског израза. 

Ne pas jeter (donner) sa part (son lard) aux chiens 615 : бити тврд на пари 616 . 

Дослован превод: не бацити (не дати) свој део (своју сланину) псима. 

Значење фразеологизма: бити велика циција, тврдица; држати пуно до себе 617 . 

Историјска белешка: фразеологизам је настао у XVI веку и од тада се званично 


Реч chien – пас у наведеном фразеологизму осликава жртву. 


valoir un clou (= не вредети ни ексера), ne pas valoir un bouton (= не вредети ни дугмета), ne pas 

valoir une cerise (= не вредети ни трешње), ça ne vaut pas un pet de lapin (= то не вреди зечијег 

прдежа), ça ne vaut pas tripette (= то не вреди црева) (Уп. Б. Милосављевић, нав. дело, стр. 24). 

612 

613 

614 

615 

616 

617 







289

Peur de chien 618 : плашљив као зец 619 . 

Дослован превод: пасји страх. 

Значење фразеологизма: бити претерано плашљив. 

Историјска белешка: нема података о пореклу датог израза. 

Супстантив chien – пас у приказаном фразеолошком изразу поседује 

особину плашљивости. 

Када је реч о типу структуре, француски фразеологизам исказан је 

именичком синтагмом, а његов српски еквивалент спада у глаголске изразе. 

Piquer son (un) chien 620 : 

а) спавати као окупан 621 ; 

б) спавати као заклан (као јагње, као клада, као мртав, као топ) 622 . 

Дослован превод: убости свога пса. 

Значење фразеологизма: спавати чврстим сном. 

Историјска белешка: не зна се када је настао приказани фразем и од када се 


У датом фразему, реч chien – пас садржи особину жртве. 

Када је реч о типу структуре, француски фразеологизам и његови српски 

семантички еквиваленти чине део глаголских израза. 

Promettre (garder) à qqn un chien de sa chienne 623 : 

а) вратити мило за драго; 

б) вратити шило за огњило 624 . 

618 

619 

620 



Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 46. Како пише аутор, фразем је алузија на слепог просјака који 

је својим оштрим штапом боцкао свог пса да би га пробудио из сна (нав. дело, стр. 47). 

621 

622 

623 




290

Дослован ропски превод: обећати (чувати) некоме пса од кучке. 

Значење фразеологизма: осветити се некоме. 

Историјска белешка: фразеологизам је први пут забележен 1792. године, међутим, 

нема података о његовом пореклу (Rey, Chantreau 2007: 169). 

Лексема chien – пас у наведеном изразу поседује особину осветољубивости. 


Recevoir qqn comme un chien dans un jeu de quilles 625 : дочекати некога на врат на 

нос. 

Дослован превод: примити некога као пса у игри штулама. 

Значење фразеологизма: угостити некога веома лоше. 

Историјска белешка: према подацима ТЛФ-а, фразем датира из 1694. године и од 

тада је у званичној употреби у француском језику. Ален Ре, међутим, наглашава да 

приказани фразем потиче из XVIII века и да је то званичан почетак његовог 

коришћења. 

Реч chien – пас у приказаном фразеологизму има особину безвредности. 

Када је реч о типу структуре, фразеологизам спада у глаголске изразе. 

Saint Roch et son chien 626 : 

а) бити као нокат и месо 627 ; 

б) бити као очи у глави 628 ; 

624 

625 


Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 45. Ниједан наш речник нe бележи поредбену конструкцију: 

comme un chien dans un jeu de quilles у значењу: као пиле у кучине (веома неспретно). 

626 

Уп. Исто, стр. 49. Алузија на легенду о Светом Року који је био заражен кугом и који се 

повукао у шуму где му је свакога дана један пас доносио хлеб кога му је слала невидљива рука (нав. 

дело, стр. 49). 

627 

Уп. Б. Милосављевић, нав. дело, стр. 174. Аутор наводи још два израза сличне семантичке 

структуре: comme un cul et chemise (= као гуза и кошуља), liés comme les doigts de la main (= 

повезани као прсти на рукама). 

291

в) бити као Божић и Бадњи дан 629 . 

Дослован превод: Свети Рок и његов пас. 

Значење фразеологизма: бити нераздвојан. 

Историјска белешка: израз потиче из XIVвека (Vigerie 2004: 49). 

У наведеном изразу, термин chien – пас поседује особине верности и 

оданости. 

По типу структуре, француски израз припада именичким синтагмама, а 

његови српски еквиваленти јесу глаголски изрази. 

Se cacher comme un chien malade: сакрити се као миш у рупу. 

Дослован превод: крити се као неки (један) болестан пас. 

Значење фразеологизма: скривати се од радозналих погледа, од јавности. 


Лексема chien – пас у датом изразу осликава жртву. 


S’entendre comme chiens en foire 630 : слагати се као хлеб и со 631 . 

Дослован превод: слагати се као пси на вашару. 

Значење фразеологизма: добро се слагати. 

Историјска белешка: не зна се када је приказани фразем настао. 

Именица chien – пас у датом изразу поседује следеће особине: сложност и 

приврженост. 


628 

629 

630 

631 



Уп. www.lexo.fr 


292

Se faire le chien de qqn: 

а) у стопу кога пратити. 

б) бити верна сенка. 

Дослован превод: начинити нечијим псом. 

Значење фразеологизма: бити претерано везан за некога. 

Историјска белешка: нема етимолошких података за дати фразем. 

оданости. 

Термин chien – пас у наведеном изразу поседује особине верности и 


Se regarder en chiens de faïence 632 : 

а) гледати као маче у тиче 633 ; 

б) гледати се попреко 634 . 

Дослован превод: гледати се као непријатељски пси. 

Значење фразеологизма: размењивати непријатељске погледе. 

Историјска белешка: фразеологизам потиче с краја XVII века и од тада се 

званично користи у француском језику (www.voldemots.blogspot.com). 

Лексема chien – пас у приказаном фразеологизму садржи особину: 

нетрпељивости. 

Када је реч о типу структуре, француски фразем и његови српски 

семантички еквиваленти исказани су глаголским изразом. 

Une charrue à chien(être) 635 : млатити празну сламу 636 . 

632 

633 

634 

635 

636 





Уп. Б. Милосављевић, нав. дело, стр. 234. Аутор набраја још четири фразема различите 

лексичке, а сличне семантичке структуре: battre l’eau (= тући воду), battre l’air (= тући ваздзх), 

293

Дослован превод: пасје рало. 

Значење фразеологизма: причати глупости. 

Историјска белешка: није забележено порекло наведеног израза. 

Супстантив chien – пас у наведеном фразеолошком изразу поседује особину 

беспослености. 

Према типу структуре, француски фразем дат је у виду именичке синтагме, 

а српски еквивалент је глаголски израз. 



Donner du chien 637 . 

Дослован превод: дати пса. 

Значење фразеологизма: орасположити некога; дати штимунга некоме; 

стимулисати некога 638 . 

Историјска белешка: нема етимолошких података о неведеном фразеологизму. 

1. Bah! Мonsieur Coupeau, dit-elle, au bout d’une minute, un petit verre de cric, ce n’est 

pas maivais. Moi, ça me donne du chien (Zola 1978: 180). 

„Којешта, господине Купо“, рече она после једног минута, „чашица ракијице није 

зло. Мене она орасположи... (Зола 1963: 158). 

У приказаном фразеологизму, именица chien – пас поседује особину 

агресивности. 

donner un coup d’épée dans l’eau (= ударити мачем у воду), fendre l’eau avec une épée (= цепати 

воду мачем). 

637 

638 



294

Глагол француског фразеолошког израза donner – дати у презенту: ça me 

donne du chien, у српском преводу, постаје глагол орасположити у презенту: мене 

она орасположи. Фразем је на српски језик преведен на основу свог општег 

значења, с обзиром на то да у нашем језику не постоји одговарајући семантички 

еквивалент. 


Dormir en chien 639 . 

Дослован превод: спавати као пас. 

Значење фразеологизма: заспати гладан. 

Историјска белешка: фразем потиче из XVI века и од тада се званично користи у 

француском језику (Rey, Chantreau 2007: 168). 

2. Comment entendez vous, dormir en Chien? C'est dormir à jeun en haut Soleil, comme 

font les Chiens (Rabelais 1965: 165). 

Шта ви подразумевате под тим: спавати као пас? То значи, одговори Понократ, 

спавати наште срца и на сунцу, јер тако пси чине (Рабле 2000: 188). 

Супстантив chien – пас у наведеном изразу карактерише се изгладнелошћу. 

Глагол француског фразеологизма dormir – спавати у инфинитиву: comment 

entendez vous, dormir en chien, у српском преводу, остаје глагол спавати у 

инфинитиву: шта ви подразумевате под тим: спавати као пас. Фразем је 

дословно преведен на српски језик будући да у долазном језику не постоји 


Према типу структуре, фразем спада у глаголске изразе. 

639 


295

Entre chien et loup 640 . 

Дослован превод: између пса и вука. 

Значење фразеологизма: у сумрак, у заранке, у сутон 641 . 

Историјска белешка: у француском језику израз се почео користити од XIII века, а 

његова етимологија досеже до античког периода. Наиме, један јеврејски текст из 

II века пре нове ере каже: quand l’homme ne peut distinguer le chien du loup: када 

човек не може разликовати пса од вука (Rey, Chantreau 2007: 168). 

3. Dans la vieille langue populaire fantasque qui va s’effaçant tous les jours, Patron 

Minette signifie le matin, de même que entre chien et loup signifie le soir (Hugo 1951: 

740). 

На старом, ћудљивом народном језику, који се из дана у дан све више губи, газда 

Минет значи јутро, као што између пса и вука значи вече (Иго 1978: 185). 

Наведени фразеолошки израз метафорично означава доба дана. Фразем је 

дословно преведен на српски језик пошто у нашем језику не постоји адекватан 


Када је реч о типу структуре, француски израз исказан је предлошком 

конструкцијом. 

640 

Пол Валери (Paul Valéry) у једном потпуно апстрактном контексту даје потпуно другачије 

значење наведеног израза: Le peuple du pays où se parle cette langue (l’argot) est un peuple qui préfère 

la nuit au jour, et jusque dans son langage, qu’il organise à sa façon, entre chien et loup, je veux dire 

entre langage usuel dont il conserve la syntaxe, et un vocabulaire mystérieux“. Уп. P. Valéry, нав. дело, 

стр. 431. Превод: Народ државе где се говори овај језик (жаргон) јесте народ који више воли ноћ 

него дан и који свој језик организује на свој начин, између пса и вука, хоћу рећи, између језика у 

употреби чију синтаксу желе очувати и неког мистериозног вокабулара (превео: Иван Јовановић). 

641 


296

Jeter sa langue au chien 642 . 

Дослован превод: бацити свој језик псу. 

Значење фразеологизма: одустати; не умети даље 643 ; занемети, не проговорити. 

Историјска белешка: фразеологизам потиче из XVII века (Vigerie 2004: 47). 

4. Je ne puis me résoudre à la dire; devinez-la: je vous le donne en trois. Jetez-vous votre 

langue aux chiens?Eh bien! Il faut donc vous la dire... (Madame de Sévigné 1670: 34) 

Не могу да се одлучим да вам је кажем; погодите је: чик да је погодите! Је л’ те 

да не можете да одговорите? Лепо треба, дакле, да вам кажем... (Госпођа Де 

Севиње 1953: 49) 

У датом фразему, термин chien – пас поседује особину прождрљивости. 

Глагол француског фразема jeter – бацити у презенту: jetez-vous votre langue aux 

chiens, у српском језику, преведен је глаголом одговорити: је л’ те да не можете 

да одговорите? Фразем је на српски језик преведен описно, на основу свог општег 

значења, с обзиром на то да у нашем језику не постоји одговарајући семантички 

еквивалент. 


Le temps de chien. 

Дослован превод: псеће време. 

Значење фразеологизма: хладно, натуштено време. 

Историјска белешка: израз потиче из XVIII века и од тада се званично 


5. Ce qu’elle savait, par exemple, ce qu’elle sentait sur son dos, c’était le temps de chien, 

un froid noir, un ciel barbouillé comme le cul d’une poêl, crevant d’une neige qui 

s’entrêtait à ne pas tomber (Zola 1978: 461). 

642 

643 



297

Осећала је на своме телу, и тога је била свесна, да је псеће време; било је грозно 

хладно, небо се натуштило, презасићено снегом који никако да почне падати 

(Зола 1963: 410). 

У наведеном фразеологизму, именица chien – пас одликује се суровошћу. 

Фразем је дословно преведен на српски језик, будући да у долазном језику не 

постоји одговарајући семантички еквивалент. 

По типу структуре, израз припада именичким синтагмама. 


Boire du chien 644 . 

Дослован ропски превод: пити пса. 

Значење фразеологизма: пити љуту ракију. 


1. Lui, était un bon, un chouette, un d’attaque. A zut! Le singe pouvait se fouiller, il ne 

retourenerait pas à la boîte, il avait la flemme. Et il proposait aux deux camarades 

d’aller au „Petit Bonhomme qui tousse“, une mine à poivre de la barrière Saint-Denis, où 

l’on buvait du chien tout pur (Zola 1978: 63). 

Што се њега, пак, тиче, он је поштен, диван, ударник. Пих, може надзорник да се 

преврће, он се не враћа у радионицу, отромио је. И он предложи двојици другова да 

оду до „Човечуљка што кашље“, у једну Тровачницу код капије Сент Дени, где се 

пила сасвим чиста љута (Зола 1963: 52). 

644 

Значење фразеологизма доводи се у везу са карактерним особинама пса, жестином и 

оштрином, које су послужиле као мотивациона база за одређивање јачине алкохолних пића, у 

нашем случају, ракије. 

298

У датом изразу, реч chien – пас одликује се жестином и љутином. 

Глагол француског фразема boire – пити у имперфекту: ... une mine à poivre 

de la barrière Saint-Denis, où l’on buvait du chien tout pur, у српском преводу, остаје 

глагол пити, али у перфекту: у једну Тровачницу код капије Сен Дени, где се пила 

сасвим чиста љута. Фразем је у српском примеру преведен на основу свог општег 

значења зато што у нашем језику не постоји адекватан семантички еквивалент. 


C’est du chien. 

Дослован превод: ово је пасје месо. 

Значење фразеологизма: то је страшно! 

Историјска белешка: није забележено порекло датог фразема. 

2. C’est du chien, ça! S’écria Mmme Boche, émerveillée de la rudesse des coups de 

batoir. Quelle mâtine! Elle vous aplatirait du fer, avec ce petit bras de demoiselle (Zola 

1978: 34). 

То је страшно, узвикну госпођа Бош чудећи се јачини пракљаче. Врашка жена, та 

би стањила гвожђе својим ручицама као у девојке (Зола 1963: 26). 

У наведеном фразеолошком изразу, супстантив chien – пас карактерише се 

особином разјарености. 

Глагол француског фразеологизма être – бити у презенту: c’est du chien, ça, 

у српском преводу, остаје глагол бити у презенту: то је страшно. Фразеологизам 

је на српски језик преведен на основу свог општег значења с обзиром на то да у 

српском језику не постоји одговарајући семантички адекват. Израз је мотивисан 

изгледом и понашањем разјареног и срдитог пса. 


299

Être échappé aux chiens. 

Дослован превод: побећи од паса. 

Значење фразеологизма: бити сав поцепан, носити поцепану одећу. 

Историјска белешка: фразем је настао у XVI веку, међутим, нема података о 

томе да ли се још увек званично користи у француском говорном језику (Rabelais 

1965: 140). 

3. Un jour Pantagruel, se promenant hors la ville, vers l’abbaye saint Antoine, devisant 

et philosophant avec ses gens et certains écoliers, rencontera un homme, beau de stature 

et élégant en tous linéamens du corps, mais pitoyablement navré en divers lieux, et tant 

mal en ordre qu’il semblait être échappé aux chiens, ou mieux resemblait un cueilleur de 

pommes du paîs du Perche (Rabelais 1965: 141). 

Једног дана, када се Пантагруел шетао изван града, путем за самостан Св. 

Антонија, и разговарао и филозофирао са својим људима и неким ђацима, сретне 

он човека лепа стаса и складна тела, али изранављена на више места и тако 

исцепана одела као да је побегао од паса или брао јабуке у Першеу (Рабле 2000: 

194). 

У приказаном фразеолошком изразу, лексема chien – пас значи: опасност, 

агресивност. Фразем је дословно преведен на српски језик јер у нашем језику не 

постоји одговарајући семантички еквивалент. 

По типу структуре, фразем је дат у виду глаголског израза. 

Être très chien. 

Дослован превод: бити веома паски. 

Значење фразеологизма: бити галантан, давати. 

Историјска белешка: фразем је настао у XIX веку и од тада се званично користи у 


300

4. C’était encore pis pour les courants d’air, il en avait une peur bleue, il engueulait tout 

l’établissement si une porte restait entreouverte. Avec ça, très chien, donnant deux sous 

au garçon pour des repas de sept et huit francs (Zola 1978: 308). 

Још горе је било у погледу промаје, ђаволски се ње плашио, узбунио би целу радњу 

ако би врата остала отворена. Поред свега тога, био је веома издашан, давао је 

два суа келнеру за обед – од седам или осам франака (Зола 1963: 273). 

Термин chien – пас у датом изразу значи: раскош и галантност. 

Фразеологизам је на српски језик преведен на основу свог општег значења с 

обзиром на то да у нашем језику не постоји одговарајући семантички еквивалент. 

Према типу структуре, фразем је исказан придевском синтагмом. 

Lécher qqn comme un petit chien. 

Дослован превод: лизати некога као куца. 

Значење фразеологизма: бити добро прорачунат, промишљен. 

Историјска белешка: нема етимолошких података за наведени израз. 

5. Un vrai serpent! Gentille, et faisant sa tata et vous léchant comme un petit chien 

(Zola 1978: 442). 

Права змија! Љупка, врти задњицом и цмаче вас као куца (Зола 1963: 393). 

У приказаном фразеологизму лексема chien – пас одликује се особином 

препредености. 

Глагол француског фразема licher – лизати у партиципу презента: ... et vous 

lichant comme un petit chien, у српском преводу, постаје глагол цмакати у 

презенту: ... љупка, врти задњицом и цмаче вас као куца. Фразеологизам је 

дословно преведен на српски језик с обзиром на то да у нашем језику нема 

одговарајућег семантичког адеквата. 

По типу структуре, фразеологизам је дат у виду глаголског израза. 

301

Regarder derrière comme un chien (qui emporte un plumeau). 

Дослован превод: гледати иза као пас који носи једно перо. 

Значење фразеологизма: бити обазрив, припазити се. 

Историјска белешка: фразем је настао у XVI веку, али нема података о томе да 

ли је ушао у званичну употребу у француском језику (Rabelais 1965: 290). 

6. Tandis qu’ainsi voltigeait, les marroufles en grand évahissement disait l’un à l’autre: 

Par la Mère de Dieu! C’est un lutin ou un diable ainsi déguisé. Seigneur, délivre-nous de 

l’ennemi malin. En étant en déroute regardons derrière nous comme un chien qui 

emporte un plumeau (Rabelais 1965: 291). 

Док је он тако пеливанио, оне хуље, згрнуте и запрепашћене, говораху један 

другоме: Матере ми божје, или је вилењак, или је прерушен ђаво. Ослободи нас, 

Господе, непријатељског зла. Те побегоше у нереду, а обазиру се једнако као пас 

који је придигао шта пернато (Рабле 2000: 110). 

У датом фразему, именица chien – пас одликује се особином опреза. 

Глагол француског фразема regarder – гледати у императиву, у 1. лицу 

множине: regardons derrière nous comme un chien qui emporte un plumeau, у 

српском фразеолошком еквиваленту, преведен је глаголом обазирати се који се 

налази у 3. лицу множине презента. Израз је дословно преведен на српски језик 

пошто у српском језику не постоји одговарајући семантички еквивалент. 


Se tenir en chien de fusil 645 . 

Дослован ропски превод: држати се у пасјој пушци. 

Значење фразеологизма: водити рачуна, пазити се. 

Историјска белешка: нема података о пореклу наведеног фразеологизма. 

645 

Патрисија Вижери објашњава да израз: être couché en chien de fusil значи: спавати 

склупчан као пас. Уп. P. Vigerie, нав. дело, стр. 46. 

302

7. Sur le tas de paille, Gervaise, tout habillée, se tenait en chien de fusil, les pattes 

ramenées sous sa guenile de jupon, pour avoir plus chaud (Zola 1978: 462). 

Лежећи на слами потпуно обучена, Жервеза је била на опрезу и држала руке под 

дроњавом доњом сукњом да би јој било топлије (Зола 1963: 411). 

У наведеном фразему, именица chien – пас одликује се опрезом. 

Глагол француског фразема tenir – држати у имперфекту: Gervaise, tout 

habillée, se tenait en chien de fusil, у српском преводу, постаје глагол бити који је у 

перфекту и несвршеног је вида: Жервеза је била на опрезу. Фразем је на српски 

језик преведен на основу свог општег значења јер у српском језику није пронађен 

адекватан семантички еквивалент. 


Une année de chien. 

Дослован превод: пасја година. 

Значење фразеологизма: сиромашан, бедан период. 

Историјска белешка: нема етимолошких података за приказани израз. 

8. Etienne, alors, parla de la République, qui donnerait du pain à tout le monde. Mais la 

Maheude secoua la tête, car elle se souvenait de 48, une année de chien qui les avait 

laissés nus des vers, elle et son homme, dans le premier temps de leur ménage (Zola 

1978: 284). 

Етјен је, затим, говорио о републици која ће дати хлеба свима. Али Мајева жена 

заврте главом, јер се сећала четрдесет осме, једне пасје године која је њих, њу и 

њеног човека, у првим годинама њиховог брака оставила голе као црве (Зола 1964: 

227). 

У датом фразему, лексема chien – пас поседује особине сиромаштва и беде. 

Када је реч о преводу француског израза на српски језик, закључујемо да је он 

303

дословно преведен зато што у српском језику није пронађен одговарајући 


Према типу структуре, израз је дат у облику именичке синтагме. 


Agire comme un chien fouetté. 

Дослован превод: деловати као истучен пас. 

