ViÅ¡ejeziÄni reÄnik pojmova o Bolonjskom procesu na srpskom ...
ViÅ¡ejeziÄni reÄnik pojmova o Bolonjskom procesu na srpskom ...
ViÅ¡ejeziÄni reÄnik pojmova o Bolonjskom procesu na srpskom ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
UNIVERSITY OF NOVI SAD<br />
BUDAPEST TECH<br />
SLOVAK ACADEMIC ASSOCIATION FOR INTERNATIONAL COOPERATION<br />
List of Editors:<br />
Glossary of Bolog<strong>na</strong> Terms in Serbian<br />
Prof. Radmila Marinković-Nedučin, Ph.D<br />
Prof. Miroslav Plančak, Ph.D<br />
Prof. Marija Kleut, Ph.D<br />
Hele<strong>na</strong> Hiršenberger<br />
Iva<strong>na</strong> Vujkov<br />
Glossary of Bolog<strong>na</strong> Terms in Hungarian<br />
Prof. János Fodor, Ph.D, D.S.c.<br />
Mónika Jetzin<br />
Glossary of Bolog<strong>na</strong> Terms in Slovak<br />
Doc. PhDr. Jaroslava Stašková, CSc.<br />
PhDr. Viera Farkašová, CSc.<br />
Design:<br />
Jele<strong>na</strong> Cvejin<br />
Published within the project “Multi Language Glossary on Bolog<strong>na</strong> Terms”<br />
funded by the Visegrad Fund (www.visegradfund.org)<br />
Printed in Novi Sad<br />
University of Novi Sad<br />
Faculty of Technical Sciences<br />
Department of Graphic Engineering and Design - GRID
Mu l t i l a n g u a g e Glossar y<br />
o f Bo l o g n a Te r m s<br />
Вишејезични р е ч н и к п о ј м о в а<br />
о Бо л о њ с к о м п р о ц е с у<br />
Tö b b n y e l v ű s z ó j e g y zé k<br />
A b o l o g n a i fo l y a m a t t e r m i n o l ó g i á j a<br />
Vi a c j a z y č n ý s l o v n í k<br />
b o l o n s k ý c h t e r m í n o v<br />
Нови Сад • Budapest • Bratislava<br />
2009
Са д р ж а ј • Fo g a l m a k • Ob s a h<br />
7 Re fe re n ce<br />
9 Fo r e w o r d<br />
11 Ин д е к с / In d e x / In d e x<br />
17 Ви ш е ј е з и ч н и р е ч н и к п о ј м о в а<br />
о Бо л о њ с к о м п р о ц е с у<br />
59 Tö b b ny e l v ű s z ó j e g y z é k<br />
A b o l o g n a i f o l y a m a t t e r m in o l ó g iá j a<br />
95 Vi a c j a z y č n ý s l o v n í k<br />
b o l o n s k ý c h t e r m í n o v<br />
5
Re fe r e n ce<br />
General references<br />
•<br />
•<br />
Glossary on the Bolog<strong>na</strong> Process, English-German-Russian, HRK<br />
German Rectors’ Conference, 2006 (http://bolog<strong>na</strong>.owwz.de)<br />
London Communiqué - Towards the European Higher Education<br />
Area: responding to challenges in a globalised world, London, 18<br />
May 2007<br />
Glossar y o f Bo l o g n a Te r m s in Se r b i a n<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
Р. Маринковић-Недучин, М. Планчак, М. Клеут, И. Вујков, Речник<br />
појмова Болоњског процеса, Универзитет у Новом Саду, Нови<br />
Сад, 2007.<br />
R. Marinković-Nedučin, P. Lažetić: Evropski sistem prenosa bodova u<br />
visokom školstvu, Vodič kroz ECTS, AAOM, 2002.<br />
M. Vukasović: Razvoj kurikuluma u visokom obrazovanju, AAOM,<br />
2006.<br />
EUA Bolog<strong>na</strong> Handbook, EUA, Raabe 2007.<br />
Veb stranice EUA, ESU, Bolog<strong>na</strong> Promoters’ Community i dr.<br />
Glossar y o f Bo l o g n a Te r m s in Hu n g a r i a n<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
Hrubos Ildikó, A londoni miniszteri konferencia után – Universitas<br />
Taulmány07<br />
OKM honlap: www.okm.gov.hu<br />
Derényi András, A bolog<strong>na</strong>i folyamatcélkitüzéseinek magyarországi<br />
megvalósítása – Tempus Közalapítvány<br />
OKM - felsőoktatási helyettes államtitkársága: A többciklusú képzés<br />
a magyar felsőoktatásban<br />
Glossar y o f Bo l o g n a Te r m s in Sl o v a k<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
Р. Маринковић-Недучин, М. Планчак, М. Клеут, И. Вујков, Речник<br />
појмова Болоњског процеса, Универзитет у Новом Саду, Нови<br />
Сад, 2007.<br />
EUA Bolog<strong>na</strong> Handbook, EUA, Raabe 2007.<br />
Sprievodca bolonským procesom: Slovenské vysoké školy a<br />
bolonský process. SAAIC – NK Socrates 2006.<br />
www.minedu.sk (Ministry of Education)<br />
www.srk.sk (Slovak Rectors' Conference)<br />
7
Fo r e w o r d<br />
Bolog<strong>na</strong> Process is an overarching reform process aiming to enhance<br />
effectiveness, competitiveness and attractiveness of the European<br />
Higher Education Area (EHEA). It is a process driven by the 46<br />
participating countries in Europe, committed to “…develop EHEA based<br />
on institutio<strong>na</strong>l autonomy, academic freedom, equal opportunities<br />
and democratic principles…” (London Communiqué, May 2007). Main<br />
stakeholders of this process are students, teachers, higher education<br />
institutions and governments.<br />
In order to establish European Higher Education Area till 2010, it is<br />
essential that all partners actively involved in higher education systems<br />
are fully informed about the tasks, regulation procedures, priorities<br />
and other details of the process. One of the main goals of Bolog<strong>na</strong><br />
Process is establishing bridges to facilitate the mobility of students and<br />
teachers from one educatio<strong>na</strong>l system or country to another. In this<br />
respect, terminology is very important element in exchange of relevant<br />
information related to all aspects of Bolog<strong>na</strong> Process.<br />
Glossary, which is of a great pleasure to introduce to you, is fi<strong>na</strong>l<br />
outcome of the project: “Multi Language Glossary of Bolog<strong>na</strong> Terms”,<br />
fi<strong>na</strong>nced by Visegrad Fund (www.visegradfund.org), and additio<strong>na</strong>lly<br />
supported by the Autonomous Province of Vojvodi<strong>na</strong>, <strong>na</strong>mely<br />
Secretariat for Education and Secretariat for Science and Technology.<br />
I am proud to mention that project jointed experts from three partner<br />
institutions: University Novi Sad, Serbia, Budapesti Műszaki Főiskola,<br />
Budapest, Hungary and Slovak Academic Association for Inter<strong>na</strong>tio<strong>na</strong>l<br />
Cooperation, Bratislava, Slovakia.<br />
Glossary collects and gives detailed expla<strong>na</strong>tions of the main terms<br />
and expressions connected with Bolog<strong>na</strong> Process in three languages:<br />
Serbian, Hungarian and Slovak. In certain cases, besides the general<br />
definition, relevant <strong>na</strong>tio<strong>na</strong>l context related to the given term is<br />
attached. Key references for writing and editing Multi Language Glossary<br />
are found in one of the widely used “Glossary in the Bolog<strong>na</strong> Process:<br />
English-German-Russian” published by German Rectors’ Conference<br />
in 2006, London Communiqué (May 2007) that followed, and other<br />
relevant sources.<br />
Authors of the Glossary hope to have created a publication which will<br />
be an effective tool in communication and exchange of information<br />
among all those partners involved in the higher education reforms in<br />
our respected countries: Serbia, Hungary and Slovakia, and to be of<br />
a great use to all of you who are interested to find more about main<br />
principles of Bolog<strong>na</strong> Process.<br />
9<br />
Prof. Dr. Miroslav Plancak<br />
Project Coordi<strong>na</strong>tor
Ин д е к с<br />
In d e x<br />
In d e x<br />
11
ENGLISH DEUTSH СРПСКИ<br />
страна<br />
MAGYAR<br />
oldal<br />
SLOVAK<br />
Accreditation Akkreditierung Акредитација 21 Akkreditáció 64 Akreditácia 100<br />
Accreditation body Akkreditierungsagentur Акредитационо тело 23 Akkreditációs testület 64 Akreditačná komisia 100<br />
Bachelor Bachelor<br />
Основне студије,<br />
студије првог степена<br />
stra<strong>na</strong><br />
48 Bachelor fokozat 65 Bakalár 101<br />
Bolog<strong>na</strong> Follow-up<br />
Group<br />
Bolog<strong>na</strong> Follow-up-<br />
Gruppe<br />
Група за праћење<br />
Болоњског процеса<br />
26<br />
Bolog<strong>na</strong> Követő Csoport<br />
(BFUG)<br />
66<br />
Bolonská odborná<br />
skupi<strong>na</strong><br />
102<br />
Bolog<strong>na</strong> Process Bolog<strong>na</strong>-Prozess Болоњски процес 24 A bolog<strong>na</strong>i folyamat 67 Bolonský proces 102<br />
Competences Kompetenzen<br />
Компетенције – знања,<br />
вештине и способности<br />
41 Kompetenciák 82 Kompetencie 116<br />
Course unit Kurs Предмет, курс 48 Tanegység 92<br />
Jednotka študijného<br />
programu<br />
115<br />
Credit system Leistungspunktsystem Систем бодова 53 Kreditrendszer 85 Kreditový systém 116<br />
Cycles Gestufte Studienstruktur<br />
Циклуси студија,<br />
степени студија<br />
56 Képzési ciklusok 80 Stupne 124<br />
Descriptors Deskriptoren Дескриптори 27 Képzési követelmények 81 Deskriptory 106<br />
Diploma Supplement<br />
Diploma Supplement<br />
(Diplomazusatz)<br />
Додатак дипломи 27 Oklevélmelléklet 89 Dodatok k diplomu 106<br />
Doctoral Studies Promotionsphase Докторске студије 29 Doktori tanulmányok 68 Doktorandské štúdium 107<br />
ECTS – European<br />
Credit Transfer and<br />
Accumulation System<br />
ECTS – Europäisches<br />
System zur Übertragung<br />
und Akkumulierung von<br />
Leistungspunkten<br />
ЕСПБ – Eвропски<br />
систем преноса и<br />
акумулације бодова<br />
35<br />
ECTS – Európai Kredit<br />
Átviteli és Gyűjtési<br />
Rendszer<br />
69<br />
Európsky systém <strong>na</strong><br />
prenos a akumuláciu<br />
kreditov<br />
108<br />
Employability Beschäftigungs-fähigkeit<br />
Могућност<br />
запошљавања<br />
43 Foglalkoztathatóság 78 Zamest<strong>na</strong>teľnosť 128
ENGLISH DEUTSH СРПСКИ<br />
ENIC Network / NARIC<br />
Network<br />
ENIC Network / NARIC<br />
Network<br />
Европска мрежa<br />
информационих<br />
центара о академској<br />
мобилности и<br />
признавању /<br />
Мрежа националних<br />
информационих<br />
центара за признавање<br />
академских<br />
квалификација<br />
страна<br />
44<br />
MAGYAR<br />
ENIC-NARIC hálózat<br />
Nemzeti Információs<br />
Központok Európai<br />
Hálózata/Nemzeti<br />
Felsőoktatási Elismerési<br />
Információs Központok<br />
Hálózata<br />
oldal<br />
73<br />
SLOVAK<br />
ENIC /NARIC Network<br />
Sieť ENIC/NARIC – sieť<br />
národných informačných<br />
centier/národných<br />
stredísk <strong>na</strong> uznávanie<br />
akademického štúdia<br />
stra<strong>na</strong><br />
121<br />
ESU – European<br />
Students’ Union<br />
ESU – European<br />
Students’ Union<br />
Европска студентска<br />
унија<br />
34<br />
ESU – az Európai Diákok<br />
Unióia<br />
74 Európska únia študentov 109<br />
EUA – European<br />
University Association<br />
EUA – European<br />
University Association<br />
Европска асоцијација<br />
универзитета<br />
33<br />
EUA - az Európai<br />
Egyetemi Szövetség<br />
75<br />
Európska asociácia<br />
univerzít<br />
110<br />
EURASHE – European<br />
Association of<br />
Institutions in Higher<br />
Education<br />
EURASHE – European<br />
Association of<br />
Institutions in Higher<br />
Education<br />
Европска асоцијација<br />
институција у високом<br />
образовању<br />
32<br />
EURASHE – az<br />
Európai Felsőoktatási<br />
Intézmények Szövetsége<br />
75<br />
Európska asociácia<br />
vysokých škôl<br />
110<br />
European Association<br />
for Quality Assurance<br />
in Higher Education –<br />
ENQA<br />
ENQA – European<br />
Association for Quality<br />
Assurance in Higher<br />
Education<br />
Европска асоцијација<br />
за обезбеђење<br />
квалитета у високом<br />
образовању<br />
32<br />
ENQA – az Európai<br />
Felsőoktatási<br />
Minőségbiztosítási<br />
Szövetség<br />
74<br />
Európska asociácia <strong>na</strong><br />
zabezpečenie kvality<br />
vo vysokoškolskom<br />
vzdelávaní<br />
109<br />
European Dimension Europäische Dimension Европска димензија 33 Európai dimenzió 76 Európska dimenzia 111<br />
European Higher<br />
Education Area – EHEA<br />
Europäischer<br />
Hochschulraum – EHR<br />
Европски простор<br />
високог образовања<br />
34<br />
Európai Felsőoktatási<br />
Térség (EFT)<br />
76<br />
Európsky vysokoškolský<br />
priestor - EVŠP<br />
112<br />
European Research Area<br />
– ERA<br />
Europäischer<br />
Forschungsraum – EFR<br />
Европски простор<br />
науке и истраживања<br />
35<br />
Európai Kutatási Térség<br />
(EKT)<br />
77<br />
Európsky výskumný<br />
priestor - EVP<br />
112<br />
Evaluation Evaluation<br />
Вредновање,<br />
евалуација<br />
25 Kiértékelés 81 Evalvácia 114
ENGLISH DEUTSH СРПСКИ<br />
Formal, non-formal and<br />
informal learning<br />
Formales, nicht-formales<br />
und informelles Lernen<br />
Формално,<br />
ванинституционално и<br />
имплицитно учење<br />
страна<br />
56<br />
MAGYAR<br />
Formális, nem formális és<br />
az informális tanulás<br />
oldal<br />
78<br />
SLOVAK<br />
Formálne, neformálne a<br />
informálne vzdelávanie<br />
stra<strong>na</strong><br />
114<br />
Grading System<br />
Vergleichende<br />
Bewertung /<br />
Leistungseinordung<br />
Систем оцењивања 37 Érdemjegy rendszer 69 Systém klasifikácie 125<br />
Information Packagе /<br />
Course Catalogue<br />
Informationspaket /<br />
Veranstaltungskatalog<br />
Информациони пакет /<br />
каталог предмета<br />
36<br />
Információs csomag /<br />
tantárgy katalógus<br />
70<br />
Informačný balík /<br />
Katalóg predmetov<br />
115<br />
Joint Degrees<br />
Gemeinsame Abschlüsse<br />
/ Doppelabschlüsse<br />
Заједничкe дипломe<br />
39<br />
Közösen kibocsátott<br />
diplomák<br />
84<br />
Spoločné stupne<br />
(diplomy)<br />
123<br />
Learning Agreement Lernvereinbarung Уговор о учењу 38 Тanulmányi szerződés 71 Zmluva o štúdiu 128<br />
Learning outcome Lernergebnisse Исход учења 40 Kimeneti követelmények 82<br />
Vzdelávací výstup /<br />
Výstup vzdelávania<br />
127<br />
Lifelong Learning - LLL<br />
Lebensbegleitendes<br />
Lernen<br />
Учење током читавог<br />
живота<br />
55 Élethosszig tartó tanulás 72<br />
Celoživotné vzdelávanie<br />
- CŽV<br />
104<br />
Lisbon Recognition<br />
Convention<br />
Lissabon-Konvention<br />
Лисабонска конвенција<br />
о признавању<br />
41<br />
Lisszaboni Elismerési<br />
Egyezmény<br />
85<br />
Lisabonský dohovor o<br />
uznávaní<br />
117<br />
Master Master<br />
Студије другог степена,<br />
дипломске академске<br />
студије – master<br />
54 Mesterfokozat 86 Magister 117<br />
Mobility Mobilität Мобилност 42 Mobilitás 88 Mobilita 118<br />
Modules Module Модули 44 Modulok 88 Moduly 118<br />
Peer Review Peer Review<br />
Процена колега<br />
(Peer Review)<br />
51<br />
Szakértői bírálat<br />
(Peer review)<br />
91<br />
Odborné hodnotenie<br />
(Peer Review)<br />
119<br />
Promoting the European<br />
Higher Education Area<br />
– EHEA<br />
Förderung des<br />
Europäischen<br />
Hochschulraums – EHR<br />
Промовисање<br />
Европског простора<br />
високог образовања<br />
51<br />
Európai Felsőoktatási<br />
Térség (EHEA)<br />
támogatása<br />
77<br />
Propagácia Európskeho<br />
vysokoškolského<br />
priestoru<br />
120
ENGLISH DEUTSH СРПСКИ MAGYAR SLOVAK<br />
страна<br />
oldal<br />
stra<strong>na</strong><br />
Qualifications framework Qualifikationsrahmen Оквир квалификација 46 Képesítési keret 79 Kvalifikačný rámec 116<br />
Quality assurance Qualitätssicherung Обезбеђење квалитета 45 Minőségbiztosítás 87 Zabezpečenie kvality 127<br />
Recognition Anerkennung Признавање 49 Elismerés 72 Uznávanie 126<br />
Register of Quality<br />
Assurance Agencies<br />
Register von<br />
Qualitätssicherungsagenturen<br />
Регистар агенција за<br />
обезбеђење квалитета<br />
52<br />
Minőségbiztosító<br />
intézetek nyilvántartása<br />
87<br />
Európsky register agentúr<br />
<strong>na</strong> zabezpečenie kvality<br />
111<br />
Social dimension Soziale Dimension Друштвена димензија 30 Szociális dimenzió 91 Sociál<strong>na</strong> dimenzia 122<br />
Social partners Sozialpartner Друштвени партнери 31 Szociális partnerek 91 Sociálni partneri 122<br />
Standards and<br />
guidelines<br />
Standards und Leitlinien Стандарди и упутства 53<br />
Szabványok és<br />
irányvo<strong>na</strong>lak<br />
90 Štandardy a smernice 126<br />
Stocktaking<br />
Bilanz (Stocktaking<br />
report)<br />
Процењивање нивоа<br />
спроведених реформи<br />
52 Helyzetértékelés 79 Rekapitulácia 121<br />
Transcript of Records<br />
Abschrift der<br />
Studiendaten<br />
Препис оцена 37<br />
Тanulmányi nyilvántartás<br />
másolat<br />
71 Výpis výsledkov 126<br />
Transfer and<br />
accumulation of credits<br />
Transfer und<br />
Akkumulation von<br />
Leistungspunkten<br />
Пренос и акумулација<br />
бодова<br />
49<br />
Kreditpontok átvitele és<br />
gyűjtése<br />
85<br />
Prenos a akumulácia<br />
kredito<br />
119<br />
Trends reports Trends-Berichte Извештаји „Trends” 39 Trend jelentések 92 Správy TRENDS 123<br />
Tuning Project Tuning-Projekt<br />
Пројекат “Усаглашавање<br />
образовних структура у<br />
Европи”<br />
50 Behangolási projekt 66 Projekt „Tuning“ 120<br />
Workload Arbeitsbelastung Оптерећење 47 Munkamennyiség 89 Pracovná záťaž 119
Ре ч н и к п о ј м о в а<br />
Бо л о њ с к о г п р о ц е с а<br />
РЕЧНИК НА СРПСКОМ, МАЂАРСКОМ И СЛОВАЧКОМ ЈЕЗИКУ,<br />
УЗ ПРЕГЛЕД ТЕРМИНА НА ЕНГЛЕСКОМ И НЕМАЧКОМ<br />
Приредили:<br />
проф. др Радмила Маринковић-Недучин<br />
проф. др Мирослав Планчак<br />
проф. др Марија Клеут<br />
Хелена Хиршенбергер<br />
Ивана Вујков<br />
Универзитет у Новом Саду<br />
Нови Сад, фебруар 2009.<br />
17
21 Увод<br />
22 Акредитација<br />
23 Акредитационо тело<br />
24 Болоњски процес<br />
25 Вредновање, евалуација<br />
26 Група за праћење Болоњског процеса<br />
27 Дескриптори<br />
27 Додатак дипломи<br />
29 Докторске студије<br />
30 Друштвена димензија<br />
31 Друштвени партнери<br />
32 Европска асоцијација за обезбеђење квалитета у високом образовању – ENQA<br />
32 Европска асоцијација институција у високом образовању – EURASHE<br />
33 Европска асоцијација универзитета<br />
33 Европска димензија<br />
34 Европска студентска унија<br />
34 Eвропски простор високог образовања – EHEA<br />
35 Европски простор науке и истраживања – ERA<br />
35 Европски систем преноса бодова – ЕСПБ<br />
36 ЕСПБ информациони пакет / каталог предмета<br />
37 ЕСПБ препис оцена<br />
37 ЕСПБ систем оцењивања<br />
38 ЕСПБ уговор о учењу<br />
39 Заједничкe дипломe<br />
39 Извештаји „Trends”<br />
40 Исход учења<br />
41 Компетенције – знања, вештине и способности<br />
41 Лисабонска конвенција о признавању високошколских квалификација<br />
42 Мобилност<br />
43 Могућност запошљавања<br />
44 Модули<br />
44 Мрежe ЕNIC/NARIC<br />
45 Обезбеђење квалитета<br />
46 Оквир квалификација<br />
47 Оптерећење<br />
48 Основне студије, студије првог степена<br />
48 Предмет, курс<br />
49 Пренос и акумулација бодова<br />
49 Признавање<br />
50 Пројекат “Усаглашавање образовних структура у Европи”<br />
51 Промовисање Европског простора високог образовања<br />
51 Процена колега<br />
52 Процена нивоа спроведених реформи<br />
52 Регистар агенција за обезбеђење квалитета<br />
53 Систем бодова<br />
53 Стандарди и упутства<br />
54 Студије другог степена / дипломске академске студије – мастер<br />
55 Учење током читавог живота<br />
56 Формално, ванинституционално и имплицитно учење<br />
56 Циклуси студија / степени студија<br />
Са д р ж а ј п р е м а<br />
а з б у ч н о м<br />
р е д о с л е д у<br />
п о ј м о в а<br />
19
Ув о д<br />
Академски систем Србије и високообразовне институције<br />
прикључили су се реформама високог образовања у Европи које<br />
се одвијају кроз Болоњски процес. Потписивањем Болоњске<br />
декларације 2003. године прихваћени су циљеви реформе високог<br />
образовања дефинисани многим документима који прате Болоњски<br />
процес, а тиме и обавезе да се у периоду до 2010. године примене<br />
одређена начела и принципи Европског простора високог<br />
образовања. Доношењем Закона о високом образовању (септембар<br />
2005. године) учињени су значајни помаци у обликовању новог<br />
простора високог образовања у Србији, усклађеног са општим<br />
интенцијама у Европи. Јасно дефинисани принципи високог<br />
образовања, академске слободе и аутономија, увођење тростепеног<br />
система студирања и европског бодовног система (Европски<br />
систем преноса бодова – ЕСПБ), успостављање система квалитета<br />
и формирање нових институција система (Национални савет за<br />
високо образовање, Комисија за акредитацију и проверу квалитета,<br />
Конференција универзитета и Конференција академија струковних<br />
студија, студентски парламент) само су неки од битних елемената<br />
новог законског приступа.<br />
Примена нових законских решења је у току, са позитивним<br />
оценама постигнутог и у европским оквирима (оцена 4 на састанку<br />
министара за образовање у Лондону, маја 2007. године), али су<br />
многа питања још отворена и потребно је уложити још пуно рада у<br />
суштинску примену идеја и нове филозофије високог образовања<br />
примерене друштву знања.<br />
Полазећи од чињенице да су Европски простор високог образовања<br />
и Болоњски процес увели у праксу многе нове термине и појмове,<br />
ова публикација има за циљ да их приближи стручној и широј<br />
јавности.<br />
У Речнику су обухваћени најзначајнији појмови и термини Болоњског<br />
процеса, уз кратке дефиниције на српском, мађарском и словачком<br />
језику и паралелну терминологију на енглеском и немачком језику.<br />
У припреми овог материјала коришћене су публикације које прате<br />
Болоњски процес, а посебно Glossary of the Bolog<strong>na</strong> Process.<br />
Речник појмова Болоњског процеса не замењује многе друге<br />
публикације из области високог образовања, од којих су неке и на<br />
нашем језику, али представља користан приручник за професоре и<br />
студенте, који партнерски мењају образовни простор Србије да би<br />
успоставили модерни и ефикасни систем образовања, на добрим<br />
традиционалним темељима, које несумњиво имамо.<br />
21
Ак р е д и т а ц и ј а<br />
.hu Akkreditáció<br />
.sk Akreditácia<br />
.uk Accreditation<br />
.de Akkreditierung<br />
Акредитација је поступак формалног признавања<br />
студијског програма или високошколске установе од<br />
стране спољашњег тела, на бази процене квалитета. На<br />
основу акредитације утврђује се да ли установа има<br />
право на издавање диплома, омогућава се признавање тих диплома<br />
од стране трећих лица, олакшава се пренос бодова на друге<br />
акредитоване установе, релизује се директно или индиректно<br />
финасирање и регулишу друга статусна питања.<br />
У већини случајева акредитација је резултат вредновања или<br />
спољашњег поступка оцене квалитета, чиме се утврђује да ли<br />
програм или установа задовољавају академске или професионалне<br />
стандарде акредитационог тела.<br />
Поступак акредитације се окончава доношењем формалне одлуке,<br />
која може бити позитивна, условно позитивна или негативна. Статус<br />
акредитоване установе или акредитованог програма се, углавном,<br />
добија на одређен временски период. Такође, негативна одлука<br />
се може након одређеног времена изменити у новом процесу<br />
акредитације. У Берлинском саопштењу (Berlin Communiqué), из 2003.<br />
године, министри европских земаља сагласили су се да би један<br />
део националних система за вредновање квалитета требало да буде<br />
„систем акредитације, верификације или упоредивих процедура”.<br />
Затражили су од Европске асоцијације за обезбеђење квалитета<br />
у високом образовању (European Association for Quality Assurance<br />
in Higher Education – ENQA) да међу својим чланицама развије<br />
усаглашени скуп стандарда, процедура и упутстава за обезбеђење<br />
квалитета и да размотри поступке који би гарантовали одговарајући<br />
систем вредновања и акредитационих агенција, уз сарадњу са<br />
Европском универзитетском асоцијацијом (European University<br />
Assocition – EUA), Европском асоцијацијом институција у високом<br />
образовању (European Association of Institutions in Higher Education<br />
– EURASHE) и Националним Речник појмова Болоњског процеса<br />
студентским унијама Европе (The Natio<strong>na</strong>l Unions of Students in Europe<br />
– ESIB).<br />
Национални образовни систем Србије<br />
Процес акредитације је по први пут уведен као обавезна процедура<br />
