ÑÑанÑÑÑки ÑÑазеологизми и поÑловиÑе Ñа именима домаÑÐ¸Ñ ...
ÑÑанÑÑÑки ÑÑазеологизми и поÑловиÑе Ñа именима домаÑÐ¸Ñ ...
ÑÑанÑÑÑки ÑÑазеологизми и поÑловиÑе Ñа именима домаÑÐ¸Ñ ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
појмовни садржај с којим је, по законима семантичке структуре датог језика,<br />
стално повезана дата јединица израза (Simeon 1969: 272-273).<br />
в) Референцијални изрази представљају оне изразе који се користе у<br />
исказима да упуте на нешто или на некога. Ту се, пре свега, мисли на властите<br />
именице, затим личне и показне заменице, показне придеве, неке прилоге, као и на<br />
многе именичке синтагме са референцијалном функцијом (Вучковић 2006: 46).<br />
Вучковић наглашава да се појам референцијална функција може свести на три<br />
основне функције које се односе на нешто опште (сви пси имају добар њух), на<br />
нешто посебно (неки пси имају добар њух) и на нешто појединачно (његов пас има<br />
добар њух) (Вучковић 2006: 49).<br />
1.13. Метафора<br />
а) На крају овог дела рада, треба се осврнути и на метафору како бисмо<br />
што боље схватили семантичку структуру фразеолошких израза, с обзиром на то да<br />
је метафоричност једно од њихових главних обележја.<br />
б) Метафора, према Аристотеловом учењу, представља сликовито<br />
изражавање карактеристично за књижевноуметнички текст и може се<br />
окарактерисати као стилска фигура, тј. украс који служи да се неки текст учини<br />
необичним и код слушаоца изазове нарочити ефекат (Кликовац 2004: 10). За<br />
разлику од Аристотеловог учења, когнитивно-лингвистички приступ метафору<br />
смешта у сам мисаони процес, при чему се она указује као један од организационих<br />
принципа човековог појмовног система. У оквиру тог приступа, метафора се<br />
дефинише као „разумевање једног појма (или појмовног домена) помоћу другог<br />
појма (појмовног домена)“ (Кликовац 2004: 11). Душка Кликовац истиче да је<br />
овако дефинисана метафора првенствено ствар мишљења, па тек онда језика, јер<br />
она у језику може да постоји зато што прво постоји у мишљењу. А када постоји у<br />
мишљењу, онда она, додаје аутор, одређује и наше понашање, управља нашим<br />
опажањима, поступцима, односима са другим људима (Кликовац 2004: 11). Да би<br />
се истакла припадност метафоре мишљењу, уводи се појам појмовна метафора.<br />
Кликовац наглашава да се механизам појмовне метафоре састоји у пресликавању<br />
40