Значење фразеологизма: непристојно, лоше понашање. 

Историјска белешка: израз је настао 1932. године и од тада је у званичној 

употреби. 

Лексема chien – пас у датом фразему осликава бес. 


Avoir du chien 646 . 

Дослован превод: имати пса. 

Значење фразеологизма: имати посебну драж (женску) 647 . 

Историјска белешка: фразеологизам потиче из друге половине XIX века и од тада 

се активно користи у француском језику (Le Petit Robert 2007: 167). 

Именица chien – пас, у приказаном изразу, значи: заводљивост, 

привлачност. 

По типу структуре, фразеологизам је дат као глаголски израз. 

646 

Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 45. Фразем се односи се на женску особу која фасцинира 

мушкарце својим провокативним шармом. Израз je настао укрштањем именице пас употребљене у 

функцији придева и синтагме à la chien: а) tu me trouvais si gentille avec mon petit air chien – 

кажеш да сам веома љупка и да сам тако дражесна; б) еlle posa son bibi rose à la chien sur ses 

bandeaux de cheveux blonds – ставила је свој дражесни шеширић на своју плаву косу. Оба термина 

имају вредност супстантива coquin – нитков, враголан, canaille – олош, руља, а ове две речи дају 

кључ енигме: прва реч, coquin, показује еволуцију значења између термина који означава неку 

псовку и придева који репрезентује помало перверзни шарм. Друга реч – canaille – означавала је 

пса, а затим особу од прекора. Уп. Le Petit Robert, нав. дело, стр. 167. 

647 


304

Avoir une coiffure à la chien 648 . 

Дослован превод: пасја фризура. 

Значење фразеологизма: равне шишке преко чела. 


Приказани фразем експлицира физички изглед. 

Када је реч о типу структуре, фразем је дат у виду глаголског израза. 

Camus en chien d’Artois 649 . 

Дослован превод: Ками као Артуов пас. 

Значење фразеологизма: бити сметен, смушен, збуњен, разочаран. 

Историјска белешка: није забележено када је настао приказани израз и од када се 

званично користи у француском језику. 

У наведеном фразему, термин chien – пас поседује особину жртве. 

По типу структуре, израз је именичка синтагма. 

Chien perdu sans collier 650 . 

Дослован превод: изгубљен пас без огрлице. 

Значење фразеологизма: сироче. 

Историјска белешка: израз је настао 1954. године (Vigerie 2004: 54). 

усамљеност. 

У приказаном фразеологизму, именица chien – пас симболише: лутање, 

По типу структуре, фразеологизам је именичка синтагма. 

648 

Уп. A. Rey, S. Chantrеau, нав. дело, стр. 167. У XIX веку израз је означавао заводничку 

фризуру (нав. дело, стр. 167). 

649 

650 


Уп. Исто, стр. 46. Алузија на псе луталице без власника који су смештени у кафилеријама. 

Израз се користио за означавање напуштене деце, тј. деце која немају своје родитеље (нав. дело, стр. 

46). 

305

Couper la queue de son chien 651 . 

Дослован превод: исећи реп свом псу. 

Значење фразеологизма: бити у центру пажње 652 . 

Историјска белешка: фразеологизам је повезан са историјским збивањима у 

античкој Грчкој према којима је, како тврди Плутарк, Алчибиад одсекао реп своме 

псу како Атињани, зачуђени и пренеражени овим чином, не би имали када да било 

шта лоше кажу о њему (Vigerie 2004: 47). 

Лексема chien – пас у наведеном фразеолошком изразу означава жртву. 


Être chien de nature 653 . 

Дослован превод: бити пас по природи. 

Значење фразеологизма: бити велика циција. 

Историјска белешка: нема етимолошких података о наведеном фразеологизму. 

Лексема chien – пас у наведеном изразу одликује се себичношћу. 


Être fait à qqch comme un chien à aller à pied. 

Дослован превод: бити створен за нешто као пас који иде пешке. 

Значење фразеологизма: навићи се на нешто. 

Историјска белешка: приказани израз је у француском језику званично почео да се 

употребљава од 1798. године (TLF 2005). 

Именица chien – пас у датом фразеологизму осликава искуство. 


651 

652 

653 




306

Faire le chien. 

Дослован превод: чинити пса. 

Значење фразеологизма: ићи у куповину са служавком. 

Историјска белешка: нема података о настанку и почетку употребе датог 

израза. 

Лексема chien – пас у датом фразему поседује особине оданости и 



Faire le chien couchant 654 . 

Дослован ропски превод: чинити лежећег пса. 

Значење фразеологизма: шенити 655 . 

Историjска белешка: фразем је званично у употреби од 1611. године (Rey, 

Chantreau 2007: 163). 

Реч chien – пас у приказаном изразу поседује особину понизности. 


Faire les chiens écrasés 656 . 

Дослован превод: учинити згажене псе. 

Значење фразеологизма: кратке вести. 

Историјска белешка: израз је у званичној употреби од 1874. године. 

Лексема chien – пас у приказаном фразеологизму значи: жртва. 


654 

Уп. Исто, стр. 44. Ален Ре напомиње да номинална синтагма: chien couchant може да се 

употреби и у значењу: сервилна особа. У правом смислу речи, chien couchant је ловачки пас који 

легне на стомак сваки пут када улови дивљач. Ре сматра да је додавање пејоративних вредности 

лексеми пас и глаголу se coucher веома брзо наведеном изразу дало фигуративни смисао. Уп. A. 

Rey, S. Chantreau, нав. дело, стр. 163. 

655 

656 


Уп. Исто, стр. 46. Аутор наводи да је реч о кратким новинским текстовима који третирају 

дневна дешавања (саобраћајне несреће итд.). 

307

Fréquenter le chien et le chat 657 . 

Дослован превод: посећивати пса и мачку. 

Значење фразеологизма: бити са свим и сваким. 


Супстантив chien – пас у датом фразему поседује особину развратности. 

Када је реч о типу структуре, фразем чини део глаголских израза. 

Marcher comme un chien en Vêpre 658 . 

Дослован превод: ходати као пас на заласку сунца. 

Значење фразеологизма: ходати погрбљено. 


Термин chien – пас, у приказаном фразему, поседује особину опреза. 


Nager en chien. 

Дослован превод: пливати као пас. 

Значење фразеологизма: пливати само уз помоћ руку. 

Историјска белешка: не зна се када је дати израз настао и од када се званично 


Реч chien – пас у наведеном фразеологизму поседује особину способности. 


Retourner comme le chien à son vomissement 659 . 

Дослован превод: вратити се као пас свом повраћању. 

657 

658 

659 

45). 



Уп. Исто, стр. 45. У библијској терминологији фразем значи: пасти у грех (нав. дело, стр. 

308

Значење фразеологизма: вратити се пороцима; ићи из грешке у грешку. 

Историјска белешка: фразем води порекло из библијских текстова (Vigerie 2004: 

45). 

Супстантив chien – пас одликује се неискуством. 


Rompre les chiens 660 . 

Дослован превод: прекинути псе. 

Значење фразеологизма: скренути разговор, одвратити од могућих непријатности 

у говору 661 . 

Историјска белешка: фразеологизам је настао у XVII веку (Rey, Chantreau 2007: 

169). 

Именица chien – пас у датом фразему поседује особину нетрпељивости. 


Se donner un mal de chien 662 . 

Дослован превод: себи дати пасји бол. 

Значење фразеологизма: сам себи нанети повреде, сам себи нанети бол. 


У наведеном фразему, именица chien – пас осликава жртву. 


Traiter comme un chien. 

Дослован превод: бити третиран као пас. 

Значење фразеологизма: бити нико и ништа. 

660 

Уп. Исто, стр. 48. У ловачком регистру, наведени израз значи: одвратити псе од циља 

(нав. дело, стр. 48). 

661 

662 



309

Историјска белешка: израз је први пут забележен 1656. године и од тада се 

званично користи у француском језику (Rey, Chantreau 2007: 169). 

У наведеном фразему, лексема chien – пас карактерише се безвредношћу. 


310

У овом делу рада пронађено је укупно 89 фразеологизама са лексемом chien 

– пас, од којих 13 припадају изразима сличне лексичко-семантичке структуре 

или 14,61℅ од укупног броја свих фразема са овом именицом. Фразеолошких 

израза различите лексичке, а сличне семантичке структуре има 45 (50,56%), 

док изрази који немају свој семантички еквивалент у српском језику чине 

34,83% (31) од укупног броја пронађених фразема. Изрази сличне лексичке, а 

различите семантичке структуре нису пронађени. 

На основу добијених резултата, највећи број израза припада групи 



chien – пас, 18 израза припадају именичким синтагмама (coup de chien), 2 

фразеологизма исказана су предлошком конструкцијом (entre chien et loup), док 60 

фразеологизама спадају у групу глаголских израза (se regarder en chien de faïence). 

Када је реч о типу структуре српских еквивалената (86), 4 фразема 

припадају именичким синтагмама (пасји живот), 46 фразеологизама чине део 

глаголских израза (пребити некога као пса), 8 фразема исказано је придевским 

синтагмама (сух као биљка), 1 израз чини део прилошких синтагми (паски злобан), 

14 семантичких еквивалената припадају предикатским реченицама (тукле се јетрве 

преко свекрве), 2 семантичка адеквата исказана су номиналном реченицом 

(несрећном попу несрећна капа), док је 11 српских семантичких еквивалената дато 

у виду сложене реченице (живи паски, а спава на голој даски). 


chien – пас и њихових српских еквивалената 


именичке синтагме 18 (20,22℅) именичке синтагме 4 (4,65 ℅) 

придевске синтагме / придевске синтагме 8 ( 9,30 ℅) 

прилошке синтагме / прилошке синтагме 1 ( 1,16 ℅) 

глаголски изрази 69 (77,53℅) глаголски изрази 46 (53,49 ℅) 

предлошке конструкције 2 (2,25℅) предлошке конструкције / 

311

предикатске реченице 14 (16,28 ℅) 

/ / номиналне реченице 2 (2,32 ℅) 

/ / сложене реченице 11 (12,80 ℅) 

У француском језику постоје речи које имају исто значење као именица 

chien – пас и својствене су говорном и фамилијарном језику, као и дечијем говору: 

Mâtin, Cerbère, Brifaut, Laridon, Miraut, Rustaud, Tayaut, clébard, cabot, 

chienchien, toutou, clebs, roquet, chiot, allure. Неке од ових речи, као на пример 

allure, попримају то значење у одређеном, врло специфичном контексту. 

У српском језику, тачније у жаргону, реч је о следећим именицама: ђем, 

жуц, жуч, кемка, кенка, кенче, лајач, лајко, лакавче, пордак, пордок, пурзек, ћевче, 

ћелче, ћем, ћемче, чикљавац, џукља, џукљавац, унка, унта, бувоскупљач, самојед, 

џукац, џукела, врећа бува. 

Анализа је показала да су особине: жртве (chien perdu – изгубљен као пас), 

беде, сиромаштва (crever comme un chien – цркнути као пас), верности, оданости 

(garder la maison comme le chien – чувати кућу као пас), агресивности, 

опасности, ризика (être enragé comme un chien – бити бесан као пас), опреза 

(regarder derrière comme un chien (qui emporte un plumeau) = обазирати се као 

пас који је придигао шта пернато), нетрпељивости (se regarder en chiens de 

faïence – гледати као маче у тиче), злобе (être un mauvais chien – бити злобан као 

пас), подмуклости (coup de chien – подмукло псето најпре ће ујести), суровости 

(froid de chien – хладно као у гробу), прождрљивости (jeter sa langue aux chiens – 

одустати, не умети даље), љутње, беса (colère de chien – љутит као пас у 

жежељу) и себичности (être chien de nature – бити велика циција) јесу 

најфреквентније особине именице chien – пас у приказаним фразеолошким 

изразима. Особине: сигурности (appeler le chien pour défendre le chrétien – каад 

идеш вуку на част поведи пса уз себе), тврдоглавости (aboyer à la lune comme un 

chien – ударио тук на лук), неухрањености (avoir la figure d’un chien – бити сух 

као биљка), приврженосгти, слоге (s’entendre comme chiens en foire – као хлеб и 

со), исцрпљености (être malade, fatigué comme un chien – бити уморан као пас), 

радости, задовољства (s’étirer comme un jeune chien – протезати се као шаров), 

понизности, бојажљивости (avoir l’air d’un chien battu – изгледати покисло), 

312

неискуства (retourner comme le chien à son vomissement – вратити се пороцима), 

способности (nager en chien – плива као секира), изгладнелости (dormir en chien – 

заспати гладан), утицаја (le chien au grand collier – велика зверка), искуства (être 

fait à quelque chose comme un chien à aller à pied – стећи навике), лутања, 

усамљености (chien perdu sans collier – бити сироче), наивности, глупости (faire 

le jeune chien – бити глуп као ћускија), плашљивости (peur de chien – плашљив као 

зец), беспослености (une charrue à chien – млатити празну сламу), развратности 

(fréquenter le chien et le chat – бити са свим и сваким), препредености (lécher qqn 

comme un petit chien – цмакати некога), раскошности и галантности (être très 

chien – бити издашан) најмање су заступљене особине лексеме chien – пас у 

наведеним фразеологизмима. 

Табела 2. Приказ фреквентности збира особина лексеме chien – пас у 

француским фразеологизмима и њиховим српским еквивалентима 




2. беда 7 

3. сиромаштво 7 








11. нетрпељивост 2 



14. суровост 2 


16. љутња 2 

17. бес 2 

18. себичност 2 

19. сигурност 1 


21. неухрањеност 1 


23. сложност 1 

24. исцрпљеност 1 

25. радост 1 

26. задовољство 1 

27. понизност 1 

313

28. бојажљивост 1 



31. изгладнелост 1 


33. утицај 1 


35. лутање 1 

36. усамљеност 1 



39. плашљивост 1 

40. беспосленост 1 

41. развратност 1 

42. препреденост 1 

43. раскошност 1 

44. галантност 1 

314

XI. ФРАНЦУСКЕ И СРПСКЕ ПОСЛОВИЦЕ СА ЛЕКСЕМОМ 

CHIEN – ПАС 

У овом поглављу, у оквиру наведених подгрупа 663 , редослед пословица дат 

је на следећи начин: прво су приказане пословице пронађене у књижевним делима 

и речницима, затим пословице пронађене у књижевним делима и, на крају, 



поделом пословица на просте и сложене реченице 664 , а утврђена је и трећа подела 

пословица на реченице које су исказане глаголом у личном глаголском облику и 

инфинитивном конструкцијом 665 . 


11.1.1 Пословице пронађене у књижевним делима и речницима 

Courez toujours après les chiens, jamais ne vous mordera: трчи за псом, па те 

никада ујести неће. 

Дослован превод: трчите увек после паса, никада вас неће ујести. 

Значење пословице: предухитрити, предупредити некога у нечему; спречити 

незгоду. 

Историјска белешка: пословица потиче из XVI века, али нема података о томе да 

ли се још увек користи у француском језику (Rabelais 1965: 92). 

1. Remède contre la soif ? Il est contraire à celui qui est contre morsure de chien: courez 

toujours après le chien, jamais ne vous mordera; buvez toujours avant la soif, et jamais 

ne vous adviendra (Rabelais 1965: 93). 

Који је лек против жеђи? А који је лек од псећег уједа? Обратан. Трчи за псом, па 

те никада ујести неће. Пиј пре жеђи да те не шчепа (Рабле 2000: 44). 

663 

664 

665 




315

У датоj пословици, супстантив chien – пас носи збир следећих особина: 

опасност, ризик. 

Глагол courir – трчати, који је у француском примеру у императиву: courez, 

у другом лицу множине, у српском преводу остаје глагол трчати у императиву, 

али у другом лицу једнине: трчи. 

По типу структуре, француска пословица је сложена реченица састављена 

од две независне предикатске реченице без координатора, прве courez toujours 

après les chiens, и друге jamais ne vous mordera. Српски пословични еквивалент је, 

такође, сложена реченица коју чине две независне предикатске реченице, прва 

трчи за псом, и друга никада те ујести неће. За разлику од француске пословице, 

у српској пословици налази се координатор: везник па. 

Qui veut noyer son chien, l’accuse de la rage 666 : које псето хоће да убију, повичу: 

бесно је. 

Дослован превод: ко жели удавити свог пса, оптужује га за беснило. 

Значење пословице: ако се неком жели намерно нанети зло, увек се за то нађе неки 

изговор. 

Историјска белешка: пословица је настала у XIII веку, а њен првобитни облик је 

гласио: qui son chien veut tuer la raige li met seuze. Пословицу је у садашњој форми 

први употребио Молијер (Montreynaud 2006: 57). 

2. Me voilà bien chanseuse! Hélas! L’on dit bien vrai: qui veut noyer son chien accuse 

de la rage (Molière 1965: 66). 

Ево ме, сва срећна сам! Забога, истина је кад се каже да које псето хоће да убију, 

повичу: бесно је (Молијер 1953: 70). 

666 

Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 49. Аутор, као семантички еквивалент, наводи пословицу 

различите лексичке структуре: qui veut fraper un chien facilement trouve un bâton (= ко жели тући 

пса, лако прут пронађе), која је забележена у збирци Габријела Меријера Trésor des Sentences из 

XVI века (нав. дело, стр. 286). 

316

Супстантив chien – пас у датој пословици осликава жртву. 

Конструкција са модалним глаголом и инфинитивом: qui veut noyer (= ко 

хоће да удави) у српском преводу постаје конструкција да + презент глагола 

убити: хоће да убију. Други глагол француске паремије accuser – оптужити у 

презенту: accuse de la rage, у српском преводу постаје глагол повикати: повичу. 

По типу структуре, француска паремија је сложена реченица у којој је прва 

реченица: qui veut noyer son chien релативна реченица у функцији субјекта. Њен 

српски еквивалент је, такође, сложена реченица коју чине релативна реченица: које 

псето хоће да убију и управни говор са глаголом повикати у трећем лицу 

множине: повичу и обавештајном реченицом: бесно је. 


A méchant chien court lien 668 : злу псу кратак ланац. 

Дослован превод: злобном псу кратак ланац. 

Значење пословице: према заслузи, према прилици. 


Именица chien – пас у датој паремији носи следеће особине: злоба, 

подмуклост. 

Према типу структуре, пословица: à méchant chien court lien/злу псу 

кратак ланац номинална је реченица. 

667 

668 

У овом потпоглављу нису пронађене пословице из књижевних дела. 

Уп. В. Драшковић, нав. дело, стр. 186. Аутор, као семантички еквивалент, наводи 

пословицу другачије лексичке структуре: штетној стоци треба увек кратак ланац (нав. дело, стр. 

186). 

317

Chien qui aboie, ne mord pas 669 : пас који много лаје не уједа. 

Дослован превод: пас који лаје, не уједа. 

Значење пословице: ко много прети, безопасан је. 

Историјска белешка: паремија је настала у XIII веку и првобитно је гласила: 

chaque chien qui aboye ne mort pas. Пословицу је у садашњем облику забележио 

Баиф 1597. године (Montreynaud 2006: 56). 

У датој пословици, именица chien – пас одликује се кукавичликом. 

Када је реч о типу структуре, француска паремија је дата у облику сложене 

реченице: у њеном првом делу релативна реченица: qui aboie налази се у функцији 

епитета француског субјекта le chien. Српски еквивалент организован је скоро на 

исти начин, с тим што се релативна реченица, појачана прилогом много, који 

много лаје, налази у функцији атрибута српског субјекта пас. 

Deux chiens à un os ne s’accordent 670 : свадили се пси око голе кости 671 . 

Дослован превод: два пса око једне кости се не слажу. 

Значење пословице: бити у непријатељским односима, бити у завади. 

Историјска белешка: пословицу је у садашњем облику први забележио Грутер у 

својој збирци из XVII века. Иначе, паремија је проистекла из римоване варијанте: à 

un os deux chien fallos, која потиче из XVI века и која је први пут забележена у 

збирци пословица под називом „Proverbes de Bouvelles“ (De Lincy 1996: 283). 

Супстантив chien – пас у датој паремији осликава особину похлепе. 


669 

Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 50. У француској и српској култури пас и његов лавеж 

метафорички представљају некога ко много брбља или прича у празно, што значи да нема времена 

за неке важније послове, или да скреће пажњу на нешто друго. 

670 

671 



318

Il n’est chasse que de vieux chiens 672 : нема лова без старог гарова 673 . 

Дослован превод: једино лове стари пси. 

Значење пословице: захваљујући искуству, постижу се добри резултати. 

Историјска белешка: пословица потиче из 1842. године и од тада се званично 

користи у француском језику (TLF 2005). 

Термин chien – пас у датој пословици карактерише се искуством. 

Паремија је, по типу структуре, проста предикатска реченица. 

Le chien aboie plutôt que de mordre 674 : пас који више лаје, мање уједа 675 . 

Дослован превод: пас пре лаје него што уједа.. 

Значење пословице: ко много прети, не треба га се бојати. 

Историјска белешка: пословица води порекло из латинског језика. Први пут ју је 

цитирао Quinte-Curce у I веку нове ере у делу под називом „De rebus et gestis 

Alexandri Magni“ (Maloux 2006: 300). 

У наведеној паремији, лексема chien – пас одликује се кукавичлуком. 

По типу структуре, француску пословицу чини реченица са глаголом у 

личном глаголском облику: le chien aboie и инфинитивна конструкција: plutôt que 

de mordre. Српски адекват исказан је сложеном реченицом: у њеном првом делу 

релативна реченица: који више лаје налази се у функцији атрибута субјекта пас. 

Le chien détaché traîne encore son lien 676 : тешко је пса од намазана каиша 

оћерати 677 . 

Дослован превод: пас пуштен с ланца још увек се веже за свој ланац. 

672 

673 

674 

675 

676 

677 







319

Значење пословице: једном стечене навике се тешко искорењују. 

Историјска белешка: паремија води порекло из латинског језика, а у француском 

језику званично се користи од 1544. године (Maloux 2006: 243). 

Супстантив chien – пас у приказаној пословици поседује особину 

привржености. 

Када је реч о типу структуре, паремија је проста предикатска реченица. 

Le chien se frotte à la charogne 678 : лежи као пас код мртве кобиле 679 . 

Дослован превод: пас се прибија уз лешину. 