за све високошколске установе у Србији доношењем Закона<br />
о високом образовању у септембру 2005. године. Комисија за<br />
акредитацију и проверу квалитета је Законом одређено тело које<br />
обавља послове акредитације, а овај поступак провере испуњења<br />
званично утврђених стандарда како за високообразовне установе<br />
тако и за студијске програме је обавезна процедура и услов за<br />
добијање дозволе за рад. Први поступци акредитације обављени<br />
су за високе струковне школе и њихове програме у првој половини<br />
2007. године. Универзитети, факултети и високе школе академских<br />
22
студија започели су поступак акредитације у другој половини 2007.<br />
године. Овај први поступак акредитације свих високошколских<br />
установа у Србији одвија се у пет циклуса и завршава у току летњег<br />
семестра 2008/09. Академска 2009/10. година започеће у Србији у<br />
акредитованом систему установа и студијских програма.<br />
Акредитационо тело је независно тело које дефинише<br />
образовне стандарде, критеријуме и процедуре, и<br />
обавља стручне посете и поступке вредновања<br />
квалитета ради процене испуњености постављених<br />
критеријума. У Берлинском саопштењу (Berlin Communiqué), из 2003.<br />
године, министри европских земаља сагласили су се да би један део<br />
националних система за вредновање квалитета требало да буде<br />
„систем акредитације, верификације или упоредивих процедура”.<br />
Затражили су од Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у<br />
високом образовању (European Association for Quality Assurance in<br />
Higher Education – ENQA) да међу својим чланицама развије<br />
усаглашен скуп стандарда, процедура и упутстава за обезбеђење<br />
квалитета и да размотри поступке који би гарантовали одговарајући<br />
систем вредновања и акредитационих агенција, уз сарадњу са<br />
партнерима на европском нивоу. Две године касније, на<br />
министарској конференцији у Бергену 2005. године, усвојени су<br />
“Стандарди и одредбе за обезбеђење квалитета у европском<br />
простору високог образовања”. Главни резултати и препоруке овог<br />
извештаја у вези са акредитационим телима су следећи:<br />
Ак р е д и т а ц и о н о<br />
т е л о<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Akkreditációs testület<br />
Akreditačná komisia<br />
Accreditation body<br />
Akkreditierungsagentur<br />
• утврдиће се европски стандарди за унутрашње и спољашње<br />
обезбеђење квалитета, као и за агенције за контролу<br />
обезбеђивања квалитета;<br />
• очекује се да европске агенције за обезбеђење квалитета сваких<br />
пет година и саме прођу периодични процес контроле / оцене<br />
рада;<br />
• биће сачињен европски регистар агенција за обезбеђење<br />
квалитета;<br />
• Eвропска комисија за регистар надзираће укључивање агенција у<br />
регистар.<br />
Извештај, такође, садржи и европске стандарде које би спољашње<br />
агенције за обезбеђење квалитета требало да примењују у вези са<br />
процедурама за обезбеђење квалитета у високом образовању, затим<br />
званични статус, активности, изворе средстава, мисију, независност<br />
и критеријуме за спољашњу контролу обезбеђивања квалитета.<br />
Одредбе у додатку неколико поменутих стандарда пружају више<br />
информација о добрим примерима из праксе и објашњавају<br />
значење и значај стандарда. Приликом периодичне контроле<br />
биће проверено до које мере се агенције придржавају европских<br />
стандарда за спољашње агенције за обезбеђење квалитета.<br />
23
Национални образовни систем Србије<br />
Законом о високом образовању (септембар 2005. године) дефинисано<br />
је акредитационо тело у академском простору Србије – Комисија<br />
за акредитацију и проверу квалитета. Основна улога Комисије је<br />
спровођење поступка акредитације установа и студијских програма<br />
у области високог образовања, али и обезбеђење квалитета и<br />
унапређење квалитета високошколских установа. Комисија има 15<br />
чланова, по три из сваког образовно-научног, односно образовноуметничког<br />
поља (поље природно-математичких, друштвенохуманистичких,<br />
медицинских и техничко-технолошких наука и поље<br />
уметности). Мандат комисије је 4 године, а бира је Национални<br />
савет за високо образовање на предлог Конференције универзитета<br />
Србије (КОНУС).<br />
У поступку спровођења акредитације Комисија образује стручне<br />
тимове (рецензенте из реда међународно признатих домаћих и<br />
иностраних универзитетских наставника, научника, уметника и<br />
стручњака).<br />
Бо л о њ с к и<br />
п р о ц е с<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
A bolog<strong>na</strong>i folyamat<br />
Bolonský proces<br />
Bolog<strong>na</strong> Process<br />
Bolog<strong>na</strong>-Prozess<br />
Да би се објаснио Болоњски процес, потребно је<br />
почети са тзв. Сорбонском декларацијом. У мају 1998.<br />
године европски министри надлежни за високо<br />
образовање Француске, Италије, Велике Британије и<br />
Немачке потписали су на Универзитету Сорбона у Паризу<br />
Декларацију о „усклађивању архитектуре европског<br />
високообразовног система”. Друге европске земље су се накнадно<br />
придружиле као потписнице Декларације. У јуну 1999. године, 29<br />
министара надлежних за високо образовање састали су се у Болоњи<br />
како би поставили основе за формирање европског простора<br />
високог образовања (European Higher Education Area – EHEA) до 2010.<br />
године и промовисали европски високообразовни систем широм<br />
света. Потврђујући своју подршку општим принципима из Сорбонске<br />
декларације, сложили су се да пажњу усмере на следећих шест<br />
начела Болоњског процеса:<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
усвајање система лако разумљивих и упоредивих академских<br />
звања/диплома;<br />
усвајање система заснованог на два студијска циклуса<br />
(додипломског и последипломског);<br />
успостављање бодовног система (попут Европског система<br />
преноса бодова – ЕСПБ);<br />
унапређење академске мобилности превазилажењем препрека;<br />
унапређење сарадње на европском нивоу у погледу осигурања<br />
квалитета;<br />
увођење европске димензије у високо образовање.<br />
24
Убеђени да успостављање јединственог европског простора<br />
високог образовања захтева трајну подршку, европски министри<br />
одлучили су да се састану поново после две године. До сада су<br />
одржане четири конференције – у Прагу 2001, у Берлину 2003, у<br />
Бергену 2005. и у Лондону 2007. године.<br />
У Прашко саопштење (Prague Communiqué) из 2001. године унета су<br />
три додатна начела:<br />
• учење током читавог живота ( lifelong learning, LLL);<br />
• високообразовне институције и студенти;<br />
• промоција јединственог европског простора високог<br />
образовања.<br />
• У Берлинско саопштење ( Berlin Communiqué) из 2003. године<br />
унето је још једно начело:<br />
• докторске студије и нераздвојивост европског простора<br />
високог образовања (EHEA) и европског простора науке<br />
(European Research Area – ERA).<br />
Социјална димензија високог образовања свеприсутно је начело.<br />
Национални образовни систем Србије<br />
Потписивањем Болоњске декларације 2003. године Србија се и<br />
званично прикључила Болоњском процесу, чиме су прихваћени циљеви<br />
реформе високог образовања дефинисани многим документима који<br />
прате овај процес, а тиме и обавезе да се у периоду до 2010. године<br />
примене одређена начела и принципи Европског простора високог<br />
образовања.<br />
Вредновање може да се опише као систематско<br />
испитивање вредности или квалитета, што у случају<br />
Болоњског процеса може бити студијски програм,<br />
високошколска институција или јединица у саставу<br />
такве институције. Један од десет болоњских принципа односи се<br />
на унапређење европске сарадње у области осигурања квалитета<br />
са намером да се развију упоредиви критеријуми и методологије.<br />
Вредновање је пресудни инструмент осигурања квалитета. У<br />
европским Стандардима и одредбама разликују се два вида<br />
вредновања:<br />
Вр е д н о в а њ е ,<br />
е в а л у а ц и ј а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
Kiértékelés<br />
Evalvácia<br />
Evaluation<br />
•<br />
•<br />
самовредновање (интерна евалуација) односи се на формалне<br />
механизме једне високошколске институције којима се<br />
одобравају, надзиру и периодично контролишу сопствени<br />
програми, промоције, истраживачки рад или администрација;<br />
спољашње вредновање (екстерна евалуација) може обухватати<br />
институционално вредновање различитог типа од стране<br />
спољних процењивача или евалуатора.<br />
.de<br />
Evaluation<br />
25
Ова два типа вредновања су у тесној вези, јер би спољашње<br />
вредновање увек требало да узме у обзир резултате<br />
самовредновања. Процедуре вредновања могу да се примене<br />
на различите аспекте високошколске институције, на пример на<br />
наставу, научноистраживачки рад или администрацију.<br />
Национални образовни систем Србије<br />
Самовредновање и спољашње вредновање – као поступци провере<br />
и унапређења квалитета – уведени су као стандардне процедуре у<br />
законодавну регулативу Србије (Закон о високом образовању, 2005.<br />
година). Самовредновање се спроводи у интервалима од највише<br />
три године. Спољашње вредновање спроводи се или у поступку<br />
акредитације или према годишњем плану активности Комисије<br />
за акредитацију и проверу квалитета, као и по посебном налогу<br />
Националног савета за високо образовање, на захтев високошколске<br />
установе или ресорног министра.<br />
Гр у п а з а п р а ћ е њ е<br />
Бо л о њ с к о г п р о ц е с а<br />
.hu<br />
.sk<br />
Bolog<strong>na</strong> Követő Csoport<br />
Bolonská odborná<br />
skupi<strong>na</strong><br />
Група за праћење Болоњског процеса извршно је и<br />
координационо тело Болоњског процеса. Европски<br />
министри надлежни за високо образовање поверили<br />
су Групи за праћење Болоњског процеса спровођење<br />
најважнијих питања у оквиру Берлинског саопштења (Berlin<br />
Communiqué) из 2003. године, целокупно управљање Болоњским<br />
процесом и припреме за наредни министарски састанак.<br />
.uk<br />
.de<br />
Bolog<strong>na</strong> Follow-up<br />
Group (BFUG)<br />
Bolog<strong>na</strong><br />
Follow-up-Gruppe<br />
Група за праћење Болоњског процеса састоји се од представника<br />
свих земаља чланица Болоњског процеса и представника<br />
Европске комисије, Савета Европе, Европске универзитетске<br />
асоцијације, Европске асоцијације за обезбеђење квалитета<br />
у високом образовању, Европске асоцијације институција у<br />
високом образовању, Националних студентских унија Европе и<br />
UNESCO - CEPES, као саветодавних чланова. Овом Групом, која се<br />
састаје најмање два пута годишње, председава земља која је у том<br />
периоду председавајућа земља Европске уније, док је на месту<br />
потпредседавајућег земља која је домаћин следеће министарске<br />
конференције. Одбор, којим такође председава земља која<br />
председава Европском унијом, надгледа посао који се обавља<br />
између састанака Групе за праћење Болоњског процеса. Целокупан<br />
посао праћења овог процеса подржава Секретаријат, који<br />
обезбеђује земља следећег министарског састанка. Такође постоје<br />
и националне групе за праћење Болоњског процеса у свакој од<br />
земаља потписница Декларације.<br />
26
Дескриптори квалификација су кратки генерички<br />
описи исхода учења, независни од конкретних<br />
предмета. Они обезбеђују јасне референтне тачке које<br />
описују главне исходе одређене квалификације, често<br />
уз упућивање и на националне нивое. У Бергенском саопштењу<br />
(Bergen Communiqué) из 2005. године наводи се да је усвојен општи<br />
Oквир квалификација у Европском простору високог образовања<br />
(Framework for Qualifications in the European Higer Education Area), који<br />
укључује дескрипторе квалификација.<br />
Де с к р и п т о р и<br />
.hu Képzési követelmények<br />
.sk Deskriptory<br />
.uk Descriptors<br />
У склопу квалификација тзв. „Даблински дескриптори”, које је<br />
израдила Заједничка иницијатива за квалитет (Joint Quality Initiative),<br />
сматрају се дескрипторима које би требало користити у оквиру<br />
Болоњског процеса. Ови општи дескриптори баве се следећим<br />
компетенцијама студента:<br />
.de<br />
Deskriptoren<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
знањем и разумевањем;<br />
применом знања и разумевања;<br />
формирањем ставова;<br />
комуникационим способностима;<br />
вештинама учења.<br />
Национални оквири квалификација и дескриптори одређених<br />
предмета требало би да користе ове опште дескрипторе као своју<br />
основу.<br />
Додатак дипломи је документ који је осмишљен тако да<br />
даје опис природе, нивоа и система студирања, затим<br />
опис садржаја и статуса студијског програма; то је<br />
документ који се издаје, поред дипломе, студенту који<br />
је стекао одређену квалификацију. Овај документ, који је<br />
комплементаран дипломи високообразовне институције издате<br />
појединцу, има стандардизовану структуру на европском нивоу и<br />
садржи преамбулу и осам кључних елемената:<br />
• информације о носиоцу дипломе / квалификације (име, датум<br />
рођења итд.);<br />
• информације које ближе одређују квалификацију за коју се<br />
диплома издаје (назив квалификације, главна област студија<br />
итд.);<br />
• информације о нивоу квалификације (диплома првог или другог<br />
циклуса студија, дужина студијског програма итд.);<br />
• информације о систему и садржају студија и постигнутим<br />
резултатима (начин студирања, захтеви студијског програма<br />
итд.);<br />
До д а т а к д и п л о м и<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Oklevélmelléklet<br />
Dodatok k diplomu<br />
Diploma Supplement<br />
Diploma Supplement<br />
(Diplomazusatz)<br />
27
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
информације о академским и професионалним могућностима<br />
које пружа квалификација (приступ даљем студирању,<br />
професионални статус итд.);<br />
додатне информације (о носиоцу квалификације и/или<br />
студијском програму)<br />
уверење (наведена су додатна оригинална документа);<br />
информације о националном систему високог образовања<br />
(врста институција, врсте програма и квалификација итд.).<br />
Документ треба да садржи све наведене податке у свих осам<br />
основних поглавља. У случају да неке од тражених информација<br />
нису дате, потребно је дати образложење њиховог изостављања.<br />
Опис националног система високог образовања може се прибавити<br />
од Националне и европске мреже информационих центара о<br />
академској мобилности и признавању (Natio<strong>na</strong>l Academic Recognition<br />
Centres – ENIC Network / NARIC Network) и наћи на веб-сајту:<br />
http://www.enic-<strong>na</strong>ric.net.<br />
У Берлинском саопштењу (Berlin Communiqué) из 2003. године<br />
нaведено је да би од 2005. године надаље сви дипломци требало<br />
да аутоматски и бесплатно добију додатак дипломи на највише<br />
заступљеним европским језицима (енглеском, француском,<br />
италијанском, немачком или шпанском). Циљ увођења овог<br />
додатног документа је побољшање међународне транспарентности<br />
и омогућавање лакшег академског и професионалног признавања<br />
постигнуте квалификације (диплома, степена студија, уверења итд.).<br />
Додатак дипломи не треба да садржи никакве елементе оцене<br />
вредности и могуће еквиваленције, као ни сугестије у погледу<br />
признавања квалификације назначене у основној дипломи.<br />
Национални образовни систем Србије<br />
Према Закону о високом образовању (септембар 2005. године)<br />
додатак дипломи је обавезан додатни документ који се, уз диплому,<br />
издаје студенту који је завршио одређен степен студија. Садржина<br />
овог додатног документа утврђена је Правилником о садржају<br />
јавних исправа које издају високошколске установе, који је донео<br />
ресорни министар, и усклађена је са европским стандардима. Пракса<br />
издавања додатка дипломи започела је на појединим факултетима<br />
универзитета у Србији већ 2004. године.<br />
28
У Берлинском саопштењу (Berlin Communiqué) из 2003.<br />
године, европски министри заузели су став да је<br />
неопходно изаћи из оквира само два главна циклуса<br />
студија (основне и мастер студије) у високом<br />
образовању и укључити докторске студије као трећи циклус у<br />
Болоњском процесу. Докторске студије најчешће чине трећи циклус<br />
академских студија који води ка стицању звања доктора наука – PhD<br />
или Dr. У Бергенском саопштењу (Bergen Communiqué) из 2005.<br />
године наводи се да би требало поставити заједнички оквир и<br />
уједначити приступ у Европском простору високог образовања и за<br />
овај ниво квалификација. Кључна компонента докторских студија<br />
јесте унапређење знања оригиналним истраживачким радом.<br />
Штавише, у Бергенском саопштењу разматра се потреба за<br />
систематичним докторским програмима и потреба за<br />
транспарентним надзором и проценом квалитета. Исто тако, наводи<br />
се да би нормално оптерећење трећег циклуса студија одговарало у<br />
већини земаља студирању од 3 до 4 пуне академске године.<br />
Европски министри препоручују универзитетима да обезбеде да<br />
њихове докторске студије промовишу интердисциплинарност и<br />
развој општих способности и вештина, чиме се излази у сусрет<br />
захтевима ширег тржишта рада. Такође, наводе да се мора избећи<br />
превелика регулатива у области докторских програма.<br />
До к т о р с к е с т у д и ј е<br />
.hu Doktori tanulmányok<br />
.sk Doktorandské štúdium<br />
.uk Doctoral Studies<br />
.de Promotionsphase<br />
Ниво квалификација који се мора достићи стицањем звања доктора<br />
наука описан је у Европском оквиру квалификација (Europaen<br />
qualifications framework). Према овом оквиру, диплому доктора наука<br />
требало би доделити студентима који су:<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
показали систематско разумевање одређене области студија<br />
и врхунско овладавање вештинама и методама истраживања<br />
примереним тој области;<br />
доказали способност да – са научним интегритетом –<br />
конципирају, осмисле, спроведу и прилагоде знатан<br />
истраживачки процес;<br />
оригиналним истраживачким радом дали свој допринос<br />
ширењу граница знања и да су остварили значајан радни<br />
опус, чији се резултати могу публиковати у рецензираним<br />
националним и међународним публикацијама;<br />
способни за критичку анализу, вредновање и синтезу нових и<br />
комплексних идеја;<br />
у стању да комуницирају са својим колегама у струци, са широм<br />
научном заједницом и ширим друштвеним окружењем у<br />
областима свог стручног знања;<br />
показали способност да промовишу – како у академским тако<br />
и у професионалним круговима – технолошко, друштвено и<br />
културолошко унапређење друштва заснованог на науци.<br />
29
У Лондонском саопштењу (London Communiqué) из 2007. године<br />
наводи се да је ближе повезивање Европског простора високог<br />
образовања EHEA са Европском зоном истраживања ERA и даље<br />
важан циљ, а да су обезбеђивање трећег цилуса студија, побољшање<br />
могућности за каријеру и финансирање истраживача почетника<br />
основни предуслови јачања истраживачких капацитета, побољшања<br />
квалитета и конкурентности европског високог образовања.<br />
Европски министри образовања препознају значај развијања и<br />
неговања различитих докторских програма који су у складу са<br />
Европским оквиром квалификација и позивају установе високог<br />
образовања да појачају своје напоре и обезбеде одговарајуће<br />
обрасце каријере и могућности за истраживаче почетнике и<br />
кандидате за докторате.<br />
Национални образовни систем Србије<br />
Докторске студије предвиђене су Законом о високом образовању<br />
(септембар 2005. године) као трећи циклус академских студија.<br />
Трајање докторских студија изражено је у бодовном систему<br />
(ЕСПБ) и еквивалентно је оптерећењу студента од најмање 180<br />
бодова (трогодишње просечно оптерећење студента), уз услов<br />
да је студент стекао најмање 300 бодова у претходна два циклуса<br />
академских студија (основне и дипломске – мастер).<br />
Др у ш т в е н а<br />
д и м е н з и ј а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Szociális dimenzió<br />
Sociál<strong>na</strong> dimenzia<br />
Social dimension<br />
Soziale Dimension<br />
Друштвена димензија сматра се трансверзалном<br />
алинејом Болоњског процеса која делује на све друге<br />
циљеве. Она се може сматрати делом европског<br />
наслеђа и културе. Штавише, одговарајући услови<br />
живота и студирања кључ су ефикасности. Стога не би требало да<br />
буде било каквих препрека и сметњи у погледу друштвеног и<br />
економског порекла. Потребно је обезбедити подједнаку доступност<br />
образовања засновану на способностима. Друштвена димензија<br />
требало би да обухвата владине мере које помажу студентима,<br />
нарочито онима из социјално угрожених група, у финасијском и<br />
економском погледу (нпр. путем стипендија или других врста<br />
подстицаја) и да им обезбеди услуге које се односе на усмеравање и<br />
саветовање у циљу ширења образовних могућности. Као удружење<br />
од 50 националних студентских унија, Европска студентска унија<br />
(ESU) представља и промовише интересе многих студената на<br />
европском нивоу и зато је важан актер у сфери друштвене димензије<br />
Болоњског процеса.<br />
30
Европски министри образовања су у Лондонском саопштењу<br />
(London Communiqué) из 2007. године истакли да високо образовање<br />
треба да игра значајну улогу у ширењу друштвене кохезије,<br />
смањивању друштвених неједнакости и порасту општег нивоа<br />
знања, вештина и способности. Студентска популација која приступа,<br />
учествује и завршава циклусе високог образовања на свим нивоима,<br />
треба да одражава разноврсност становништва. Студенти треба<br />
да похађају судије без препрека везаних за њихово друштвено<br />
или материјално стање. Зато се настављају напори да се обезбеди<br />
адекватан студентски стандард, утврди флексибилнији приступ<br />
студијама, флексибилније кретање у оквиру студија и широко<br />
учешће у високом образовању на свим нивоима студија, на основу<br />
критеријума једнаких могућности. Европски министри образовања<br />
су међу приоритете за 2009. годину уврситили извештаје о<br />
националним стратегијама и политикама везаним за социјалну<br />
димензију, укључујучи акционе планове и мере за вредновање<br />
ефикасности.<br />
Друштвени партнери укључени у Болоњски процес<br />
јесу: удружења послодаваца, синдикати и удружења<br />
студената. На европском нивоу интересе послодаваца<br />
представља Савез европских конфедерација<br />
индустрије и послодаваца (Union of Industrial and Employers’<br />
Confederations of Europae – UNICE), интересе запослених заступа<br />
удружење Интернационално образовање (Education Inter<strong>na</strong>tio<strong>na</strong>l –<br />
EI), а интересе студената Европска студентска унија (ESU).<br />
Подршку друштвеним партнерима прихватају све земље<br />
потписнице Болоњске декаларације. Могућност запошљавања,<br />
нарочито студената који имају квалификацију првог степена студија<br />
(Bachelor qualification), може се повећати једино путем сарадње са<br />
друштвеним партнерима. Удружења послодаваца могу да допринесу<br />
дефинисању оних компетенција које дипломирани студенти морају<br />
да стекну. Стога су у Бергенском саопштењу (Bergen Communiqué)<br />
из 2005. године европски министри посебно нагласили потребу за<br />
ширим дијалогом са друштвеним партнерима у будућности.<br />
Др у ш т в е н и<br />
п а р т н е р и<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Szociális partnerek<br />
Sociálni partneri<br />
Social partners<br />
Sozialpartner<br />
31
Ев р о п с к а а с о ц и ј а ц и ј а<br />
з а о б е з б е ђ е њ е<br />
к в а л и т е т а у в и с о к о м<br />
о б р а з о в а њу –<br />
ENQA<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
ENQA – az Európai<br />
Felsőoktatási<br />
Minőségbiztosítási<br />
Szövetség<br />
Európska asociácia <strong>na</strong><br />
