ÑÑанÑÑÑки ÑÑазеологизми и поÑловиÑе Ñа именима домаÑÐ¸Ñ ...
ÑÑанÑÑÑки ÑÑазеологизми и поÑловиÑе Ñа именима домаÑÐ¸Ñ ...
ÑÑанÑÑÑки ÑÑазеологизми и поÑловиÑе Ñа именима домаÑÐ¸Ñ ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
II. О ПОСЛОВИЦАМА 20<br />
2.1. Пословица као саставни део говора<br />
а) У овом делу рада биће речи о пословицама као посебном језичком<br />
систему у оквиру говорног језика. Но, пре него што пређемо на дубљу анализу<br />
лексичких, синтаксичких и семантичких датости које оне у себи садрже, подсетимо<br />
се сâмог значења појма пословица. Пословица је, заправо, сажет исказ који у себи<br />
садржи, па, самим тим, и изражава, неки народни савет, неку истину, смисао или,<br />
пак, неку емпиријску констатацију која се користи у заједничкој употреби (Kleiber<br />
1989: 8). Њеном се употребом у говору, у датом тренутку, постижу одрђени ефекти<br />
које лице које их изговара жели да постигне пред другима. Ту се, пре свега, мисли<br />
на естетске, тематске или неке друге ефекте, јер, не заборавимо, пословице често<br />
поштују, на пример, поетске принципе версификације. Да бисмо што боље<br />
објаснили хипотезу да су пословице посебан језички систем у оквиру говорног<br />
језика, довешћемо их у везу са појмовима језик, који је својствен једној заједници<br />
(languе), и говором појединца (parole). Фердинанд де Сосир (Férdinad de Saussure)<br />
сматра да је језик систем заједничких знакова, својствен једној људској заједници,<br />
а појединац га непосредно остварује говором. Он сматра да је језик нека врста<br />
заједничког кода, својствен појединцима који припадају истој језичкој заједници,<br />
док је говор појединца само лични начин коришћења тог кода. Разлика се своди на<br />
однос индивидуалног према заједничком, или, пак, конкретног према апстрактном.<br />
Сосир подвлачи да је говор појединца и индивидуални и друштвени појам, урезан<br />
у типове говора који по структури имају друштвене параметре. Ради лакшег<br />
изучавања језичких чињеница и њихове друштвене димензије, он је сматрао да је<br />
боље заменити појам говор појединца појмом дискурс (discours). Тиме је учинио<br />
да супротност између појма језик и говор појединца постане супротност између<br />
појма језик и дискурс (Saussure 2002: 45).<br />
20<br />
Када је реч о пословичној терминологији, у овом раду користиће се следећи термини:<br />
пословица, паремија, паремиолошка творевина, провербијална конструкција, паремиолошка форма,<br />
паремички клише.<br />
42