Значење пословице: бити себичан, бити посесиван. 

Историјска белешка: паремија датира из XVI века и први пут ју је забележио 

Бовили (De Lincy 1996: 285). 

У датој паремији, именица chien – пас носи особину себичности. 


Les chiens aboient, la caravane passe 680 : пас лаје, караван пролази. 

Дослован превод: пси лају, караван пролази. 

Значење пословице: не обазирати се на то шта причају други. 


Реч chien – пас у приказаној пословици одликује се упорношћу. 

По типу структуре, француска паремија и њен српски адекват јесу сложене 

реченице чији елементи стоје у напоредном односу без везника. 

678 

679 

680 



Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 49. Милосављевић набраја још три паремије сличне 

семантичке структуре: le chien aboie le vent emporte (= пас лаје, ветар носи), suis ton chemin et 

laisse dire les gens (= следи свој пут и пусти људе нека причају), bien faire et laisser dire (= добро 

ради, па пусти нека се прича). Уп. Б. Милосављевић, нав. дело, стр. 189. 

320

Les vieux chiens n’aboient pas en vain 681 : 

а) кад стари пас лаје, ваља виђети шта је 682 ; 

б) кад матор пас лаје, онда ваља виђети шта је 683 ; 

Дослован превод: стари пси не лају узалуд. 

Значење пословице: предупредити опасност. 

Историјска белешка: није забележено када је приказана паремија настала и од 

када се употребљава у француском језику. 

У наведеној паремији, термин chien – пас поседује збир следећих особина: 

опрез, искуство. 

По типу структуре, француска пословица: les vieux chiens n’aboient pas en 

vain јесте проста предикатска реченица. Српски паремиолошки еквиваленти 

исказани су сложеном реченицом. У њеном првом делу, реченица: кад 

стари/матор пас лаје јесте зависна временска реченица, док се у њеном другом 

делу налази безлична конструкција: ваља виђети и релативна реченица: шта је. 

Méfie-toi des chiens qui n’aboient pas 684 : подмукло псето најприје ће ујести 685 . 

Дослован превод: чувај се паса који не лају. 

Значење пословице: треба се клонити подмуклих људи. 


Лексема chien – пас у датој пословици одликује се подмуклошћу и 

неповерењем. 

По типу структуре, француска пословица јесте сложена реченица. Чине је 

главна реченица: méfie-toi des chiens и зависна релативна реченица: qui n’aboient 

681 

682 

683 



Уп. Исто, стр. 132. В. Караџић бележи још једну пословицу различите лексичке, а сличне 

семантичке структуре: стар пас кад лаје, савет даје. 

684 

685 



321

pas. За разлику од француске, српска паремија исказана је простом предикатском 


Qui se couche avec les chiens, se lève avec des puces 686 : 

а) ко са псима леже, пун буха устане; 

б) ко са псима лежи, с бухама устаје 687 . 

Дослован превод: ко се успављује са псима, буди се са бувама. 

Значење пословице: ко призива зло, зло ће му се догодити. 

Историјска белешка: пословица је настала у XVI веку и од тада се званично 

користи у француском језику (De Lincy 1996: 286). 

Лексема chien – пас у приказаној паремији карактерише се опасношћу. 

По типу структуре, пословица је сложена реченица у којој је прва реченица: 

qui se couche avec les chiens/ко са псима леже релативна реченица у функцији 

субјекта. 

Tous les chiens qui aboient ne mordent pas 688 : пас који много лаје, не уједа 689 . 

Дослован превод: сви пси који лају, не уједају. 

Значење пословице: не треба се бојати оних који много вичу. 


У приказаној пословици, именица chien – пас осликава кукавичлук. 

По типу структуре, француска паремија је сложена реченица: у њеном 

првом делу релативна реченица: qui aboient налази се у функцији епитета субјекта 

686 

Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 49. De Lincy наводи још једну пословицу сличне лексичкосемантичке 

структуре: qui hante chiens puces remportent (= ко зачара псе, буве односи), која такође 

потиче из XVI века, а забележио ју је Баиф у својој збирци Mimes. Уп. R. de Lincy, нав. дело, стр. 

286. Ова пословица упућује на то да се лоше особине уче и преносе попут заразе, тако да лоше 

друштво треба избегавати. Управо су буве, заправо, лоше особине или навике које можемо стећи. 

687 

688 

689 




322

tous les chiens. И српски пословични адекват устројен је на сличан начин, с тим 

што је релативна реченица појачана прилогом много: који много лаје у функцији 

атрибута субјекта пас. 



11.2.1. Пословице пронађене у књижевним делима и речницима 

Un chien regarde bien un évêque 691 : 

а) и мачка цара гледа, ал’ га се не боји; 

б) и мачка је краља гледала, ама га се није бојала. 

Дослован превод: један (неки) пас гледа добро једног (неког владику). 

Значење пословице: бити храбар, неустрашив. 

Историјска белешка: пословица је први пут забележена 1690. године у речнику 

Антоана Фиртијера (Rey, Chantreau 2007: 170). 

1. C’est un évêque qui est saoul et qui met sa crosse en l’air 

Il est saoul 

Il roule dans le ruisseau 

Sa mitre tombe 

Sur le trotoir il y a un chien 

Il est assis sur son cul 

Il regarde l’évêque 

L’évêque regarde le chien 

Il se regarde en chiens de faïence (Prévert 1963: 108). 

Владика, пијан као мотка, увис подиже своје жезло 

Мортуз пијан, ваља се по јарку 

690 


структуре као ни пословице које немају свој еквивалент у српском језику. 

691 

Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 49. У француском и српском језику ретке су пословице које 

говоре о томе да се појединац сам може суочити са оним ко је изнад њега. 

323

Митра му спада 

На тротоару је неки пас 

Који седи 

Гледа владику 

И мачка цара гледа, 

Ал’ га се не боји (Превер 2000: 120). 

У наведеној паремији, именица chien – пас карактерише се особинама 

храбрости и неустрашивости. 

По типу структуре, француска пословица: un chien regarde bien un évêque 

јесте проста предикатска реченица. Српска паремија: и мачка цара гледа, ал’ га се 

не боји исказана је сложеном реченицом чији делови стоје у супротном односу и 

координисани су везником али. 


A bon chien bon os 693 : 

а) добро се добрим враћа; 

б) добро се само хвали 694 . 

Дослован превод: добром псу добра кост. 

Значење пословице: учињено добро дело увек се врати на прави начин. 

Историјска белешка: нема етимолошких података о наведеној паремији. 

У наведеној пословици, лескема chien – пас одликује се послушношћу, 

верношћу и оданошћу. 

По типу структуре, француска пословица јесте номинална реченица, а њени 

српски семантички еквиваленти исказани су простим предикатским реченицама. 

692 

693 

694 

У овом потпоглављу нису пронађене пословице из књижевних дела. 



324

A chair de loup sauce de chien 695 : 

а) клин клин избија, а сјекира оба; 

б) клин клин тјера, а сјекира обадва 696 . 

Дослован ропски превод: у вучијем месу псећи сос. 

Значење пословице: зло се отклања злим, једна страст другом. 

Историјска белешка: није забележено порекло приказане пословице. 

Супстантив chien – пас у приказаној паремији поседује следеће особине: 

способност и снагу. 

По типу структуре, француска пословица јесте номинална реченица. Српски 

семантички адеквати јесу просте предикатске реченице. 

A chien qui mord il faut jeter des pierres 697 : удри псето које коље. 

Дослован превод: пса који уједа треба гађати камењем. 

Значење пословице: не треба имати милости према људима који чине зло. 

Историјска белешка: пословица је први пут забележена 1787. године у делу под 

називом „Dictionaire critique de la langue française“ Жан-Франсоа Фероа (Jean- 

François Féraud). Међутим, нема података о њеном порекли ни о почетку званичне 

употребе у француском језику (Féraud 1787: 686). 

У датој пословици, именица chien – пас има следеће особине: опасност и 

агресивност. 

По типу структуре, француска паремија јесте сложена реченица у којој је 

прва реченица: à chien qui mord зависна релативна реченица, а друга реченица: il 

faut jeter des pierres главна реченица. Српска паремија, такође, је сложена реченица 

у којој је прва реченица: удри псето главна реченица, а друга реченица: које коље 

зависна релативна реченица. 

695 

696 

697 




325

A mauvais chien la queue lui vient 698 : злу браву зла паша не гине 699 . 

Дослован ропски превод: лошем псу реп долази. 

Значење пословице: ко зло чини, зло му се враћа. 

Историјска белешка: паремија води порекло из XV века и први пут је записана у 

збирци под називом „Proverbes communs“ (De Lincy 1996: 282). 


Реч chien – пас у наведеној паремији одликује се злобом. 

По типу структуре, француска и српска пословица јесу просте предикатске 

A méchant chien belle queue 700 : злу дај, а добро познај 701 . 

Дослован превод: злобном псу леп реп. 

Значење пословице: учињено зло се злим враћа, а добро дело увек добрим. 

Историјска белешка: пословица је забележена у збирци „Adages françaises“ из XVI 

века (De Lincy 1996: 282). 

У приказаној пословици, термин chien – пас поседује особине злобе и 


По типу структуре, француска паремија јесте номинална реченица, а српски 

семантички еквивалент исказан је сложеном реченицом коју чине две реченице у 

супротном односу. 

A mauvais chien on ne peut montrer le loup 702 : 

а) стар је пас вуку за маскару 703 ; 

б) матор курјак, пасја маскара 704 . 

698 

699 

700 

701 

702 

703 

704 








326

Дослован превод: лошем псу се не може показати вук. 

Значење пословице: неквалитетност и неспособност проузрокују штету. 

Историјска белешка: паремија потиче из XV века и од тада је у званичној 

употреби у француском језику (De Lincy 1996: 282). 

У наведеној пословици лексема chien – пас осликава немоћ. 

Према типу структуре, француска пословица и први српски еквивалент 

исказани су простом предикатском реченицом, док је друга српска паремија 

номинална реченица. 

A petit chien petit lien 705 : мала ђеца, мала брига (велика ђеца велика брига) 706 . 

Дослован превод: малом псу мали ланац. 

Значење пословице: док су деца мала, мање је проблема, а кад порасту проблема је 

више. 

Историјска белешка: паремија датира из XIII века и први пут је забележена у 

збирци под називом „Proverbes ruraux et vulgaux“ (De Lincy 1996: 282). 

Лексема chien – пас у наведеној паремији има особине оданости, верности 

и привржености. 

По типу структуре, француска и српска пословица јесу номиналне реченице. 

A rebelle chien dur lien 707 : зло чинио, сијасте примио 708 . 

Дослован превод: псу побуњенику тврд ланац. 

Значење пословице: ко зло чини, зло му се враћа. 

Историјска белешка: паремија је први пут забележена у збирци „Proverbes 

communs“ која потиче из XV века (De Lincy 1996: 282). 

705 

706 

707 

708 





327

У датој пословици, лексема chien – пас одликује се злобом. 

По типу структуре, француска паремија јесте номинална реченица, а српска 

пословица дата је у виду сложене реченице коју чине две реченице у напоредном 

односу без везника. 

Autant vaut être mordu d’un chien que d’une chienne 709 : од два зла изабрати горе. 

Дослован ропски превод: подједнако вреди бити уједен од пса, као и од кучке. 

Значење пословице: доста је трпети једно зло. 

Историјска белешка: пословица је први пут записана 1787. године у „Dictionaire 

critique de la langue française“ (Féraud 1787: 686). 

Супстантив chien – пас у наведеној паремији садржи следећи збир особина: 

опасност, ризик, агресивност. 

По типу структуре, француска пословица је проста предикатска реченица, а 

њен српски семантички еквивалент глаголски израз. 

Bonne chaire de chien ne vaut rien 710 : споља гладац, а изнутра јадац 711 . 

Дослован превод: добро псеће месо не вреди ништа. 

Значење пословице: спољшњи изглед може да завара. 

Историјска белешка: пословица је први пут забележена у збирци Габријела 

Меријеа „Trésor des Sentences“ која датира из XVI века (De Lincy 1996: 282). 

Именица chien – пас у датој пословици има особину безвредности. 

По типу структуре, француска паремија јесте проста предикатска реченица, 

док је њен српски семантички еквивалент исказан номиналном реченицом чији 

делови стоје у супротном односу. 

709 

710 

711 




328

Bon chien chasse de race 712 : што мачка коти, све миша лови 713 . 

Дослован превод: добар пас расно лови. 

Значење пословице: урођене особине се не могу искоренити. 

Историјска белешка: нема података о пореклу наведене паремије. 

Реч chien – пас у датој пословици осликава искуство и способност. 

По типу структуре, француска паремија јесте проста предикатска реченица. 

Српска пословица исказана је сложеном реченицом у којој је прва реченица: што 

мачка коти релативна реченица у функцији субјекта. 

Charrue de chien ne vaut rien 714 : не вредети ни луле дувана 715 . 

Дослован превод: псеће рало не вреди ништа. 

Значење пословице: немати никакву вредност. 

Историјска белешка: пословица води порекло из XV века и први пут је записана у 

збирци под називом „Proverbes communs“ (De Lincy 1996: 283). 

Термин chien – пас у приказаној пословици одликује се особином 


По типу структуре, француска паремија је проста предикатска реченица, а 

њен српски семантички еквивалент глаголски израз. 

C’est le chien de Jean de Nivelle, il s’en fuit quand on l’appelle 716 : 

а) слушају, али не ушају; 

712 

713 

714 

715 

716 





Уп. Р. Vigerie, нав. дело, стр. 50. Пословица је алузија на некога ко игнорише позив за 

помоћ. Наиме, Јован II (Jean II), барон од Монморенсија, видећи да ће се рат између Луја XI (Louis 

XI) и војводе од Бургоње распламсати, пробуди свога сина, Жан де Нивела (Jean de Nivelle), звуком 

трубе да буде на услузи краљу; пошто се оглушио о позив свога оца, био је третиран као псето: ce 

chien de Jean de Nivelle (нав. дело, стр. 50). 

329

б) на једно уво уђе, а на друго изађе. 

Дослован превод: ово је пас Јована де Нивела, бежи када га позову. 

Значење пословице: оглушити се о нечији позив. 

Историјска белешка: пословица датира из 1656. године и од тада се званично 


Лексема chien – пас у приказаној паремији карактерише се следећим 

особинама: непослушност, неповерење. 

По типу структуре, француска пословица јесте сложена реченица коју чине 

три предикатске реченице: прва, c’est le chien de Jean de Nivelle, друга, il s’en fuit и 

трећа quand on l’appelle која чини део темпоралних реченица. Када је реч о типу 

структуре српских пословица, оне су такође дате у виду сложених реченица које 

чине две реченице у супротном односу: у првом примеру реченице: слушају (прва), 

али не ушају (друга), а у другом примеру реченице: на једно уво уђе (прва), а на 

друго изађе (друга). За разлику од француске пословице, у српској пословици се 

налазе координатори: везници али и а. 

Chien hargneux a toujours l’oreille déchirée 717 : 

а) злој тици кљун отпао 718 ; 

б) тражи кирије на суху путу 719 . 

Дослован превод: пас свађалица има увек уво поцепано. 

Значење пословице: ко тражи кавгу, кавгу и нађе. 

Историјска белешка: паремија је настала у XVII веку и први ју је употребио 

Лафонтен у својим Баснама (Rey, Chantreau 2007: 170). 


У датој пословици, супстантив chien – пас одликује се пргавошћу и злобом. 

Када је реч о типу структуре, пословица је исказана простом предикатском 

717 

718 

719 




330

Chien qui s’en va à Rome matin en revient 720 : паметан полако иде, а брзо дође 721 . 

Дослован превод: пас који одлази у Рим, ујутру се назад враћа. 

Значење пословице: бити мудар и паметан. 

Историјска белешка: паремија је настала у XV веку и од тада почиње њено 

званично коришћење у француском језику (De Lincy 1996: 286). 

Именица chien – пас у приказаној паремији поседује особину мудрости. 

По типу структуре, француска пословица јесте сложена реченица. У њеном 

првом делу, релативна реченица: qui s’en va налази се у функцији епитета 

француског субјекта chien, док се у њеном другом делу налази реченица: matin en 

revient са глаголом revenir у личном глаголском облику, прилошком одредбом за 

време matin и заменицом en. Српска паремија: паметан полако иде, а брзо дође 

дата је у облику сложене реченице сачињене од две реченице у супротном односу. 

De gourmands serviteur et chiens ont toujours faim 722 : 

а) гладан пас о комадићу сања; 

б) гладан и патријар хљеба ће украсти; 

в) гладан као псето; 

г) гладан као курјак 723 . 

Дослован превод: гурмани слуге и пси су увек гладни. 

Значење пословице: умирати од глади, бити сувише гладан. 

Историјска белешка: паремија датира из XVI века (De Lincy 1996: 539). 

У приказаној пословици, реч chien – пас садржи следеће особине: беда и 


Према типу структуре, француска паремија и прва два српска семантичка 

еквивалента: гладан пас о комадићу сања и гладан и патријар хљеба ће украсти 

720 

721 

722 

723 





331

конципирани су у виду просте предикатске реченице, док су последња два српска 

семантичка еквивалента: гладан као псето и гладан као курјак исказана 

придевским синтагмама. 

En lit de chien n’a point de parfum 724 : 

а) смрди као вуга; 

б) смрди као гем 725 . 

Дослован превод: у пасјем кревету никада нема парфема. 

Значење пословице: осећати јак смрад. 

Историјска белешка: пословица је забележена у збирци „Adages français“ која 

потиче из XVI siècle (De Lincy 1996: 284). 

Реч chien – пас у датој пословици карактерише се нечистоћом. 


Entrez, nos chiens sont liés 726 : уђите, не уједамо! 

Дослован превод: уђите, наши пси су везани. 

Значење пословице: нема опасности. 

Историјска белешка: пословица је настала 1656. године и први пут је записана у 

делу под називом „Curiosités françaises“ аутора Антоана Удена (De Lincy 1996: 

284). 

Супстантив chien – пас у наведеном фразеологизму одликује се особинама 

верности и оданости . 

Када је реч о типу структуре, пословица је сложена реченица коју чине две 

независне предикатске реченице чији делови стоје у напоредном односу без 

везника. 

724 

725 

726 




332

Eau et pain, c’est la viande d’un chien 727 : пасја вечера. 

Дослован превод: вода и хлеб, месо су за пса. 

Значење пословице: бити беда и сиротиња. 

Историјска белешка: паремија је први пут забележена у збирци „Adages français“ 

из XVI века (De Lincy 1996: 284). 

Лексема chien – пас у датој пословици садржи следећи збир особина: беду, 


Када је реч о типу структуре, француска пословица је проста предикатска 

реченица. Српски семантички еквивалент: пасја вечера дат је у виду именичке 

синтагме. 

Gardez-vous de l’homme secret et du chien muet 728 : чувај се псета које мучке 

коље 729 . 

Дослован превод: чувајте се тајанственог човека и немог пса. 

Значење пословице: треба се клонити подмуклих људи. 

Историјска белешка: нема етимолошких података о наведеној паремији. 

Термин chien – пас у приказаној паремији поседује особину подмуклости. 

По типу структуре, француска пословица јесте проста предикатска 

реченица. Српска паремија исказана је сложеном реченицом у којој је прва главна, 

а друга зависна релативна реченица. 

Heureux comme le chien de Brusquet qui alla au bois et le loup le mangea 730 : 

несрећну попу несрећна капа 731 . 

Дослован превод: срећан као пас из Брискеа који оде у шуму и вук га поједе. 

727 

728 

729 

730 

731 






333

Значење пословице: бити несрећан, малерозан. 

Историјска белешка: паремија датира из XVII века и први пут је записана у делу 

под називом „Curiosités françaises“ аутора Антоана Удена (De Lincy 1996: 284). 

Лексема chien – пас у приказаној паремији носи следеће особине: наивност, 

неискуство. 


придевска синтагма: heureux comme le chien de Brusquet и две реченице 

координисане везником et: релативна реченица појачана прилошком одредбом за 

место au bois: qui alla au bois и реченица: le loup le mangea са именицом le loup у 

функцији субјекта, заменицом le у функцији директног објекта и глаголом manger 

у трећем лицу једнине аориста (француски passé simple): mangea. Српски 

семантички еквивалент: несрећну попу несрећна капа исказана је номиналном 


Il ne faut pas se moquer des chiens avant qu’on ne soit hors du village 732 : 

а) прво скочи, па онда кажи хоп; 

б) чачкати мечку. 

Дослован превод: не треба се ругати псима, пре него што се изађе из села. 

Значење пословице: не излагати се опасности. 

Историјска белешка: пословица потиче из 1752. године и од тада је у званичној 

употреби у француском језику (Montreynaud 2006: 56). 

У наведеној пословици, супстантив chien – пас осликава особине опасности 

и ризика. 


реченицом у којој је прва главна, а друга зависна временска реченица. Прва српска 

пословица приказана је у виду сложене реченице коју чине две реченице у 

саставном односу, док је други српски семантички еквивалент исказан глаголским 

изразом: чачкати мечку. 

732 


334

Il ne faut pas tuer son chien pour une mauvaise année 733 : после сваке кише сунце 

гране. 

Дослован превод: не треба убити свога пса звог лоше године. 

Значење пословице: не треба очајавати због неуспеха. 

Историјска белешка: није забележено када је настала наведена пословица и од 

када се званично употребљава у француском језику. 


Именица chien – пас у датој паремији поседује особину жртве. 

По типу структуре, француска и српска пословица јесу просте предикатске 

Ils veulent faire comme les grands chiens, ils veulent pisser contre le muraille 734 : 

а) вид’ла жаба ђе се коњи кују, па и она дигла ногу; 

б) вид’ла млада ђе се смију ђетићи на гумну, па се и она смијала 735 . 

Дослован превод: желе да ураде као велики пси, желе да попишају зид. 

Значење пословице: опонашати некога. 

Историјска белешка: паремија је први пут забележена 1640. године и од тада се 

званично користи у француском језику (Oudin 1640: 98). 

Реч chien – пас у приказаној пословици поседује осликава искуство и 

способност. 