zabezpečenie kvality<br />
vo vysokoškolskom<br />
vzdelávaní<br />
ENQA – European<br />
Association for<br />
Quality Assurance in<br />
Higher Education<br />
ENQA –<br />
European<br />
Association<br />
for Quality<br />
Assurance<br />
in Higher<br />
Education<br />
Европскa мрежа за обезбеђење квалитета у високом<br />
образовању (ENQA) основана је 2000. године да би<br />
промовисала сарадњу у области осигурања квалитета<br />
на европском нивоу. У новембру 2004. године<br />
Генерална скупштина ENQA трансформисала је мрежу у Европску<br />
асоцијацију за обезбеђење квалитета у високом образовању.<br />
Идеја о формирању асоцијације потиче од Европског пилот-пројекта<br />
за вредновање квалитета у високом образовању (из 1994–1995.<br />
године), који је указао на значај размене и унапређења искуства у<br />
области осигурања квалитета. Касније, основна идеја је подржана<br />
и разрађена Препорукама Европског савета (24. септембра 1998.<br />
године) о европској сарадњи у обезбеђењу квалитета и у складу са<br />
Болоњском декларацијом из 1999. године.<br />
Као важан актер Болоњског процеса, ENQA је у склопу извештаја<br />
за Конференцију у Бергену (2005. године) предложила стандарде и<br />
упутства за обезбеђење квалитета. Европски министри су у Бергену<br />
усвојили ове препоруке и одлучили да прате напредак у њиховом<br />
спровођењу. ENQA је саветодавни члан Групе за праћење Болоњског<br />
процеса.<br />
У Лондону 2007. године је закључено да се стандарди и упутства за<br />
обезбеђење квалитета у Европском простору високог образовања,<br />
усвојени у Бергену две године раније, почели да се спроводе у свим<br />
земљама, при чему су неке постигле завидан напредак, уз приметан<br />
развој екстерног обезбеђења квалитета и повећање степена учешћа<br />
студената на свим нивоима.<br />
Ев р о п с к а а с о ц и ј а ц и ј а<br />
и н с т и т у ц и ј а у<br />
в и с о к о м о б р а з о в а њу<br />
- EURASHE<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
EURASHE – az Európai<br />
Felsőoktatási Intézmények<br />
Szövetsége<br />
Európska asociácia<br />
vysokých škôl<br />
EURASHE – European<br />
Association of Institutions<br />
in Higher Education<br />
EURASHE – European<br />
Association of Institutions<br />
in Higher Education<br />
Европска асоцијација институција у високом<br />
образовању (EURASHE) основана је 1990. године.<br />
Чланство чине националне и стручне асоцијације<br />
виших и политехничких школа, као и појединачне институције.<br />
EURASHE је саветодавни члан Групе за праћење Болоњског процеса<br />
и Одбора који надгледа посао који се одвија између састанака Групе.<br />
EURASHE сарађује и са Европском асоцијацијом за обезбеђење<br />
квалитета (ENQA), Европском студентском унијом (ESU) и Европском<br />
асоцијацијом универзитета (EUA) у области осигурања квалитета.<br />
32
Европска асоцијација универзитета – ЕUA – као<br />
организација која представља европске универзитете<br />
и националне ректорске конференције, значајан је глас<br />
академске заједнице у Европи.<br />
Мисија EUA је да промовише развој кохерентног система високог<br />
образовања и науке у Европи. У остварењу ових циљева ЕUА пружа<br />
активну подршку и смернице својим чланицама (као аутономним<br />
институцијама) у процесу унапређења квалитета наставе, учења<br />
и истраживања, као и њиховог доприноса ширем друштвеном<br />
окружењу.<br />
ЕUА је саветодавни члан Групе за праћење Болоњског процеса<br />
и Одбора који надгледа спровођење одлука између састанака<br />
Групе. ЕUА је припремила извештаје Trends III и Trends IV о напретку<br />
који је остварен на путу приближавања циљевима Болоњског<br />
процеса. ЕUА сарађује са Европском асоцијацијом за обезбеђење<br />
квалитета (ENQA), Европском студентском унијом (ESU) и Европском<br />
асоцијацијом институција у високом образовању (EURASHE) у<br />
области осигурања квалитета.<br />
Ев р о п с к а<br />
а с о ц и ј а ц и ј а<br />
у н и в е р з и т е т а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
EUA - az Európai<br />
Egyetemi Szövetség<br />
Európska asociácia<br />
univerzít<br />
EUA – European<br />
University Association<br />
EUA – European<br />
University Association<br />
Национални образовни систем Србије<br />
Конференција универзитета Србије – КОНУС – и поједини<br />
универзитети пуноправни су чланови ЕUА.<br />
У Болоњској декларацији (Bolog<strong>na</strong> Declaration) из 1999.<br />
године наводи се да је унапређење и јачање европске<br />
димензије у високом образовању од примарног<br />
значаја, нарочито у области развоја студијских<br />
програма, међуинституционалне сарадње, програма мобилности и<br />
интегрисаних програма студирања, обуке и истраживања. Већи број<br />
питања утиче на поменуте аспекте европске димензије. Ова питања<br />
обухватају равнотежу између професионалне обуке и општег<br />
образовања, дају снажан нагласак квалитету, инсистирају на<br />
коришћењу информационе технологије, истичу потребу за<br />
стратешким управљањем на институционалном нивоу и<br />
финансирање.<br />
Ев р о п с к а<br />
д и м е н з и ј а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Európai<br />
dimenzió<br />
Európska<br />
dimenzia<br />
European<br />
Dimension<br />
Europäische<br />
Dimension<br />
У циљу унапређења европске димензије у високом образовању и<br />
повећања могућности запошљавања дипломираних студената –<br />
модули, предмети и читави наставни планови и студијски програми<br />
остварују се на свим нивоима који имају „европски” садржај,<br />
оријентацију или организацију. Они могу бити у понуди у склопу<br />
партнерстава између високошколских институција из различитих<br />
земаља и водити ка издавању признате Заједничке дипломе (joint<br />
degree).<br />
33
Ев р о п с к а<br />
с т уд е н т с к а<br />
у н и ј а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
ESU - az Európai<br />
Diákok Unióia<br />
Európska únia<br />
študentov<br />
ESU – European<br />
Students’ Union<br />
ESU – European<br />
Students’ Union<br />
Мрежа националних студентских унија Европе – ESIB<br />
удружење је 49 националних студентских унија из 38<br />
земаља. На скупштини ESIB у мају 2007. године ова<br />
кровна организација студената на нивоу Европе<br />
променила је свој назив у ESU – Европска студентска унија (European<br />
Students’ Union).<br />
Националне студентске уније су организације отворене за<br />
све студенте, без обзира на њихово политичко опредељење,<br />
вероисповест, етничку и културну припадност, сексуалну<br />
оријентацију или друштвени статус. Уније организују и воде сами<br />
студенти у складу са општим демократским принципима и изборима.<br />
Штавише, националне студентске уније су аутономне и независне у<br />
процесу доношења одлука. Циљ ESU је да представља и промовише<br />
образовне, друштвене, економске и културне интересе студената<br />
на европском нивоу, у односима са свим релевантним телима и<br />
посебно са Европском унијом, Саветом Европе и UNESCO. Чланови<br />
ESU представљају 10 милиона студената у Европи.<br />
ESU је саветодавни члан Групе за праћење Болоњског процеса и<br />
Одбора који надгледа спровођење одлука између састанака Групе.<br />
ЕSU је за Конференцију у Бергену 2005. године припремио извештај<br />
„Болоња у очима студената”. ЕSU сарађује са Европском асоцијацијом<br />
за обезбеђење квалитета (ENQA), Европском асоцијацијом<br />
универзитета (EUA) и Европском асоцијацијом институција у високом<br />
образовању (EURASHE) у области осигурања квалитета.<br />
Национални образовни систем Србије<br />
Студентска унија Србије је пуноправан и активан члан ESU.<br />
Eв р о п с к и п р о с т о р<br />
в и с о к о г о б р а з о в а њ а<br />
– EHEA<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Európai<br />
Felsőoktatási<br />
Térség (EFT)<br />
Európsky<br />
vysokoškolský<br />
priestor - EVŠP<br />
European Higher<br />
Education Area – EHEA<br />
Europäischer<br />
Hochschulraum – EHR<br />
Успостављање Европског простора високог<br />
образовања (EHEA) је преовлађујући циљ Болоњског<br />
процеса. На Конференцији одржаној у Прагу 2001.<br />
године европски министри сложили су се око значаја<br />
повећавања атрактивности високошколског образовања у Европи<br />
како за европске студенте, тако и за студенте из других делова света.<br />
Разумљивост и упоредивост европских диплома у свету требало би<br />
унапређивати развојем општег оквира квалификација, кохерентним<br />
механизмима за обезбеђење квалитета и акредитацију, и повећаним<br />
настојањима у информационом домену. Министри су нарочито<br />
нагласили да квалитет високог образовања и научноистраживачког<br />
рада јесте и треба да буде одлучујући фактор европске<br />
атрактивности и конкурентности у међународном окружењу.<br />
34
Идеју Европског простора науке и истраживања<br />
првобитно је изнела Европска комисија. Циљ је био да<br />
се изгради истраживачки и иновациони еквивалент<br />
„заједничком тржишту” роба и услуга. Овај еквивалент,<br />
назван Европским простором науке и истраживања, обезбедио је<br />
подршку усмерену ка бољој координацији научноистраживачких<br />
активности и конвергенцији истраживачких и иновационих<br />
политика на националном нивоу и на нивоу Европске уније. Како би<br />
се пружила подршка успостављању Европског простора науке и<br />
истраживања, оформљен је Европски истраживачки савет (European<br />
Research Council).<br />
У Берлинском саопштењу (Berlin Communiqué) из 2003. године<br />
наводи се да ће Европски простор високог образовања, који<br />
је у фази настајања, имати користи од синергије са Европским<br />
простором науке и истраживања. Европски министри сложили су<br />
се да би тешње везе између ова два простора што више требало<br />
промовисати и унапређивати. Истраживање се сматра интегралним<br />
делом високог образовања широм Европе. Стога су европски<br />
министри одлучили да се дотадашњи фокус на два главна циклуса<br />
високог образовања прошири увођењем докторских студија као<br />
трећег циклуса у склопу Болоњског процеса.<br />
Ев р о п с к и<br />
п р о с т о р н а у к е<br />
и и с т р а ж и в а њ а<br />
– ERA<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Európai Kutatási<br />
Térség (EKT)<br />
Európsky<br />
výskumný priestor<br />
- EVP<br />
European Research<br />
Area – ERA<br />
Europäischer<br />
Forschungsraum<br />
– EFR<br />
ЕСПБ (ECTS) је оквир за бодовање којим се оцењује,<br />
мери, описује и упоређује успех учења. Бодови су<br />
квантитативни начин изражавања рада потребног<br />
просечном студенту у постизању циља постављеног<br />
исходима учења. У систему ЕСПБ-а једна академска година носи 60,<br />
један семестар 30, а један триместар 20 бодова.<br />
Ев р о п с к и с и с т е м<br />
п р е н о с а б о д о в а -<br />
ЕСПБ<br />
.hu<br />
ECTS – Európai Kredit<br />
Átviteli és Gyűjtési<br />
Rendszer<br />
У Болоњској декларацији из 1999. године ЕСПБ је уведен са<br />
превасходним циљем да се поспеши мобилност студената, односно<br />
као мера остваривања највеће могуће мобилности студената.<br />
Инициран још 1989. године, систем преноса бодова данас се све<br />
више примењује и за акумулацију бодова током студија. ЕСПБ се све<br />
више користи и као општа основа за националне системе бодовања.<br />
Поред квантитативне процене оптерећења студената, ЕСПБ садржи<br />
и скалу оцењивања (ECTS Grading System) која омогућује компарацију<br />
оцена постигнутих у различитим националним системима<br />
оцењивања.<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Európsky systém <strong>na</strong><br />
prenos a akumuláciu<br />
kreditov<br />
ECTS – European<br />
Credit Transfer and<br />
Accumulation System<br />
ECTS – Europäisches<br />
System zur<br />
Übertragung und<br />
Akkumulierung von<br />
Leistungspunkten<br />
Институције високог образовања могу да се пријаве за тзв. ЕСПБ<br />
ознаку (ECTS Label). ЕСПБ ознака додељује се институцијама које могу<br />
да докажу да у потпуности испуњавају следеће критеријуме:<br />
35
•<br />
•<br />
•<br />
да исправно примењују ЕСПБ у свим студијским програмима;<br />
да кроз своју веб-страницу омогућују приступ ЕСПБ каталогу<br />
предмета (ЕСПБ информациони пакет / каталог предмета) на<br />
локалном и на енглеском језику (или само на енглеском језику<br />
за програме који се изучавају на том језику);<br />
да исправно употребљавају и све остале ЕСПБ “алате” (нпр.<br />
уговор о учењу, препис оцена).<br />
Национални образовни систем Србије<br />
Европски систем преноса бодова Законом о универзитету (2002.<br />
године) предвиђен је као једна од могућности у изражавању<br />
оптерећења студената, а Законом о високом образовању (2005.<br />
године) као обавезан бодовни систем којим је изражено и просечно<br />
оптерећење за све циклусе студија (основне, дипломске – master,<br />
специјалистичке, докторске). Сви студијски програми и његови<br />
делови (обавезни и изборни предмети, модули и др.) имају предвиђен<br />
број бодова у складу са основним поставкама овог система, а<br />
систем се примењује као акумулациони.<br />
ЕСПБ и н ф о р м а ц и о н и<br />
п а к е т / к а т а л о г<br />
п р е д м е т а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
ECTS információs<br />
csomag/tantárgy<br />
katalógus<br />
Informačný balík/<br />
Katalóg predmetov<br />
ECTS Information<br />
Packagе/Course<br />
Catalogue<br />
ECTS<br />
Informationspaket/<br />
Veranstaltungskatalog<br />
Информациони пакет најважнији је документ ЕСПБ.<br />
Основни циљ информационог пакета је доступност<br />
свеобухватних информација, како о студијским<br />
програмима тако и о самој високобразовној<br />
институцији, условима студирања и другим питањима битним како<br />
за студенте тако и за академско особље.<br />
Информациони пакет не само што даје детаљне податке о студијским<br />
програмима, предметима и модулима већ пружа све информације<br />
које су студенту потребне да би се одлучио да студира на одређеној<br />
институцији, њеном специфичном студијском програму или<br />
појединим модулима.<br />
Информациони пакет једне институције требало би да буде<br />
расположив на језику земље и на енглеском језику (или само<br />
на енглеском за програме који се предају на том језику) на вебстраници<br />
или као штампани материјал.<br />
ЕСПБ информациони пакет мора да садржи следеће ставке:<br />
•<br />
•<br />
•<br />
први део: информације о институцији (назив и адреса<br />
институције, календар школске године, поступак и прописи за<br />
упис студената итд.);<br />
други део: информације о важећим наставним програмима<br />
(укључујући општи приказ и опис појединачних предмета);<br />
трећи део: практичне информације о општим условима<br />
студирања (укључујући информације о трошковима живота,<br />
условима смештаја, здравственом осигурању итд.).<br />
36
ЕСПБ препис оцена је један од пратећих докумената<br />
који олакшавају мобилност студената у Европском<br />
простору високог образовања, односно доприносе<br />
могућности да се део студијског програма оствари на<br />
некој другој институцији.<br />
Овај документ пружа детаљне податке о програму претходно<br />
реализованом на матичној институцији: списак предмета и курсева<br />
које је студент савладао, број ЕСПБ бодова и оцену у националном<br />
систему оцењивања и, уколико је то могуће, оцену на општој<br />
ЕСПБ скали оцењивања за сваки предмет. Тиме овај документ даје<br />
увид у квантитет и квалитет претходног рада студента на матичној<br />
институцији и представља основ за процену могућег програма који<br />
студент може реализовати на другој институцији.<br />
ЕСПБ п р е п и с<br />
о ц е н а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
ECTS tanulmányi<br />
nyilvántartás másolat<br />
Výpis výsledkov<br />
ECTS Transcript of<br />
Records<br />
Abschrift der<br />
Studiendaten ECTS<br />
Матични универзитет ЕСПБ препис оцена прво издаје и шаље<br />
институцији домаћину за све „одлазеће” студенте, а након окончања<br />
уговореног програма студија институција домаћин издаје и<br />
доставља препис оцена матичном универзитету у циљу признавања<br />
и преноса бодова, како је предвиђено уговором о учењу/студирању.<br />
Препис оцена је стандардна форма за евиденцију свих наставних<br />
активности студената и представља основни “алат” академског<br />
признавања делова студијског програма реализованих на<br />
нематичној високообразовној институцији.<br />
Системи оцењивања дубоко су укорењени у<br />
различитим националним системима образовања.<br />
Узајамно се веома разликују и, споља гледано, често су<br />
нетранспарентни. Оцењивање у оквиру националних<br />
система је осетљиво питање у процесу учења, јер од њега зависи да<br />
ли је студент положио модул или предмет, односно да ли мора да<br />
понови део испита или испит у целини. Постигнута оцена може да<br />
омогући или онемогући даље студирање, па чак да буде и<br />
одлучујући фактор у томе да ли је појединцу допуштено да уђе у<br />
систем високог образовања.<br />
ЕСПБ с и с т е м<br />
о ц е њ и в а њ а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
Az ECTS érdemjegy<br />
rendszer<br />
Systém<br />
klasifikácie<br />
ECTS Grading System<br />
У оквиру Болоњског процеса систем оцењивања ЕСПБ покушава да<br />
побољша ситуацију увођењем помоћне скале оцењивања поред<br />
националног система оцењивања. Ова скала не искључује примену<br />
скала оцењивања присутних у пракси различитих земаља већ их<br />
само допуњава и повећава њихову транспарентност и узајамну<br />
упоредивост. Тиме се олакшава признавање и пренос бодова и<br />
оцена студената у односу на бодовни систем који се користи у САД<br />
и који предвиђа само пренос бодова.<br />
.de<br />
ECTS – Vergleichende<br />
Bewertung /<br />
Leistungseinordung<br />
37
Док се ЕСПБ бодови додељују само студентима који су положили<br />
одређени испит, ЕСПБ оцене додељују се свим студентима. Студенти<br />
се стога прво деле на оне који су према националном систему<br />
оцена положили испит, односно на оне који су пали на испиту.<br />
Они који су положили испит оцењују се на основу поређења<br />
са резултатима које су групе студената из исте области учења<br />
остварилe на основу националне скале оцењивања у последњих<br />
3–5 година (у зависности од величине групе). Они се рангирају<br />
у пет подгрупа: најбољих 10%, који добијају додатну оцену А уз<br />
своју националну оцену, следећих 25% добијају оцену B, наредних<br />
30% оцену C, затим следи 25% са оценом D и последњих 10% са<br />
оценом Е. Другим речима, успех студената изражен националном<br />
или локалном оценом рангира се у светлу претходних резултата<br />
студентских група као референтних група. Они који нису постигли<br />
ниво знања потребан за полагање испита деле се на основу нивоа<br />
неуспеха: оцена FX указује на то да је успех студента недовољан, али<br />
да постоји вероватноћа да би уз додатни рад могао да положи испит<br />
без понављања целокупних наставних захтева. Оцена F означава<br />
озбиљне недостатке у показаном нивоу знања и указује на потребу<br />
значајног додатног рада студента, што подразумева понављање<br />
одговарајућег наставног процеса. Овакве оцене се могу доделити за<br />
било који предмет или за целокупан студијски програм.<br />
ЕСПБ у г о в о р о<br />
у ч е њ у<br />
.hu<br />
.sk<br />
ECTS tanulmányi<br />
szerződés<br />
Zmluva o štúdiu<br />
Уговор о учењу и/или студирању је документ намењен<br />
студентима који један део студијског програма похађају<br />
на другој високообразовној институцији, као што је то<br />
случај у оквиру програма Еразмус (Erasmus Programme),<br />
али и у другим програмима размене студената којима се остварују<br />
основне идеје Болоњске декларације о већој мобилности студената.<br />
.uk<br />
.de<br />
ECTS Learning<br />
Agreement<br />
ECTS Lernvereinbarung<br />
Овим уговором дефинише се програм студирања који ће бити<br />
остварен на другој институцији, укључујући списак предмета или<br />
модула које студент планира да похађа, са назначеним бројем ЕСПБ<br />
бодова. За сваки предмет или модул мора бити назначен назив,<br />
шифра и број ЕСПБ бодова.<br />
Уговор о учењу потписују: студент, матични универзитет и<br />
универзитет домаћин. Институција која прима студента тиме<br />
гарантује да је планирани програм студија прихватљив, а матична<br />
институција гарантује да ће бодови стечени након успешне<br />
реализације, тј. полагања испита из наведених предмета/модула,<br />
бити прихваћени и пренети у основни програм студија. Након<br />
повратка студента у матичну институцију, одлуку о признавању и<br />
преносу ЕСПБ бодова доноси за то надлежан орган или овлашћено<br />
лице, а студент не мора да се обраћа појединачно професорима.<br />
38
Заједничка диплома односи се на високошколску<br />
квалификацију коју издају две или више<br />
високошколских институција на бази заједничког<br />
студијског програма. Овакве студијске пограме<br />
карактерише заједничко преузимање одговорности свих укључених<br />
институција у погледу:<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
дефинисања циљева програма,<br />
креирања наставног плана и програма,<br />
организације студија,<br />
врсте додељене квалификације.<br />
Заједничка диплома може се доделити као:<br />
За ј е д н и ч к e<br />
д и п л о м e<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Közösen kibocsátott<br />
diplomák<br />
Spoločné stupne<br />
(diplomy)<br />
Joint degrees<br />
Gemeinsame<br />
Abschlüsse /<br />
Doppelabschlüsse<br />
•<br />
•<br />
•<br />
документ који се издаје уз једну или више националних<br />
диплома;<br />
документ који издају институције које нуде заједнички студијски<br />
програм без пратећих националних диплома;<br />
као једна или више националних диплома које се званично<br />
издају као једино сведочанство о заједничкој квалификацији.<br />
У Бергенском саопштењу (Bergen Communiqué) из 2005. године<br />
европски министри позвали су државне ауторитете у области<br />
високог образовања и остале заинтересоване партнере да<br />
препознају заједничке квалификације и дипломе које додељују<br />
две или више земаља у оквиру Европског простора високог<br />
образовања.<br />
Европска асоцијација универзитета (EUA) наложила је<br />
израду неколико извештаја под називом Trends reports.<br />
За сваку од министарских конференција које су<br />
одржане након Болоњске конференције из 1999.<br />
године припремљен је по један извештај. Сврха ових докумената је<br />
извештавање о току Болоњског процеса, уз примену различитих<br />
методолошких приступа и имајући у виду различите аспекте<br />
процеса реформи и различите актере који доприносе остваривању<br />
циљева.<br />
Из в е ш т а ј и<br />
„Tr e n d s”<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
Trend jelentések<br />
Správy TRENDS<br />
Trends reports<br />
Trends I: Трендови у образовним структурама високог<br />
образовања (1999. година)<br />
Циљ овог извештаја је пружање увида у системе високог образовања<br />
у Европи, систематизованим прегледом образовних структура и<br />
компаративном анализом различитих система. Овај извештај даје<br />
добру аналитичку подлогу за разумевање различитости и тиме за<br />
тражење пута у приближавању регулативе у високом образовању,<br />
како на нивоу институција тако и на националном нивоу.<br />
.de<br />
Trends-Berichte<br />
39
Trends II: На путу ка Европском простору високог образовања –<br />
преглед основних реформи од Болоње до Прага (2001. година)<br />
Овај извештај разматра ток и резултате реформе у новим земљама<br />
потписницама Болоњске декларације. Такође, овај извештај<br />
потврдио је све главне закључке извештаја Trends I.<br />
Trends III: Напредак у успостављању Европског простора<br />
високог образовања (2003. година)<br />
Овај извештај концентрисао се не само на образовне структуре у<br />
Европи већ је по први пут обухватио и компаративни приказ тока<br />
реформи са становишта свих главних актера Болоњског процеса:<br />
влада, националних ректорских конференција, високошколских<br />
институција и студената.<br />
Trends IV: Европски универзитети у процесу спровођења<br />
Болоње (2005. година)<br />
Извештај је састављен након обимног истраживања и сакупљања<br />
информација, укључујући и 62 посете универзитетима. Тиме је<br />
обезбеђен темељан увид у спровођења болоњских реформи на<br />
европским универзитетима.<br />
Trends V: Универзитети обликују Европски простор високог<br />
образовања (2007. година)<br />
Више од 900 установа високог образовања Европе је допринело<br />
изради извештаја, који приказује напредак европских универзитета<br />
и будуће изазове реформе у оквиру Болоњског процеса, што овај<br />
извештај сврстава међу најзначајнију литературу за све оне који<br />
се баве високом образовањем: универзитете и студенте, владе,<br />
предузетнике и привреду и све друге заинтересоване стране.<br />
Европска асоцијација универзитета (EUA) је крајем 2008. године<br />
покренула ново истраживање за потребе извештаја Trends VI који<br />
ће бити објављен 2010. и који ће директно допринети дебати о<br />
резултатима постигнутим током десет година од почетка Болоњског<br />
процеса, новим изазовима и будућим приоритетима.<br />
Ис х о д у ч е њ а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Kimeneti<br />
követelmények<br />
Vzdelávací výstup /<br />
Výstup vzdelávania<br />
Learning outcome<br />
Lernergebnisse<br />
Исходи учења су изјаве о томе шта би студент требало<br />
да зна, разуме и/или може да уради након одређеног<br />
периода учења. Они представљају најважније елементе<br />
транспарентности високошколских система и<br />
квалификација. За изјаве које сачињавају исходе учења<br />
карактеристична је употреба активних глагола који изражавају<br />
знање, разумевање, анализу, синтезу, вредновање и сл. У оним<br />
приступима који се заснивају на исходима учења, ти исходи учења<br />
утичу на квалификације, креирање наставног плана и програма,<br />
наставу, учење, оцењивање и обезбеђење квалитета. Генерички<br />
исходи одређене квалификације, тј. исходи учења који су заједнички<br />
за све студенте истог програма, могу бити изражени у склопу<br />
„дескриптора квалификације”.<br />
40
Компетенције обухватају знања, вештине и способности<br />
које би појединац требало да поседује на одређеном<br />
нивоу образовања. Ту се подрзумевају како стручне<br />
тако и опште компетенције, као што су комуникационе<br />
способности и лидерске вештине. У склопу Пројекта за<br />
усаглашавање образовних структура у Европи (Tuning Project)<br />
обављене су консултације са универзитетским професорима,<br />
студентима и послодавцима о томе које се компетенције очекују од<br />
дипломираних студената. Важно је напоменути да су компетенције<br />
описане као референтне тачке у креирању и вредновању студијских<br />
програма, као референтни оквир за академску заједницу, који није<br />
прописан. Оне омогућавају флексибилност и аутономију у развоју<br />
наставног плана и програма. У исто време оне пружају заједнички<br />
језик за описивање образовних циљева.<br />
Ко м п е т е н ц и ј е –<br />
з н а њ а , в е ш т и н е<br />
и с п о с о б н о с т и<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Kompetenciák<br />
Kompetencie<br />
Competences<br />
Kompetenzen<br />
Пуни назив Лисабонске конвенције је Конвенција о<br />
признавању квалификација из области високог<br />
образовања у региону Европе. Потписана је у Лисабону<br />
11. априла 1997. године. Састављена је и усвојена под<br />
заједничким покровитељством Савета Европе и UNESCO.<br />
Ли с а б о н с к а<br />
к о н в е н ц и ј а<br />
о п р и з н а в а њу<br />
в и с о к о ш к о л с к и х<br />
к в а л и ф и к а ц и ј а<br />
Међу кључним питањима које уређује Конвенција налазе се<br />
следећа:<br />
• имаоци квалификација које су издате у једној земљи потписници<br />
имаће одговарајући приступ оцењивању тих квалификација у<br />
другој земљи потписници;<br />
• забрањен је сваки облик дискриминације у вези са питањима<br />
признавања а на основу пола, расе, боје коже, инвалидитета,<br />
језика, вере, политичких убеђења, националне, етничке или<br />
социјалне припадности;<br />
• одговорност да се докаже да захтев за признавање<br />
квалификације стечене у иностранству не испуњава<br />
одговарајуће услове за признавање је у потпуности<br />
одговорност тела које врши оцењивање квалификације;<br />
• свака земља потписница признаваће квалификације, било да<br />
је реч о квалификацијама за приступ високом образовању,<br />
периодима студија или дипломама високог образовања,<br />
као сличне одговарајућим квалификацијама које се стичу у<br />
оквиру споственог система образовања, осим уколико постоје<br />
суштинске разлике између ових квалификација;<br />
• признавање високошколске квалификације издате у<br />
иностранству имаће неки од следећих исхода, један или више<br />
њих;<br />
• приступ наставку студија под истим условима као и кандидати<br />
из земље у којој се признавање тражи;<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Lisszaboni Elismerési<br />
Egyezmény<br />
Lisabonský dohovor<br />
o uznávaní<br />
Lisbon Recognition<br />
Convention<br />
Lissabon-Konvention<br />
41
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
право на коришћење стручног, академског, односно научног<br />
назива и свих права која из тог звања проистичу;<br />
приступ тржишту рада;<br />
све земље потписнице ће развити поступке за оцену да ли<br />
избеглице и расељена лица испуњавају одговарајуће захтеве<br />
за приступ високом образовању или тржишту рада, чак и у<br />
случајевима када нису у могућности да документују претходно<br />
стечене квалификације;<br />
све земље потписнице ће обезбедити информације о<br />
установама и програмима које сматрају делом свог образовног<br />
система;<br />
све земље потписнице ће основати национални информациони<br />
центар чији је важан задатак пружање информација и савета по<br />
питању признавања квалификација стечених у иностранству<br />
студентима, дипломцима, послодавцима, установама високог<br />
образовања и другим заинтересованим странама;<br />
све земље потписнице ће подстицати све установе високог<br />
образовања да издају Додатак дипломи, чија је сврха да на<br />
разумљив начин да опис квалификације и система високог<br />
образовања у ком је квалификација стечена, како би помогли<br />
оцењивање и признавање квалификација.<br />
У Берлинском саопштењу (Berlin Communiqué) из 2003. године<br />
европски министри нагласили су значај Лисабонске конвенције о<br />
признавању високошколских квалификација и затражили од мрежа<br />
ENIC/NARIC да заједно са надлежним националним телима унапреде<br />
њено спровођење. У Бергенском саопштењу (Bergen Communiqué)<br />
из 2005. године и Лондонском саопштењу (London Communiqué)<br />
2007. године европски министри образовања препоручили су<br />
свима који до сада нису ратификовали Конвенцију да то учине без<br />
одлагања, док су у Лондонском саопштењу нагласили да је начињен<br />
прогрес у примени Додатка дипломи, али да би национални и<br />
инстутуционални оквир требао да буде кохерентнији.<br />
Мо б и л н о с т<br />
.hu Mobilitás<br />
.sk Mobilita<br />
.uk Mobility<br />
.de Mobilität<br />
Промовисање академске мобилности један је од<br />
суштинских циљева Болоњског процеса. У Болоњској<br />
декларацији (Bolog<strong>na</strong> Declaration) из 1999. године<br />
наводи се да је потребно превазићи све препреке<br />
делотворној примени слободе кретања у простору високог<br />
образовања. У случају студената термин мобилности односи се на<br />
приступ различитим могућностима за студирање и обуку. У случају<br />
наставника, истраживача и ненаставног особља овај термин односи<br />
се на признавање и вредновање периода истраживања, наставе и<br />
обуке остварених у европском контексту без угрожавања њихових<br />
статутарних права. У Бергенском саопштењу (Bergen Communiqué) из<br />
2005. године европски министри потврдили су своју посвећеност<br />
уклањању свих врста препрека академској мобилности, уз<br />
проширење могућности за преношење грантова и кредита, и<br />
олакшавање поступка добијања виза и дозвола за рад.<br />
42
Стварање општег оквира квалификација игра кључну улогу у<br />
унапређењу академске мобилности. Може се рећи да се мобилност<br />
студената, наставника и истраживача може једино олакшати уколико<br />
постоји опште разумевање и праведно признавање квалификација.<br />
У Лондонском саопштењу (London Communiqué) 2007. године<br />
европски министри образовања истакли су да мобилност<br />
студената, особља и последипломаца ствара могућност за<br />
раст и развој и међународну сарадњу, унапређујући квалитет<br />
високог образовања и истраживања, и дајући суштину европској<br />
димензији. Известан напредак је направљен од 1999. године,<br />
али многи изазови су остали. Међу препрекама мобилности су<br />
питања везана за миграцију, признавање диплома, недовољни<br />
финансијски подстицаји и нефлексибилна пензиона решења, која су<br />
индивидуална одговорност влада европских земаља на којима треба<br />
радити на националном нивоу. Министри образовања Европе су се<br />
сагласили да у националним извештајима за 2009. годину известе о<br />
активностима предузетим на националном нивоу, које су усмерене<br />
на промоцију мобилности студената и особља.<br />
Појам могућности запошљавања подразумева скуп<br />
знања, способности, вештина и склоности које<br />
појединац поседује, а које му могу помоћи да се лакше<br />
и боље запосли и да буде успешан у одабраном послу,<br />
што доприноси како самом појединцу тако и друштву, привреди и<br />
заједници у целини.<br />
Међутим, могућност запошљавања не би требало схватати само као<br />
професионалну оријентацију у уском смислу те речи (спремност за<br />
рад у одређеној професији). Задовољавање краткорочних потреба<br />
тржишта рада при томе није и коначан циљ, већ би везу између<br />
могућности запошљавања и академских исхода учења требало<br />
остварити неговањем аналитичког размишљања и компетентног<br />
резоновања заснованог на систематизованим информацијама<br />
и пројектованом друштвеном развоју. Стога је сасвим логично<br />
укључивање послодаваца (јавног и приватног сектора), синдиката<br />
и професионалних удружења у развој наставних програма. Тиме ће<br />
се обезбедити да студенти стекну специфичне компетенције које су<br />
значајне за одређена занимања.<br />
Мо г у ћ н о с т<br />
з а п о ш љ а в а њ а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Foglalkoztathatóság<br />
Zamest<strong>na</strong>teľnosť<br />
Employability<br />
Beschäftigungsfähigkeit<br />
Европски министри образовања су на Конференцији у Лондону<br />
2007. године договорили да је међу приоритетима за 2009. годину<br />
питање унапређења запошљавања након сваког од три циклуса<br />
студија, а посебно у контексту учења током читавог живота. Како ово<br />
питање представља одговорност свих учесника у сфери високог<br />
образовања, са састанка министара упућен је позив установама<br />
високог обазовања, послодавцима и владама да наставе да развијају<br />
партнерство у текућем процесу иновирања звања и студијских<br />
програма, који се заснивају на исходима учења.<br />
43
Мо д у л и<br />
.hu Modulok<br />
.sk Moduly<br />
.uk Modules<br />
.de Module<br />
Модул је самостална, формално изграђена целина<br />
образовног процеса. Требало би да има кохерентан и<br />
јасно дефинисан скуп исхода учења изражених кроз<br />
очекиване компетенције и одговарајуће критеријуме<br />
оцењивања. У модуларизованом систему модули имају утврђено<br />
оптерећење, нпр. 5 бодова или вишеструко више. Оптерећење у<br />
оквиру једног модула, који чини део студијског програма, заснива се<br />
на свим задацима које студент треба да обави. Задаци се дефинишу у<br />
складу са исходима учења које треба остварити и временом (радним<br />
сатима) који су студенту за то потребни. У модуларизованом<br />
студијском програму обично постоје обавезни и изборни модули.<br />
Сваки модул заснива се на једном броју образовних активности, које<br />
се могу дефинисати имајући у виду следеће аспекте:<br />
•<br />
•<br />
•<br />
врсту курсева (предавање, семинар, истраживачки пројекат<br />
итд);<br />
врсту активности у процесу учења (похађање предавања,<br />
извођење специфичних задатака, писање радова итд);<br />
врсту оцењивања (усмени испит, писмени испит, усмена<br />
презентација итд).<br />
Термини “модул” и “курс” често се користе као синоними.<br />
Мр е ж e<br />
ЕNIC/NARIC<br />
.hu<br />
ENIC-NARIC hálóza<br />
Европска мрежa информационих центара о<br />
академској мобилности и признавању / Мрежа<br />
националних информационих центара за<br />
признавање академских квалификација<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Sieť ENIC/NARIC<br />
ENIC Network/NARIC<br />
Network<br />
ENIC Network/NARIC<br />
Network<br />
Комитет министара Савета Европе и Регионални комитет UNESCO<br />
(Организације за образовање, науку и културу Уједињених нација)<br />
за Европу основали су Европску мрежу информационих центара о<br />
академској мобилности и признавању квалификација – ENIC. Основни<br />
циљ успостављања ове мреже јесте развој заједничке политике и<br />
усаглашене праксе у признавању академских квалификација у свим<br />
европским земљама, као вида подршке надлежним националним<br />
телима у спровођењу Лисабонске конвенције о признавању<br />
високошколског образовања у региону Европе.<br />
Успостављање Мреже националних информационих центара за<br />
признавање академских квалификација – NARIC – иницирала је<br />
Европска комисија 1984. године да би се регулисало признавање<br />
академских звања и олакшале интеграције националних образовних<br />
система у европски систем. Мрежа NARIC тежи унапређењу поступка<br />
признавања диплома и омогућавању студијских боравака у другом<br />
образовном систему; састоји се од центара који се налазе у земљама<br />
44
чланицама Европске уније, у земљама Европског економског<br />
простора, као и у земљама кандидатима за улазак у ЕУ. Ови центри<br />
помажу мобилност студената, наставника и истраживача тиме што<br />
пружају меродавне савете и информације у вези са признавањем<br />
академских квалификација и студијских боравака остварених<br />
у другим земљама у мрежи. Главни корисници ових услуга јесу<br />
институције високог образовања, студенти и њихови саветници<br />
и/или ментори, родитељи, наставници и будући послодавци. У<br />
већини случајева ови центри су, такође, одговорни за спровођење<br />
заједничке конвенције Савета Европе и UNESCO о признавању<br />
квалификација у европском високом образовном простору (Lisbon<br />
Recognition Convention).<br />
Ове две мреже су, такође, интегрисане са мрежом Савета Европе<br />
и UNESCO ENIC, чија су мисија и циљеви веома слични. Две мреже<br />
имају заједнички веб-сајт са линковима који их повезују са преко 50<br />
националних веб-сајтова.<br />
У Прашком саопштењу (Prague Communiqué) из 2001. године<br />
европски министри позвали су постојеће организације и мреже,<br />
као што су ENIC и NARIC, да на институционалном, националном и<br />
европском нивоу промовишу једноставно, делотворно и праведно<br />
признавање, које ће одражавати разноврсност квалификација<br />
стечених у различитим образовним системима и студијским<br />
програмима.<br />
Обезбеђење квалитета је термин који обухвата<br />
неколико инструмената који се односе на контролу и<br />
унапређење квалитета. Ови инструменти укључују<br />
вредновање (екстерну и интерну евалуацију),<br />
акредитацију, упоређивање са стандардима и мерилима и<br />
управљање квалитетом. Унапређење сарадње у области обезбеђења<br />
квалитета на европском нивоу развојем упоредивих критеријума и<br />
методологија јесте један од главних циљева Болоњског процеса.<br />
У Берлинском саопштењу (Berlin Communiqué) из 2003. године,<br />
европски министри сложили су се да би државни системи за<br />
обезбеђење квалитета требало да обухвате:<br />
Об е з б е ђ е њ е<br />
к в а л и т е т а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Minőségbiztosítás<br />
Zabezpečenie<br />
kvality<br />
Quality assurance<br />
Qualitätssicherung<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
опис одговорности тела и институција укључених у процес;<br />
вредновање програма или институција, укључујући<br />
самовредновање, спољашњу проверу, учешће студената и<br />
објављивање резултата;<br />
систем акредитације, сертификације или упоредивих<br />
процедура;<br />
међународно учешће, сарадњу и умрежавање.<br />
45
У Бергенском саопштењу (Bergen Communiqué) из 2005. године<br />
усвојени су „Стандарди и одредбе за обезбеђење квалитета у<br />
европском простору високог образовања”, које је предложила<br />
Европска асоцијација за обезбеђење квалитета у високом<br />
образовању (ENQA).<br />
Први Европски форум за обезбеђење квалитета је 2006. године<br />
заједнички организован од стране „Групе Е4“ коју чине:<br />
• EUA - Европска асоцијација универзитета (European University<br />
Association)<br />
• ENQA - Европска асоцијација за обезбеђење квалитета у<br />
високом образовању (European Association for Quality Assuarance<br />
in Higher Education)<br />
• EURASHE – Европска асоцијација установа високог образовања<br />
(European Association of Institutions in Higher Education)<br />
• ESIB – Мрежа националних студентских унија Европе, која је<br />
2007. године променила назив у ESU – Европска студентска унија<br />
(European Students’ Union).<br />
С обзиром на постигнуте резултате у размени добре праксе,<br />
министри високог образовања европских земаља су у Лондонском<br />
саопштењу (London Communiqué) подржали организацију Европског<br />
форума за обезбеђење квалитета на годишњем нивоу. Такође, Група<br />
Е4 је преузела успостављање Регистра агенција за обезбеђење<br />
квалитета у Европском простору високог образовања.<br />
Ок в и р<br />
к в а л и ф и к а ц и ј а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Képesítési keret<br />
Kvalifikačný rámec<br />
Qualifications<br />
Framework<br />
Qualifikationsrahmen<br />
Општи оквир квалификација за Европски простор<br />
високог образовања обухвата три циклуса студија<br />
(укључујући, у националном контексту, могућност<br />
међуквалификација) и опште дескрипторе за сваки<br />
циклус или ниво. Ови дескриптори базирају се на исходима учења,<br />
компетенцијама и оптерећењу студената. Штавише, оквир обухвата<br />
oпсег бодова у првом и другом циклусу студија. Специфични<br />
циљеви оквира квалификација произилазе из циљева изражених у<br />
Болоњском процесу. Најрелевантнији циљеви су међународна<br />
транспарентност, узајамно признавање и мобилност.<br />
У оквиру квалификација наводи се да је регулисање квалификација<br />
повезано са образовним системом који издаје одређену<br />
квалификацију. Општи оквир квалификација за Европски простор<br />
високог образовања не представља оквир који ће све земље<br />
морати да прихвате већ помаже националним властима (и<br />
другим агенцијама, институцијама и појединцима) у разумевању и<br />
међусобном упоређивању националних квалификација са другим<br />
припадницима Европског простора високог образовања. Развој и<br />
обликовање националних оквира у складу са општим оквирима у<br />
будућности ће веома олакшати постизање циљева који се односе на<br />
транспарентност, признавање и мобилност.<br />
46
Овај оквир усвојен је на Конференцији у Бергену 2005. године.<br />
Европски министри су се тада обавезали да ће до 2010. године<br />
елаборирати националне оквире квалификација који ће бити<br />
компатибилни са Општим оквиром квалификација у Европском<br />
простору високог образовања и да ће овај посао започети до<br />
2007. године. Уз то, Европска комисија је предложила Оквир<br />
квалификација ЕУ. У току јавне дебате о овом Европском оквиру<br />
квалификација (European Qualifications Framework – EQF) у другој<br />
половини 2005. године, Европска комисија примила је око 120<br />
реакција из 31 европске земље. Већина реакција осликавала је<br />
опсежне консултације на националном и европском нивоу оних<br />
који су се одазвали јавној дебати. О резултатима се расправљало<br />
на конференцији која је одржана у Будимпешти 27–28. фебруара<br />
2006. године у заједничкој организацији Европске комисије и<br />
Министарства за образовање Републике Мађарске.<br />
Европски оквир квалификација окарактерисан је као<br />
конструктивна иницијатива, која би требало значајно да<br />
допринесе транспарентности, преносивости бодова и признавању<br />
квалификација на европском нивоу. Такође, подстакла би реформе<br />
на националном нивоу у погледу учења током целог живота.<br />
У Лондонском саопштењу министара образовања (London<br />
Communiqué) 2007. године наглашено је да оквири квалификација<br />
треба да помогну установама високог образовања у развијању<br />
модула и студијских програма који се базирају на исходима учења<br />
и ЕСПБ систему, као и признавању квалификација и свих претходних<br />
облика учења. Закључено је да су почетни напори урађени али<br />
да је потребно посветити се пуној примени националних оквира<br />
квалификација који ће довести до стварања Оквира квалификација<br />
Европског образовног простора до 2010. године и који ће бити<br />
компатибилан са Европским оквиром квалификација предложеним<br />
од стране Европске комисије.<br />
Оптерећење је квантитативна мера за све облике рада<br />
који воде ка остваривању исхода учења и у чијем<br />
средишту се налази студент. Оптерећење обухвата<br />
процењено време потребно за сваку врсту учења:<br />
предавања, семинаре, практични рад, самостални рад, проналажење<br />
информација, истраживање, групни / тимски рад, припрему за испит<br />
итд.<br />
Овај појам је повезан са увођењем ЕСПБ, јер се на основу<br />
процењеног оптерећења додељују бодови за сваки део студијског<br />
програма и програм у целини.<br />
Оп те р е ћ е њ е<br />
.hu Munkamennyiség<br />
.sk Pracovná záťaž<br />
.uk Workload<br />
.de Arbeitsbelastung<br />
47
Ос н о в н е с т у д и ј е ,<br />
с т у д и ј е п р в о г<br />
с те п е н а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Bachelor fokozat<br />
Bakalár<br />
Bachelor<br />
Bachelor<br />
Диплома основних студија (Bachelor Degree) прва је<br />
академска диплома која се додељује након завршетка<br />
основних студија. Први циклус студија требало би да<br />
траје најмање три, а највише четири године. Диплома<br />
основних студија требало би да буде релевантна на европском<br />
тржишту рада као одговарајући ниво квалификације. У многим<br />
земљама, диплома првог циклуса студија може се стећи како на<br />
универзитетима тако и на другим установама високог образовања.<br />
Програми који воде ка дипломи основних студија могу и треба да<br />
имају различите оријентације и излазне профиле како би<br />
задовољили разноврсне индивидуалне, академске и тржишне<br />
потребе. У неким земљама употребљавају се други термини за први<br />
циклус студија, као што су Bakkalaureus или Lizentiat.<br />
Ниво квалификације који се мора постићи стицањем дипломе<br />
основних студија описан је у Европском оквиру квалификација<br />
(European Qualification Framewok). По овом документу, диплома<br />
основних студија требало би да се додељује студентима који:<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
јесу показали знање и разумевање у области студија које се<br />
надограђује на њихово опште средњошколско образовање;<br />
могу да примене своје знање и разумевање тако да то указује на<br />
професионални приступ послу или позиву;<br />
имају способност да прикупе и тумаче релеватне податке и да<br />
формирају суд узимајући у обзир релевантна друштвена, научна<br />
или етичка питања;<br />
могу да пренесу информације, идеје, проблеме и решења свом<br />
окружењу било да је оно стручног карактера или не;<br />
јесу развили способности за учење које ће им бити потребне да<br />
би наставили даље усавршавање са високим нивоом аутономије<br />
у раду.<br />
Пр е д м е т, к у р с<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
Tanegység<br />
Jednotka študijného<br />
programu<br />
Course unit<br />
Предмет је наставна јединица једног академског<br />