две независне предикатске реченице без везника. Српске паремије су такође 

исказане сложеним реченицама које чине: главна реченица: вид’ла жаба; вид’ла 

млада; зависна изрична реченица: ђе се коњи кују; ђе се смију ђетићи и саставна 

реченица: па и она дигла ногу; па се и она смијала. 

733 

734 

735 




335

Jamais à un bon chien, il ne vient un bon os 736 : добар човек увек грбав испадне. 

Дослован превод: никада добром псу не дође добра кост. 

Значење пословице: заслуга никада не оде у праве руке. 

Историјска белешка: нема етимолошких података о датој паремији. 

Термин chien – пас у датој паремији одликује се особином жртве. 

По типу структуре, француска пословица и њен српски семантички 

еквивалент јесу просте предикатске реченице. 

Lavez chien, peignez chien, toutfois n’est chien que chien 737 : 

а) одсијеци псу уши, пас је пас; 

б) одсијеци псу реп, пас је пас 738 ; 

в) откини псу реп, пас је пас 739 . 

Дослован превод: умијте пса, очешљајте пса, пас је увек само пас. 

Значење пословице: физичке и карактерне особине не могу се мењати. 

Историјска белешка: не зна се порекло приказане паремије нити почетак њене 

званичне употребе у француском језику. 

У наведеној пословици, лексема chien – пас садржи следеће особине: 

опасност, агресивност. 

По типу структуре, француска паремија јесте сложена реченица коју чине 

три независне предикатске реченице без везника. Српске пословице такође су 

исказане сложеном реченицом чији елементи стоје у напоредном односу без 

координатора. 

736 

737 

738 

739 





336

L’hôpital n’est pas fait pour les chiens 740 : изнети на видело. 

Дослован превод: болница није начињена за псе. 

Значење пословице: обзнанити, објавити јавно неку ствар. 

Историјска белешка: није забележено када је настала наведена паремија и од када 

је званично у употреби у француском језику. 

Именица chien – пас у датој пословици поседује особину жртве. 


реченица, а њен српски семантички еквивалент припада глаголским изразима. 

Le chien aboie même à Jérusalem 741 : откини псу реп, пас је пас 742 . 

Дослован превод: пас лаје чак и у Јерусалиму. 

Значење пословице: физичке и карактерне особине се не могу мењати. 

Историјска белешка: није познато када је настала дата пословица. 

У датој пословици, именица chien – пас има особине опасности и 

агресивности. 

По типу структуре, француска паремија јесте проста предикатска реченица, 

а српска пословица сложена реченица чији делови нису повезани координатором, 

односно везником. 

Le chien au chenil aboie à ses puces 743 : беспослен поп и јареће крсти 744 . 

Дослован превод: пас на ланцу лаје на своје буве. 

Значење пословице: радити бескористан посао. 


740 

741 

742 

743 

744 






337


Супстантив chien – пас у приказаној пословици осликава доколицу. 

Када је реч о типу структуре, пословица је исказана простом предикатском 

Le chien attaque toujours celui qui a les pantalons déchirés 745 : 

а) Небојшу најпре пси уједу 746 ; 

б) где је танко, онде се и кида. 

Дослован превод: пас нападне увек онога који има поцепане панталоне. 

Значење пословице: ко је сиромашан и несрећан, страда још више. 

Историјска белешка: нема сазнања о настанку и почетку употребе приказане 

паремије. 

Реч chien – пас у наведеној паремији поседује следеће особине: агресивност 

и опасност. 

Према типу структуре, француска пословица јесте сложена реченица у којој 

је прва реченица: le chien attaque toujours celui главна реченица, а друга реченица: 

qui a les pantalons déchirés релативна реченица. Прва српска паремија: Небојшу 

најпре пси уједу исказана је простом предикатском реченицом, док је други српски 

семантички адекват: где је танко, онде се и кида сложена реченица. 

Le chien qui lâche sa proie pour l’ombre n’a ni l’ombre ni le corps 747 : 

а) боље је сврачак у руци него соко у планини 748 ; 

б) боље је врабац у руци него голуб на грани. 

Дослован превод: пас који оставља свој плен због сенке, нема ни сенке ни тела. 

Значење пословице: боље је чувати нешто што је сигурно, него ићи за нечим што 

је несигурно. 

745 

746 

747 

748 



Уп. М. Maloux, нав. дело, стр. 81. стр. 


338

Историјска белешка: паремија датира из VI века пре нове ере, а први пут је 

забележена у Езоповој басни „Пас који носи месо“ (Maloux 2006: 81). 

Лексема chien – пас у наведеној паремији поседује особине наивности и 

лаковерности. 

По типу структуре, француска паремија: le chien qui lâche sa proie pour 

l’ombre n’a ni l’ombre ni le corps је сложена реченица: у њеном првом делу 

релативна реченица: qui lâche налази се у функцији епитета француског субјекта le 

chien. Српски семантички адеквати исказани су простим реченицама. 

Le chien qui tue les loups, les loups le mangent 749 : 

а) ко се овцом учини, курјаци га изједу 750 ; 

б) ко се мача лати, од мача и гине. 

Дослован превод: пас који убија вукове вукови га поједу. 

Значење пословице: ко зло ради, зло му се врати. 

Историјска белешка: пословица потиче из шпанског језика, али се не зна у ком 

периоду је ушла у француски језик (Maloux 2006: 121). 

Термин chien – пас у датој пословици осликава наивност. 

По типу структуре, француска пословица је сложена реченица: у њеном 

првом делу релативна реченица: qui tue налази се у функцији епитета субјекта le 

chien, док се у њеном другом делу налази реченица са именицом les loups у 

множини у функцији субјекта, заменицом le у служби директног објекта и глаголом 

manger у трећем лицу множине презента: mangent. Српске пословице су, такође, 

сложене реченице у којима је прва реченица: ко се овцом учини/ко се мача лати 


749 

750 



339

Les chiens qui ont la queue coupée n’ont pas peur de faire voir leur cul 751 : навика је 

једно, а одвика је друго. 

Дослован превод: пси који имају одсечен реп не плаше се да покажу њихову гузу. 

Значење пословице: лако је навићи се на нешто, али је тешко одвићи се од тога. 

Историјска белешка: нема података о пореклу приказане паремије. 

У приказаној паремији лексема chien – пас има особине храбрости и 

искуства. 

По типу структуре, француска пословица исказана је сложеном реченицом. 

У њеном првом делу релативна реченица: qui ont налази се у функцији епитета 

субјекта les chiens, док је у другом делу реченица: n’ont pas peur са глаголом avoir 

у трећем лицу множине презента и фактитивна конструкција: faire voir. Српска 

паремија: навика је једно, а одвика је друго јесте сложена реченица коју чине две 

реченице у супротном односу. 

Mauvais chien ne trouve où mordre 752 : од невјешта и гора плаче 753 . 

Дослован ропски превод: лош пас не налази где ће ујести. 

Значење пословице: бити шепртља. 

Историјска белешка: пословица потиче из XVII и од тада се званично користи у 

француском језику (De Lincy 1996: 287). 

Супстантив chien – пас у наведеној пословици поседује особине 

агресивности, злобе, опасности. 

По типу структуре, француску пословицу чини глагол у личном глаголском 

облику: mauvais chien ne trouve и инфинитивна конструкција: où mordre. Српска 

паремија: од невјешта и гора плаче је проста предикатска реченица. 

751 

752 

753 




340

Nature fait chien chasser 754 : крсти вука, а вук је у гори 755 . 

Дослован превод: природа чини пса да лови. 

Значење пословице: природни нагони се не могу потиснути. 

Историјска белешка: пословица је први пут забележена у збирци Габријела 

Меријера „Trésor des Sentences“ из XVI века (De Lincy 1996: 785). 

Именица chien – пас у датој пословици поседује следеће особине: упорност 

и искуство. 

По типу структуре, француска пословица јесте сложена реченица коју чини 

главна реченица: nature fait и зависна инфинитивна реченица: chien chasser. 

Српска паремија је, такође, сложена реченица коју чине две реченице у супротном 

односу. 

On ne lie pas les chiens avec des saucisses 756 : не гаси се ватра сламом 757 . 

Дослован превод: не везују се пси са кобасицама. 

Значење пословице: погоршати већ лошу ситуацију. 

Историјска белешка: пословица води порекло из Белгије, али нема података о 

томе када је ушла у француски језик (Maloux 2006: 511). 

Реч chien – пас у наведеној паремији садржи особине прождрљивости и 

халапљивости. 


On ne peut pas empêcher le chien d’aboyer ni le menteur de mentir 758 : 

а) какав си, такав си; 

б) кад се кучка научи ждрмље лизати, или кучку убиј, или ждрмље сломи. 

754 

755 

756 

757 

758 






341

Дослован превод: не може се спречити пас да лаје ни лажов да лаже. 

Значење пословице: тешко је мењати једном стечене навике. 

Историјска белешка: нема података о пореклу дате паремије. 

Именица chien – пас садржи следећи збир особина: упорност, искуство. 

Када је реч о типу структуре, француска пословица исказана је сложеном 

реченицом коју чине главна и две зависне инфинитивне реченице. Прва српска 

пословица: какав си, такав си дата је у виду сложене реченице чији елементи нису 

повезани координатором. Другу српску паремију чине три реченице од којих је 

прва временска: кад се кучка научи ждрмље лизати, а друга и трећа: или кучку 

убиј, или ждрмље сломи јесу независне реченице у супротном односу 

координисане везником или. 

Pendant que le chien pisse, le loup (le lièvre) s’en va 759 : 

а) док се баба довуче, свадба се провуче 760 ; 

б) док се лисици проуче берати, оде кожа на пазар 761 . 

Дослован превод: док пас мокри, вук (зец) оде. 

Значење пословице: услед непажње не стиже се до циља. 

Историјска белешка: не зна се када је настала дата пословица и од када је почела 

да се користи у француском језику. 

Термин chien – пас у датој пословици карактерише се неискуством. 

Према типу структуре, француска и српска пословица јесу сложене 

реченице: прва је зависна временска, а друга главна реченица. 

759 

760 

761 




342

Petit chien, belle queue 762 : мали кључ велика врата отвара. 

Дослован превод: мали пас, леп реп. 

Значење пословице: малим стварима се постижу велики резултати. 

Историјска белешка: пословица је први пут забележена 1640. године и од тада је у 

званичној употреби у француском језику (De Lincy 1996: 287). 

Реч chien – пас у наведеној паремији карактерише се мудрошћу. 

По типу структуре, француска пословица је номинална реченица, док је 

српска пословица проста предикатска реченица. 

Pour l’alouette le chien perd son maître 763 : 

а) ко врага свијећом тражи, тај ће га и наћи 764 ; 

б) ко је год с ђаволима шућурице сијао, све су му се о главу разбијале 765 . 

Дослован превод: због шеве пас изгуби свога газду. 

Значење пословице: услед непажње човеку се догађају непријатне ствари. 

Историјска белешка: пословица је први пут забележена у збирци „Proverbes de 

Bouvelles“ 1557. године (De Lincy 1996: 285). 

У датој пословици, супстантив chien – пас поседује особину неискуства. 


реченица. Српске паремије приказане су у виду сложене реченице: у њеном првом 

делу, релативна реченица: ко врага свијећом тражи/ко је год с ђаволима 

шућурице сијао налази се у функцији субјекта. 

762 

763 

764 

765 





343

Quand un chien se noie, tout le monde lui offre à boire 766 : кад псето умире, сви му 

дају да једе 767 . 

Дослован превод: кад се пас дави, сви му нуде да пије. 

Значење пословице: људи немају милости према онима којима се дешавају несреће. 

Историјска белешка: нема података о пореклу наведене паремије. 

Именица chien – пас у наведеној пословици носи особину жртве. 

Према типу структуре, француска пословица је сложена реченица. Чине је 

зависна временска: quand un chien se noie, главна: tout le monde lui offre и 

инфинитивна реченица: à boire. И српска паремија устројена је на сличан начин као 

и француска пословица, с тим што је трећа реченица: да једе, по типу структуре, 

зависна намерна реченица. 

Qui m’aime, aime mon chien 768 : ко мене воли, воли све што је моје 769 . 

Дослован превод: ко мене воли, воли мог пса. 

Историјска белешка: нема етимолошких података о датој паремији. 

У приказаној пословици, лексема chien – пас поседује особине верности, 

оданости и привржености. 

По типу структуре, француска и српска паремија јесу сложене реченице које 

чине релативна реченица у функцији субјекта: qui m’aime/ко мене воли и 

реченица: aime mon chien/воли све што је моје. 

766 

767 

768 

769 





344

Si l’os est dur, le chien est ennuyeux 770 : љутит као пас у жежељу 771 . 

Дослован превод: ако је кост тврда, пас је срдит. 

Значење пословице: бити веома срдит и љутит. 

Историјска белешка: пословица потиче из XV века и од тада се налази у званичној 

употреби у француском језику (De Lincy 1996: 286). 

Термин chien – пас у датој паремији има особину пргавости. 

По типу структуре, француска пословица јесте сложена реченица у којој је 

прва зависна хипотетична, а друга главна реченица. Српски семантички адекват 

исказан је придевском синтагмом: љутит као пас у жежељу. 

Si vous n’avez pas d’autre sifflet, votre chien est perdu 772 : 

а) без алата нема заната; 

б) без муке нема науке. 

Дослован превод: ако немате другу пиштаљку, ваш пас је изгубљен. 

Значење пословице: треба бити вредан и упоран како би се дошло до жељених 

резултата. 

Историјска белешка: не зна се од када датира приказана паремија и од када је 

почела да се користи у француском језику. 

У наведеној паремији, термин chien – пас има особину жртве. 

По типу структуре, француска пословица јесте сложена реченица. Чине је 

протаза: si vous n’avez pas d’autre sifflet и аподоза: votre chien est perdu. Српске 

пословице дате су у виду простих предикатских реченица: без алата нема заната 

и без муке нема науке. 

770 

771 

772 




345

Tel maître tel chien 773 : какав господар, онаки и млађи 774 . 

Дослован превод: такав газда, такав пас. 

Значење пословице: одлике човека су наслеђене. 

Историјска белешка: паремија потиче из XVI века и забележена је у збирци под 

називом „Trésor des Sentences“ (De Lincy 1996: 858). 


У датој пословици, chien – пас исказује наслеђене особине. 

Када је реч о типу структуре, обе пословице исказане су номиналном 

Tout chien est lion dans sa maison 775 : 

а) свака је квочка на свом гнијезду јака 776 ; 

б) свака је вашка на свом тору јача 777 . 

Дослован превод: сваки је пас лав у својој кући. 

Значење пословице: свако се у својој кући осећа супериорним и надмоћним него на 

неком другом месту. 


Супстантив chien – пас у приказаној пословици садржи следеће особине: 

опасност, агресивност. 


773 

774 

775 



Уп. В. Драшковић, нав. дело, стр. 230. За наведену пословицу, аутор наводи израз: être 

hardi comme un coq sur son fumier (= бити неустрашив као петао на свом буњишту)и пословицу: 

chien sur son fumier est hardi (= пас на свом буњишту је неустрашив) који имају сличну 

семантичку, а различиту лексичку структуру (нав. дело, стр. 231). 

776 

777 



346

У овом делу рада пронађена је 61 пословица са лексемом chien – пас, од 

којих 14 припадају пословицама сличне лексичко-семантичке структуре, што 

чини 22,95℅ од укупног броја свих пословица са овом именицом. 47 паремија 

(77,05%) чине део различите лексичке, а сличне семантичке структуре. 

Пословице сличне лексичке, а различите семантичке структуре као и пословице 

које немају еквивалент у српском језику нису пронађене. На основу датих 

резултата, највећи број пословица припада групи различите лексичке, а сличне 

семантичке структуре. 

Што се тиче типа структуре француских пословица са лексемом chien – пас, 

25 пословица исказано је предикатском реченицом (tout chien est lion dans sa 

maison), 9 паремија чине део номиналних реченица (à chair de loup sauce de 

chien), 25 пословица дато је у виду сложених реченица (si vous n’avez pas d’autre 

sifflet, votre chien est perdu), док су 2 пословице исказане глаголом у личном 

глаголском облику и инфинитивном конструкцијом (le chien aboie plutôt que de 

mordre). 


исказано је предикатском реченицом (стар је пас вуку за маскару), 5 паремија 

спадају у номиналне реченице (пас псу брат), док је 41 српски еквивалент исказан 

сложеном реченицом (пас лаје, ветар носи). 4 српска семантичка адеквата 

припадају глаголским изразима (не вредети ни пет пара), 1 српски семантички 

еквивалент чини део именичких синтагми (пасја вечера), док су 3 српска 

семантичка адеквата дата у виду придевских синтагми (љутит као пас у жежељу). 

Из приложеног, може се закључити да је у српском језику пронађен већи број 

еквивалената у односу на приказани број француских пословица. 

347

Табела 1. Приказ типа структуре француских пословица са лексемом chien – 

пас и њихових српских еквивалената 



предикатске реченице 25 (73,53℅) предикатске реченице 30 (85,72℅) 

номиналне реченице 9 (26,47℅) номиналне реченице 5 (14,28℅) 

сложене реченице 25 (40,98℅) сложене реченице 41 (48, 81℅) 

реченице са глаголом у 




2 (3,28℅) реченице са глаголом у 




/ / глаголски изрази 4 (4,76℅) 

/ / именичка синтагма 1 (1,90℅) 

/ / придевска синтагма 3 (3,57℅) 

/ 

Анализа је показала да су особине: опасности (courez toujours après les 

chiens, jamais ne vous mordera – трчи за псом, па те никада ујести неће), 

искуства (il n’est chasse que de vieux chiens – нема лова без старог гарова), злобе 

(à méchant chien court le lien – злу псу кратак ланац), агресивности (à chien qui 

mord il faut jeter des pierres – удри псето које мучки коље), жртве (qui veut noyer 

son chien, l’accuse de la rage – које псето хоће да убију, повичу: бесно је), 

подмуклости (à méchant chien court le lien – злу псу кратак ланац), оданости, 

верности (à bon chien bon os – добро се добрим враћа), привржености (le chien 

détaché traîne encore son lien – тешко је пса од намазана каиша оћерати), 

способности (à chair de loup, sauce de chien – клин клин избија, а сјекира оба), 

ризика (il ne faut pas se moquer des chiens avant qu’on ne soit hors du village – 

чачкати мечку), наивности (le chien qui lâche sa proie pour l’ombre n’a ni l’ombre 

ni le corps – боље врабац у руци, него голуб на грани), неискуства (heureux comme 

le chien de Brusquet qui alla au bois et le loup le mangea –несрећну попу несрећна 

капа), упорности (les chiens aboient, la caravane passe –пси лају, ветар носи), 

кукавичлука (tous les chiens qui aboient ne mordent pas – пас који много лаје не 

уједа), безвредности (bonne chair de chien ne vaut rien – споља гладаци, а унутра 

јадац), неповерења (méfie-toi des chiens qui ne mordent pas – чувај се псета које 

348

мучки коље), храбрости (un chien regarde bien un évêque – и мачка цара гледа, ал’ 

га се не боји), беде, сиромаштва (eau et pain, c’est la viande d’un chien – пасја 

вечера), пргавости (si l’os est dur le chien est ennuyeux – љутит као пас у 

жежељу) и мудрости (chien qui s’en va à Rome matin en revient – паметан полако 

иде, а брзо дође) јесу најучесталије особине лексеме chien – пас у приказаним 

пословицама. Особине: неустрашивости (un chien regarde bien un évêque – и 

мачка цара гледа, ал’ га се не боји), снаге (à chair de loup, sauce de chien – клин 

клин избија, а сјекира оба), немоћи (à mauvais chien on ne peut montrer le loup – 

стар је пас вуку за маскару), лаковерности (le chien qui lâche sa proie pour 

l’ombre n’a ni l’ombre ni le corps – пас који због сенке оставља плен, нема ни сенке 

ни плена), опреза (les vieux chiens n’aboient pas en vain – кад стари пас лаје, треба 

виђет шта је), себичности (le chien se frotte à la charogne – лежи као пас код 

мртве кобиле), непослушности (c’est le chien de Jean de Nivel, il s’enfuit quand on 

l’appelle – слушају, али не ушају), нечистоће (en lit de chien n’a point de parfum – 

смрди као вуга), прождрљивости, халапљивости (on ne lie pas les chiens avec des 

saucisses – довести некога у искушење), доколице (le chien au chenil aboie à ses 

puces – беспослен поп и јариће крсти) и похлепе (deux chiens à un os ne s’accordent 

– свадили се пси око голе кости) јесу најмање заступљене особине именице chien – 

пас у наведеним паремијама. 

Табела 2. Приказ фреквентности збира особина лексеме chien – пас у 

















349


15. кукавичлук 3 


17. неповерење 2 

18. храброст 2 

19. беда 2 

20. сиромаштво 2 

21. пргавост 2 


23. неустрашивост 1 

24. снага 1 

25. немоћ 1 



28. себичност 1 

29. непослушност 1 

30. нечистоћа 1 



33. доколица 1 

34. похлепа 1 

Наше истраживање је показало да лексема chien – пас у највећем броју 

случајева у француским и српским пословицама стоји у опозицији са лексемама 

pucе – бува и os – кост, а ређе са именицом loup – вук. Pucе – бува на метафоричан 

начин осликава лоше особине које се преносе попут заразе и које можемо стећи. Из 

тог разлога лоше друштво треба избегавати: qui se couche avec les chiens, se lève 

avec des puces – ко са псима леже, напуни се буха. 

Лакоми и похлепни људи који не презају ни од чега су најчешће пси, што се 

може показати пословицама: deux chien à un os ne s’accorde – свадили се пси око 

голе кости; jette un os à la gueule d’un chien pour le faire taire – подај псету кост 

да не лаје на тебе. 

Супстантив loup – вук у комбинацији са лексемом chien – пас у француским 

пословицама најчешће симболизује храброг и неустрашивог човека-борца који 

успешно одолева свим нападима непријатеља које метафорички представља пас: le 

chien qui tue les loups, les loups le mangent – (=пас који убија вукове, вукови га 

поједу) ко се мача лати, од мача и гине; à chair de loup, sauce de chien – (=у 

вучијем месу псећи сос) клин клин избија, а сјекира обадва. 