програма. Требало би да има целовит и очигледан скуп<br />
исхода учења, да изражава компетенције које се стичу,<br />
као и да садржи одговарајуће методе и критеријуме<br />
оцењивања. Предмету може да се додели различит број бодова.<br />
Појединачни предмети могу се комбиновати у целине – модуле.<br />
Постоје различити типови предмета у високом образовању. Неки од<br />
примера су:<br />
.de<br />
Kurs<br />
•<br />
•<br />
наставни предмет у којем наставник предаје уз минималну<br />
интеракцију са студентима;<br />
семинар за који се студенти могу припремати и у оквиру којег<br />
могу износити оригиналне писане радове, о којима ће се<br />
дискутовати и који ће се критички сагледавати;<br />
48
•<br />
•<br />
консултације у којима мања група студената ради на одређеној<br />
теми и састаје се са наставником ради дискусије и инструкција /<br />
усмеравања;<br />
лабораторијски предмет у којем се већина наставног процеса<br />
одвија у лабораторији.<br />
Термини предмет, курс и модул често се користе као синоними.<br />
Дефиниција преноса и акумулације бодова приказана<br />
је овде у односу на Европски систем преноса бодова<br />
(ЕСПБ). Разлика између преноса и акумулације<br />
објашњена је у извештају из прве фазе пројекта<br />
„Усаглашавање образовних структура у Европи” (Tuning Educatio<strong>na</strong>l<br />
Structures in Europe).<br />
Европски систем преноса бодова – ЕСПБ првобитно је замишљен,<br />
примењен и дограђиван као „систем преноса” који би омогућио<br />
универзитетима из различитих европских земаља да опишу<br />
количину уложеног академског рада (оптерећење студента)<br />
потребног да се савлада сваки од предмета/курсева у студијским<br />
програмима које ове институције реализују. Пренос бодова олакшао<br />
је признавање студија у иностранству.<br />
Пр е н о с и<br />
а к у м у л а ц и ј а<br />
б о д о в а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Kreditpontok átvitele<br />
és gyűjtése<br />
Prenos a akumulácia<br />
kredito<br />
Transfer and<br />
accumulation of<br />
credits<br />
Transfer und<br />
Akkumulation von<br />
Leistungspunkten<br />
Међутим, у неколико земаља ЕСПБ или аналогни национални ситеми<br />
користе се као званични „системи акумулације”. То значи да се за<br />
целокупне студијске програме који воде ка званично признатим<br />
квалификацијама користи ЕСПБ. Појединачни предмети који се<br />
морају савладати на путу до стицања дипломе могу се изразити<br />
путем оптерећења, и самим тим, бодовима. Студенти стичу бодове<br />
након што одређени предмет успешно савладају и добију оцену.<br />
Већина земаља је законом о високом образовању већ усвојила ЕСПБ<br />
као систем за пренос и акумулацију бодова.<br />
Признавање је званична потврда надлежне установе о<br />
вредновању образовне квалификације стечене у<br />
иностранству ради приступања образовним и/или<br />
радним активностима. Надлежна установа је<br />
институција која је задужена за доношење обавезујућих одлука у<br />
погледу признавања страних квалификација.<br />
Пр и з н а в а њ е<br />
.hu Elismerés<br />
.sk Uznávanie<br />
Признавање студија, уверења, диплома и квалификација стечених<br />
у другој земљи представља важну меру за унапређење академске<br />
мобилности. У Прашком саопштењу (Prague Communiqué) из 2001.<br />
године европски министри позвали су постојеће организације<br />
.uk<br />
.de<br />
Recognition<br />
Anerkennung<br />
49
и мреже, као што су ENIC и NARIC, да на институционалном,<br />
националном и европском нивоу промовишу једноставно,<br />
делотворно и праведно признавање засновано на Лисабонској<br />
конвенцији о признавању високошколских квалификација (Lisbon<br />
Recognition Convention).<br />
У Лондонском саопштењу министара образовања Европе (London<br />
Communiqué) 2007. године истиче се да је правично признавање<br />
квалификација, периода студија и претходних знања, укључујући и<br />
неформално и имплицитно учење, суштинска компонента Европског<br />
простора високог образовања (European Higher Education Area –<br />
EHEA).<br />
Пр о ј е к а т<br />
“Ус а г л а ш а в а њ е<br />
о б р а з о в н и х<br />
с т ру к т у р а у<br />
Ев р о п и ”<br />
.hu<br />
Behangolási projekt<br />
У лето 2000. године група универзитета започела је<br />
пилот-пројекат под називом „Усаглашавање образовних<br />
структура у Европи” (Tuning Educatio<strong>na</strong>l Structures in<br />
Europe). Пројекат усаглашавања је сада у трећој фази и<br />
укључује 150 институција високог образовања које раде у девет<br />
подручја/група и са циљем да се превазиђу препреке и сачини<br />
анализа напретка постигнутог у остваривању основних начела<br />
Болоњског процеса.<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Projekt „Tuning“<br />
Tuning Project<br />
Tuning-Projekt<br />
Циљ пројекта је утврђивање референтних тачака за опште и стручне<br />
компетенције (generic and subject-specific competences) дипломаца из<br />
следећих области: економије и бизниса, хемије, образовних наука,<br />
европских студија, геологије, историје, математике, здравствене неге<br />
и физике. Назив tuning одражава идеју да универзитети не треба<br />
да теже усклађивању студијских програма у смислу унифицираног,<br />
прописаног и коначног европског студијског програма, већ<br />
утврђивању реферeнтних тачака, конвергенцији и бољем узајамном<br />
разумевању. У трећој фази пројекта проширен је број тематских<br />
мрежа у којима се реализују овакве интенције пројекта.<br />
Главни циљ пројекта је да допринесе изради националних оквира<br />
квалификација (Natio<strong>na</strong>l Qualification Framework) у земљама<br />
потписницама Болоњског процеса, који су описани путем<br />
оптерећења, нивоа, исхода учења, компетенција и профила.<br />
Развијена је методологија усаглашавања студијских програма и<br />
заједнички језик, који ће такође омогућити даљи развој општег<br />
оквира квалификација у Европи.<br />
50
У Прашком саопштењу (Prague Communiqué) из 2001.<br />
године европски министри сложили су се око значаја<br />
да се повећају атрактивности високошколског<br />
образовања у Европи, како за европске студенте, тако<br />
и за студенте из других делова света. Стога су увели девети принцип<br />
Болоњског процеса под називом “Промовисање атрактивности<br />
Европског простора високог образовања”. Разумљивост и<br />
упоредивост европских диплома у свету требало би унапређивати<br />
развојем општег оквира квалификација, кохерентним механизмима<br />
за обезбеђење квалитета и акредитацију, и повећаним настојањима<br />
у информационом домену. Министри су нарочито нагласили да<br />
квалитет високог образовања и научноистраживачког рада јесте и<br />
треба да буде одлучујући фактор европске атрактивности и<br />
конкурентности у међународном окружењу. У Бергенском<br />
саопштењу (Bergen Communiqué) из 2005. године посебно је<br />
наглашена потреба да се побољша синергија између Европског<br />
простора високог образовања и Европског простора науке и<br />
истраживања.<br />
Пр о м о в и с а њ е<br />
Ев р о п с к о г<br />
п р о с т о р а в и с о к о г<br />
о б р а з о в а њ а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Az Európai<br />
Felsőoktatási Térség<br />
(EHEA) támogatása<br />
Propagácia<br />
Európskeho<br />
vysokoškolského<br />
priestoru<br />
Promoting the<br />
European Higher<br />
Education Area<br />
– EHEA<br />
Förderung des<br />
Europäischen<br />
Hochschulraums<br />
– EHR<br />
На Конференцији у Лондону 2007. године министри образовања<br />
европе усвојили су стратегију „Европски простор високог<br />
образовања у глобалном контексту“ и истакли одлучност да наставе<br />
послове на пољу кључних политика: побољшање информисаности<br />
и промовисање атрактивности и компетитивности Европског<br />
простора високог образовања (European Higher Education Area –<br />
EHEA); јачање сарадње базиране на партнерству; интензивирање<br />
дијалога и унапређење признавања квалификација, које треба да<br />
се одвијају у складу са OECD/UNESCO Смерницама за обезбеђивање<br />
квалитета у прекограничном високом образовању и принципима<br />
Лисабонске конвенције о признавању.<br />
Peer Review је процес који се користи како би се<br />
проверило да ли рад који обавља колега, тј. особа<br />
равноправног статуса, испуњава специфичне<br />
критеријуме. Циљ процеса процене од стране колега<br />
је углавном да се потврди да ли рад задовољава дефинисане<br />
критеријуме, да се утврди да ли постоје одступања од стандарда и<br />
да се пруже предлози за побољшање рада.<br />
У Берлинском саопштењу (Berlin Communiqué) из 2003. године<br />
европски министри затражили су од Европске асоцијације за<br />
обезбеђење квалитета у високом образовању (European Association<br />
for Quality Assurance in Higher Education – ENQA) да међу својим<br />
чланицама пронађе начине за обезбеђивање адекватног система<br />
Peer Review за обезбеђење квалитета, као и акредитациона тела и<br />
Пр о ц е н а к о л е г а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Szakértői bírálat<br />
(Peer review)<br />
Odborné<br />
hodnotenie<br />
Peer Review<br />
Peer Review<br />
51
агенције. У Бергенском саопштењу (Bergen Communiqué) из 2005.<br />
године европски министри су прихватили предложени модел за<br />
Peer Review у области осигурања квалитета на националном нивоу уз<br />
поштовање општеприхваћених смерница и критеријума.<br />
Пр о ц е н а н и в о а<br />
с п р о в е д е н и х<br />
р е ф о р м и<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Helyzetértékelés<br />
Rekapitulácia<br />
Stocktaking<br />
Bilanz (Stocktaking<br />
report)<br />
У Берлинском саопштењу (Berlin Communiqué) из 2003.<br />
године европски министри сложили су се да процене<br />
и утврде ниво напретка који је остварен у спровођењу<br />
одређених реформи у склопу Европског простора<br />
високог образовања (European Higher Education Area – EHEA). Група за<br />
праћење Болоњског процеса (Bolog<strong>na</strong> Follow-Up Group) одлучила је<br />
9. марта 2004. године у Даблину да оснује посебну групу (Stocktaking<br />
Group) која би спроводила овај задатак. Три приоритетне области у<br />
оквиру ове активности jeсу: систем квалификација, обезбеђење<br />
квалитета и признавање диплома и студијских боравака на другој<br />
институцији.<br />
У Лондонском саопштењу (London Communiqué) из 2007. године<br />
европски министри су затражили од Групе за праћење Болоњског<br />
процеса (Bolog<strong>na</strong> Follow-Up Group) да настави са Stocktaking<br />
процесом, који се заснива на националним извештајима, и изразили<br />
очекивање наставка развоја квалитативне анализе процене нивоа<br />
споведених реформи, посебно у погледу мобилности, Болоњског<br />
процеса у глобалном контксту и друштвене димензије.<br />
Ре г и с т а р а г е н ц и ј а<br />
з а о б е з б е ђ е њ е<br />
к в а л и т е т а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
A minőségbiztosító<br />
intézetek<br />
nyilvántartása<br />
Európsky register<br />
agentúr <strong>na</strong><br />
zabezpečenie kvality<br />
Register of quality<br />
assurance agencies<br />
У Бергенском саопштењу (Bergen Communiqué) из 2005.<br />
године европски министри поздравили су принцип<br />
европског регистра агенција за обезбеђење,<br />
заснованог на националној контроли квалитета. Навели<br />
су да би практично примену система за обезбеђење квалитета<br />
Европска асоцијација за обезбеђење квалитета требало да развија у<br />
сарадњи са Европском асоцијацијом универзитета (EUA), Европском<br />
асоцијацијом институција у високом образовању (EURASHE) и<br />
Европском мрежом националних студентских унија (ESIB) и да о томе<br />
извештава министре преко Групе за праћење Болоњског процеса<br />
(Bolog<strong>na</strong> Follow-up Group).<br />
.de<br />
Register von<br />
Qualitätssicherungsagenturen<br />
Комисија за глобалну акредитацију Међународне асоцијације<br />
универзитетских председника (Inter<strong>na</strong>tio<strong>na</strong>l Association of University<br />
Presidents – IAUP) предложила је успостављање светског регистра<br />
агенција за обезбеђење квалитета и акредитацију (World-wide Quality<br />
Register) у области високог образовања под надзором конзорцијума:<br />
IAUP, Међународне мреже агенција за обезбеђење квалитета у<br />
високом образовању (Inter<strong>na</strong>tio<strong>na</strong>l Network for Quality Assurance in<br />
Higher Education – INQAAHE) и UNESCO.<br />
52
На Конференцији европских министара образовања у Лондону 2007.<br />
године успостављање Регистра агенција за обезбеђење квалитета у<br />
Европском простору високог образовања поверено је Групи Е4, коју<br />
чине: EUA - Европска асоцијација универзитета (European University<br />
Association, ENQA - Европска асоцијација за обезбеђење квалитета<br />
у високом образовању (European Association for Quality Assuarance in<br />
Higher Education), EURASHE – Европска асоцијација установа високог<br />
образовања (European Association of Institutions in Higher Education) и<br />
ESU – Европска студентска унија (European Students’ Union).<br />
Успостављање система бодова у Болоњској<br />
декларацији из 1999. године уведено је као мера за<br />
остваривање мобилности студената у најширем смислу.<br />
Наведено је да се бодови могу стицати и у другим<br />
контекстима, изван високог школства, укључујући и учење током<br />
читавог живота, под условом да их признају универзитети који<br />
примају студенте.<br />
У Берлинском саопштењу (Berlin Communiqué), из 2003. године,<br />
европски министри напомињу да Европски систем преноса бодова<br />
– ЕСПБ (European Credit Transfer System – ECTS) све више постаје<br />
општа основа за националне системе бодова. Они подржавају даљи<br />
напредак са циљем да ЕСПБ постане не само систем преноса већ и<br />
акумулације стечених бодова. Иако је ЕСПБ најраспрострањенији у<br />
Европи, користе се и други системи бодова.<br />
Си с т е м б о д о в а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Kreditrendszer<br />
Kreditový systém<br />
Credit system<br />
Leistungspunktsystem<br />
•<br />
•<br />
•<br />
У Бергенском саопштењу (Bergen Communiqué) из 2005.<br />
године, европски министри усвојили су Стандарде и<br />
упутства за обезбеђење квалитета у европском<br />
простору високог образовања. Ово су стандарди за:<br />
унутрашње обезбеђење квалитета у оквиру високошколских<br />
институција;<br />
спољашње обезбеђење квалитета високог образовања;<br />
спољашње агенције за обезбеђење квалитета.<br />
Ст а н д а р д и и<br />
у п у т с т в а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
Szabványok és<br />
irányvo<strong>na</strong>lak<br />
Štandardy a<br />
smernice<br />
Standards and<br />
guidelines<br />
Стандарди и упутства су у духу Декларације из Граца из 2003. године,<br />
у којој се наводи да је сврха европске димензије у обезбеђењу<br />
квалитета унапређење узајамног поверења и побољшање<br />
транспарентности уз поштовање разноликости националних<br />
система и области образовања. Стандарди и одредбе настављају да<br />
дају предност националним системима високог образовања, значају<br />
институционалне аутономије у оквиру тих система и посебним<br />
захтевима различитих академских субјеката.<br />
.de<br />
Standards und<br />
Leitlinien<br />
53
У Стандардима и упутствима постигнута је одговарајућа равнотежа<br />
између стварања и развоја интерних култура за неговање квалитета,<br />
и улоге коју могу имати спољашње процедуре за обезбеђење<br />
квалитета.<br />
Ст у д и ј е д р у г о г<br />
с те п е н а /<br />
д и п л о м с к е<br />
а к а д е м с к е<br />
с т у д и ј е - м а с т е р<br />
.hu<br />
.sk<br />
Mesterfokozat<br />
Magister<br />
Диплома другог степена студија (Master Degree)<br />
додељује се након завршетка другог циклуса високог<br />
образовања. Приступ другом степену студија захтева<br />
успешно завршене основне студије које трају најмање<br />
три, а највише четири године. Први и други циклус студија заједно<br />
не би требало да трају дуже од пет година. Диплома другог степена<br />
студија начелно омогућава улазак на докторске студије. Међутим,<br />
високошколским институцијама оставља се могућност да поставе<br />
друге услове које би кандидати за докторске студије требало да<br />
задовоље.<br />
.uk<br />
.de<br />
Master<br />
Master<br />
У многим земљама други циклус студија могуће је организовати и<br />
на универзитетима и на другим високошколским институцијама.<br />
Програми који воде ка дипломи ових студија могу и треба да имају<br />
различите оријентације и излазне профиле како би задовољили<br />
разноврсне индивидуалне, академске и тржишне потребе.<br />
Ниво квалификације који се мора постићи стицањем дипломе<br />
другог степена студија (Master Degrees) описан је у Европском оквиру<br />
квалификација (European qualification framework). По овом документу,<br />
диплома другог степена студија требало би да се додељује<br />
студентима који испуњавају следеће услове:<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
показали су знање и разумевање које је засновано на првом<br />
студијском циклусу и које их проширује и превазилази;<br />
могу да примене своје знање, разумевање и способност за<br />
решавање проблема у новим и непознатим окружењима у<br />
склопу ширег (мултидисциплинарног) контекста повезаног са<br />
облашћу студија;<br />
имају способност да интегришу знање и схватају сложене идеје,<br />
те да формирају суд и у случају непотпуних или ограничених<br />
информација;<br />
могу да јасно и недвосмислено изложе своје закључке, знање и<br />
резоновање примењено у доношењу закључака свом окружењу,<br />
било да га чине стручњаци или не;<br />
развили су способности за учење које ће им бити потребно да<br />
би наставили даље студирање на начин који ће у великој мери<br />
бити аутономан и који ће се самостално одређивати.<br />
54
У овом Речнику прихватићемо дефиницију Европске<br />
комисије о учењу током читавог живота. Овај тип учења<br />
састоји се од континуираних активности спроведених<br />
у циљу унапређења знања, вештина и компетенција и<br />
обухвата све врсте учења: формално учење, као што је<br />
универзитетско образовање; ванинституционално учење, попут<br />
професионалних вештина које се стичу на послу и имплицитно<br />
учење, попут онога које се стиче кроз активности у склопу<br />
свакодневног живота.<br />
Уч е њ е т о к о м<br />
ч и т а в о г ж и в о т а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
Élethosszig tartó<br />
tanulás<br />
Celoživotné<br />
vzdelávanie - CŽV<br />
Lifelong learning- LLL<br />
У Прашком саопштењу (Prague Communiqué) из 2001. године<br />
европски министри сложили су се да је учење током читавог живота<br />
суштински елемент Европског простора високог образовања. У<br />
друштву и привреди заснованима на знању стратегије учења током<br />
читавог живота су од пресудног значаја. Овај тип учења уведен је<br />
као један од нових принципа Болоњског процеса.<br />
У Берлинском саопштењу (Berlin Communiqué) из 2003. године<br />
наводи се да би институције високог образовања требало да<br />
отварају могућности за учење током читавог живота на нивоу<br />
високошколског образовања, укључујући признавање претходног<br />
учења (prior learning), широки избор флексибилних путева,<br />
могућности и метода учења и одговарајућу примену ЕСПБ бодова.<br />
У Бергенском саопштењу (Bergen Communiqué) из 2005. године<br />
наводи се да се мора унапређивати комплементарност општег<br />
оквира квалификација за Европски простор високог образовања<br />
и предложен је ЕU оквир квалификација за учење током читавог<br />
живота (опште образовање, стручно образовање и пракса).<br />
У Лондонском саопштењу (London Communiqué) из 2007. године<br />
истиче се да неки елементи флексибилног учења постоје у већини<br />
земаља, али да је систематичнији развој флексибилног учења ради<br />
подршке учењу током читавог живота тек у повоју. Затражено је од<br />
Групе за праћење Болоњског процеса (Bolog<strong>na</strong> Follow-Up Group) да<br />
повећа размену добрих искустава и да ради на општем разумевању<br />
улоге високог образовања у концепту учења током читавог<br />
живота, као и да заједно са ENIC/NARIC мрежом развије предлог за<br />
унапређење признавања претходног учења (prior learning).<br />
.de<br />
Lebensbegleitendes<br />
Lernen<br />
55
Фо р м а л н о ,<br />
в а н и н с т и т у ц и о н а л н о<br />
и и м п л и ц и т н о у ч е њ е<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
A formális, nem<br />
formális és az<br />
informális tanulás<br />
Formálne, neformálne<br />
a informálne<br />
vzdelávanie<br />
Formal, non-formal<br />
and informal learning<br />
Formales, nichtformales<br />
und<br />
informelles Lernen<br />
•<br />
•<br />
У овом Речнику прихватићемо дефиницију Европске<br />
комисије о три врсте учења:<br />
• Формално учење: Учење које обично пружа<br />
образовна институција и које је систематично (у погледу исхода<br />
учења и времена студирања) и које води ка издавању званичне<br />
потврде. Студент улази у процес формалног учења са јасном<br />
намером.<br />
Ванинституционално учење: Учење које се одвија изван<br />
институција образовања и које обично не води ка издавању<br />
уверења. Оно је, међутим, структуирано (у погледу исхода<br />
учења и времена студирања). Студент улази у процес<br />
ванинституционалног учења са јасном намером.<br />
Имплицитно учење: Учење које произилази из свакодневних<br />
животних активности у вези са послом, породицом или<br />
слободним временом. Није структуирано (у погледу исхода<br />
учења и уложеног времена) и обично не води ка издавању<br />
уверења. Имплицитно учење може се одвијати са намером, али<br />
је у већини случајева насумично и успутно.<br />
У Бергенском саопштењу (Bergen Communiqué) из 2005. године<br />
дата је препорука да се побољша признавање неформалног<br />
(ванинституционалног и имплицитног) учења у процесу приступања<br />
програмима високог образовања или као њихов елемент.<br />
Ци к л у с и с т у д и ј а /<br />
с те п е н и с т у д и ј а<br />
.hu<br />
.sk<br />
.uk<br />
.de<br />
Képzési ciklusok<br />
Stupne<br />
Cycles<br />
Gestufte<br />
Studienstruktur<br />
У Болоњској декларацији из 1999. године усвајање<br />
система суштински заснованог на два основна циклуса,<br />
додипломског и последипломског, утврђено је као<br />
главни циљ Болоњског процеса. У Декларацији се<br />
наводи да ће приступ другом циклусу студија захтевати успешно<br />
довршење првог студијског циклуса у трајању од најмање три<br />
године. Диплома која се стиче након првог студијског цикуса, такође,<br />
биће релевантна на европском тржишту рада као одговарајући ниво<br />
квалификације. Други циклус требало би да води ка дипломи мастер<br />
(Master Degree). Први циклус студија завршава се стицањем дипломе<br />
основних студија (Bachelor Degree).<br />
У Берлинском саопштењу (Berlin Communiqué) из 2003. године<br />
европски министри одлучили су да у Болоњски процес укључе<br />
и докторске студије као трећи циклус студија. Као један од<br />
циљева поставили су и већу академску мобилност на докторском<br />
и последипломском нивоу и тиме подстакли високообразовне<br />
институције да развијају сарадњу на докторским студијама и<br />
приликом обуке младих истраживача.<br />
56
У Бергенском саопштењу (Bergen Communiqué) из 2005. године<br />
усвојен је општи оквир квалификација (Qualification Framework) у<br />
Европском простору високог образовања (European Higher Education<br />
Area – EHEA). Овај оквир обухвата три поменута циклуса студија,<br />
дефинише опште дескрипторе за сваки циклус, који се заснивају<br />
на исходима учења и компетенцијама, као и на oпсегу бодова<br />
(ЕСПБ/ECTS) у првом и другом циклусу студија. Европски министри<br />
заложили су се за израду националних оквира квалификација<br />
који ће бити компатибилни са општим оквиром квалификација у<br />
Европском простору високог образовања до 2010. године, при чему<br />
је 2007. одређена као година за почетак рада у реализацији овог<br />
закључка.<br />
Национални образовни систем Србије<br />
Законом о високом образовању (септембар 2005. године) уведени<br />
су циклуси студија који су у складу са европским опредељењима<br />
и засновани су на примени европског бодовног система (ЕСПБ/<br />
ECTS). Академске студије обухватају три цикулуса: основне студије<br />
(180–240 ЕСПБ), дипломске – мастер (60–120 ЕСПБ, при чему збир оба<br />
циклуса износи најмање 300 ЕСПБ) и докторске студије (најмање 180<br />
ЕСПБ, уз претходно завршене мастер студије). Струковне студије<br />
обухватају два циклуса: основне (180 ЕСПБ) и специјалистичке (60<br />
ЕСПБ).<br />
* * *<br />
57
TÖBBNYELVŰ SZÓJEGYZÉK<br />
– A b o l o g n a i f o l y a m a t t e r m i n o l ó g i á j a<br />
szerb, magyar és szlovák nyelven,<br />
angol és német tárgymutatókkal<br />
Szerkesztők:<br />
Prof. Dr. FODOR János<br />
JETZIN Mónika<br />
Budapesti Műszaki Főiskola<br />
Budapest, 2009 február<br />
59
63 Bevezetés<br />
64 Akkreditáció<br />
64 Akkreditációs testület<br />
65 Bachelor fokozat<br />
66 Behangolási projekt<br />
66 Bolog<strong>na</strong> Követő Csoport (BFUG)<br />
67 Bolog<strong>na</strong>i folyamat<br />
68 Doktori tanulmányok<br />
69 ECTS – Európai Kredit Átviteli és Gyűjtési Rendszer<br />
69 ECTS Érdemjegy rendszer<br />
70 ECTS információs csomag / tantárgy katalógus<br />
71 ECTS Tanulmányi nyilvántartás másolat<br />
71 ECTS Tanulmányi szerződés<br />
72 Élethosszig tartó tanulás<br />
72 Elismerés<br />
73 ENIC-NARIC hálózat<br />
74 ENQA – az Európai Felsőoktatási Minőségbiztosítási Szövetség<br />
74 ESU – az Európai Diákok Unióia<br />
75 EUA – az Európai Egyetemi Szövetség<br />
75 EURASHE – az Európai Felsőoktatási Intézmények Szövetsége<br />
76 Európai dimenzió<br />
76 Európai Felsőoktatási Térség (EFT)<br />
77 Európai Felsőoktatási Térség (EHEA) támogatása<br />
77 Európai Kutatási Térség (EKT)<br />
78 Foglalkoztathatóság<br />
78 Formális, nem formális és az informális tanulás<br />
79 Gyűjtés<br />
79 Helyzetértékelés<br />
79 Képesítési keret<br />
80 Képzési ciklusok<br />
81 Képzési követelmények<br />
81 Kettős diplomák<br />
81 Kiértékelés<br />
82 Kimeneti követelmények<br />
82 Kompetenciák<br />
83 Korábbi tanulás akkreditációja (APL)<br />
83 Korábbi tapasztalatokon alapuló tanulás akkreditációja (APEL)<br />
84 Követés (Follow-up)<br />
84 Közösen kibocsátott diplomák<br />
85 Kreditpontok átvitele és gyűjtése<br />
85 Kreditrendszer<br />
85 Lisszaboni Elismerési Egyezmény<br />
86 Mesterfokozat<br />
87 Minőségbiztosítás<br />
87 Minőségbiztosító intézetek nyilvántartása<br />
88 Mobilitás<br />
88 Modulok<br />
89 Munkamennyiség<br />
89 Oklevélmelléklet<br />
90 Szabványok és irányvo<strong>na</strong>lak<br />
91 Szakértői bírálat (Peer Review)<br />
91 Szociális dimenzió<br />
91 Szociális partnerek<br />
92 Tanegység<br />
92 Trend jelentések<br />
Fo g a l m a k<br />
ABC s o r r e n d b e n<br />
61
Be ve z e t é s<br />
Tíz évvel ezelőtt írta alá 29 ország (később további 17) a Bolog<strong>na</strong>i<br />
Nyilatkozatot, amelyben vállalták, hogy összehangolják felsőoktatási<br />
politikájukat az Európai Felsőoktatási Térség (EFT) létrehozása érdekében.<br />
Az EFT szándékai szerint fokozza a nemzetközi versenyképességet,<br />
elősegíti a különböző európai felsőoktatási rendszerek <strong>na</strong>gyobb<br />
összehasonlíthatóságát és összeegyeztethetőségét, javítja azok<br />
minőségét, előmozdítja a mobilitást, vonzó a hallgatók és az oktatók<br />
számára Európában és a világ más tájain.<br />
A bolog<strong>na</strong>i folyamat néven ismertté vált reformok lényeges elemeit<br />
a háromciklusú (alap-mester-doktori) képzési rendszer, a közös<br />
oklevelek, a mobilitás, a képesítések elismerése, a minőségbiztosítás,<br />
esélyegyenlőség, foglalkoztathatóság, az egész életen át tartó tanulás<br />
jelentik.<br />
Magyarországon a többciklusú képzés bevezetésére 2004/2005-ben<br />
került sor. Előtte hazánkban és Európa több országában is a duális vagy<br />
párhuzamos képzési rendszer alakult ki. Ebben már a bemenetnél – a<br />
felsőoktatásba való jelentkezéskor – külön vált a főiskolai és az egyetemi<br />
képzés. Míg mára a bolog<strong>na</strong>i folyamat<strong>na</strong>k megfelelő képzési rendszer<br />
egységessé vált, addig az intézményrendszer továbbra is kétpólusú<br />
maradt — vagyis ugya<strong>na</strong>bban a többciklusú képzési rendszerben<br />
főiskolákon és egyetemeken folyik az oktatás.<br />
A bolog<strong>na</strong>i folyamat által indukált változások közvetve vagy közvetlenül<br />
szinte mindenkit érintenek. Ennek ellenére az ismeretek gyakran mégis<br />
hiányosak.<br />
A jelen kiadvány – a Visegrádi Alap alapgondolatával, valamint az egész<br />
folyamat elveivel összhangban – szeretne hozzájárulni ahhoz, hogy az<br />
érintettek saját nyelvükön bővíthessék ismereteiket, tájékozódhassa<strong>na</strong>k<br />
a bolog<strong>na</strong>i folyamat legfontosabb és leggyakrabban használt<br />
kifejezéseinek tartalmáról, jelentéséről. A fogalmak definícióiban<br />
figyelembe vettük azokat a legfontosabb dokumentumokat, amelyek<br />
a folyamat keretében születtek. Az angol nyelvű megfogalmazásból<br />
kiindulva adtuk meg az egyes kifejezések jelentését, igyekezve hazai<br />
kontextusba is helyezni azokat.<br />
A projekt résztvevői köszönetüket fejezik ki a Visegrádi Alap<br />
támogatásáért. Őszintén remélik, hogy ez a szójegyzék a maga<br />
szerény módján hozzá tud járulni a résztvevő országokban a bolog<strong>na</strong>i<br />
folyamattal kapcsolatos ismeretek szélesítéséhez.<br />
63
Akkreditáció<br />
.sk Akreditácia<br />
.rs Акредитација<br />
.uk Accreditation<br />
.de Akkreditierung<br />
Az akkreditáció egy intézmény vagy egy program egyfajta<br />
formális elismerése, melyet egy külső szervezet<br />
adományoz minőségi értékelés alapján. Az értékelés<br />
eredménye egy bizonyos állapot kimutatása a képzést adó<br />
képességéről, ezen képzés elismeréséről egy harmadik fél által, a<br />
kreditátvitelről egy másik akkreditált intézménybe, a direkt vagy indirekt<br />
fi<strong>na</strong>nszírozásról és más külső hatásokról. A legtöbb esetben az<br />
akkreditáció egy külső minőségbiztosítási eljárás eredménye, an<strong>na</strong>k<br />
értékelése, hogy egy adott program vagy intézmény eléri az<br />
akkreditációs szervezet által előírt tanulmányi vagy szakmai szintet. Az<br />
akkreditációs folyamat eredménye egy formális határozat, mely lehet<br />
pozitív, feltételesen pozitív vagy negatív. Általában az akkreditációs<br />
státusz egy meghatározott időre adható. Egy esetleges negatív határozat<br />
egy bizonyos idő elteltével megismételt akkreditációval felülbírálható.<br />
A Berlini Nyilatkozatban (2003), a miniszterek kiemelték, hogy az<br />
akkreditációs rendszer és az összehasonlító eljárások tanúsítása a<br />
nemzeti minőségbiztosítási rendszer része legyen. Felkérték az ENQA-t<br />
egy „minőségbiztosítási eljárások és irányelvek” csomag kidolgozására,<br />
továbbá – a tagjai révén, az EUA-val, EURASHE-vel és az ESIB-el<br />
együttműködve – an<strong>na</strong>k meghatározására, hogy milyen lehetőségek<br />
áll<strong>na</strong>k rendelkezésre egy megfelelő minőségbiztosítási ellenőrző<br />
rendszer és/vagy akkreditációs testületek létrehozására.<br />
Akkreditációs<br />
t e s t ü l e t<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Akreditačná komisia<br />
Акредитационо тело<br />
Accreditation Body<br />
Akkreditierungsagentur<br />
Az akkreditációs testület egy olyan független testület,<br />
amely oktatási szabványokat, kritériumokat és eljárásokat<br />
fejleszt ki, és szakértői ellenőrzéseket és értékeléseket<br />
végez an<strong>na</strong>k érdekében, hogy meghatározza azok<br />
betartását. A Berlini Nyilatkozatban (2003) a miniszterek felkérték az<br />
ENQA-t egy minőségbiztosítási eljárások és irányelvek készlet<br />
kidolgozására, továbbá a tagjain keresztül partnerekkel együttműködve<br />
an<strong>na</strong>k meghatározására, hogy milyen lehetőségek áll<strong>na</strong>k rendelkezésre<br />
egy megfelelő minőségbiztosítási ellenőrző rendszer és/vagy<br />
akkreditációs testületek létrehozására európai szinten. Két évvel később<br />
a bergeni konferencián (2005) elfogadásra kerültek az Európai<br />
Felsőoktatási Térség számára kialakított minőségbiztosítási szabványok<br />
és irányelvek.<br />
Az akkreditációs testületek számára legfontosabb eredmények és<br />
javaslatok az alábbiak:<br />
• európai szintű szabványok létrehozása a belső és külső<br />
minőségbiztosításra és a külső minőségbiztosítási ügynökségek<br />
számára;<br />
• az európai minőségbiztosítási ügynökségek részéről elvárható egy<br />
ciklikus ötévenkénti ellenőriztetés;<br />
• minőségbiztosítási ügynökségek európai címjegyzékének<br />
elkészítése;<br />
• a címjegyzékbe való bekerülést egy európai jegyzékkészítő<br />
bizottság határozza meg.<br />
64
A beszámoló tartalmaz európai szabványokat a külső minőségbiztosítási<br />
ügynökségek számára a felsőoktatásban használt külső<br />
minőségbiztosítási eljárásokat illetően, illetve a hivatalos státusz, a<br />
tevékenységek, a források, a küldetésnyilatkozat, a függetlenség, a külső<br />
minőségbiztosítási kritériumok és eljárások és az elszámolási eljárások<br />
vo<strong>na</strong>tkozásában.<br />
A fenti szabványok többségéhez hozzáadott irányelvek szerepe<br />
további, gyakorlattal kapcsolatos információk biztosítása és bizonyos<br />
esetekben részletesebb magyarázatot ad<strong>na</strong>k a szabványok értelméről<br />
és fontosságáról. A ciklikus ellenőrzés kapcsán meghatározásra kerül,<br />
hogy milyen mértékben felel meg az adott ügynökség az európai külső<br />
minőségbiztosítási ügynökségek szabványai<strong>na</strong>k.<br />
A Bachelor fokozat az első egyetemi fokozat, amelyet a<br />
hallgató az egyetemi alapképzés elvégzése után kap meg.<br />
A tanulmányok<strong>na</strong>k ez első ciklusa minimálisan három évig,<br />
maximális négy évig tart. A Bachelor fokozat<strong>na</strong>k olyan<br />
megfelelő szintű kvalifikációt kell képviselnie, amely összhangban van az<br />
európai munkaerőpiac igényeivel. Sok országban a Bachelor fokozat<br />
egyaránt megszerezhető egyetemen és más felsőoktatási intézményben.<br />
A Bachelor fokozathoz vezető programok különböző orientációjúak és<br />
profilúak lehetnek, ill. ilyeneknek kell lenniük, hogy kielégíthessék a<br />
legkülönbözőbb egyéni, tudományos és munkaerőpiaci igényeket.<br />
Néhány ország a „Bachelor” elnevezés helyett a Bakkalaureus vagy<br />
Lizentiat elnevezéseket használja.<br />
Ba c h e l o r f o k o z a t<br />
.sk Bakalár<br />
.rs Основне студије<br />
.uk Bachelor<br />
.de Bachelor<br />
Az európai képesítési keret írja le azt a minőségi szintet, amelyet a<br />
Bachelor fokozat megszerzéséhez el kell érni. E keret szerint a Bachelor<br />
fokozat azok<strong>na</strong>k a hallgatók<strong>na</strong>k adható, akik<br />
• egy az általános középfokú képzésükre épülő tanulmányi területen<br />
megfelelő tudást és hozzáértést tud<strong>na</strong>k felmutatni;<br />
• tudásukat és hozzáértésüket olyan módon tudják alkalmazni, amely<br />
munkájukhoz vagy szakmájukhoz való professzionális hozzáállást<br />
tükröz;<br />
• rendelkeznek azzal a képességgel, hogy a releváns adatokat<br />
összegyűjtsék és értelmezzék, és ez alapján olyan véleményt<br />
tudja<strong>na</strong>k alkotni, amely tükrözi a releváns társadalmi, tudományos<br />
és etikai kérdéseket, problémákat;<br />
• akik mind a specialista mind pedig a nem szakértő közönséggel<br />
egyaránt közölni tudják az információkat, elképzeléseket,<br />
problémákat és megoldásokat; és<br />
• kifejlesztették magukban azokat a tanulási képességeket, amelyek<br />
ahhoz szükségesek, hogy <strong>na</strong>gyfokú autonómiával tovább<br />
folytathassák tanulmányaikat.<br />
65
Be h a n g o l á s i<br />
p r o j e k t<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Projekt „Tuning“<br />
Пројекат<br />
“Усаглашавање<br />
образовних<br />
структура у Европи”<br />
Tuning Project<br />
Tuning-Projekt<br />
2000 nyarán az egyetemek egy csoportja „Az európai<br />
oktatási struktúrák behangolása” címmel kísérleti (pilot)<br />
projektet tervezett. A most már harmadik fázisába lépő<br />
Behangolási projekt, amelyben 150, kilenc<br />
témacsoportban működő felsőoktatási intézmény vesz részt, több<br />
bolog<strong>na</strong>i cselevési iránnyal foglalkozik.<br />
A projekt a következő oktatási témakörökben kíván referenciapontokat<br />
azonosítani a végzett hallgatók általános és témafüggő<br />
kompetenciáihoz: közgazdaság, vegyészet, pedagógia, európai<br />
tanulmányok, geológia, történelem, matematika, ápolástan és fizika. A<br />
„behangolás” elnevezés arra utal, hogy az egyetemek nem a fokozatot<br />
nyújtó programjaik harmonizálását, vagy valamely egységesített<br />
perspektívát, vagy pontosan meghatározott európai tanterveket<br />
vár<strong>na</strong>k, hanem egyszerűen referenciapontokat, konvergenciát és közös<br />
értelmezést szeretnének elérni. A behangolást harmadik fázisában több<br />
tematikus hálózattal kiterjesztették.<br />
A projekt fő célja, hogy hozzájáruljon a bolog<strong>na</strong>i folyamatot aláíró<br />
országok nemzeti kvalifikációs kereteinek kidolgozásához. Ezeket a<br />
kereteket a vo<strong>na</strong>tkozó munkaterhelés, szint, tanulmányi követelmények,<br />
kompetenciák és profilok segítségével írják le. A behangolási projekt<br />
kidolgozott egy a Berlini Nyilatkozat (2003) által is említett módszertant<br />
és közös nyelvet, lehetővé téve az egész Európát átfogó kvalifikációs<br />
keret kifejlesztését.<br />
Bo l o g n a Kö v e t ő<br />
Cs o p o r t (BFUG)<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Bolonská odborná<br />
skupi<strong>na</strong> (BFUG)<br />
Група за праћење<br />
Болоњског процеса<br />
Bolog<strong>na</strong> Follow-up<br />
Group<br />
Bolog<strong>na</strong> Follow-up-<br />
Gruppe<br />
A Bolog<strong>na</strong> Követő Csoport (BFUG) a bolog<strong>na</strong>i folyamat<br />
végrehajtó és koordináló testülete. Az európai miniszterek<br />
megbízták a BFUG-t a Berlini Nyilatkozatban (2003)<br />
megfogalmazott összes feladat megvalósításával, a<br />
bolog<strong>na</strong>i folyamat átfogó irányításával és a következő miniszteriális ülés<br />
előkészítésével. A Bolog<strong>na</strong> Követő Csoport a bolog<strong>na</strong>i folyamatban<br />
résztvevő minden tagállam képviselőiből áll, valamint konzultatív<br />
tagokként részt vesznek benne az Európai Bizottság, az Európa Tanács,<br />
az EUA – az Európai Egyetemi Szövetség, az ENQA – az Európai<br />
Felsőoktatási Minőségbiztosítási Szövetség, az EURASHE – az Európai<br />
Felsőoktatási Intézmények Szövetsége, az ESIB – az Európai Diákok<br />
Nemzeti Uniói és az UNESCO-CEPES képviselői. E csoportot évente<br />
legalább kétszer összehívják, és elnökét mindig az az ország adja, amely<br />
éppen az EU soros elnökségének tisztjét tölti be, alelnöke pedig abból<br />
az országból kerül ki, amelyik a következő miniszteriális konferencia<br />
házigazdája lesz. Feladata a BFUG ülések közötti időszakban folyó munka<br />
felügyelete. Az átfogó követő munkát a következő miniszteriális<br />
konferencia házigazda országa által felállított Titkárság támogatja.<br />
Minden aláíró országban van<strong>na</strong>k Nemzeti Bolog<strong>na</strong> Követő Csoportok is.<br />
66
A bolog<strong>na</strong>i folyamat magyarázatát az úgy nevezett<br />
Sorbonne Nyilatkozattal kell kezdenünk. 1988. májusában<br />
azok az európai miniszterek, akik a felsőoktatást irányították<br />
Franciaországban, Olaszországban, az Egyesült<br />
Királyságban és Németországban aláírták az európai felsőoktatási<br />
rendszer felépítésének harmonizálást célzó Sorbonne Nyilatkozatot a<br />
párizsi Sorbonne Egyetemen. Később más európai országok is aláírták a<br />
Nyilatkozatot.<br />
1999 júniusában 29 felsőoktatásért felelős európai miniszter<br />
Bolognában találkozott azért, hogy 2010-ig lefektessék az Európai<br />
Felsőoktatási Térség (EHEA) alapjait és világszerte elősegítsék az európai<br />
felsőoktatási rendszer megismerését. Miközben megerősítették a<br />
Sorbonne Nyilatkozatban megfogalmazott általános elvek támogatását,<br />
egyetértettek abban, hogy a bolog<strong>na</strong>i folyamat következő hat cselekvési<br />
irányára kell koncentrálni:<br />
Bo l o g n a i<br />
f o l y a m a t<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Bolonský proces<br />
Болоњски процес<br />
Bolog<strong>na</strong> Process<br />
Bolog<strong>na</strong>-Prozess<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
könnyen érthető és összehasonlítható fokozatok rendszerét kell<br />
elfogadni;<br />
két fő tanulmányi ciklusból álló képzési rendszert kell kialakítani<br />
(alapfokú képzés/ mesterképzés);<br />
ki kell dolgozni egy általános kreditrendszert (mint pl. az ECTS);<br />
elő kell segíteni a mobilitást az akadályok leküzdésével;<br />
elő kell segíteni a minőségbiztosításban az európai kooperációt<br />
elő kell segíteni a felsőoktatás európai dimenziójá<strong>na</strong>k kialakítását.<br />
Mivel meg voltak győződve arról, hogy az EHEA megalapítása állandó<br />
támogatást igényel, az európai miniszterek úgy döntöttek, hogy két<br />
év múlva újra találkoz<strong>na</strong>k. Időközben három kapcsolódó (Followup)<br />
konferenciát rendeztek Prágában (2001), Berlinben (2003) és<br />
Bergenben (2005). A következő konferenciát 2007 májusában rendezték<br />
Londonban.<br />
A Prágai Nyilatkozatban (2001) három további cselekvési irányt jelöltek<br />
ki:<br />
•<br />
•<br />
•<br />
Élethosszig történő tanulás;<br />
Felsőoktatási intézmények és diákok;<br />
Az EHEA támogatása.<br />
A Berlini Nyilatkozat (2003) egy további cselevési irányt jelölt ki:<br />
•<br />
A doktori tanulmányok és a szinergia az EHEA és az Európai Kutatási<br />
Térség (ERA) között.<br />
A felsőoktatás társadalmi dimenzióját a fenti irányokon átívelő vagy<br />
tranzverzális cselekvési irány<strong>na</strong>k tekintik.<br />
67
Do k t o r i<br />
t a n u l m á n y o k<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Doktorandské<br />
štúdium<br />
Докторске студије<br />
Doctoral Studies<br />
Promotionsphase<br />
A Berlini Nyilatkozatban (2003) az európai miniszterek<br />
szükségesnek tartották, hogy a felsőoktatási képzés két fő<br />
ciklusán túlmenően a doktori szintet harmadik képzési<br />
ciklusként bevegyék a bolog<strong>na</strong>i folyamatba. A doktori<br />
tanulmányok képezik a felsőoktatási tanulmányok harmadik ciklusát,<br />
amely pl. a „PhD” vagy „Dr.” jelölésű fokozatokhoz vezet. A Bergeni<br />
Nyilatkozat (2005) szerint a doktori szintű kvalifikációkat teljes mértékben<br />
összhangba kell hozni az EHEA átfogó kvalifikációs keretével a<br />
tanulmányok eredményén, kimenetelén alapuló megközelítésmód<br />
használatával. A doktori képzés központi eleme az eredeti kutatáson<br />
alapuló ismeretbővülés.<br />
A Bergeni Nyilatkozat (2005) hangsúlyozta a strukturált doktori<br />
programok iránti igényt és ezen programok áttekinthető (transzparens)<br />
felügyelete és értékelése iránti igényt, és megjegyezte, hogy a harmadik<br />
ciklus szokásos munkaterhelése a legtöbb országban megfelel 3-4<br />
év teljes időben folytatott tanulmány<strong>na</strong>k. Az európai miniszterek arra<br />
biztatatták az egyetemeket, hogy doktori programjaik támogassák<br />
az interdiszciplináris képzést és az átvihető jártasságok, képességek<br />
fejlesztését, így kielégítve egy szélesebb munkaerőpiac igényeit. Azt<br />
is leszögezték, hogy a doktori programok túlszabályozása szintén<br />
elkerülendő.<br />
A doktori fokozattal elérendő kvalifikációs szintet az európai kvalifikációs<br />
keret írja le. E keret szerint doktori fokozatot azok a hallgatók nyerhetnek<br />
el, akik<br />
• a tanulmányi terület alapos ismeretéről tettek tanúbizonyságot,<br />
és mesteri szinten sajátították el a választott területükhöz tartozó<br />
kutatási képességeket és módszereket;<br />
• tudóshoz méltó integritással látják át, tervezik, valósítják meg és<br />
adaptálják a kutatás alapvető folyamatát;<br />
• eredeti kutatásuk folytán olyan eredményt, hozzájárulást értek el<br />
jelentős munkásságukkal, amely túlmutat a meglévő szakismeretek<br />
határán. Ezek közül néhányra pedig nemzeti és nemzetközi<br />
publikációk is hivatkozza<strong>na</strong>k.<br />
• képesek új és komplex elképzelések kritikai elemzésére,<br />
kiértékelésére és szintézisére;<br />
• szakterületükkel kapcsolatban képesek kommunikálni kollégáikkal,<br />
a tágabb tudományos közösséggel és a széles társadalmi körben is;<br />
• akiktől elvárható, hogy felsőoktatási és szakmai kontextusban<br />
képesek legyenek támogatni a technológiai, társadalmi és kulturális<br />
haladás ügyét egy tudásalapú társadalomban.<br />
68
Az ECTS olyan kreditkeret, amely értékeli, méri, leírja és<br />
összehasonlítja az elvégzett tanulmányokat. A kreditpont<br />
a tanulmányi követelményeken és a velük kapcsolatos<br />
munkaterhelésen alapuló, a tanulási mennyiség<br />
kifejezésére szolgáló mérőszám. Az ECTS-ben egy teljes tanévnyi, teljes<br />
időben végzett tanulmány 60 kreditpont<strong>na</strong>k felel meg, egy félév 30-<strong>na</strong>k<br />
és egy „term” 20-<strong>na</strong>k. A Bolog<strong>na</strong>i Nyilatkozat (1999) szerint az Európai<br />
Kredit Átviteli és Gyűjtési Rendszer megfelelő eszköze a széleskörű<br />
hallgatói mobilitás elősegítésének Az ECTS-t 1989-ben kredit átviteli<br />
lehetőséget nyújtó rendszerként kezdeményezték, de mára már<br />
kreditgyűjtési rendszerré is fejlődött a kreditátviteli funkció mellett. Az<br />
ECTS egyre inkább a nemzeti kreditrendszerek elfogadott általános<br />
alapjává válik. Ezen kívül az ECTS egy érdemjegy (osztályozó) rendszert<br />
(ECTS Grading System) is magába foglal.<br />
A felsőoktatási intézmények folyamodhat<strong>na</strong>k az úgynevezett<br />
ECTS tanúsító címke megszerzéséért. Ez a tanúsító címkét azok<br />
az intézmények kapják meg, amelyek igazolni tudják a következő<br />
kritériumok teljesítését:<br />
• minden általuk hirdetett, felsőoktatási fokozatot nyújtó programban<br />
helyesen alkalmazzák az ECTS krediteket;<br />
• honlapjukon elérhetővé tesznek egy ECTS tantárgyi katalógust<br />
(ECTS információs csomag/tantárgy katalógus) az oktatás helyi<br />
nyelvén és angolul (vagy csak angolul, ha az oktatás nyelve az<br />
angol);<br />
• minden kötelező ECTS eszközt (pl. az ECTS tanulmányi<br />
szerződést, ECTS tanulmányi nyilvántartás másolatot, az elismerés<br />
bizonyítványt) megfelelően használ<strong>na</strong>k az Erasmus program<br />
mobilitása érdekében.<br />
ECTS – Eu r ó p a i<br />
Kr e d i t Át v i t e l i é s<br />
Gy ű j t é s i Re n d s z e r<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
ECTS - Európsky<br />
systém <strong>na</strong> prenos a<br />
akumuláciu kreditov<br />
ЕСПБ – европски<br />
систем преноса и<br />
акумулације бодова<br />
ECTS – European<br />
Credit Transfer and<br />
Accumulation System<br />
ECTS – Europäisches<br />
System zur<br />
Übertragung und<br />
Akkumulierung von<br />
Leistungspunkten<br />
Eddig 14 intézmény kapta meg az ECTS tanúsító címkét.<br />
Az érdemjegy rendszerek a különböző nemzeti oktatási<br />
rendszerekben gyökereznek. Jelentős mértékben<br />
különböznek egymástól és kívülről nem áttekinthetők.<br />
Ezen nemzeti rendszerekben történő értékelés érzékeny<br />
szerepet játszik a tanulási folyamatban, és eldöntheti egy diák esetében,<br />
hogy sikerrel vagy sikertelenül végez el egy modult, tantárgyat, vagy azt,<br />
hogy a vo<strong>na</strong>tkozó vizsgák egy részét vagy teljes egészét ismételnie<br />
kell-e. Az elért érdemjegy dönthet arról, hogy a hallgató folytathat, vagy<br />
nem folytathat további tanulmányokat, és azt is eldöntheti, hogy a<br />
hallgató egyáltalán felvételt nyerhet-e a felsőoktatásba.<br />
A bolog<strong>na</strong>i folyamatban az ECTS javítani próbál a helyzeten egy a<br />
nemzeti érdemjegy rendszer mellett működő minősítő rendszer<br />
bevezetésével. Ennek nem az a feladata, hogy felváltsa a nemzeti<br />