350

ЗАКЉУЧАК 

а) У овом раду смо, компаративним и контрастивним приступом, приказали 

лексичку, семантичку синтаксичку структуру француских фразеолошких израза и 

пословица са лексемама agneau – јагње, âne – магарац, chat – мачка и chien – пас и 

њихових српских еквивалената. С обзиром на то да је огроман број фразеологизама 

и пословица формиран око ових лексема, закључили смо да су јагње, магарац, 

мачка и пас семантичка подлога за многе фраземе и паремије којима се исказују 

човекове карактерне и физичке особине, његово сређено и уобличено животно 

искуство, различита људска стања и емоције, психолошка стања појединаца, 

метафорична значења појединих предмета итд. 

Предмет нашег истраживања био је и да утврдимо пропорционални однос 

фразеолошких израза и пословица у француском и српском језику и да њихов број 

процентуално изразимо. Током нашег истраживања, дошли смо до сазнања да 

фразеологизми и пословице репрезентују изузетно богат језички материјал који се 

може изучавати са више аспеката у зависности од самога циља и резултата који се 

желе постићи тим истраживањем. 

б) За наше истраживање посебно је била важна теорија прототипа и теорија 

Александра Белића о правим и неправим именица с обзиром на то да језгро 

фразеолошких израза и пословица чине праве именице agneau – јагње, âne – 

магарац, chat – мачка и chien – пас, чија се специфичност огледа у томе што значе 

збир особина. 

в) Приликом писања овог рада, наилазили смо на одређене потешкоће. 

Наиме, у делима неких француских писаца (Рабле, Монтењ, Лафонтен, Молијер, 

Балзак, Иго, Жид, Зола итд.), као и у великим француским речницима као што су 

Robert, Larousse, Le Nouveau Littré, Dictionnaire de l’Académie française, Trésor 

de la langue française en 16 volumes, Dictionnaire des proverbes, sentances et 

maximes, Dictionnaire d’expressions et locutions françaises итд., дошли смо до 

сазнања да су фразеологизми и пословице често приказани са другачијим 

значењем. С обзиром на то да су француски и српски језик два генетски несродна 

језика, наш задатак је био да, на основу компаративно-контрастивне анализе, 

351

утврдимо сличности и разлике између француских и српских фразеолошких израза 

и паремија, степен њихове активне употребе у језику, као и процес еволуције и 

трансфера од њиховог настанка до данас. Испитали смо обим њиховог семантичког 

поља са циљем да покажемо да ли је дошло до његовог сужавања или ширења, 

односно да ли је дошло до промене значења фразеолошких и паремиолошких 

форми чије језгро чине поменуте лексеме. 

Наша анализа показала је да значења фразема и пословица са лексемама 

agneau – јагње, âne – магарац, chat – мачка и chien – пас, наведена у старијим 

речницима, не одговарају значењу у савременом језику. Нека значења постала су 

архаична, а у новијим речницима нису обележена. Исти је случај и са 

фразеолошким изразима и пословицама које имају дијалекатско значење. Такође је 

запажено да су активна значења датих фразема и паремија измешана са 

дијалекатским и архаичним. 

г) Рад садржи једанаест поглавља. Прво и друго поглавље односе се на 

теоријска разматрања о фразеологизмима и пословицама. У трећем поглављу 

овога рада, дат је краћи преглед теорије превођења. Четврто поглавље посвећено 

je француским и српским фразеологизмима са лексемом agneau – јагње. У 

петом поглављу, дате су француске и српске пословице са лексемом agneau – 

јагње. У шестом поглављу, приказани су француски и српски фразеологизми са 

лексемом âne – магарац, а у седмом француске и српске пословице са лексемом 

âne – магарац. У осмом поглављу, дати су француски и српски фразеологизми са 

лексемом chat – мачка, док су у деветом поглављу наведене француске и српске 

пословице са лексемом chat – мачка. У десетом поглављу, приказани су 

француски и српски фразеологизми са лексемом chien – пас, а у једанаестом, 

последњем поглављу, дате су француске и српске пословице са лексемом chien – 

пас. У четвртом, петом, шестом, седмом, осмом, деветом, десетом и једанаестом 

поглављу овога рада, редослед фразема и пословица конципиран је тако што је 

прво дат приказ израза сличне лексичко-семантичке структуре, затим пословица 

сличне лексичко-семантичке структуре, израза сличне лексичке, а различите 

семантичке структуре, пословица сличне лексичке, а различите семантичке 

структуре, израза различите лексичке, а сличне семантичке структуре, 

352

пословица различите лексичке, а сличне семантичке структуре и, најзад, приказ 

израза и пословица који у српском језику немају свој еквивалент. 

д) У првом поглављу овога рада под називом О фразеологизмима 

закључили смо да се богатство свих језика и њихов национални колорит огледа не 

само у постојању базног речничког фонда, већ и у употреби и примени великог 

броја фразеолошких израза који га чине суптилнијим и упечатљивим и да је степен 

владања неким језиком најбољи показатељ њихових усвајања. 

На основу овог истраживања, закључили смо да је коришћење 

фразеолошких израза од великог значаја јер се њима оживљава писана реч, али и 

успостављају приснији контакти међу људима. Фраземима се проширује знање о 

човеку, о његовом животу, навикама и обичајима. Они чине део унутрашњег 

система комуницирања хомогених заједница где се мисли преносе на један посебан 

начин јер нису изражене обичним вокабуларом, већ су њихова значења утврђена 

историјом и традицијом и јасна су свим њеним припадницима. 

У току фразеолошких истраживања која су се интензивирала током 

шездесетих и седамдесетих година XX века, закључили смо да лингвисти користе 

различиту терминологију у интерпретацији основних појмова фразеологије, од 

којих је најраспрострањенији термин unité phraséologique – фразеолошка 

јединица. Поред наведеног термина, у француском и српском језику за 

фразеологизме се користе различити термини: tours, trournures – обрти, 

expressions – изрази, locutions, locutions toutes faites – устаљени изрази, idiomes – 

идиоми, expressions idiomatiques – идиоматски изрази. У новије време, они се 

чешће називају expressions phraséologiques – фразеолошки изрази, 

phraséologismes – фразеологизми, односно syntagmes phraséologiques – 

фразеолошке синтагме или, једноставно, phrasèmes – фраземи. 

Истраживањем су утврђени референцијални и синтаксички критеријуми 

који служе за разликовање слободних и устаљених синтагматских структура. 

Према првом критеријуму, фразеологизми означавају јединствен референт и у 

говору, на идентичан начин, могу функционисати као просте речи. По другом 

критеријуму, слободне синтагме имају широке могућности синтаксичке 

353

комбинаторике, док устаљене синтагме поседују веома ограничену синтаксичку 

аутономију: 

— у слободној структури, испред директног објекта може се наћи било који 

детерминант, док се у устаљеној може употребити само генерички одређени 

члан; 

— у слободној структури, номинална синтагма објекат може се проширити, а у 

устаљеној, то није могуће; 

— пасивна трансформација, прономинализација, издвајање, релативизација и 

екстракција могуће су само у слободној структури; 

— у устаљеној структури, не постоји могућност раздвајања саставних делова 

израза, номинализације придева и успостављања атрибутивних односа; 

— у устаљеној структури, немогуће је извршити промену редоследа елемената; 

— у устаљеној структури, замена једног елемента синонимом или неком другом 

блиском речи неизводљива је. 

Анализа је показала, међутим, да постоји одређени број израза који поседују 

релативно слободну синтаксу и да се у њима може извршити актуелизација 

именице и релативизација. 

Када је реч о семантичким обележјима фразеологизама, значење може бити 

предвидиво, мање очигледно и нетранспарентно. 

На основу добијених резултата, можемо констатовати да је степен 

устаљености фразеолошких израза различит: 

— у неким фразеологизмима постоји могућност алтернације детерминаната и 

проширења номиналне синтагме; 

— у неким случајевима могуће је уметање једног елемента унутар израза или 

варијације једне од компоненти; 

— прономинализација у фразеолошким изразима изузетно је ретка, али и када 

је могућа, она је лексикализована; 

— пасивна и релативна трансформација такође је могућа у неким 

фразеологизмима; 

— лексичка устаљеност није апсолутна; понекад се један елемент замењује не 

синонимом, већ неком другом речи, а да се значење фразеологизма не мења. 

354

Када је реч о подели фразеологизама по структури, разликујемо следеће 

групе: глаголске перифразе, лексички сродне фразеологизме, бицефалне 

фразеологизме, стереотипе и клишее, двокомпонентне фразеологизме, 

кинеграме и прагматеме, а у зависности од приступа у њиховом проучавању, 

фразеологизме можемо поделити према морфосинтаксичким, семантичким, 

реторичким, културолошким и прагматичко-контрастивним одликама. 

ђ) Друго поглавље под називом О пословицама указује нам на чињеницу 

да је пословица сажет исказ који у себи садржи, па самим тим, и изражава неки 

народни савет, неку истину, смисао или, пак неку емпиријску констатацију која се 

користи у заједничкој употреби. Њеном се употребом у говору, у датом тренутку, 

постижу одрђени ефекти које лице које их изговара жели да постигне пред 

другима. Ту се, пре свега, мисли на естетске, тематске или неке друге ефекте. 

Пословице такође чине посебан језички систем у оквиру говорног језика. 

Оно што би ваљало посебно нагласити јесте чињеница да се ни лексички ни 

структурални елементи пословице не могу мењати од стране онога који их 

употребљава. Ту се, пре свега, мисли на актуализацију пословице у времену и на 

личну интерпретацију њеног значења. Другим речима, пословице су колективне 

мисли које важе у сваком времену и односе се на све. Нико их не може присвајати 

нити било како прилагођавати себи по свом личном нахођењу. Оне су временски 

неограничене (не важе само у време настајања, већ су универзалног трајања и 

примене) и нису индивидуализоване – персонализоване. 

Два проблема која се често намећу у паремиологији тичу се дефинисања 

паремиолошког поља и евентуалних подпоља. Такође, поставља се питање 

дистинкције појма пословица и њој сличних форми. На основу добијених резултата 

можемо констатовати следеће: 

— пословице су исказане у облику самосталних реченица; 

— унутар тих самосталних реченица, могуће је направити разлику између 

пословичних реченица на основу критеријума комбинације са обртом „comme 

dit-X – као што каже X“; 

— међу пословичним реченицама, које су дефинисане као самосталне и које се 

могу комбиновати са „comme dit X – као што каже X“, разликујемо две врсте: 

355

прва одговара тачно одређеном аутору, а друга врста јесте она у којој је аутор 

непознат, а коју лингвисти често називају „OН говорник“; 

— у оквиру пословичних облика са „OН говорником“ разликујемо још две 

поткласе: поткласа пословичних облика који су генерични и поткласа 

провербијалних облика који нису генерични; 

— пословичне реченице са једним „OН говорником“ можемо поделити у три 

групе: а) таутологије; б) изреке; в) просте пословичне реченице. 

Када је реч о употреби глаголских времена у пословицама, закључујемо да 

је презент индикатива најфреквентније време, перфекат и футур веома су ретко 

употребљени, док је аорист идентификован у веома малом броју пословица. 

Код пословица, као и код фразеолошких израза, није могуће извршити 

пасивну трансформацију, па ни мењати редослед елемената. Међутим, у појединим 

случајевима могућа су анафоричка понављања и прономинализација, а такође и 

супституција једне лексичке јединице другом, а да се при томе не мења значење 

целине. 

Ова анализа показала је да постоје неколико главних обележја пословица. 

То су: бинарна структура, рима и ритам, симетрија речи из истог лексичког поља, 

семантичка, синтаксичка и прагматичка аутономија, метафоричност, генеричност 

(уопштеност) и народно порекло. 

Када је реч о синтаксичком устројству, пословице могу бити исказане 

сложеном реченицом: nul ne sait mieux que l'âne où le bât le blesse – магарац 

најбоље зна где га самар жуља; реченицом која је сведена на једно реченично 

језгро: le braiment d’un âne n’atteint pas le ciel – магарећи глас на небо не иде; или 

реченицом у којој је изостављен глагол: à bon chat, bon rat – (= доброј мачки, 

добар пацов) добра напад, али и одбрана. Пословице се управљају према још једној 

веома важној карактеристици, а то је: одсуство члана: à bon chat, bon rat – (= 

доброј мачки, добар пацов) добар напад, али и одбрана; одсуство антецедента за 

qui на почетку реченице: qui se fait l’agneau, le loup le mange – ко се јагњетом 

учини, курјаци га поједу; непоштовање уобичајеног реда речи: pour un point, 

Martin perdit son âne – ко жали клинац изгуби поткову. 

356

На основу истраживања, дошли смо до закључка да су пословице биле 

предмет изучавања још у Старој Грчкој, посебно античких филозофа Аристотела, 

Сократа, Платона и Хермогена, а њиме су се активно бавили и Стари Римљани, 

посебно реторичари и граматичари. Од најзначајнијих, треба издвојити Вара, 

Квинтилијана и Еустатија. Још у првим писаним књигама на француском језику 

наилазимо на паремиолошке форме. Први аутор који је у свом делу Erec et Enide 

користио пословице био је француски песник XII века, Кретјен де Троа. Након 

тога, о пословицама је писао и у своја дела инкорпорирао Гијом де Тињовил. Треба 

споменути збирку сентенци и пословица Алена де Лила под називом Dictorum 

memorabilium seu sententiorum magistri Alani liber. Средином XIII века, 

објављена је збирка од 600 пословица Proverbes ruraux et vulgaux, а крајем XIII и 

почетком XIV века, пронађен је рукопис Proverbes au Vilain или Proverbes au 

comte de Bretagne. Током XIV и XV века, на пословице наилазимо код Трубадура 

и Трувера, као и у народној поезији. Средином XV века њих су користили Пјер 

Гренгор и Франсоа Вијон, а у XVI веку Клеман Маро и Пјер де Ронсар. У XVII 

веку, то су били Молијер и Лафонтен, у XVIII и XIX веку пословицама су се 

бавили Ру де Ленси (Le Livre des proverbes français), Морис Малу (Proverbes), а 

од данашњих проучаваоца, треба споменути Алена Реја (Expressions et locutions 

françaises), Пјера Гироа (Les locutions françaises), Клода Динантона (La Puce à 

l’oreille), Патрисију Вижери (Quand on parle du loup ou les animaux dans les 

expressions françaises), као и многе друге. 

Ова анализа показала је да су се у српском језику, пре Вука Караџића, 

пословицама бавили Захарије Орфелин и Јован Мушкатировић. Они су 1787. 

године објавили у Бечу дело Причте или ти по простому пословице. Вукова 

Збирка српских народних пословица представља капитално дело у изучавању 

паремиолошких форми. Паремијама су се, осим наведених аутора, бавили и 

Веселин Чајкановић, Владимир Бован, Јован Деретић, Миливоје Кнежевић, Видо 

Латковић, Војислав Ђурић и други. 

На основу овог истраживања, можемо констатовати да се фундаментална 

разлика између фразема и паремија огледа у томе што су паремије, у највећем броју 

случајева, приказане у стиху који се римује или асонира, или ритмички невезаном 

357

говору са циљем да се постигне што изражајнији ритам и да би се што лакше 

урезале у памћење. Њихова функција била је да искажу мисаони закључак о 

односима међу људима и биле су израз мишљења колектива чији су их чланови 

стварали, преносили, допуњавали и мењали. За разлику од пословица, 

фразеологизми нису приказани ни у стиху ни у ритмички невезаном говору, већ су 

дати као устаљене језичке јединице, односно као устаљени скуп од две или више 

речи који се одликује сличношћу са скуповима речи као деловима реченице – по 

томе што су синтагме, групе речи са синтаксичком функцијом у реченици или 

зависне реченице и сличношћу са једном речи – по томе што сваки такав скуп има 

јединствено значење. Фразеологизми, за разлику од пословица, немају синтаксичку 

аутономију и увек се морају посматрати у контексту. 

е) У трећем поглављу под називом О превођењу, напоменули смо да 

превођење као облик комуникације има врло дугу традицију и појављује се 

неколико хиљада година пре нове ере. Када је реч о главним задацима савремене 

теорије превођења, они су усредсређени на развијање естетике превођења, на 

проучавање међукултурне комуникације посредоване превођењем, на проучавање 

појединих видова, жанрова превођења и преводилачких поступака, на даље 

развијање теорије, историје и критике превођења на интердисциплинарној основи, 

уз респектовање преводилачке поетике и праксе, као и на уобличавање историје 

преводне књижевности. 

ж) У четвртом поглављу под називом Француски и српски фразеологизми 

са лексемом agneau – јагње, дошли смо до закључка да укупан број 

фразеологизама чије језгро чини реч agneau – јагње износи 8. Од тога, 2 израза 

припадају групи сличне лексичко-семантичке структуре или 25%, 4 

фразеолошка израза имају различиту лексичку, а сличну семантичку структуру, 

што представља 50% од укупног броја датих фразема. На крају, пронађена су 2 

израза која немају свој еквивалент у српском језику (25%). Дакле, највећи број 

израза припада групи различите лексичке, а сличне семантичке структуре. У 

овом делу рада изрази сличне лексичке, а различите семантичке структуре 

нису пронађени. 

358

Ако се осврнемо на тип структуре француских фразема, занимљиво је 

подвући да је 4 израза исказано именичким синтагмама (parole de l’Agneau), 3 

фразема дата су у виду глаголских израза (se faire tondre comme un agneau), док 1 

фразеологизам чини део придевских синтагми (tendre comme un agneau). 

Када је реч о типу структуре српских фразеологизама (7), 2 израза 

припадају именичким синтагмама (невино јагње), 3 фразема глаголским изразима 

(бити кротак као јагње), док 2 фразеологизма спадају у придевске синтагме 

(нежан као јагње). Фраземи који би припадали зависним реченицама, предлошким 

и предлошко-падежним конструкцијама нису пронађени. 

Ова анализа показала је, такође, да су особине жртве (agneau pascal 

(дословно: паскално јагње)), смирености, чистоте (аgneau sans tâche – чист, 

невин као јагње), најфреквентније особине лексеме agneau – јагње у наведеним 

фразеологизмима, док су особине нежности, невиности (doux, tendre comme un 

agneau – нежан, миран као јагње), привржености, верности, послушности (suivre 

qqn comme l’agneau suit sa mere – у стопу кога пратити, бити привржен некоме), 

лаковерности и неискуства (se faire tondre comme un agneau – овца за шишање) 

најмање фреквентне. 

з) У петом поглављу Француске и српске пословице са лексемом agneau – 

јагње – приказано је укупно 11 пословица. Од тога, 3 паремије имају сличну 

лексичко-семантичку структуру или 27,27% од укупног броја пословица са овом 

лексемом. Језгро пословица различите лексичке, а сличне семантичке 

структуре (8 паремија) чини 72,73% паремија, док пословице сличне лексичке, а 

различите семантичке структуре, као и оне које немају свој еквивалент у 

српском језику, нису пронађене. 


лексемом agneau – јагње чине пословице различите лексичке, а сличне 

семантичке структуре, док је најмање оних паремиолошких структура које су 

сличне лексичко-семантичке структуре. 

Када је реч о типу структуре, 5 француских пословица исказано је 

предикатском реченицом (sous lа peau d’un agneau souvent se cache un loup), а 6 

сложеном реченицом (où le loup trouve un agneau, il y en cherche un nouveau). 

359


исказано је предикатском реченицом (под јагњећом кожом много пута курјак 

лежи), 1 паремија је номинална реченица (већа глава, више главобоље), док је 11 

пословица исказано сложеном реченицом (ко се овцом учини, курјаци га поједу). 

Наша анализа такође је показала да су особине жртве (d’où vient l’agneau, 

là retourne la peau – што вода понесе, то вода однесе) и искуства (plus vit 

l’agneau, plus empire la peau – што је већа тица, веће јој гнездо треба) 

најфреквентније особине лексеме agneau – јагње у приказаним пословицама, а да 

су особине слабости, немоћи („О agneau! Si je ne te mange pas, tu me mangeras“, 

dit la hyène – ко је јачи тај и тлачи), наивности (qui se fait l’agneau, le loup le 

mange – ко се јагњетом учини, курјаци га поједу) бојажљивости (agneau en peau 

de tigre craint encore le loup – страх козе пасе), страдања (l’agneau s’en va aussi 

vite que le mouton – смрте не гледа никоме у брке ), неискуства (il va plus au 

marché de peaux d’agneau que de vieilles brebis – више је јагњећих кожа на пазару, 

него овчијих) и послушности (quand son propriétaire n’est pas là, la brebis donne 

moins d’agneaux – ђе није мачке, ту миши коло воде) најмање заступљене. 

и) У шестом поглављу под називом Француски и српски фразеологизми 

са лексемом âne – магарац, укупно су приказана 44 фразеологизма од којих 11 

припадају изразима сличне лексичко-семантичке структуре, или 25℅ од 

укупног броја свих фразема са именицом âne – магарац. Фразеолошки изрази којих 

има 22 (50%), чине део различите лексичке, а сличне семантичке структуре, а 

11 фразема (25%) припадају изразима који немају свој еквивалент у српском 

језику. Изрази сличне лексичке, а различите семантичке структуре нису 

пронађени. 

На основу датих резултата, највећи број израза припада групи различите 

лексичке, а сличне семантичке структуре. 

Већина фразеологизама са лексемом âne – магарац у оба језика активно се 

користи, укључујући и оне који припадају фамилијарном и жаргонском регистру. 


âne – магарац, 7 израза припадају именичким синтагмама (pissat d’âne), 34 

360

фразеологизма можемо сврстати у глаголске изразе (brider l’âne par la queue), док 

3 фразема чине део придевских синтагми (sérieux comme l’âne). 

Када је реч о типу структуре српских еквивалената (42), 4 фразема чине део 

именичких синтагми (Буриданов магарац), 33 фразеологизма припадају глаголским 

изразима (бити прави магарац), 4 фразема припадају придевским синтагмама 

(озбиљан као магарац), 1 семантички еквивалент спада у номиналне реченице 

(брига бабу за удова старца). Фразеологизми који би припадали зависним 

реченицама нису пронађени. 