ECTS Ér d e m j e g y<br />
r e n d s z e r<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Systém klasifikácie<br />
Систем оцењивања<br />
Grading System<br />
Vergleichende<br />
Bewertung /<br />
Leistungseinordung<br />
69
endszert, hanem az, hogy a nemzeti rendszert áttekinthetővé és más<br />
rendszerekkel összehasonlíthatóvá tegye, hogy a kívülállók jobban<br />
megérthessék, és elősegítse a képzés elismerését és a diákok kreditjének<br />
és érdemjegyeinek átvitelét, szemben az USA kredit rendszerével, amely<br />
csak a kredit átvitelét támogatja.<br />
Míg az ECTS kreditpontokat csak a sikeres diákok kapják meg, addig az<br />
ECTS érdemjegyeket minden diák megkapja. E célból mindenekelőtt a<br />
diákokat két csoportra osztják: azokéra, akik a nemzeti érdemjegy alapján<br />
átmentek a vizsgán és azokéra, akik megbuktak a vizsgán. Azokat, akik<br />
átmentek, az elmúlt 3 – 5 évben ugya<strong>na</strong>zon tanulmányi területen tanuló<br />
diákok csoportjá<strong>na</strong>k (cohort) a nemzeti érdemjegy rendszer szerint<br />
elért eredményeivel összehasonlításban minősítik. Az időszak hossza<br />
a diákcsoport (cohort) méretétől függ. Öt alcsoportra osztják őket: a<br />
legjobb 10% a nemzeti érdemjegy mellett „A” minősítést, a következő<br />
25% „B” minősítést, a következő 30% „C” minősítést, a következő 25% „D”<br />
minősítést és az utolsó 10% pedig „E” minősítést kap. Más szóval a diákok<br />
nemzeti érdemjegyben kifejezett teljesítményét a múltban végzett<br />
diákok csoportjá<strong>na</strong>k, mint referencia csoport<strong>na</strong>k, a teljesítményéhez<br />
mérve minősítik.<br />
Azokat, akik megbuktak a vizsgán, sikertelenségük mértéke szerint<br />
minősítik: az „FX” minősítés azt jelzi, hogy megbuktak, de megvan an<strong>na</strong>k<br />
a valószínűsége, hogy valamivel több munkával át tud<strong>na</strong>k majd menni<br />
a vizsgán, és nem kell megismételniük a teljes tanulmányi egységet. Ez<br />
egyértelműen különbözik azok helyzetétől, akiket „F”-fel minősítettek,<br />
amely azt jelzi, hogy ezeknek a hallgatók<strong>na</strong>k jelentősek a hiányosságai és<br />
jelentős mennyiségű további munka szükséges a sikerhez, ami általában<br />
azt jelenti, hogy meg kell ismételniük a szóban forgó tanulmányi<br />
egységet. Ilyen minősítések bármely tanulmányi szakaszra, tapasztalatra<br />
vagy teljes tanulmányi programokra adhatók.<br />
ECTS i n f o r m á c i ó s<br />
c s o m a g / t a n t á r g y<br />
k a t a l ó g u s<br />
.sk<br />
Informačný balík/<br />
Katalóg predmetov<br />
Az ECTS információs csomag/tantárgy katalógus a<br />
legfontosabb ECTS dokumentum. Mind a diákok, mind a<br />
felsőoktatásban dolgozók számára könnyen érthetővé és<br />
összehasonlíthatóvá kell tennie a tanulmányi programokat,<br />
és meg kell adnia számukra a lényeges intézményi, tanulmányi és<br />
gyakorlati információkat.<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Информациони<br />
пакет / каталог<br />
предмета<br />
Information Packagе /<br />
Course Catalogue<br />
Informationspaket /<br />
Veranstaltungskatalog<br />
Az információs csomag/tantárgy katalógus nemcsak felsorolja és leírja<br />
a tanulmányi programokat és tanegységeiket, ill. moduljaikat, hanem<br />
minden olyan információt is megad, amely alapján a hallgató eldöntheti<br />
tanuljon-e egy bizonyos intézménynél, részt vegyen-e egy bizonyos<br />
tanulmányi programban, vagy felvegyen-e egy bizonyos modult.<br />
Az intézmény információs csomagját/tantárgy katalógusát a helyi<br />
oktatási nyelven és angolul kell közzétenni (vagy csak angolul, ha az<br />
oktatás nyelve angol) az interneten és/vagy nyomtatott formában egy<br />
vagy több füzetben.<br />
70
Az ECTS információs csomag/tantárgy katalógus<strong>na</strong>k a következő<br />
tételeket kell tartalmaznia:<br />
1. rész: Intézményi információ (az intézmény neve és címe, az oktatási<br />
<strong>na</strong>ptár, felvételi/regisztrációs eljárások, stb.)<br />
2. rész: Információ a fokozatot adó programokról (általános leírás és az<br />
egyes tanegységek leírása)<br />
3. rész: Általános információk a hallgatók számára (megélhetési<br />
költségek, szálláslehetőségek, biztosítás, stb.)<br />
Az ECTS tanulmányi nyilvántartás másolat arra szolgál,<br />
hogy dokumentálja a hallgató egy bizonyos időszakra<br />
vo<strong>na</strong>tkozó teljesítményét a felvett tanegységek vagy<br />
modulok, a megszerzett kreditek, a helyi rendszerben<br />
kapott érdemjegyek és lehetőleg az ECTS érdemjegyek felsorolásával.<br />
Mind az elvégzett munka mennyiségét, mind az elért eredmény<br />
minőségét tükrözi.<br />
Az ECTS tanulmányi nyilvántartás másolatot a mobil hallgatók esetében<br />
használják két különálló alkalomkor. Először az anyaintézet állítja ki és<br />
küldi el a fogadó intézetnek minden odalátogató diákról elutazása előtt,<br />
hogy tájékoztatást adjon a már elvégzett tanulmányi egységekről/<br />
modulokról és az elért eredményekről. Másodszor a vendéglátó<br />
intézetnek kell kiállítania és elküldeni az anyaintézetnek minden<br />
fogadott diákról az ott töltött tanulmányi szakasz végén. A tanulmányi<br />
nyilvántartás másolat szabványos formátumot nyújt a diák által elvégzett<br />
minden tanulmányi tevékenység rögzítésére. Ez a dokumentum lényegi<br />
eszköze a tanulmány felsőoktatási elismerésének.<br />
ECTS Ta n u l m á n y i<br />
n y i l v á n t a r t á s<br />
m á s o l a t<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Výpis výsledkov<br />
Препис оцена<br />
Transcript of Records<br />
Abschrift der<br />
Studiendaten<br />
Az ECTS tanulmányi szerződést mobil hallgatók számára<br />
dolgozták ki, akik egy másik ország egyetemén folytat<strong>na</strong>k<br />
tanulmányokat korlátozott ideig, mint pl. az Erasmus<br />
program keretében.<br />
A tanulmányi szerződés azon tanegységek vagy modulok listáját<br />
tartalmazza, amelyek felvételét a hallgató tervezi. Minden tanegységhez/<br />
modulhoz megadják a kódszámát és az ECTS kreditjét. A tanulmányi<br />
szerződést alá kell írnia a diák<strong>na</strong>k, a küldő intézmény erre felhatalmazott<br />
munkatársá<strong>na</strong>k, valamint a fogadó intézmény hasonló jogkörrel<br />
rendelkező munkatársá<strong>na</strong>k, aki ezzel garantálja, hogy az érkező diák<br />
tanulhatja a tervezett tanegységeket/ modulokat.<br />
ECTS Ta n u l m á n y i<br />
s z e r z ő d é s<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Zmluva o štúdiu<br />
Уговор о учењу<br />
Learning Agreement<br />
Lernvereinbarung<br />
A tanulmányi szerződés garantálja azt, hogy a diák a sikerrel teljesített<br />
tanegységek kreditjét átvihesse az anyaintézetébe. Az anyaegyetem<br />
erre illetékes testülete vagy hatósága végzi a tanulmány elismerését<br />
a diák hazatértekor. A diák<strong>na</strong>k nem kell az elismertetéshez az egyes<br />
professzorokkal tárgyalnia. A tanulmányi szerződés a tanulmányi<br />
nyilvántartás másolattal együtt arra szolgál, hogy garantálja a teljes<br />
elismerést.<br />
71
Él e t h o s s z i g t a r t ó<br />
t a n u l á s<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Celoživotné<br />
vzdelávanie – CŽV<br />
Учење током<br />
читавог живота<br />
Lifelong Learning<br />
- LLL<br />
Lebensbegleitendes<br />
Lernen<br />
Ebben a szójegyzékben az Európai Bizottság élethosszig<br />
tartó tanulásra vo<strong>na</strong>tkozó definícióját vettük át. E szerint<br />
az élethosszig tartó tanulás „minden céltudatos tanulási<br />
tevékenység, amely folyamatosan zajlik azzal a céllal, hogy<br />
fejlessze a tudást, a jártasságokat és a kompetenciát.” Az élethosszig<br />
tartó tanulás arról szól, hogy „értékeljük a tanulás minden formáját: a<br />
formális tanulást, mint például az egyetemi fokozat megszerzésére<br />
irányuló tanulást; a nem-formális tanulást, mint például a munkahelyen<br />
megszerzett szakmai jártasságot; és az informális tanulást, mint például<br />
a generációk közötti tapasztalatátadást, vagy a barátok társaságában<br />
folyó hangszerjátszás elsajátítást.”<br />
A Prágai Nyilatkozatban (2001) az európai miniszterek kijelentik, hogy az<br />
élethosszig tartó tanulás „az Európai Felsőoktatási Térség (EHEA) lényegi<br />
eleme”. Az élethosszig tartó tanulási stratégiákat döntőnek tekintették a<br />
tudás alapú társadalom és gazdaság szempontjából. Ezért a miniszterek<br />
az élethosszig tartó tanulást a bolog<strong>na</strong>i folyamat cselekvési irányai közé<br />
emelték új elemként.<br />
A Berlini Nyilatkozat (2001) megfogalmazza azt az igényt, hogy<br />
a felsőoktatási intézményeknek lehetőségeket kell biztosítani<br />
az élethosszig tartó tanuláshoz felsőoktatási szinten. Ezeknek a<br />
lehetőségeknek magukba kell foglalniuk korábbi tanulás elismerését<br />
és a rugalmas tanulási pályák, lehetőségek és technikák széles körét.<br />
Az ECTS kreditek megfelelő használatát is lehetővé kell tenni. A Bergeni<br />
Nyilatkozat (2005) kijelenti, hogy az EHEA átfogó kvalifikációs kerete és<br />
az élethosszig tartó tanuláshoz javasolt EU kvalifikációs keret (közoktatás<br />
valamint szakmai oktatás és képzés) közti egymást kiegészítő kapcsolati<br />
rendszert fejleszteni kell.<br />
El i s m e r é s<br />
.sk Uznávanie<br />
.rs Признавањe<br />
.uk Recognition<br />
.de Anerkennung<br />
Az elismerés „egy oktatási képesítés értékének formális<br />
visszaigazolása egy arra illetékes hatóság által további<br />
tanulmányi és/vagy munka (alkalmazási) tevékenységek<br />
folytathatósága érdekében.” Az illetékes hatóság „olyan<br />
testület, amelynek felhatalmazása van arra, hogy a külföldi képesítések<br />
elismerése tekintetében jogerős döntést hozzon.”<br />
A „más országban végzett tanulmányok, és az ott szerzett<br />
bizonyítványok, diplomák és fokozatok elismerése a felsőoktatási<br />
mobilitás elősegítésének fontos lépése.” A Prágai Nyilatkozatban (2001)<br />
az európai miniszterek felkérik az olyan már működő szervezeteket<br />
és hálózatokat, mint az ENIC hálózat/NARIC hálózat, hogy „segítsék<br />
elő intézményi, nemzeti és európai szinten az egyszerű, hatékony és<br />
tisztességes elismerést” a Lisszaboni Elismerési Egyezmény alapján.<br />
A Londoni Nyilatkozat szerint a felsőoktatási képesítések, a<br />
résztanulmányok és az előzetesen megszerzett tudás – ideértve a nem<br />
72
formális és informális tanulást – méltányos elismerése az EFT sarkalatos<br />
alkotóeleme, a térségen belül és globális vo<strong>na</strong>tkozásokban egyaránt.<br />
A könnyen áttekinthető és összehasonlítható diplomák, valamint az<br />
oktatási rendszerekről és a képesítési keretrendszerekről hozzáférhető<br />
információk elengedhetetlen feltételei az állampolgárok mobilitásá<strong>na</strong>k<br />
és az EFT vonzereje és versenyképessége biztosításá<strong>na</strong>k. A miniszterek<br />
biztatják a többi tagországot, hogy kiemelt sürgősséggel ratifikálják a<br />
Lisszaboni Elismerési Egyezményt (LRC).<br />
NEMZETI INFORMÁCIÓS KÖZPONTOK EURÓPAI<br />
HÁLÓZATA / NEMZETI FELSŐOKTATÁSI ELISMERÉSI<br />
INFORMÁCIÓS KÖZPONTOK HÁLÓZATA<br />
ENIC-NARIC<br />
h á l ó z a t<br />
Az ENIC hálózat (Információs Központok Európai Hálózata) nemzeti<br />
információs központokból áll. Ezen központok feladata információ és<br />
tanácsadás az alábbi témákban:<br />
• külföldi diplomák vagy más akadémiai, szakmai végzettségek<br />
elismerése;<br />
• az egyén saját országá<strong>na</strong>k és más európai országok oktatási<br />
rendszerei;<br />
• külföldi tanulmányi lehetőségek, diákhitelek, ösztöndíjak,<br />
mobilitáshoz és egyenértékűséghez kapcsolódó gyakorlati<br />
kérdések.<br />
A NARIC (Nemzeti Akadémiai Elismerési Információs Központ)<br />
hálózatot 1984-ben hozták létre. A hálózat célja diplomák és az Unió<br />
tagállamaiban, a Gazdasági Térség, valamint Közép- és Kelet-Európában<br />
tanulással eltöltött időszakok akadémiai elismerésének javítása.<br />
Az ENIC-NARIC hálózat magyarországi képviselője a Magyar Ekvivalencia és<br />
Információs Központ.<br />
A Magyar Ekvivalencia és Információs Központ feladatai:<br />
Bizonyítványok és oklevelek elismerése:<br />
• alapfokú végzettséget tanúsító okiratok elismerése<br />
• középfokú végzettséget tanúsító okiratok (érettségi bizonyítványok)<br />
elismerése<br />
• szakképesítést tanúsító bizonyítványok elismerése<br />
• felsőfokú végzettséget tanúsító okiratok végzettségi szintjének és / vagy<br />
szakképzettségének elismerése<br />
• posztgraduális végzettséget tanúsító okiratok elismerése<br />
Információnyújtás:<br />
• tájékoztatás a külföldi oktatási rendszerekről és felsőoktatási<br />
intézményekről, továbbá a szakképesítést, az alap- és középfokú<br />
végzettséget tanúsító bizonyítványok, valamint a felsőfokú végzettséget<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Sieť ENIC/NARIC<br />
Мрежe ENIC / NARIC<br />
ENIC Network / NARIC<br />
Network<br />
ENIC Network / NARIC<br />
Network<br />
73
•<br />
és szakképzettséget tanúsító oklevelek megszerzésének feltételeiről<br />
hatóságok, szakmai szervezetek és magánszemélyek számára a<br />
rendelkezésre álló adatok alapján<br />
tájékoztatás nyújtása a magyar oktatási rendszerről, a magyar<br />
bizonyítványok és oklevelek megszerzésének feltételeiről külföldi<br />
hatóságok, szakmai szervezetek számára.<br />
ENQA – a z Eu r ó p a i<br />
Fe l s ő o k t a t á s i<br />
Mi n ő s é g b i z t o s í t á s i<br />
Sz ö ve t s é g<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Európska asociácia <strong>na</strong><br />
zabezpečenie kvality<br />
vo vysokoškolskom<br />
vzdelávaní<br />
Европска<br />
асоцијација за<br />
обезбеђење<br />
квалитета у високом<br />
образовању<br />
European Association<br />
for Quality Assurance<br />
in Higher Education<br />
– ENQA<br />
European Association<br />
for Quality Assurance<br />
in Higher Education<br />
– ENQA<br />
Az Európai Felsőoktatási Minőségbiztosítási Hálózatot<br />
(ENQUA) 2000-ben alapították azzal a céllal, hogy<br />
elősegítsék az európai együttműködést a<br />
minőségbiztosítás területén. 2004 novemberében az<br />
ENQA közgyűlése a Hálózatot az Európai Felsőoktatási Minőségbiztosítási<br />
Szövetséggé alakította.<br />
„A szövetség ötlete az Európai Felsőoktatási Minőségértékelő Kísérleti<br />
Projektből (1994-95) ered, amely a minőségbiztosítás területén történő<br />
tapasztalatcsere és fejlesztés értékességét bizonyította. Ezt követően<br />
az ötlet új lendületet kapott az EK Tanácsá<strong>na</strong>k (EC) a felsőoktatási<br />
minőségbiztosításban való együttműködést célzó ajánlása (98/561/EC,<br />
1998. szeptember 24) és az 1999-es Bolog<strong>na</strong>i Nyilatkozat folytán.”<br />
A bolog<strong>na</strong>i folyamat fontos szerepelőjeként az ENQA a Bergeni<br />
Konferenciára (2005) készített jelentésében minőségbiztosítási<br />
szabványokat és irányvo<strong>na</strong>lakat javasolt. Az európai miniszterek<br />
Bergenben elfogadták ezeket, és kifejezték, hogy előremenetelt vár<strong>na</strong>k<br />
megvalósításukban. Az ENQA a Bolog<strong>na</strong> Követő Csoport (BFUG)<br />
konzultatív tagja.<br />
ESU - a z Eu r ó p a i<br />
Di á k o k Unióia<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Európska únia<br />
študentov<br />
Европска<br />
студентка унија<br />
ESU – European<br />
Students’ Union<br />
ESU – European<br />
Students’ Union<br />
Az Európai Diákok Unióia (ESU) 38 ország 49 nemzeti<br />
diákegyesületének ernyőszervezete. A nemzeti<br />
diákegyesületek nyitva áll<strong>na</strong>k az adott ország diákjai<br />
számára függetlenül azok politikai meggyőződésétől,<br />
vallásától, etnikai vagy kulturális hovatartozásától, szexuális<br />
orientációjától vagy társadalmi helyzetétől. Ezeket az egyesületeket<br />
diákok működtetik és ellenőrzik, akik demokratikus választásokat<br />
tarta<strong>na</strong>k és demokratikus szabályok szerint irányítják az egyesületeket. A<br />
nemzeti egyesületek a döntéshozatalban autonómok és függetlenek. Az<br />
ESU célja, hogy „ európai szinten képviseljék és támogassák a diákok<br />
oktatási, társadalmi, gazdasági és kulturális érdekeit az illetékes testületek<br />
74
előtt, különös tekintettel az Európai Unióra, az Európa Tanácsra és az<br />
UNESCO-ra. Tagságán keresztül az ESU 10 millió diákot képvisel<br />
Európában.” Az ESU konzultatív tagja a Bolog<strong>na</strong> Követő Csoport<strong>na</strong>k és az<br />
Igazgatótanács<strong>na</strong>k, amely felügyeli a Követő Csoport ülései közötti<br />
időszakban a munkát. A Bergeni Konferenciára (2005) az ESIB „Bolog<strong>na</strong> a<br />
diákok szemével” címmel jelentést készített. Az ESU a minőségbiztosítás<br />
területén együttműködik a az ENQA-val, az EUA-val és az EURASHE-val.<br />
Az Európai Egyetemi Szövetség (EUA), amely egyaránt<br />
képviseli az európai egyetemeket és a nemzeti rektori<br />
konferenciákat, az európai felsőoktatási közösség fontos<br />
orgánuma. Az EUA küldetése az, hogy „egy koherens<br />
európai felsőoktatási és kutatási rendszer kifejlesztését támogassa.” Célja,<br />
hogy „ezt tagjai<strong>na</strong>k, mint autonóm intézményeknek nyújtott aktív<br />
támogatás és iránymutatás révén érje el, oktatásuk, a bennük folyó<br />
tanulás és kutatás, valamint társadalmi hozzájárulásuk minőségének<br />
emelésével.”<br />
Az EUA konzultatív tagja a Bolog<strong>na</strong> Követő Csoport<strong>na</strong>k (BFUG) és az<br />
Igazgatótanács<strong>na</strong>k, amely felügyeli a BFUG ülései közötti időszakban a<br />
munkát. Elkészítette a Trendek III és a Trendek IV című jelentéseket (Trend<br />
jelentéseket) a bolog<strong>na</strong>i folyamat céljai felé történő előmenetelről. Az<br />
EUA a minőségbiztosítás területén együttműködik az ENQA-val, az ESIBbel<br />
és az EURASHE-vel.<br />
EUA - a z Eu r ó p a i<br />
Eg ye t e m i<br />
Sz ö ve t s é g<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Európska asociácia<br />
univerzít<br />
Европска<br />
асоцијација<br />
универзитета<br />
EUA – European<br />
University Association<br />
EUA – European<br />
University Association<br />
Az Európai Felsőoktatási Intézmények Szövetségét<br />
(EURASHE) 1990-ben alapították.<br />
Az EURASHE tagjai az egyetemek, főiskolák, műszaki<br />
főiskolák valamint különálló intézmények nemzeti és szakmai<br />
szövetségei.<br />
Az EURASHE konzultatív tagja a Bolog<strong>na</strong> Követő Csoport<strong>na</strong>k (BFUG) és<br />
az Igazgatótanács<strong>na</strong>k, amely felügyeli a BFUG ülései közötti időszakban<br />
a munkát. Az EURASHE a minőségbiztosítás területén együttműködik az<br />
ENQA-val, az ESIB-bel és az EUA-val.<br />
EURASHE –<br />
a z Eu r ó p a i<br />
Fe l s ő o k t a t á s i<br />
In t é z m é nye k<br />
Sz ö ve t s é g e<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Európska asociácia<br />
vysokých škôl<br />
Европска асоцијација<br />
институција у високом<br />
образовању<br />
EURASHE – European<br />
Association of Institutions<br />
in Higher Education<br />
EURASHE – European<br />
Association of Institutions<br />
in Higher Education<br />
75
Eu r ó p a i dimenzió<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Европска димензија<br />
Европска димензија<br />
European Dimension<br />
Europäische<br />
Dimension<br />
A Bolog<strong>na</strong>i Nyilatkozat (1999) megfogalmazza, hogy a<br />
felsőoktatásban az európai dimenzió elsődleges<br />
fontosságú szempont, „különös tekintettel a tantervek<br />
fejlesztésére, az intézmények közötti kooperációra, a<br />
mobilitást elősegítő formákra és a tanulmányok, képzés és kutatás<br />
integrált programjaira.” Számos horizontális kérdés érinti az európai<br />
dimenzió fent említett szempontjait. Ezekhez a horizontális<br />
szempontokhoz tartoz<strong>na</strong>k a szakmai képzés és a közoktatás közötti<br />
egyensúly, a minőségre helyezett erős hangsúly, az informatika<br />
használata, az intézményi szintű stratégiai irányítás iránti igény és a<br />
fi<strong>na</strong>nszírozás kérdése.<br />
A felsőoktatás és a végzettek foglalkoztathatósága fontos európai<br />
dimenziójá<strong>na</strong>k további erősítése érdekében olyan modulokat,<br />
tanegységeket és tanterveket fejlesztenek minden szinten, amelyeknek<br />
európai „tartalmuk”, orientációjuk és szervezésmódjuk van. Ezeket<br />
a különböző országok intézményei partneri együttműködésben<br />
hirdethetik meg, és elvégzésük egy elismert közös fokozathoz vezet.<br />
Eu r ó p a i<br />
Fe l s ő o k t a t á s i<br />
Té r s é g (EFT)<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
Európsky<br />
vysokoškolský<br />
priestor - EVŠP<br />
Европски<br />
простор високог<br />
образовања<br />
European Higher<br />
Education Area –<br />
EHEA<br />
Az Európai Felsőoktatási Térség (EFT) megalakítása a<br />
bolog<strong>na</strong>i folyamat átfogó célja. A Prágai Konferencián<br />
(2001) az európai miniszterek „egyetértettek abban, hogy<br />
fontos az európai felsőoktatást vonzóvá tenni az európai<br />
és a világ más részeiről érkező diákok számára. Az európai felsőoktatási<br />
fokozatokat úgy lehet világszerte olvashatóvá, értelmezhetővé és<br />
összehasonlíthatóvá tenni, hogy közös kvalifikációs keretet kell<br />
kialakítani, következetes minőségbiztosítási és akkreditációs/ tanúsító<br />
mechanizmusokat kell kidolgozni, és fokozni kell a tájékoztatási<br />
tevékenységeket. A miniszterek külön hangsúlyozták, hogy a felsőoktatás<br />
és a kutatás döntő tényezője Európa nemzetközi vonzerejének és<br />
versenyképességének, és an<strong>na</strong>k is kell maradnia.”<br />
.de<br />
Europäischer<br />
Hochschulraum – EHR<br />
A londoni kommünikében, a miniszterek azt nyilatkozták, hogy a<br />
gazdag és sokszínű európai kulturális örökségre építve kialakíta<strong>na</strong>k<br />
egy, az intézményes autonómián, a tudományos szabadságon,<br />
az esélyegyenlőségen és a demokratikus elveken nyugvó Európai<br />
Felsőoktatási Térséget, amely segíteni fogja a mobilitást, növeli<br />
a foglalkoztathatóságot, valamint erősíti Európa vonzerejét és<br />
versenyképességét.<br />
76
A Prágai Nyilatkozatban (2001) az európai miniszterek<br />
hangsúlyozták an<strong>na</strong>k fontosságát, hogy az európai<br />
felsőoktatást vonzóbbá tegyék az európai és a világ többi<br />
részéről érkező diákok számára. Ezért „Az Európai<br />
Felsőoktatási Térség (EHEA) vonzerejének növelése” címen<br />
megalakították a kilencedik bolog<strong>na</strong>i cselekvési irányt.<br />
A miniszterek egyetértettek abban, hogy „az európai felsőoktatási<br />
fokozatokat úgy lehet világszerte olvashatóvá, értelmezhetővé és<br />
összehasonlíthatóvá tenni, hogy közös kvalifikációs keretet kell<br />
kialakítani, következetes minőségbiztosítási és akkreditálási/ tanúsító<br />
mechanizmusokat kell kidolgozni, és fokozni kell a tájékoztatási<br />
tevékenységeket.” A miniszterek külön hangsúlyozták, hogy „a<br />
felsőoktatás és a kutatás döntő tényezője kell, hogy legyen Európa<br />
nemzetközi vonzerejének és versenyképességének.” A Bergeni<br />
Nyilatkozatban (2005) az európai miniszterek hangsúlyozták azt az<br />
igényt is, hogy az Európai Felsőoktatási Térség (EHEA) és az Európai<br />
Kutatási Térség (ERA) közötti szinergikus hatásokat fokozni kell.<br />
Eu r ó p a i<br />
Fe l s ő o k t a t á s i<br />
Té r s é g (EHEA)<br />
t á m o g a t á s a<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Propagácia<br />
Európskeho<br />
vysokoškolského<br />
priestoru (EVŠP)<br />
Промовисање<br />
Европског простора<br />
високог образовања<br />
Promoting the<br />
European Higher<br />
Education Area – EHEA<br />
Förderung des<br />
Europäischen<br />
Hochschulraums – EHR<br />
Az Európai Kutatási Térség (EKT) koncepcióját először az<br />
Európai Bizottság vezette be. Az volt a cél, hogy az áruk és<br />
szolgáltatások „közös piacá<strong>na</strong>k” megfelelő kutatási és<br />
innovációs keretet építsenek. Ezt a közös piaci keretet EKT<strong>na</strong>k<br />
nevezték, és úgy igyekezetek átcsoportosítani minden közösségi<br />
támogatást, hogy jobban koordinálhassák a kutatási tevékenységeket,<br />