Анализа је показала да су особине глупости (bête comme un âne – глуп као 

магарац), безвредности (passer, sauter du coq à l’âne – пасти с коња на магарца), 

имбецилности (un âne bâté – преиспољна будала), жртве (âne du moulin – 

жртвени јарац), незнања (être un âne – бити магарац), снаге, моћи (passser sous le 

ventre d’un âne – водити љубав), тврдоглавости (têtu comme un âne – тврдоглав 

као магарац), драња ( crier comme un âne – драти се као магарац), неискуства 

(brider l’âne par la queue (=зауздати магарца од репа)), наивности (être un âne 

parmi les singes – бити црна овца), површности (un âne débâté (= раседлан 

магарац)), кривице (âne du moulin – жртвени јарац), подмуклости (donner le coup 

de pied de l’âne (=задати магарећи ударац)), бескорисности (tondre les ânes pour y 

trouver toison de laine (=стрићи магарад због вуненог руха; мусти јарца у сито)), 

најфреквентније особине лексеме âne – магарац у фразеолошким изразима, док су 

особине неспособности (saoul, gris comme un âne – пијан као земља; пије као 

сунђер, као Тудешак), неодлучности (l’âne de Buridan – Буриданов магарац), 

лењости (porter un bonnet d’âne (= носити магарећу капу)), злобе (sournois 

comme un âne – бити злобан као пас), лакомислености (un âne bâté – преиспољна 

будала), хладнокрвности (s’en moquer comme un âne d’un coup de bonnet – брига 

бабу за удова старца) и озбиљности (être sérieux comme l’âne qu’on étrille – бити 

мртав озбиљан) најмање заступљене особине именице âne – магарац у француским 

фразеологизмима и њиховим српским еквивалентима. 

ј) У седмом поглављу Француске и српске пословице са лексемом âne – 

магарац, приказане су 62 пословице. Од тога, 9 паремија имају сличну лексичкосемантичку 

структуру, или 14,51% од укупног броја пословица са овом 

361

лексемом. Језгро пословица различите лексичке, а сличне семантичке 

структуре (51 паремија) чини 82,26%. 2 пословице (3,23℅) немају свој 

семантички еквивалент у српском језику, док пословице сличне лексичке, а 

различите семантичке структуре нису пронађене. 


лексемом âne – магарац чине пословице различите лексичке, а сличне 

семантичке структуре, док је најмање оних паремија које немају семантички 


Када је реч о типу структуре француских пословица, 33 пословице 

припадају предикатским реченицама (une selle doré ne fait pas d’un âne un cheval), 

2 паремије чине део номиналних реченица (à dur âne dur aiguillon), 26 паремија 

спадају у грпу сложених реченица (si l’âne avait choisi, il ne serait pas l’âne), док 1 

пословицу чини глагол у личном глаголском облику и инфинитивна конструкција 

(l’âne piqué à trotter est incité). 

Када је реч о типу структуре српских еквивалената (118), 48 пословица је 

исказано предикатском реченицом (није седло за магарца), 12 паремија спадају у 

номиналне реченице (магарац у Цариграду, магарац у Цариброду), 52 паремије 

дате су у виду сложених реченица (магарац не уме пливати, док му вода не дође до 

ушију), док 1 пословицу чини глагол у личном глаголском облику и инфинитивна 

конструкција (боље је о свој астал и лош, него о туђ богат нож отирати). 

Глаголским изразима припадају 3 српска семантичка адеквата (китити се туђим 

перјем), док 2 семантичка еквивалента чине део синтагми (мајстор плетикрошња). 

Из наведених података, може се закључити да је број српских еквивалената 

већи у односу на број наведених француских пословица са лексемом âne – магарац. 

Наше истраживање такође је показало да лексема âne – магарац, као саставни део 

паремиолошких структура, на метафоричан начин симболише позитивне и 

негативне људске особине, менталне карактеристике, људску природу, различите 

друштвене слојеве и категорије. 

Анализа је показала да су особине глупости (le plus âne des trois n’est pas 

celui qu’on pense – највећи магарац није онај за кога се мисли), жртве (à qui est 

l’âne, la tienne par la queue – чија је кобила, онај највише за реп вуче), незнања 

362

(l’âne aux noces conviés, le bât ou l’eau doit y porter – магарца су звали на свадбу 

да воду носи), тврдоглавости (à dur âne, dur aiguillon – злу псу кратак ланац), 

наивности (l’âne ne sait nager avant que l’eau ne lui monte aux oreilles – магарац 

не зна да плива, док му вода не дође до ушију), искуства (compte plutôt sur ton âne 

que sur le cheval de ton voisin – боље је своје јаје него туђа кокош), упорности (le 

bât ne pèse point à l’âne – ради као мрав), раздражљивости (l’âne piqué à trotter 

est incité – скочи као опржен), безвредности (à laver la tête d’un âne, on perd sa 

lessive – беспослен поп и јареће крсти), лукавства (les chevaux courent les 

bénéficent et les ânes les attrapent – китити се туђим перјем), подмуклости (près 

des ânes l’on attrape des coups de pied – зао човек с тобом једе и пије, а јаму ти 

копа, чувај се онога кога је Бог наказио), лењости (l’âne ne sait nager avant que 

l’eau ne lui monte aux oreilles – магарац не зна да плива, док му вода не дође до 

ушију), површности (il y a plus d’un âne à la foire qui s’appelle Martin – има паса 

и осим шарова) најфреквентније особине именице âne – магарац у француским 

пословицама и њиховим српским еквивалентима, док су особине осветољубивости 

(qui joue avec l’âne ne doit pas s’offenser s’il pète – ко магарца јаше, ваља и прдеж 

да му трпи), пргавости (quand il n’y a pas de son, les ânes se battent – свадили се 

пси око голе кости), злобности (à dur âne, dur aiguillon – злу псу кратак ланац), 

раздражљивости (petit aiguillon pique un gros âne – малена је птица препелица, ал 

умори коња и јунака), агресивности (si un âne te donne un coup de pied, ne lui rend 

pas – ко тебе каменом, ти њега хлебом), радости (au pays des palmiers, on nourrit 

l’âne des dattes – има и девојачког млека) најмање заступљене особине лексеме âne 

– магарац у француским паремијама и њиховим српским еквивалентима. 

к) У осмом поглављу Француски и српски фразеологизми са лексемом 

chat – мачка, укупно је пронађенo 56 фразеологизама, од којих 8 припадају 

изразима сличне лексичко-семантичке структуре, што представља 14,29℅ од 

укупног броја свих фразема са овом именицом. 22 фразема (39,28%) припадају 

изразима различите лексичке, а сличне семантичке структуре, док 26 израза 

(46,43%) немају свој еквивалент у српском језику. Изрази сличне лексичке, а 

различите семантичке структуре нису пронађени. 

363

На основу добијених резултата, највећи број израза нема свој еквивалент у 

српском језику. 


chat – мачка, 7 израза припадају именичким синтагмама (le pipi de chat), 47 

фразеологизама чине део глаголских израза (ressembler à un chat coiffé), 1 

фразеологизам чини део зависних реченица (dès que les chats seront chausses), док 

1 фразем припада предлошким конструкцијама (de la bouille pour les chats). 

Када је реч о типу структуре српских еквивалената (42), 5 семантичких 

еквивалента припадају именичким синтагмама (први петлови), 1 семантички 

адекват чини део придевских синтагми (нико живи), 35 фразеологизама чине део 

глаголских израза (бити окретан као мачка), 1 српски семантички адекват исказан 

је у виду просте реченице (ласно је луда преварити). 

Ова анализа показала је да су особине жртве (s’entendre comme chien et 

chat – слагати се као пас и мачка), спретности, лукавства, моћи (jouer au chat et 

à la souris – играти се с ким као мачка с мишем), ризика (acheter chat en poche – 

мачка се у врећи не купује), способности, хитрине, окретности (retomber comme 

un chat sur ses pattes – дочекати се као мачка на ноге), уредности, чистоте (faire 

une toilette de chat – као мачка репом), умиљавања (être câlin comme le chat – 

умиљавати се као мачка), искуства (dès que les chats seront chaussés – први 

петлови), брзина (passer sur qqch comme un chat sur la braise – брзо прећи на неку 

ствар), прождрљивост и халапљивост (être gourmand comme le chat – бити 

халапљив као мачка) јесу најфреквентније особине лексеме chat – мачка у 

приказаним фразеолошким изразима, док су особине неухрањености (aller comme 

un chat maigre – чепати као мршава мачка), лаковерности, наивности (aller voir 

pêcher les chats – ласно је луда преварити), безвредности (du pipi de chat – не 

вреди ни луле дувана), дремања, опуштености (être au trépassement d’un chat – 

чинити се, изгледати), накострешености (fait comme les quatre chats – 

неприкладно обучен, одевен, недотеран), незаинтересованости (mettre quelque 

chose dans l’oreille d’un chat – на једно уво уђе, на друго изађе), верности, 

оданости, привржености (se frotter comme les chats – прибијати се једно уз друго 

као мачке), интелигентности (chat fourré – судски чиновници) итд. најмање 

364

фреквентне особине које смо пронашли у датим фразеолошким изразима са 

именицом chat – мачка. 

л) У деветом поглављу овог рада под називом Француске и српске 

пословице са лексемом chat – мачка, укупно су приказане 34 пословице, од којих 

5 припадају пословицама сличне лексичко-семантичке структуре, што чини 

14,70℅ од укупног броја свих пословица са овом именицом, док 29 паремија 

(85,29%) чине део различите лексичке, а сличне семантичке структуре. 

Пословице сличне лексичке, а различите семантичке структуре, као и 

пословице које немају свој семантички еквивалент у српском језику, нису 


На основу приказаних резултата, највећи број пословица припада групи 


Што се тиче типа структуре француских пословица са лексемом chat – 

мачка, 12 паремија можемо сврстати у предикатске реченице (vieux chat ne joue 

avec sa proie), 4 пословице спадају у номиналне реченице (à bon chat bon rat), док 

18 пословица чине део сложених реченица (si ton chat est larron ne le chasse de ta 

maison). 

Када је реч о типу структуре српских еквивалената (58), 23 пословице 

исказане су предикатском реченицом (појела маца), 7 семантичких адеквата 

припада номиналним реченицама (добар напад, али и одбрана), 22 паремије су 

приказане у виду сложене реченице (коме се мачка умиљава, онога и огребе), док 

су 3 српска семантичка адеквата исказана глаголом у личном глаголском облику и 

инфинитивом (матора се дрва не даду пресађивати). Српских семантичких 

еквивалената који припадају глаголским изразима (доћи мечки на рупу) има 3. 

Истраживање је показало да су особине искуства (à vieux chat, jeune souris 

– млад војак, стар просјак), спретности (qui naquit chat court après les rats 

(souris) – што маца окоти, све мише лови), лукавства, опреза (bien sait le chat quel 

barbe il lèche – зна он куд се опасује), препредености (à chat lêcheur, bat-on 

souvent la gueule – кому се мачка умиљава, онога и огребе), упорности (une chatte 

n’y retrouve pas ses petits – као на вашару), агилности (qui naquit chat court après 

les rats (souris) – што маца окоти, све мише лови), мудрости (le petit chat sait très 

365

ien qui a mangé de la viande – појела маца) и неискуства (c’est aujourd’hui jeûne, 

dit le chat en voyant lard qui ne peut atteindre – кисело грожђе, не ваља, трну зуби 

од њега) јесу најучесталије особине лексеме chat – мачка у приказаним 

пословицама, док су особине моћи (jeu de chat, larmes de souris – мачки је до игре, 

мишу до плакања), брзине (à bon chat, bon rat – добар напад, али и одбрана), 

подлости (à chat lêcheur, bat-on souvent la gueule – коме се мачка умиљава, онога 

и огребе), безобзирности (le chat a reçu un ordre et il a transmis à sa queue – 

слушају, али не ушају), халапљивости (chat qui a accoutumé de prendre des souris 

ne s’en peut tenir – навадио се као Турчин на крметину), ризика, опасности (il ne 

faut pas éveiller le chat qui dort – доћи мечки на рупу) и хитрине (qui naquit chat 

court après les rats (souris) – што маца окоти, све мише лови) најмање заступљене 

особине именице chat – мачка у наведеним паремијама. 

љ) У десетом поглављу Француски и српски фразеологизми са лексемом 

chien – пас, укупно je приказано 89 фразеологизама, од којих 13 припадају 

изразима сличне лексичко-семантичке структуре или 14,61℅ од укупног броја 

свих фразема са овом именицом. Фразеолошких израза различите лексичке, а 

сличне семантичке структуре има 45 (50,56%), док изрази који немају свој 

семантички еквивалент у српском језику чине 34,83% (31) од укупног броја 

пронађених фразема. Изрази сличне лексичке, а различите семантичке 

структуре нису пронађени. 

На основу добијених резултата, највећи број израза припада групи 



chien – пас, 18 израза припадају именичким синтагмама (coup de chien), 2 

фразеологизма исказана су предлошком конструкцијом (entre chien et loup), док 60 

фразеологизама спадају у групу глаголских израза (se regarder en chien de faïence). 

Када је реч о типу структуре српских еквивалената (86), 4 фразема 

припадају именичким синтагмама (пасји живот), 46 фразеологизама чине део 

глаголских израза (пребити некога као пса), 8 српских семантичких еквивалената 

исказано је придевским синтагмама (сух као биљка), 1 израз чини део прилошких 

синтагми (паски злобан), 14 семантичких еквивалената припадају предикатским 

366

реченицама (тукле се јетрве преко свекрве), 2 семантичка адеквата исказана су 

номиналном реченицом (несрећном попу несрећна капа), док је 11 српских 

семантичких еквивалената дато у виду сложене реченице (живи паски, а спава на 

голој даски). 

Анализа је показала да су особине: жртве (chien perdu – изгубљен као пас), 

беде, сиромаштва (crever comme un chien – липсати као пас), верности, оданости 

(garder la maison comme le chien – чува кућу као псето), агресивности, опасности, 

ризика (être enragé comme un chien – бити бесан као пас), опреза (regarder 

derrière comme un chien (qui emporte un plumeau) = обазирати се као пас који је 

придигао шта пернато), нетрпељивости (se regarder en chiens de faïence – 

гледати као маче у тиче), злобе (être un mauvais chien – бити злобан као пас), 

подмуклости (coup de chien – подмукло псето најпре ће ујести), суровости (froid 

de chien – хладно као у гробу), прождрљивости (jeter sa langue aux chiens – 

одустати, не умети даље), љутње, беса (colère de chien – љутит као пас у 

жежељу) и себичности (être chien de nature – бити велика циција) јесу 

најфреквентније особине именице chien – пас у приказаним фразеолошким 

изразима. Особине: сигурности (appeler le chien pour défendre le chrétien – каад 

идеш вуку на част поведи пса уз себе), тврдоглавости (aboyer à la lune comme un 

chien – ударио тук на лук), неухрањености (avoir la figure d’un chien – бити сух 

као биљка), приврженосгти, слоге (s’entendre comme chiens en foire – као хлеб и 

со), исцрпљености (être malade, fatigué comme un chien – бити уморан као пас), 

радости, задовољства (s’étirer comme un jeune chien – протезати се као шаров), 

понизности, бојажљивости (avoir l’air d’un chien battu – изгледати покисло), 

неискуства (retourner comme le chien à son vomissement – вратити се пороцима), 

способности (nager en chien – плива као секира), изгладнелости (dormir en chien – 

заспати гладан), утицаја (le chien au grand collier – велика зверка), искуства (être 

fait à quelque chose comme un chien à aller à pied – стећи навике), лутања, 

усамљености (chien perdu sans collier – бити сироче), наивности, глупости (faire 

le jeune chien – бити глуп као ћускија), плашљивости (peur de chien – плашљив као 

зец), беспослености (une charrue à chien – млатити празну сламу), развратности 

(fréquenter le chien et le chat – бити са свим и сваким), препредености (lécher qqn 

367

comme un petit chien – цмакати некога), раскошности и галантности (être très 

chien – бити издашан) најмање су заступљене особине лексеме chien – пас у 

наведеним фразеологизмима. 

м) У једанаестом, последњем поглављу овога рада под називом Француске 

и српске пословице са лексемом chien – пас, приказана је 61 пословица, од којих 

14 припадају пословицама сличне лексичко-семантичке структуре, што чини 

22,95℅ од укупног броја свих пословица са овом именицом. 47 паремија (77,05%) 

чине део различите лексичке, а сличне семантичке структуре. Пословице 

сличне лексичке, а различите семантичке структуре као и пословице које 

немају еквивалент у српском језику нису пронађене. На основу датих резултата, 

највећи број пословица припада групи различите лексичке, а сличне семантичке 


Што се тиче типа структуре француских пословица са лексемом chien – пас, 

25 пословица исказано је предикатском реченицом (tout chien est lion dans sa 

maison), 9 паремија чине део номиналних реченица (à chair de loup sauce de 

chien), 25 пословица дато је у виду сложених реченица (si vous n’avez pas d’autre 

sifflet, votre chien est perdu), док су 2 пословице исказане глаголом у личном 

глаголском облику и инфинитивном конструкцијом (le chien aboie plutôt que de 

mordre). 


исказано је предикатском реченицом (стар је пас вуку за маскару), 5 паремија 

спадају у номиналне реченице (пас псу брат), док је 41 српски еквивалент исказан 

сложеном реченицом (пас лаје, ветар носи). 4 српска семантичка адеквата 

припадају глаголским изразима (не вредети ни пет пара), 1 српски семантички 

еквивалент чини део именичких синтагми (пасја вечера), док су 3 српска 

семантичка адеквата дата у виду придевских синтагми (љутит као пас у жежељу). 

Из приложеног, може се закључити да је у српском језику пронађен већи број 

еквивалената у односу на приказани број француских пословица. 

Анализа је показала да су особине: опасности (courez toujours après les 

chiens, jamais ne vous mordera – трчи за псом, па те никада ујести неће), 

искуства (il n’est chasse que de vieux chiens – нема лова без старог гарова), злобе 

368

(à méchant chien court le lien – злу псу кратак ланац), агресивности (à chien qui 

mord il faut jeter des pierres – удри псето које мучки коље), жртве (qui veut noyer 

son chien, l’accuse de la rage – које псето хоће да убију, повичу: бесно је), 

подмуклости (à méchant chien court le lien – злу псу кратак ланац), оданости, 

верности (à bon chien bon os – добро се добрим враћа), привржености (le chien 

détaché traîne encore son lien – тешко је пса од намазана каиша оћерати), 

способности (à chair de loup, sauce de chien – клин клин избија, а сјекира оба), 

ризика (il ne faut pas se moquer des chiens avant qu’on ne soit hors du village – 

чачкати мечку), наивности (le chien qui lâche sa proie pour l’ombre n’a ni l’ombre 

ni le corps – пас који због сенке оставља плен, нема ни сенке ни плена), неискуства 

(heureux comme le chien de Brusquet qui alla au bois et le loup le mangea – 

несрећну попу несрећна капа), упорности (les chiens aboient, la caravane passe – 

пси лају, ветар носи), кукавичлука (tous les chiens qui aboient ne mordent pas – пас 

који много лаје не уједа), безвредности (bonne chair de chien ne vaut rien – споља 

гладаци, а унутра јадац), неповерења (méfie-toi des chiens qui ne mordent pas – 

чувај се псета које мучки коље), храбрости (un chien regarde bien un évêque – и 

мачка цара гледа, ал’ га се не боји), беде, сиромаштва (eau et pain, c’est la viande 

d’un chien – пасја вечера), пргавости (si l’os est dur le chien est ennuyeux – љутит 

као пас у жежељу) и мудрости (chien qui s’en va à Rome matin en revient – 

паметан полако иде, а брзо дође) јесу најучесталије особине лексеме chien – пас у 

приказаним пословицама. Особине: неустрашивости (un chien regarde bien un 

évêque – и мачка цара гледа, ал’ га се не боји), снаге (à chair de loup, sauce de chien 

– клин клин избија, а сјекира оба), немоћи (à mauvais chien on ne peut montrer le 

loup – стар је пас вуку за маскару), лаковерности (le chien qui lâche sa proie pour 

l’ombre n’a ni l’ombre ni le corps – пас који због сенке оставља плен, нема ни сенке 

ни плена), опреза (les vieux chiens n’aboient pas en vain – кад стари пас лаје, треба 

виђет шта је), себичности (le chien se frotte à la charogne – лежи као пас код 

мртве кобиле), непослушности (c’est le chien de Jean de Nivel, il s’enfuit quand on 

l’appelle – слушају, али не ушају), нечистоће (en lit de chien n’a point de parfum – 

смрди као вуга), прождрљивости, халапљивости (on ne lie pas les chiens avec des 

saucisses – довести некога у искушење), доколице (le chien au chenil aboie à ses 

369

puces – беспослен поп и јариће крсти) и похлепе (deux chiens à un os ne s’accordent 

– свадили се пси око голе кости) јесу најмање заступљене особине именице chien – 

пас у наведеним паремијама. 

н) На крају, на основу целокупне анализе, дошли смо до податка да укупан 

број француских фразеологизама, чије језгро чине лексеме agneau – јагње, âne – 

магарац, chat – мачка и chien – пас, износи 197, а број њихових српских 

еквивалената је мањи и износи 167. 

Када је реч о пословицама, можемо констатовати да је укупан број 

француских пословица са супстантивима agneau – јагње, âne – магарац, chat – 

мачка и chien – пас (168) далеко мањи од броја њихових српских еквивалената 

(277). 

Табела 1. Приказ односа француских фразеологизама и пословица са 

лексемама agneau – јагње, âne – магарац, chat – мачка и chien – пас и њихових 

српских еквивалената 

phraséologismes proverbes фразеологизми пословице 

agneau 8 agneau 11 јагње 7 јагње 17 

âne 44 âne 62 магарац 42 магарац 118 

chat 56 chat 34 мачка 42 мачка 58 

chien 89 chien 61 пас 86 пас 84 

њ) На крају, када је реч о типу структуре француских фразема и пословица 

са именицама agneau – јагње, âne – магарац, chat – мачка и chien – пас и њихових 

српских еквивалената, можемо констатовати следеће: највећи број француских 

фразема је исказан глаголским изразима и именичким синтагмама, док је најмање 

оних француских израза који су приказани у виду зависних реченица, придевских 

синтагми и предлошких конструкција. 

Велика већина српских еквивалената исказана је у виду глаголских израза, 

именичких синтагми, предикатских, номиналних и сложених реченица, док један 

мањи број чини део придевских и прилошких синтагми. Наша анализа је показала 

370

да ниједан српски адекват није исказан предлошко-падежном конструкцијом и 

зависном реченицом. 

Табела 2. Приказ типа структуре француских фразеологизама са лексемама 

agneau - јагње, âne - магарац, chat - мачка и chien - пас и њихових српских 

еквивалената 

тип структуре француских фразема 

тип структуре српских еквивалената 

именичке синтагме 36 именичке синтагме 15 

придевске синтагме 4 придевске синтагме 15 

прилошке синтагме / прилошке синтагме 1 

глаголски изрази 153 глаголски изрази 117 

предлошке конструкције 3 предлошко-падежне конструкције / 

зависне реченице 1 зависне реченице / 

/ / предикатске реченице 15 

/ / номиналне реченице 3 

/ / сложене реченице 11 

о) Ако се осврнемо на тип структуре француских пословица са лексемама 

agneau – јагње, âne – магарац, chat – мачка и chien – пас и њихових српских 

еквивалената, можемо закључити да је већи број исказан простом, а мањи број 

сложеном реченицом. Када је реч о пословицама исказаним простом реченицом, 

бројније су оне пословице приказане простом предикатском реченицом, док су 

паремије, дате у облику номиналне реченице, ређе у употреби. 

Наша анализа је такође показала да, у највећем броју случајева, пословице 

исказане сложеном реченицом чине релативне реченице у функцији субјекта у 

иницијалној позицији: qui ne nourrit pas le chat, nourrit le rat: ко не храни мачку, 

храни мише. Такође, забележен је мањи број пословица које су исказане сложеном 

реченицом у којима иницијалну позицију заузимаjу кондиционалне и временске, а 

финалну позицију главна реченица: si l’os est dur, le chien est ennuyeux: љутит 

као пас у жежељу; quand le chat n’est pas là, les souris dansent: када мачке нема, 

мишеви коло воде. На крају, најмање је оних паремија датих у виду сложених 

реченица које чине две независне реченице са координатором: le chat a reçu un 

ordre et il a transmis à sa queue: улази на једно уво, а излази на друго или без 

координатора: le chien aboie, la caravane passe: пас лаје, караван пролази. 

371

Табела 3. Приказ типа структуре француских пословица са лексемама agneau - 

јагње, âne - магарац, chat - мачка и chien - пас и њихових српских 

еквивалената 

тип структуре француских пословица 

тип структуре српских еквивалената 

просте реченице 90 просте реченице 131 

предикатске реченице 75 предикатске реченице 106 

номиналне реченице 15 номиналне реченице 25 

сложене реченице 75 сложене реченице 126 

реченица са глаголом у личном глаголском 3 реченица са глаголом у личном 4 

облику и инфинитивном конструкцијом глаголском облику и инфинитивном 


/ / глаголски изрази 10 

/ / именичке синтагме 3 

придевске синтагме 3 

372

ЛИТЕРАТУРА 

Anscombre, Jean-Claude, Proverbes et formes proverbiales: valeur évidentielle et 

argumentative, Langue française, 105, Larousse, Paris, 1994, стр. 40-55. 

Anscombre, Jean-Claude, Paroles proverbiales et structures métriques, Language, 

139, Larousse, Paris, 2000, стр. 6-26. 

Anscombre, Jean-Claude, Les Proverbes, sont-ils des expressions figées, Cahier de 

lexicologie, n°82-1, éd. Classique Garnier, Paris, 2003, стр.159-173. 

Anscombre, Jean-Claude, Les proverbes: un figement du deuxième type ?, Lynx, 

Paris, 2006. 

Ansmobre, Jean-Claude, Darbord, Bernard, Oddo, Alexandra, La Parole exemplaire, 

introduction à une étude linguistique des proverbes, Armand/Colin recherches, Paris, 

2012. 

Аristotel, Nauka o pesničkom umeću, Zagreb, 1977; odn. Aristotel, О pesničkoj 

veštini, Zavod za udžbenike, Beograd, 1988. 

Аristotel, Retorika 1/2/3, Nezavisna izdanja, Beograd, 1987. 

Arnaud, Pierre, Réflexion sur le proverbe, Cahiers de lexicologie 59-2, éd. Classique 

Garnier, Paris, 1991, стр. 5-27. 

Aymé, Marcel, Les contes du chat perché, éd. Gallimard, Paris, 1939. 

Bally, Charles, Traité de stylistique française, 2 vol. Paris, Klincksieck, 1909 (1951). 

Balzac, Honoré de, L’Eugénie Grandet, Pocket, Paris, 1984. 

Balzac, Honoré de, La Peau de chagrine, GF Flammarion, Paris, 1971. 

Балзак, Оноре де, Евгеније Гранде, Рад, Београд, 1963. 

Балзак, Оноре де, Шагринска кожа, Рад, Београд, 1975. 

Bardosi, Vilmos, Un fil d’Ariane pour le tonneau des Danaїdes, Budapest, 1999. 

Beaumarchais, Le Barbier de Séville, Librairie Générale Française, Paris, 1999. 

Белић, Александар, Општа лингвистика, Завод за уџбенике и наставна 

средства, Београд, 1998. 

Белић, Александар, О различитим питањима савременог језика, Завод за 

уџбенике и наставна средства, Београд, 2000. 

373

Белић, Александар, Око нашег књижевног језика, Завод за уџбенике и наставна 


Benveniste, Émile, Problèmes de linguistiques générale, Paris, Gallimard, 1974, 

vol.2, chapitre IX, „Fondements syntaxiques de la composition nominale“ et chapitre 

XII, „Formes nouvelles de la composition nominale“. 

Bertaud, Henri du Chazaud, Synonymes et contraires, Le Robert, Paris, 2001. 

Bescherelle, La Grammaire pour tous, Hatier, Paris, 1990. 

Библија, Свето Писмо Старог и Новог Завета, Глас Цркве, Ваљево, 2007. 

Blanche–Benvеniste, Claire et Jean, Colette, Le Français parlé, Didier-érudition, 

Paris, 1998. 

Bologne, Jean Claude, Une de perdue, dix de retrouvées, chiffres et nombres dans les 

expressions de la langue française, Larousse, Paris, 2004. 

Бован, Владимир, Српске говорне народне творевине са Косова и Метохије, 

Јединство, Приштина,1978. 

Baudellaire, Charles, Les Fleures du mal, éd. Gallimard, Paris, 2004. 

Bodler, Šarl, Izabrane pjesme, Biblioteka izabranih dela, Svetlost, Sarajevo, 1989. 

Bomarše, Seviljski berberin, Novo Pokolenje, Beograd, 1954. 

Bréal, Michel, Essai de sémantique, Hachette, Paris, 1897. 

Bugarski, Ranko, Јezik i lingvistika, Čigoja, XX vek, Beograd, 2003. 

Bugarski, Ranko, Nova lica jezika, Čigoja, XX vek, Beograd, 2002. 

Bugarski, Ranko, Lingvistika u primeni, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 

Beograd, 1986. 

Verne, Jules, Les Enfants du cpaitaine Grand, Gallimard, 1968. 

Vern, Žil, Deca kapetana Granta, Еpoha, Zagreb, 1968. 

Vigerie, Patricia, Quand on parle du loup, les animaux dans les expressions 

françaises, Larousse, Paris, 2004. 

Voltaire, Jean-Marie Arouet, Lettres au rois prusse, Gallimard, Paris, 1925. 

Волтер, Жан-Мари Аруе, Писма пруском краљу, Рад, Београд, 1958. 

Vovelle, Michel, Proverbes et dictons provençaux, Rivages, Paris, 2003. 

Vučković, Petar, Оgledi iz kognitivne lingvistike, Мultidisciplinarni centar za 

podsticanje integracionih procesa i harmonizaciju prava, Beograd, 2006. 

374

Gadet, François, Le Français populaire, „Que sais-je“, PUF, Paris, 1992. 

Госпођа Де Севиње, Изабрана писма, Просвета, Београд, 1953. 

Grevisse, Maurice, Goosse, André, Le Bon Usage, De Boeck, Duclot, Paris, 

quatorzième édition, Paris, 2008. 

Gross, Gaston, Les expressions figées en français-noms composés et autres locutions, 

Ophrys, Paris, 1996. 

Gide, André, Les Faux Moyanneurs, Gallimard, Paris, 1925. 

Greimas, Jean, Idiotismes, proverbes, dictons, cahier de lexicologie, vol.2, éd. 

Classique Garnier, Paris, 1960, стр.41-61. 

Guillaume, Gustave, Langue et science du langage, Librairie A.-G Nizet, Paris, 1984. 

Guillemard, Colette, Secrets des expressions françaises, Bortillat, Paris, 2007. 

Guiraud, Pierre, Les locutions françaises, PUF, Paris, 1980. 

Guiraud, Pierre, La Sémantique, PUF, Paris, 1955. 

Daudet, Alphonse, Lettres de mon moulin, Pocket, Paris, 2005. 

Delatour, Yves et autres, Nouvelle Grammaire du Français. Cours de Civilisation 

Française de la Sorbone, Hachette, Paris, 2004. 

Детелић, Мирјана, Пословичко поређење и пословица (о структури и динамици 

њихових узајамних односа), Зборник Матице српске за књижевност и језик 33/2, 

Нови Сад, 1985, стр. 349-375. 

Деретић, Јован, Историја српске књижевности, Просвета, Београд, 2002. 

Доде, Алфонс, Писма из моје ветрењаче, Нолит, Просвета, Завод за уџбенике и 

наставна средства, Београд, 1981. 

Драгићевић, Рајна, Лексикологија српског језика, Завод за уџбенике и наставна 


Duneton, Claude, La Puce à l’oreille, anthologie des expressions populaires avec 

leur origine, Le Livre de Poche, Paris, 2008. 

Ђорђевић, Слободан, Вукове народне пословице са регистром кључних речи, 

Нолит, Београд, 1996. 

Ђурић, Војислав, Постанак и развој народне књижевности, Београд, 1955, стр. 

28-29. 

Еme, Маrsel, Priče mačka na grani, Мladost, Zagreb, 1963. 

375

Esnault, George, Dictionnaire historique des argots, Larousse, Paris, 1965. 

Жид, Андре, Ковачи лажног новца, Вечерње Новости, Београд, 2005. 

Zola, Emile, Germinal, éd. Gallimard, Paris, 1978. 

Zola, Emile, L’Assommoir, éd. Gallimard, Paris, 1978. 

Zola, Emile, La Terre, éd. Gallimard, Paris, 1978. 

Zola, Еmil, Žerminal, Rad, Beograd, 1965. 

Zola, Emil, Тrovačnica, Rad, Beograd, 1963. 

Zola, Емil, Zemlja, Seljačka knjiga, Izdavačko štamparsko preduzeće, Sarajevo, 

1953. 

Ivić, Мilka, Јеzik o nama, lingvistički ogledi 6, XX vek, Beograd, 2006. 

Ivić, Мilka, О rečima, lingvistički ogledi 5, XX vek, Beograd, 2005. 

Ivić, Milka, Pravci u lingvistici, Osmo izdanje, Biblioteka XX vek, Beograd, 1996. 

Ivić, Pavle, О Vuku Karadžiću 4, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1991, 

Sremski Karlovci, Novi Sad, Beograd. 

Иго, Виктор, Јадници, Рад, Београд, 1978. 

Јakobson, Roman, Poetika: teorija umetničke književnosti, Beograd, 2000. 

Јанићијевић, Јован, Теорија превођења, нарочито књижевног: јуче, данас, 

сутра, Преводилац, Београд, 2001, бр. 1-4, стр. 36-43. 

Јовановић, Јелена, Књига српских народних пословица, Књига I, Научно 

друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд, 2006. 

Јовановић, Јелена, Стилистика и семантика српских народних пословица, 

књига II, Јасен, Београд, 2008. 

Kleiber, George, Sur la déffinition du proverbe, Europhrasas 88, Phraséologie 

contrastive, Strasbourg, Recherche gérmanique n°2, 1989, стр. 233-252. 

Klein, Bernard, La cuisse de Jupiter, Librio, Paris, 2006. 

Klein, Bernard, Les expressions qui ont fait l'histoire, Librio, Paris, 2008. 

Кликовац, Душка, Семантика предлога-Студија из конгнитивне лингвистике, 

Филолошки факултет, Београд, 2000. 

Кликовац, Душка, Метафоре у мишљењу и језику, Библиотека XX век, Београд. 

2004. 

376

Кнежевић, В. Миливоје, Антологија народних умотворина, Матица српска, 

СКЗ, Нови Сад, 1957. 

Кристал, Давид, Кембричка енциклопедија језика, Нолит, Београд, 1995. 

Кrstić, Nenad, Prilozi uporednoj francusko-srpskoj leksikologiji, Zmaj, Novi Sad, 

2005. 

Кrstić, Nenad, Francuski i srpski u kontaktu, struktura proste rečenice i prevođenje, 

Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci – Novi Sad, 2008. 

Krstić, Nenad, La contrastive et la traduction-Le français et le serbe: les 

ressemblances et différences, Vedes, Beograd, 2001. 

Kрстић, Ненад, Наполеон Бонапарта Александра Диме у преводу Љубомира 

Ненадовића, САНУ, Београд, 2010. 

Korda, Isabelle, Dans les bras de Morphée, histoire des expressions nées de la 

mythologie, Points, Paris, 2007. 

La Bible, Maxi-livres, Paris, 2002. 

La Fontaine, Jean de la, Fables, Pocket, Paris, 1989. 

Лафонтен, Жан де ла, Басне, Народна Књига, Београд, 1958. 

Лафонтен, Жан де ла, Басне, Евро-ђунти, Београд, 2009. 

Латковић, Видо, Народна књижевност I, Народна Књига, Београд, 1967. 

Larhtomas, Georges, Notion de stylistique générale, PUF, Paris, 1998. 

Le Corfec, Jean-Michel, Grand mère disait et elle avait raison, Sud Ouest, Paris, 

2009. 

Le Goffic, Pierre, Grammaire de la phrase française, Hachette Supérieur, Paris, 

1993. 

Madame de Sévigné, Lettres, La Renaissance du livre, Paris, 1958. 

Martinet, André, Éléments de linguistique générale, Larousse, Paris, 1978. 

Меје, Антоан, Како речи мењају значење, Службени Гласник, Београд, 2009. 

Mel’čuk, Igor, La phraséologie et son rôle dans l’enseignement/apprentisage d’une 

langue étrangère, Études de Linguistique Appliquée, vol. 92, Montréal, 1993, стр. 

82-113. 

Menac, Antica, Neka pitanja u vezi s klasifikacijom frazeologije, Filologija, 8, 

Zagreb, 1978. 

377

Меnac, Аntica, Blaževac, Кrešimir, Hrvatskosrpsko-francuski frazeološki rječnik, 

Školska knjiga, Zagreb, 1988. 

Meschonnic, Hervé, Les proverbes, actes de discours, Revue des sciences humaines, 

n°163, Lille III, 1976, стр. 419-430. 

Михајловић, Љубомир, Лингвистички модели у теорији превођења, у: Теорија и 

поетика превођења, Београд, 1981. 

Миленковић, Тања, Идиоми у српском језику, Атеље 63, Алексинац, 2006. 

Molière, Oeuvres complètes I, GF Flammarion, Paris, 1964. 

Molière, Oeuvres complètes II, GF Flammarion, Paris, 1965. 

Molière, Oeuvres complètes III, GF Flammarion, Paris, 1965. 

Молијер, Тартиф, Дон Жуан, Рад, Београд, 1960. 

Montaigne, Michel, Essais, Larousse, Paris, 1823. 

Монтењ, Мишел, Огледи, Рад, Београд, 1958. 

Mouliné, Georges, Eléments de stylistique générale, PUF, Paris, 1996. 

Мршевић-Радовић, Драгана, Фразеолошке глаголско-именичке синтагме у 

савременом српскохрватском језику, Филолошки факултет, Београд, 1987. 

Мршевић-Радовић, Драгана, Актуелна питања српске фразеологије, 

Дескриптивна лексикографија и њене теоријске основе, Београд, Нови Сад, 

2002. 

Мршевић-Радовић, Драгана, Фразеологија и национална култура, Друштво за 

српски језик и књижевност Србије, Београд, 2008. 

Мушовић, Абдулах, Соматске фразеолошке јединице за изражавање емоција и 

њихова синтаксичка функција, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 

2002. 

Nida, Eugene, Toword a Science of Translating, Leiden, 1964. 

Обрадовић, Радмила, Огледи из примењене лингвистике, Филозофски факултет, 

Косовска Митровица, 2002. 

Обрадовић, Радмила, Компаративна анализа идиоматских израза са лексемом 

мачка у српском и идиоматских израза са лексемом chat у француском језику, 

Зборник радова филозофског факултета, књига 11, Косовска Митровица, 2001. 

378

Пантић, Мирослав, Вук Стефановић Караџић и наше Народне пословице, 

поговор у Српске народне пословице, Сабрана дела Вука Караџића, IX, 

Просвета, Београд, 1964. 

Пантић, Мирослав, Вук Стефановић Караџић и наше Народне пословице, 

Просвета, Београд, 1966. 

Papić, Marko, Gramatika francuskog jezika, strukturalna morfosintaksa, peto izdanje, 

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999. 

Pivot, Bernard, 100 expressions à sauver, édition Albain Michel, Paris, 2008. 

Поповић, Михаило, Лексичка структура француског језика: морфологија и 

семантика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2009. 

Prévert, Jacques, Histoires, éd. Gallimard, Paris, 1963. 

Превер, Жак, Изабрана дела, Паидеа, Београд, 2002. 

Prodanović-Stanikić, Diana, Životinje u poslovicama na engleskom i srpskom jeziku, 

Zadužbina Andrejević, Beograd, 2008. 

Продановић-Станикић, Диана, Метафоре с називима животиња у енглеском и 

српском језику, Зборник Матице Српске за филологију и лингвистику XLVII/1- 

2, Нови Сад, 2004. 

Продановић-Станикић, Диана, Појмовна метафора у пословицама или зашто су 

људи животиње, Свет речи, Београд, 2008, стр. 25-26. 

Прћић, Твртко, Семантика и прагматика речи, Издавачка књижарница Зорана 

Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 1997. 

Prouste, Marcel, A la recherche du temps perdu, Gallimard, Paris, 1989. 

Пруст, Марсел, У потрази за изгубљеним временом, Нолит, 1980. 

Rabelais, François, Gargantua, éd.Gallimard, Paris, 1965. 

Rabelais, François, Pantagruel, éd.Gallimard, Paris, 1964. 

Рабле, Франсоа, Гаргантуа и Пантагруел, књига прва, Завод за уџбенике и 


Рабле, Франсоа, Гаргантуа и Пантагруел, књига друга, Завод за уџбенике и 


Раздобуко-Човић, Лариса, Руско-српска компаративна истраживања, Vedes, 

Београд, 2001. 

379

Rey, Alain, Duval, Frédéric, Sioutti, Gilles, Mille ans de la langue françaises, Perrin, 

Lonrai, 2007. 

Riegel, Martin et autres, Grammaire méthodique du français, Quadrige/PUF, Paris, 

2005. 

Rousseau, Jean Jacques, Les Confessions, Paris, Gallimard, 1998. 

Ruso, Žan Žak, Ispovesti, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski 

Karlovci, 2000. 

Самарџија, Снежана, Народне басне и приче о животињама, Гутенбергова 

Галаксија, Београд, 2002. 

Saussure, Ferdinand De, Ecrits de linguistique générale, Gallimard, Paris, 2002. 

Секулић, Исидора, Говор и језик, културна смотра народа, Просвета, Београд, 

1956. 

Сибиновић, Миодраг, Нови оригинал: увод у превођење, Научна књига, Београд, 

1990. 

Станојчић, Живојин, Поповић, Љубомир, Граматика српског језика, Завод за 

уџбенике и наставна средства, Београд, 2005. 

Stevanović, Mihailo, Savremeni srpskohrvatski jezik, II, Sintaksa, Naučna knjiga, 

Beograd, 1974. 

Стошић, Љиљана, Библијске пословице и изреке, Српска књижевна задруга, 


Taylor, Archer, The Proverb, Harvard University, Press Cambridge – Massachusetts, 

1931. 

Tamba-Mecz Irène, Le sens figuré, PUF, Paris, 1981. 

Ушаку, Ружди, Идиоматски изрази у савременим српскохрватским уџбеницима 

француског језика, Зборник Филозофског факултета у Приштини, 1978, стр.487- 

527. 

Filipović, Rudolf, Теоrija jezika u kontaktu. Uvod u lingvistiku jezičkih dodira, 

Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti, Školska knjiga, Zagreb, 1986. 

Flaubert, Gustave, Les Tentations de Saint Antoine, Gallimard, Paris, 1965. 

Flober, Gistav, Kušanje Svetog Antonija, Prosveta, Beograd, 1964. 

Франс, Анатол, Јорговани, Рад, Београд, 1963. 

380

Henry, Gilles, L'habit ne fait pas le moine, petite hisoire des expressions, Points, 

Paris, 2006. 

Хумболт Фон В., Увод о делу о кави и језику и други огледи, Српска књижевна 

задруга, Нови Сад, 1987. 

Hugo, Victor, Les Misèrables I, éd. Gallimard, Paris, 1995. 

Hugo, Victor, Les Misèrables II, éd. Gallimard, Paris, 1995. 

Cadiot, Pierre, Visetti, Yves-Marie, Motifs et proverbes: Essai de sémantique 

proverbiale, PUF, Paris, 2006. 

Celard, Jean, Anthologie de la littérature argotique des origines à nos jours, 

Mazarine, Paris, 1985. 

Chateaubriand, Les Mémoires d’outre tombe, Gallimard, Paris, 1971. 

Шатобријан, Сећање с ону страну гроба, Просвета, Београд, 1963. 

Chevalier, Jean-Claude, Benveniste – Blanche, Claire, Arrivé, Michel, Peytard, Jean, 

Grammaire du français contemporain, Larousse, Paris, 1997. 

Chiss, Jean Louis, Filliot, Jacques et Mainguenean, Dominique, Linguistique 

française, initiation à la problèmatique structurale, Hachette, Paris, 1996. 

Цветановић, Владимир, Вуковим трагом на Косову, Вуков Сабор, Јединство, 

Издавачка рaдна организација „Рад“, Београд,1989. 

Чајкановић, Веселин, Из наших народних пословица, Прилози за књижевност, 

језик и фолклор, Књига I, свеска 2, Београд, 1921. 

Чајкановић, Веселин, Студије из српске религије и фолклора 1910-1924, БИГЗ, 

Просвета, Српска књижевна задруга, Партенон M.A.M, Београд, 1994. 

Чајкановић, Веселин, Студије из српске религије и фолклора 1925-1942, БИГЗ, 

Просвета, Српска књижевна задруга, Партенон M.A.M, Београд, 1994. 

Шипка, Данко, Однос лексикологије и сродних дисциплина, друго, измењено и 

допуњено издање, Матица српска, Нови Сад, 2006. 

Шипка, Милан, Зашто се каже, Прометеј, књига 3, Нови Сад, 2008. 

Schapira, Charlotte, Les stéréotypes en français: proverbes et autres formules, 

Ophrys, Paris, 1999. 

Šlajermaher, Fridrih, О različitim metodama prevođenja, Rad/Аом, Beograd, 2003. 

Queneau, René, Batons, Chiffres et Lettres, Gallimard, Paris, 1950. 

381

Речници 

Аndrić, Dragoslav, Dvosmerni rečnik srpskog žargona i žargonu srodnih reči i 

izraza, BIGZ, Beograd, 1976. 

Bardin, Julie, Citations, Proverbes et Dictons, De Borée, Romagnat, 2006. 

Baumgartner, Emmanuèle, Ménard, Philippe, Dictionnaire éthimologique et 

historique de la langue française, Le livre de Poche, Paris, 2007. 

Dictionnaire de l’Académie française, Le Robert, Paris, 1835. 

Dictionnaire des synonymes et nuances, Le Robert, Paris, 2005. 

Dictionnaire Hachette encyclopédique, Hachette, Paris, 2007. 

Dictionnaire des locutions françaises, Libraire, Larousse, Paris, 1957. 

Dictionnaire des expressions et locutions françaises, Les usuels du Robert, Paris, 

1989. 

Dictionnaire de proverbes et dictons, Les usuels du Robert, Paris, 1989. 

Drašković, Vlado, Francusko-srpskohrvatski frazeološki rečnik, Zavod za udžbenike i 

nastavna sredstva, Beograd, 1990. 

Dubois, Jean, Dictionnaire linguistique, Larousse, Paris, 1992. 

Dubois Jean, Mitérand, Dauzat Albert, Dictionnaire étimologique, Le Robert, Paris, 

2005. 

Dubois, Jean i drugi, Dictionnaire du français contemporain, Le Robert, Paris, 1966. 

Ducrot, Oswald et Todorov, Tsvetan, Dictionnaire encyclopédique des sciences du 

language, Seuil, Paris, 1984. 

Durnon, Jean-Yves, Dictionnaire des proverbes et dictons de France, Hachette, Paris, 

2008. 

Imami, Petrit, Beogradski frajerski rečnik, treće dopunjeno izdanje, NNK 

Internacional, Beograd, 2007. 

Јоvanović, А. Slobodan i saradnici, Savremeni francusko-srpskohrvatski rečnik sa 

gramatikom, BIGZ, Beograd, 1993. 

Јovanović, А. Slobodan, Savremeni srpsko-francuski rečnik, Prosveta, Beograd, 

2005. 

Караџић, Вук, Српске Народне пословице, Просвета, Београд, 1965. 

382

Караџић, Вук, Српске Народне пословице, Просвета-Нолит, Београд, 1985. 

Караџић, Вук Стефановић, Српски рјечник 1832, Просвета, Београд, 1986. 

Клајн, Иван, Шипка, Милан, Велики речник Страних речи и израза, Прометеј, 


Caradec François, Dictionnaire du français argotique et populaire, Larousse, Paris, 

1998. 

Colin, Jean-Paul, Mével, Jean-Paul, Dictionnaire de l'argot, Larousse, Paris, 1990. 

Quemodo, Bernard, Pierel, Jean-Mari, Trésor de la langue française informatisé en 

16 volumes, CNRS, Paris, 2005. 

Le Grand Larousse encyclopédique, Libraire Larousse, Paris, 1960. 

Le Nouveau Littré volume 1, Garnier, Paris, 2007. 

Le Nouveau Littré volume 2, Garnier, Paris, 2007. 

Le Petit Larousse, Librairie Larousse, Paris, 1963. 

Le Petit Larousse illustré, Larousse, Paris, 2007. 

Le Petit Larousse illustré, Larousse, Paris, 2009. 

Lincy, Leroux De, Le Livre des proverbes français, Hachette littérature, Paris, 1996. 

Matešić, Josip, U povodu obrade i izdavanja dvaju frazeoloških rječnika, Književni 

jezik, VIII, 1, Sarajevo, 1979, 5 – 14. 

Maloux, Maurice, Dictionnaire des proverbes, sentences et maximes, Larousse, Paris, 

1980. 

Maloux, Maurice, Dictionnaire des proverbes, sentences et maximes, Larousse, Paris, 

2006. 

Merle, Pierre, Dictionnaire du français branché, Le Seuil, Paris, 1986. 

Милосављевић, Бошко, Српско-француски речник идиома и изрека, Српска 

књижевна задруга-Просвета, Београд, 1994. 

Montreynaud, Florence, Pierron, Agnès, Suzzoni, François, Dictionnaire de 

proverbes et dictons, Le Robert, Paris, 2006. 

Mounin, Georges, Dictionnaire de la linguistique, PUF/Quadrige, quatrième édition, 

2004. 

Oudin, Antoine, Curiosités françoises, éd. Rouen, Rouen, 1640. 

Putanec, Valentin, Francusko-hrvatskosrpski rječnik, Školska knjiga, Zagreb, 1957. 

383

Putanec, Valentin, Francusko-hrvatskosrpski rječnik, Školska knjiga, Zagreb, 2008. 

Rat, Michel, Dictionnaire des locutions françaises, PUF, Paris, 1957. 

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2007. 

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, I-XVI.САНУ, Београд. 

Речник Његошева језика, Београд-Титоград-Цетиње, 1983. 

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, Матица српска, Нови 

Сад, 1967-1976, I-IV. 

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ, Београд, 1959- 

1989, I-XIV. 

Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika, Маtica Srpska, Маtica Hrvatska, Novi 

Sad, Zagreb, 1967. 

Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika, кnjiga 3, Маtica srpska, Маtica hrvatska, 

Novi Sad, Zagreb, 1969. 

Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika, кnjiga 5, Маtica srpska, Маtica hrvatska, 

Novi Sad, Zagreb, 1973. 

Rey, Alain, Chantreau, Sophie, Dictionnaire des expressions et locutions, Le Robert, 

Paris, 2007. 

Rey, Alain, Tomi, Marianne et autres, Dictionnaire historique de la langue française, 

tome 1, Le Robert, Paris, 2006. 





Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslovenska akademija znanosti i 

umjetnosti, Zagreb, 1880-1976, I-XXIII. 

Ripert, Pierre, Dictionnaire des maximes, dictons et proverbes français, Maxi-Poche, 

Paris, 2003. 

Robert, Paul, Le Nouveau Petit Robert, dictionnaire alphabétique et analogique de la 

langue françaises, Le Robert, Paris, 2007. 

Robert, Paul, Le Grand Robert de la langue française, dictionnaire alphabétique et 

analogique de la langue françaises, Le Robert, Paris, 1985. 

384

Robert, Pierre, Dictionnaire alphabétique et analogique de la langue française, 6 

vol., Société du Nouveau Littré, Paris, 1953-1964. 

Skok, Petar, Еtimologijski rečnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knjiga 1, 

Jugoslovenska akademija znanosti i umetnosti, Zagreb, 1972. 

Skok, Petar, Еtimologijski rečnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knjiga 2, 

Jugoslovenska akademija znanosti i umetnosti, Zagreb, 1972. 

Féraud, Jean-François, Dictionnaire critique de la langue française, tome premier, A 

– D, Mossay, Marseille, 1787. 

Furetière, Antoine, Dictionnaire universel, éd. Leers, Rotterdam, 1690. 

Weil, Sylvie, Rameau, Loui, Trésor des expressions françaises, Belin, Paris, 1985. 

Интернет сајтови 

Dubreil, Estelle Collocations: définitions et problématiques. Texto, 2008. [En ligne]. 

(Приступљено: 12. 11. 2011. http://www.revue-texto.net/index.php?id=126). 

Expressions françaises: http://www.expressio.fr/ 

Les lexies complexes: phraséologies et collocations, 2008. (Приступљено: 21. 02. 2011. 

http://www.initerm.net/post/2008/12/03/Phraseologies-et-collocations). 

Xatara, Claudia Maria, Les expressions idiomatiques: de la marginalité à la 

reconnaissance,2002.(Приступљено:09.09.2011.http://www.cocofcbdp.irisnet.be/opac_c 

ss/index.php?lvl=author_see&id=23117). 

www.culturechat.free.fr 

www.books.google.fr 

www.lexo.fr 

www.voldemots.blogspot.com 

385

ИНДЕКС ИМЕНА 

А 

Амброзовић (И. Амброзовић) 56 

Андрић (D. Аndrić) 206 

Анскомбр (J.-C. Anscombre) 23, 44, 45, 46, 47, 48, 64, 65, 68, 73, 74, 75, 101, 150 

Аристотел 49 

Арно (P. Arnaud) 53, 54 

Б 

Бали (Ch. Bally) 16, 30 

Балзак (O. de Balzac) 9, 11, 52, 94, 95, 119, 351 

Бардози (V. Bardosi) 29, 30, 31, 34, 92, 118, 199, 263 

Белић (А. Белић) 12, 13, 114, 194, 262 

Бенвенисте (E.Benveniste) 19 

Бенвенисте (Ch. Benveniste) 79 

Бомарше (Beaumarchais) 240 

Бован (В. Бован) 357 

Буало (N. Boileau) 209 

Буридан (J. Buridan) 119 

В 

Валери (P. Valéry) 296 

Веил (S. Weil) 119 

Вери (J. Verrie) 50 

Верн (J. Verne) 11 

Вижери (P.Vigerie) 11, 94, 102, 105, 106, 107, 109, 125, 132, 133, 136, 138, 141, 142, 

144, 146, 216, 220, 221, 226, 227, 228, 230, 231, 241, 250, 265, 268, 270, 271, 274, 275, 

277, 278, 279, 280, 281, 282, 283, 284, 286, 287, 288, 289, 290, 291, 292, 293, 294, 295, 

297, 302, 304, 305, 306, 308, 309, 316, 318, 319, 320, 322, 323, 325, 328, 329, 330, 332, 

334, 336, 337, 340, 341, 343, 344, 345, 357 

386

Визети (M. Visetti) 73 

Вијон (F. Villon) 52, 357, 

Волтер (F.-M. A. Voltaire) 129 

Вучковић (P. Vučković ) 39, 40 

Г 

Гијом (G. Guillaume) 43, 44 

Гиро (P. Guiraud) 17, 204, 209, 222, 225, 226, 228, 357 

Гревис ( M. Grevisse) 101 

Грема (J. Greimas) 69 

Грос (M. Grosse) 74 

Грос (G. Grosse) 19, 74 

Гувард (Gouvard) 73 

Гос (A. Goosse) 101 

Д 

Декреталес (Décrétales) 51 

Деретић (Ј. Деретић) 59, 60, 357 

Детелић (М. Детелић) 8, 62, 63 

Дигест (Digest) 51 

Дидро (D. Diderot) 206 

Динантон (C. Dunеnton) 11, 127, 128, 357 

Дирнон (J.-Y. Durnon) 11, 140, 159, 161, 163, 165, 175, 181, 189, 238, 239, 246 

Доде (A. Daudet) 11, 206 

Доле (E. Dolet) 84 

Драгићевић (Р. Драгићевић) 13, 26, 27 

Драшковић (V. Drašković) 11, 21, 22, 64, 65, 66, 67, 103, 105, 153, 158, 165, 202, 235, 

236, 237, 296, 297, 304, 309, 317, 321, 322, 325, 329, 339, 340, 344, 346 

Дубрел (Dubreil) 20 

387

Ђ 

Ђурић (В. Ђурић) 58, 59, 357 

Е 

Еме (M. Aymé) 11, 208 

Ж 

Жид (A. Gide) 9, 11, 24, 93, 97, 351 

З 

Зола (E. Zola) 9, 11, 52, 92, 93, 96, 141, 142, 144, 157, 158, 196, 206, 207, 219, 220, 

221, 224, 264, 265, 266, 267, 268, 272, 274, 294, 298, 299, 301, 303, 351 

И 

Ивић (М. Ivić) 12, 13, 

Иго (V. Hugo) 9, 11, 52, 91, 220, 273, 296, 351 

Ије (P.D. Huet) 84 

Ј 

Јанићијевић (Ј. Јанићијевић) 87 

Јовановић (И. Јовановић) 45, 53, 211, 215, 219, 239, 296 

Јовановић (Ј. Јовановић) 49, 60, 61 

К 

Кадио (P. Cadiot) 73 

Караџић (В. Караџић) 11, 55, 56, 65, 94, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 109, 128, 132, 

133, 135, 136, 137, 138, 150, 151, 152, 153, 154, 156, 157, 159, 160, 161, 162, 163, 164, 

165, 166, 167, 168, 169, 170, 171, 172, 173, 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182, 183, 

184, 185, 186, 187, 199, 203, 208, 209, 210, 211, 212, 213, 214, 216, 236, 238, 239, 241, 

242, 243, 244, 245, 246, 247, 248, 249, 250, 251, 252, 253, 254, 255, 256, 264, 269, 270, 

271, 276, 277, 278, 279, 280, 281, 282, 283, 284, 285, 286, 287, 288, 289, 290, 292, 293, 

388

318, 319, 320, 321, 322, 324, 325, 326, 327, 328, 329, 330, 331, 332, 333, 335, 336, 337, 

338, 340, 341, 342, 343, 344, 345, 346 

Кардек ( F. Cardec) 145 

Кауц (U. Kautz) 87 

Кнежевић (М. Кнежевић) 58, 357 

Клебер (G. Kleiber) 42, 73, 74 

Кликовац (Д. Кликовац) 40, 41, 72, 73 

Колет (Colette) 196 

Конена (M. Connena) 74 

Корнеј (P. Corneille) 91 

Кристал (D.Crystal) 19 

Крстић (Н. Крстић) 18, 29, 83, 85, 86, 88, 89, 92, 102, 118, 152, 184, 199, 263 

Куси (M. Kussi) 62 

Л 

Лајон (P. Lyons) 39 

Латковић (В. Латковић) 55, 56, 357 

Лафонтен (J. La Fontaine) 9, 11, 52, 90, 91, 115, 116, 117, 118, 120, 125, 126, 139, 140, 

141, 143, 195, 196, 197, 198, 200, 218, 222, 262, 263, 351 

Ле Гофик (P. Le Goffic) 102, 158, 236 

Ленси (R. de Lincy) 11, 49, 50, 51, 52, 102, 105, 106, 108, 109, 158, 159, 164, 199, 203, 

228, 235, 236, 241, 242, 243, 246, 248, 249, 253, 255, 270, 271, 177, 278, 318, 320, 322, 

324, 326, 327, 328, 329, 331, 332, 333, 334, 340, 341, 343, 345, 346 

Лил (A. de Lille) 50, 357 

М 

Малу ( M. Maloux) 11, 52, 53, 102, 103, 106, 151, 152, 159, 166, 167, 168, 189, 170, 

172, 180, 182, 183, 186, 187, 244, 145, 247, 250, 251, 252, 254, 255, 256, 319, 320, 337, 

338, 339, 341, 357 

Маро (C. Marot) 52, 127, 357 

Мартине (A. Martinet) 19 

389

Матијашевић (И. Матијашевић) 56 

Матушић (J. Matušić) 18 

Меје (A. Meillet) 9, 10 

Менац (A. Menac) 17, 18, 27 

Меконик (H. Meschonnic) 71 

Мељчук (I. Mel’čuk) 32 

Менаж (Ménage) 127 

Менгуенан (D. Maingouenean) 15 

Мерије (G. Meurier) 108, 168, 253, 316 

Мјео (J. Mielot) 50 

Миклоушић (Т. Миклоушић) 56 

Милосављевић (Б. Милосављевић) 11, 15, 65, 104, 105, 119, 126, 128, 138, 139, 165, 

168, 173, 174, 181, 185, 186, 202, 208, 209, 216, 235, 236, 237, 238, 239, 246, 249, 251, 

254, 256, 282, 283, 288, 289, 291, 282, 293, 320, 341 

Михајловић (Љ. Михајловић) 85 

Молијер (Molière) 9, 11, 52, 121, 223, 316, 351 

Монтењ (М. Montaigne) 9, 11, 52, 140, 200, 351 

Монтрејно (F. Montreynaud) 150, 151, 152, 153, 155, 156, 157, 158, 160, 161, 162, 163, 

164, 165, 170, 171, 172, 173, 174, 176, 177, 178, 179, 180, 183, 184, 185, 189, 199, 217, 

218, 236, 238, 242, 243, 244, 246, 247, 253, 316, 318, 333, 334, 336, 338 

Мршевић (Д. Мршевић-Радовић) 16, 26, 27, 28, 131, 134, 135 

Мунен (G. Mounen) 17 

Мушкатировић (Ј. Мушкатировић) 55, 56, 357 

Мушовић (А. Мушовић) 15, 20 

Н 

Најда (E. Nida) 86 

О 

Обрадовић (Д. Обрадовић) 55 

Обрадовић (Р. Обрадовић) 200, 202, 206, 225, 236, 238 

390

Орфелин (З. Орфелин) 55, 357 

П 

Пантић (М. Пантић) 55, 56 

Папић (М. Папић) 96, 101 

Пенак (D. Pennac) 246 

Пермјаков (M. Permiakov) 55, 62, 63 

Пиерон (A. Pierron) 11 

Поповић (Љ. Поповић) 103, 187 

Поповић (М. Поповић) 23, 24, 25, 26, 36, 37, 38, 39 

Превер (J. Prévert) 11, 120, 219, 223, 224, 323, 324 

Продановић (Д. Продановић- Станикић) 62, 151 

Прћић (Т. Прћић) 61, 62 

Пруст (M. Prouste) 273 

Путанец ( В. Путанец) 226, 228 

Р 

Рабле (F. Rabelais) 9, 11, 52, 54, 122, 127, 128, 130, 131, 142, 156, 195, 201, 202, 217, 

271, 275, 276, 295, 300, 302, 315, 351 

Рамо (L. Rameau) 119 

Ре (A. Rey) 11, 54, 92, 114, 120, 123, 124, 125, 127, 129, 130, 134, 138, 139, 141, 145, 

146, 167, 172, 194, 199, 200, 201, 203, 304, 206, 207, 209, 215, 216, 217, 218, 219, 221, 

223, 226, 227, 229, 230, 239, 240, 241, 246, 264, 268, 269, 272, 273, 274, 278, 279, 281, 

283, 284, 286, 291, 295, 296, 300, 305, 307, 309, 310, 233, 330, 357 

Ронсар (P. Ronsard) 52, 357 

Русел (J. Russell) 52 

С 

Самарџија (С. Самарџија) 8, 60 

Севиње (M. de Sévigné) 11, 52, 205, 297 

Секулић (И. Секулић) 11, 15 

391

Сибиновић (М. Сибиновић) 83, 84 

Симеон (G. Simeon) 40 

Сосир (F. de Saussure) 42 

Скок (П. Скок) 91, 115, 195, 261 

Станојчић (Ж. Станојчић) 103, 187, 240 

Стевановић (М. Стевановић) 184 

Сузони (F. Suzzoni) 11 

Т 

Тејлор (A.Taylor) 54 

Тињовил (G. Tignoville) 50, 357 

Троа (C. de la Trois) 50 

У 

Уден (A. Oudin) 143, 218, 335 

Ф 

Феро (J. – F. Féraud) 325, 328 

Фијо (J. Fillot) 15 

Флобер (G. Flaubert) 11, 122, 196 

Франс (A. France) 204, 205 

Фуртијер (A. Furtière) 127, 230 

Х 

Холидеј (М. Holiday) 85 

Хорнби ( M.C. Hornbi) 87 

Хумболт (W. Humboldt) 84, 85 

Ч 

Чајкановић (В. Чајкановић) 58, 59, 357 

392

Ш 

Шантро (S. Chantreau) 129, 134, 145, 167, 200, 296, 207, 209, 215, 216, 218, 219, 227, 

229, 230, 239, 240, 241, 246, 264, 268, 272, 273, 274, 278, 279, 281, 283, 284, 286, 291, 

295, 296, 297, 305, 307, 309, 310, 323, 330 

Шапира (Ch. Schapira) 69, 73 

Шатобријан (Chataubriant) 11, 98, 196 

Шевалије (J.-C. Chevalier) 101, 103, 104 

Шипка (Д. Шипка) 28, 29 

Шипка (М. Шипка) 119 

Шис (J. L. Chiss) 15 

Шлајермахер (F. Slahermaher) 15 

393

ÑÑÐ°Ð½ÑÑÑÐºÐ¸ ÑÑÐ°Ð·ÐµÐ¾Ð»Ð¾Ð³Ð¸Ð·Ð¼Ð¸ Ð¸ Ð¿Ð¾ÑÐ»Ð¾Ð²Ð¸ÑÐµ ÑÐ° Ð¸Ð¼ÐµÐ½Ð¸Ð¼Ð° Ð´Ð¾Ð¼Ð°ÑÐ¸Ñ ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

ÑÑÐ°Ð½ÑÑÑÐºÐ¸ ÑÑÐ°Ð·ÐµÐ¾Ð»Ð¾Ð³Ð¸Ð·Ð¼Ð¸ Ð¸ Ð¿Ð¾ÑÐ»Ð¾Ð²Ð¸ÑÐµ ÑÐ° Ð¸Ð¼ÐµÐ½Ð¸Ð¼Ð° Ð´Ð¾Ð¼Ð°ÑÐ¸Ñ ...