és egybevágóbbá tegyék a kutatási és innovációs politikai elképzeléseket<br />
nemzeti és Európai Uniós szinten. Az EKT megalakításá<strong>na</strong>k támogatására<br />
létrehozták az Európai Kutatási Tanácsot (ERC).<br />
A Berlini Nyilatkozat (2003) leszögezte, hogy a kialakulóban lévő<br />
Európai Felsőoktatási Térség (EHEA) hasznára vál<strong>na</strong>k majd az EKTval<br />
való együttműködés szinergikus hatásai. Az európai miniszterek<br />
megegyeztek abban, hogy támogatni kell az EFT és az EKT közötti szoros<br />
kapcsolatokat. A kutatást a felsőoktatás szerves részének tekintették<br />
szerte Európában. Ezért az európai miniszterek úgy döntöttek, hogy<br />
a felsőoktatás két fő képzési ciklusán túl a doktori tanulmányokat is<br />
beveszik harmadik ciklusként a bolog<strong>na</strong>i folyamatba.<br />
Eu r ó p a i Ku t a t á s i<br />
Té r s é g (EKT)<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Európsky výskumný<br />
priestor – EVP<br />
Европски<br />
простор науке и<br />
истраживања<br />
European Research<br />
Area – ERA<br />
Europäischer<br />
Forschungsraum – EFR<br />
77
Fo g l a l k o z t a t h a t ó s á g<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Zamest<strong>na</strong>teľnosť<br />
Могућност<br />
запошљавања<br />
Employability<br />
Beschäftigungsfähigkeit<br />
A foglalkoztathatóság olyan elért eredmények –<br />
képességek, hozzáértés és személyes tulajdonságok –<br />
halmaza, amely valószínűsíti, hogy a végzett hallgató<br />
álláshoz jut és sikeres lesz választott foglalkozásában, a<br />
saját, a munkaerő, a közösség és gazdaság hasznára.<br />
A foglalkoztathatóságot azonban nem szabad összetéveszteni a szűk<br />
értelemben vett szakmai orientációval (vagyis azzal, hogy valaki készen<br />
áll egy bizonyos szakma gyakorlására). Célja nem lehet csupán a<br />
munkaerőpiac rövid távú érdekeire való reagálás. A foglalkoztathatóság<br />
és a felsőoktatási tanulmányok követelményei közötti kapcsolatot<br />
a<strong>na</strong>litikus gondolkodással, hozzáértő érveléssel, az információk és érvek<br />
strukturálásá<strong>na</strong>k képességével, és a társadalmi kontextus alakításá<strong>na</strong>k a<br />
képességével lehet hatékonyan megvalósítani. Ezen kívül logikus lépés<br />
a (köz- és magánszférából) a munkaadók, szakszervezetek és szakmai<br />
egyesületek szoros bevonása a tantervek fejlesztésébe. Ez biztosítja<br />
majd azt, hogy a hallgatók olyan sajátos kompetenciákra tegyenek szert,<br />
amelyeket az egyes szakmák megkövetelnek.<br />
Fo r m á l i s,<br />
n e m f o r m á l i s é s<br />
informális<br />
t a n u l á s<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Formálne, neformálne<br />
a informálne<br />
vzdelávanie<br />
Формално,<br />
ванинституционално<br />
и имплицитно учење<br />
Formal, non-formal<br />
and informal learning<br />
Formales, nichtformales<br />
und<br />
informelles Lernen<br />
Ebben a szójegyzékben az Európai Bizottság definícióját<br />
vettük át, amely három tanulási típust határoz meg:<br />
Formális tanulás: Olyan tanulási forma, amelyet oktatási<br />
vagy képzési intézmény nyújt. Strukturált (a tanulmányi célok, a<br />
tanulmányi idő vagy tanulmányi támogatás tekintetétben) és valamilyen<br />
bizonyítvány megszerzéséhez vezet. A formális tanulás a tanuló<br />
szemszögéből nézve szándékvezérelt.<br />
Nem-formális tanulás: Olyan tanulási forma, amelyet oktatási vagy<br />
képzési intézmény nyújt, és tipikus esetben nem vezet valamilyen<br />
bizonyítvány megszerzéséhez. Azonban strukturált (a tanulmányi célok,<br />
a tanulmányi idő vagy tanulmányi támogatás tekintetétben). A nemformális<br />
tanulás a tanuló szemszögéből nézve szándékvezérelt.<br />
Informális tanulás: Olyan tanulási forma, amely a munkával,<br />
családdal vagy szabadidővel kapcsolatos <strong>na</strong>pi élettevékenységből<br />
fakad. Nem strukturált (a tanulmányi célok, a tanulmányi idő vagy<br />
tanulmányi támogatás tekintetétben), és tipikusan nem vezet<br />
valamilyen bizonyítvány megszerzéséhez. Az informális tanulás lehet<br />
szándékvezérelt, de a legtöbb esetben nem az (esetleges/véletlenszerű).<br />
A Bergeni Nyilatkozat (2005) azt javasolja, hogy „ahol lehetséges,<br />
a nem-formális és az informális tanulás elismerését a felsőoktatási<br />
programokhoz való hozzáférés érdekében vagy azok elemeként” javítani<br />
kell.<br />
78
Ld. Kreditpontok átvitele és gyűjtése<br />
Gy ű j t é s<br />
.uk<br />
Accumulation<br />
A Berlini Konferencián (2003) az európai miniszterek<br />
megállapodtak egy helyzetértékelési gyakorlat<br />
lebonyolításában, an<strong>na</strong>k érdekében, hogy<br />
megállapíthassák milyen mértékű haladás történt az<br />
Európai Felsőoktatási Térségben (EHEA) bizonyos reformok<br />
megvalósításában. 2004. márc. 3-án Dublinban a Bolog<strong>na</strong> Követő<br />
Csoport (BFUG) megállapodott egy leltárkészítő csoport felállításáról,<br />
amely majd elvégzi ezt a feladatot. Jelenleg három prioritási területen<br />
folyik a leltárkészítés: a felsőoktatási fokozatok rendszere, a<br />
minőségbiztosítás és a fokozatok és tanulmányi szakaszok elismerése<br />
területén.<br />
He l y z e t é r t é ke l é s<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Rekapitulácia<br />
Процењивање<br />
нивоа спроведених<br />
реформи<br />
Stocktaking<br />
Bilanz (Stocktaking<br />
report<br />
Az átfogó „Európai Felsőoktatási Térségi képesítési keret”<br />
három tanulmányi ciklust foglal magába (ideértve nemzeti<br />
viszonylatban a közbenső képesítési lehetőségeket is),<br />
valamint az egyes ciklusokhoz vagy szintekhez tartozó<br />
általános leíró jellemzőket. Ezek a kvalifikációs jellemzők a tanulmányi<br />
követelményeken, kompetenciákon és a diákok munkaterhelésén<br />
alapul<strong>na</strong>k. Ezenkívül a keret az első és a második ciklusra vo<strong>na</strong>tkozó<br />
kredit tartományokat is magába foglalja. A képesítési keret egyedi céljait<br />
a bolog<strong>na</strong>i folyamat célkitűzéseiből származtatja. Ezen célok közül a<br />
leginkább idetartozók az átláthatóság, az elismerés és a mobilitás.<br />
Ké p e s í t é s i ke r e t<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Kvalifikačný rámec<br />
Оквир<br />
квалификација<br />
Qualifications<br />
Framework<br />
Qualifikationsrahmen<br />
A képesítési keretben leszögezik, hogy a képesítések szabályozása<br />
ahhoz az oktatási rendszerhez kapcsolódik, amelyikben kibocsátják a<br />
kvalifikációt: „Az EHEA keret nem szabályozó eszköz. Referenciapontként<br />
szolgál a nemzeti hatóságok (és más ügynökségek, intézmények és<br />
egyének) segítségére abban, hogy megállapítsák, hogy képesítések<br />
hogyan hasonlíthatók össze más képesítésekkel az EHEA-n belül. A<br />
nemzeti keretek olyan kialakítása és formális rögzítése, amely figyelembe<br />
veszi az átfogó európai keretet, <strong>na</strong>gymértékben segíteni fogja az<br />
áttekinthetőséget, az elismerést és a mobilitást a jövőben.”<br />
A keretet a Bergeni Konferencia (2005) fogadta el, ahol az európai<br />
miniszterek elkötelezték magukat az iránt, hogy 2010-ig olyan nemzeti<br />
képesítési kereteket dolgozza<strong>na</strong>k ki, amely kompatibilis az EHEA<br />
átfogó kvalifikációs keretével, és az ezzel kapcsolatos munkát 2007-ig<br />
megkezdik.<br />
79
Ezen kívül az EU Bizottság is javasolt egy EU képesítési keretet. A 2005.<br />
második félévében az Európai Képesítési Keretről (EQF) folyó nyilvános<br />
konzultációs folyamat során a Bizottság mintegy 120 választ kapott 31<br />
európai országból, melyek sok esetben a válaszadók által szervezett<br />
kiterjedt nemzeti és európai léptékű konzultációs folyamatokat<br />
tükröztek. Az eredményeket a 2006. febr. 27-28-án tartott budapesti<br />
konferencián vitatták meg, amelyet az Európai Bizottság és a magyar<br />
Oktatási Minisztérium szervezett.<br />
Az EQF-et konstruktív kezdeményezésnek tekintik, amelynek jelentősen<br />
hozzá kell járulnia a képesítések európai szintű áttekinthetőséghez,<br />
átvihetőségéhez és elismeréséhez. Ösztönözni fogja az élethosszig tartó<br />
tanulás támogatását célzó nemzeti és ágazati reformokat is.<br />
Ké p z é s i c i k l u s o k<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Stupne<br />
Циклуси студија,<br />
степени студија<br />
Cycles<br />
Gestufte<br />
Studienstruktur<br />
A Bolog<strong>na</strong>i Nyilatkozat (1999) a lényegileg két fő<br />
tanulmányi cikluson - az alapképzésen és a<br />
mesterképzésen - alapuló rendszer bevezetését tekinti<br />
központi céljá<strong>na</strong>k.<br />
A nyilatkozat kiköti, hogy a második képzési ciklusba akkor lehet<br />
belépni, ha a hallgató sikeresen teljesítette az első tanulmányi ciklust,<br />
amely minimum három évig kell, hogy tartson. Az első képzési ciklus<br />
után adományozott fokozat<strong>na</strong>k olyan megfelelő szintű kvalifikációt<br />
kell képviselnie, amely összhangban van az európai munkaerőpiac<br />
igényeivel.<br />
A második ciklus<strong>na</strong>k mester és/vagy doktori fokozathoz kell vezetnie,<br />
ahogy az sok európai országban szokásos. Az első képzési ciklus a<br />
Bachelor fokozat megszerzésével zárul.<br />
A Berlini Nyilatkozatban (2003) az európai miniszterek szükségesnek<br />
tartották, hogy a doktori tanulmányokat harmadik képzési ciklusként<br />
befoglalják a bolog<strong>na</strong>i folyamatba. Felhívták a figyelmet a doktori és<br />
posztdoktorális szinteken elérendő <strong>na</strong>gyobb mobilitás szükségességére,<br />
és az érintett intézményeket arra bátorították, hogy fokozzák az egymás<br />
közti kooperációt a doktori tanulmányok és a fiatal kutatók képzése<br />
terén.<br />
A Bergeni Nyilatkozat (2005) elfogadta az Európai Felsőoktatási<br />
Térségen (EHEA) átívelő kvalifikációs keretet. Ez a keret magába foglalja<br />
a fent említett három képzési ciklust, minden egyes képzési ciklusra a<br />
tanulmányi követelmények és kompetenciák általános leírását, valamint<br />
az első és a második ciklusra vo<strong>na</strong>tkozó kredit tartományokat. Az<br />
európai miniszterek elkötelezték magukat arra, hogy 2010-ig az EHEA<br />
átfogó kvalifikációs keretével kompatibilis nemzeti kvalifikációs kereteket<br />
dolgoz<strong>na</strong>k ki, és az ezzel kapcsolatos munkát 2007-ig megkezdik.<br />
80
A képzési követelmények a tanulmányi követelmények<br />
rövid, a képzési témától független, általános leírása. Világos<br />
referencia pontokat biztosíta<strong>na</strong>k, amelyek a képesítés fő<br />
követelményeit jellemzik, gyakran a nemzeti képzési<br />
szintekre való hivatkozással. A Bergeni Nyilatkozat (2005) leszögezi, hogy<br />
elfogadták az Európai Felsőoktatási Térséget átfogó minősítési keretet,<br />
amelynek részét képezik a képzési követelmények. A minősítési keret a<br />
bolog<strong>na</strong>i folyamat céljaira az úgy nevezett „Dublini kvalifikációs<br />
jellemzőket” használja, amelyeket a Közös Minőségi Kezdeményezés<br />
(Joint Quality Initiative) fejlesztett ki. Ezek az általános jellemzők a<br />
következő hallgatói kompetenciákra vo<strong>na</strong>tkoz<strong>na</strong>k:<br />
Ké p z é s i<br />
kö ve t e l m é nye k<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Deskriptory<br />
Дескриптори<br />
Descriptors<br />
Deskriptoren<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
tudás és hozzáértés;<br />
a megszerzett tudás és hozzáértés alkalmazása;<br />
ítéletalkotási képesség;<br />
kommunikációs képesség;<br />
tanulási képesség.<br />
A nemzeti kvalifikációs kereteknek és a képzési témákon alapuló<br />
jellemzőknek ezekre az általános jellemzőkre kell épülniük.<br />
Ld. Közösen kibocsátott fokozatok<br />
Ke t t ő s d ip l o m á k<br />
.uk<br />
Double degrees<br />
A kiértékelést úgy lehet leírni, mint egy „szisztematikus<br />
vizsgálatot egy objektum értékének vagy erényeinek<br />
megállapítására”, például a bolog<strong>na</strong>i folyamat esetében<br />
ilyen objektum lehet egy felsőoktatási fokozatott adó<br />
program, egy felsőoktatási intézmény vagy egy tanszék egy ilyen<br />
intézményben.<br />
Ki é r t é ke l é s<br />
.sk<br />
.rs<br />
Evalvácia<br />
Вредновање,<br />
евалуација<br />
A 10 bolog<strong>na</strong>i cselekvési irány egyike az európai együttműködés<br />
támogatása a minőségbiztosításban azzal a szándékkal, hogy<br />
összehasonlítható kritériumokat és módszertant alakítsa<strong>na</strong>k ki. A<br />
kiértékelés a minőségbiztosítás döntő fontosságú eszköze. Az Európai<br />
Szabványok és irányvo<strong>na</strong>lak a kiértékelés két formáját különböztetik<br />
meg:<br />
.uk<br />
.de<br />
Evaluation<br />
Evaluation<br />
•<br />
A belső kiértékelés a felsőoktatási intézmények olyan formális<br />
mechanizmusait jelenti, amelyekkel programjaikat, odaítélt<br />
fokozataikat, kutatási vagy adminisztrációs tevékenységeiket<br />
jóváhagyják, időszakonként ellenőrzik, és nyomon követik.<br />
81
•<br />
A külső kiértékelés körébe tartoz<strong>na</strong>k a különböző típusú<br />
intézményes kiértékelések vagy a tantárgyi, ill. program<br />
kiértékelések.<br />
Azonban ez a két fajta kiértékelés szoros kapcsolatban áll egymással,<br />
mert a külső kiértékelésnek mindig figyelembe kell vennie a belső<br />
kiértékelés eredményeit. A kiértékelési eljárások egy felsőoktatási<br />
intézmény különböző aspektusaira terjedhetnek ki, például a tanításra, a<br />
kutatásra vagy az adminisztrációra.<br />
Ki m e n e t i<br />
kö ve t e l m é nye k<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Vzdelávací výstup /<br />
Výstup vzdelávania<br />
Исход учења<br />
Learning Outcome<br />
Lernergebnisse<br />
A kimeneti követelmények arra vo<strong>na</strong>tkozó megállapítások,<br />
hogy milyen tudást, hozzáértést vár<strong>na</strong>k el a tanulótól és/<br />
vagy mit kell tudnia a gyakorlatban elvégeznie a<br />
tanulmányi időszak befejezése után. Ezek a követelmények<br />
képezik a felsőoktatási rendszerek és képesítések átláthatóságá<strong>na</strong>k az<br />
építőköveit. A kimeneti követelmények megfogalmazásánál tipikusan a<br />
tudást, a megértést, az alkalmazóképességet, elemző és szintetizáló<br />
képességet, kiértékelést, stb. kifejező aktív igéket használ<strong>na</strong>k. A<br />
követelményeken alapuló megközelítésnél a követelmények kihatással<br />
van<strong>na</strong>k a képesítésre, a tanterv elkészítésére, a tanításra, a tanulásra és az<br />
értékelésre valamint a minőségbiztosításra. Az általános képzési<br />
követelményeket, vagyis az egy bizonyos fajta képesítés birtokosai<br />
számára közös tanulmányi követelményeket a képesítési jellemzőkkel<br />
lehet kifejezni.<br />
Ko m p e t e n c i á k<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
Kompetencie<br />
Компетенције –<br />
знања, вештине и<br />
способности<br />
Competences<br />
A kompetenciák azt írják le, hogy mit tud a tanuló vagy<br />
milyen jártasságot tud demonstrálni a tanulási folyamat<br />
befejezése után. Ide tartoz<strong>na</strong>k mind a tantárgy-specifikus<br />
kompetenciák, mind pedig olyan általános kompetenciák,<br />
mint a kommunikációs képesség és a vezető szerepre való alkalmasság.<br />
Az úgynevezett Tuning (behangolási) projekt keretében egyetemi<br />
oktatókat, diákokat és munkaadókat kérdeztek meg arról, hogy milyen<br />
kompetenciákat vár<strong>na</strong>k el a végzett hallgatóktól.<br />
.de<br />
Kompetenzen<br />
Fontos megjegyezni, hogy a kompetenciák arra valók, hogy referencia<br />
pontokul szolgálja<strong>na</strong>k a tanterv kidolgozásánál és az értékelésénél, nem<br />
pedig arra, hogy valamiféle kényszerzubbonyok legyenek. A tanterv<br />
kidolgozásánál teret kell adniuk a rugalmasság<strong>na</strong>k és az autonómiá<strong>na</strong>k.<br />
Ugya<strong>na</strong>kkor közös nyelvet is biztosíta<strong>na</strong>k a tanterv céljai<strong>na</strong>k leírására.<br />
82
A korábbi tanulás akkreditációjá<strong>na</strong>k (APL) koncepcióját<br />
Nagy-Britániában és Franciaországban alakították ki. Az<br />
APL egy gyűjtő kifejezés, amely valamikor a múltban<br />
lefolyt igazolt tanulás alapján történő kredit odaítélését<br />
jelöli. Ez a tanulás megvalósulhatott egy tanfolyam keretében, vagy<br />
önálló tanulmány formájában, vagy munkában, vagy szabadidős<br />
tevékenység formájában szerzett tapasztalat eredményeként. Az<br />
utóbbira rendszerint korábbi tapasztalatokon alapuló tanulásként<br />
hivatkozunk.<br />
Ko r á b b i t a n u l á s<br />
a k k r e d i t á c i ó j a<br />
(APL)<br />
.uk<br />
Accreditation of<br />
prior learning (APEL)<br />
A korábbi tanulás alapján a felsőoktatásban odaítélhető kredit egy<br />
tanulmányi programba való felvétel, egy tanulmányi programban<br />
betöltött haladó szintű pozíció vagy egy fokozat, végzettség<br />
megszerzéséhez szükséges kredit formáját öltheti. A kredit típusára<br />
és mennyiségére (pontszámára) vo<strong>na</strong>tkozó döntések alapulhat<strong>na</strong>k a<br />
tanuló által megszerzett olyan bizonyítványokon, amelyek igazolják<br />
azt, hogy a tanulást kiértékelték, vagy figyelembe vehetnek, olyan<br />
tapasztalatszerzésen alapuló tanulást, amely méltó kredit odaítélésére.<br />
Minden esetben, a kreditet az igazolható, demonstrálható tanulásra adják<br />
és nem pusztán a tapasztalatra. Az így adott kredit egyenértékű azzal a<br />
kredittel, amelyet egy fokozat megszerzésére irányuló hagyományos<br />
úton, például tanteremben oktatott vagy távoktatási modulok<br />
teljesítésével szerzett valaki. A Berlini Konferencián (2003) az európai<br />
miniszterek hangsúlyozták, hogy a korábbi tanulás elismerésének a<br />
felsőoktatási tevékenység szerves részévé kell válnia. Jelenleg számos<br />
tényező kombinációjával igyekeznek a korábbi tanulás akkreditációjá<strong>na</strong>k<br />
(APL) és a korábbi tapasztalatokon alapuló tanulás akkreditációjá<strong>na</strong>k<br />
(APEL) kérdéskörét minden eddiginél jobban érzékelhetővé tenni.<br />
A korábbi tapasztalatokon alapuló tanulás akkreditációs<br />
rendszerei (APEL) kiértékelik és elismerik az egyének<br />
hosszú idő alatt, változatos körülmények közözött –<br />
ideértve a nem formális és informális tanulási<br />
környezetben – szerzett tudását, jártasságát és tapasztalatát. Ezekkel a<br />
módszerekkel fel lehet deríteni az egyének olyan jártasságát, képességét<br />
és kompetenciáit, amelyek meglétét esetleg fel sem ismerték, és nem<br />
tudták, hogy ezeket felkínálhatják a munkaadók<strong>na</strong>k.<br />
Ko r á b b i<br />
t a p a s z t a l a t o k o n<br />
a l a p u l ó t a n u l á s<br />
a k k r e d i t á c i ó j a<br />
(APEL)<br />
.uk<br />
Accreditation of<br />
prior experiential<br />
learning (APEL)<br />
A korábbi tanulás akkreditációja (APL) vagy a korábbi tapasztalatokon<br />
alapuló tanulás akkreditációja (APEL) kifejezéseket arra használjuk,<br />
hogy azokat a formális elismeréshez, ill. ennek folyamatához szükséges<br />
eljárásokat és lépéseket jelöljük vele, amelyekkel az APL esetében<br />
valamilyenfajta bizonyítvánnyal igazolt tanulást, az APEL esetében pedig<br />
a nem formális és informális tanulás valamennyi formáját elismerjük. A<br />
Berlini Konferencián (2003) az európai miniszterek hangsúlyozták, hogy<br />
83
a korábbi tanulás elismerésének a felsőoktatási tevékenység szerves<br />
részévé kell válnia. Jelenleg számos tényező kombinációjával igyekeznek<br />
a korábbi tanulás akkreditációjá<strong>na</strong>k (APL) és a korábbi tapasztalatokon<br />
alapuló tanulás akkreditációjá<strong>na</strong>k (APEL) kérdéskörét minden eddiginél<br />
jobban érzékelhetővé tenni.<br />
Kö ve t é s<br />
(Fo l l ow-u p)<br />
.uk<br />
Follow-up<br />
A minőségbiztosítás keretében az úgynevezett követés a<br />
minőségbiztosítási folyamat egy bizonyos részét képezi,<br />
mint például az akkreditálás vagy a kiértékelés. A követés<br />
során a minőségbiztosítási folyamat tárgya által tett<br />
lépéseket vizsgálják a korábbi ajánlások megvalósulásá<strong>na</strong>k tükrében.<br />
Ezzel további megbeszélések járhat<strong>na</strong>k együtt az intézmény vagy a<br />
programok képviselőivel. A cél az, hogy „biztosítsák, hogy a fejlesztésre<br />
kijelölt területekkel kellő gyorsasággal foglalkozza<strong>na</strong>k, és hogy a további<br />
javításokat bátorítsák.”<br />
A követés a minőségbiztosítási folyamat utolsó része. Az ilyen<br />
folyamatokhoz rendszerint az alábbiak is hozzátartoz<strong>na</strong>k:<br />
•<br />
•<br />
•<br />
A minőségbiztosítási projekt tárgya által elvégzett saját értékelés<br />
vagy ezzel egyenértékű eljárás;<br />
Egy - ahol lehetséges diák tagokat is tartalmazó - szakértői csoport<br />
által elvégzett külső értékelés, amelyhez helyszíni látogatások is<br />
tartoz<strong>na</strong>k;<br />
Jelentés kiadása, mely ajánlásokat is tartalmazhat.<br />
Kö z ö s e n<br />
k i b o c s á t o t t<br />
d ip l o m á k<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Spoločné stupne<br />
(diplomy)<br />
Заједничкe дипломe<br />
Joint Degrees<br />
Gemeinsame<br />
Abschlüsse /<br />
Doppelabschlüsse<br />
A közösen kibocsátott diploma elnevezés „olyan<br />
felsőoktatási képesítésre vo<strong>na</strong>tkozik, amelyet közösen két<br />
vagy több felsőoktatási intézmény bocsát ki egy közösen<br />
kiírt tanulmányi program alapján”. Az ilyen közös<br />
tanulmányi programok jellemzője a résztvevő intézmények közös<br />
felelősségvállalása a következők tekintetében:<br />
• a program céljai<strong>na</strong>k definiálása;<br />
• a tanterv megtervezése;<br />
• a tanulmányok szervezése;<br />
• az adományozott képesítés típusa.<br />
A közösen kibocsátott fokozat lehet:<br />
• közös diploma az egy vagy több nemzeti diploma kíséretében;<br />
• a tanulmányi programot kiíró intézmények által kibocsátott közös<br />
diploma, amelyet nem kísér semmilyen nemzeti diploma;<br />
• egy vagy több nemzeti diploma, amely az egyetlen hivatalos<br />
tanúsítvány a közös kvalifikáció megszerzéséről.<br />
A Bergeni Nyilatkozatban (2005) az európai miniszterek felhívtak<br />
„minden nemzeti hatóságot és érdekelt felet arra, hogy ismerjék el az<br />
EHEA két vagy több országa által közösen kibocsátott fokozatokat.”<br />
84
A következőkben megadjuk a kreditpontok átvitelének és<br />
gyűjtésének definícióját az ECTS példáját használva. A<br />
behangolási projekt első fázisáról szóló jelentés<br />
elmagyarázza az átvitel és a gyűjtés közötti különbséget:<br />
Az ECTS-t eredetileg átviteli rendszerként tesztelték és tökéletesítették,<br />
an<strong>na</strong>k érdekében, hogy lehetővé tegyék a különböző európai országok<br />
egyetemeinek, hogy leírhassák azt a tanulmányi munkamennyiséget,<br />
amely ahhoz szükséges, hogy a hallgató teljesítse tanulmányi egységeit.<br />
A kreditpontok átvitelének lehetőségével a hallgatók külföldön végzett<br />
munkájá<strong>na</strong>k elismerése vált könnyebbé. Azonban „több országban az<br />
ECTS-t vagy az a<strong>na</strong>lóg nemzeti rendszereket hivatalos kreditpont gyűjtő<br />
rendszerként használják. Ez az jelenti, hogy az elismert kvalifikációhoz<br />
vezető teljes tanulmányi folyamat során az ECTS kreditpontokat<br />
használják. A fokozat eléréséhez felveendő egyes tanegységeket le lehet<br />
írni a hozzájuk szükséges munkaterheléssel, vagyis kreditpontokkal. A<br />
hallgató csak akkor kapja meg a kreditpontokat, ha a tanegységet vagy<br />
egyéb tevékenységet sikerrel, a megfelelő értékeléssel elvégezte.”<br />
Kr e d i t p o n t o k<br />
á t v i t e l e é s<br />
g y ű j t é s e<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Prenos a akumulácia<br />
kreditov<br />
Пренос и<br />
акумулација бодова<br />
Transfer and<br />
accumulation of<br />
credits,<br />
Transfer und<br />
Akkumulation von<br />
Leistungspunkten<br />
Ahogy fent említettük, <strong>na</strong>gyszámú ország már törvényesen elfogadta<br />
az ECTS-t kreditpont átviteli és gyűjtési rendszerként. Azonban más<br />
kreditrendszerek is léteznek.<br />
A Bolog<strong>na</strong>i Nyilatkozat (1999) a kreditrendszer kialakítását<br />
a hallgatók legszélesebb körű mobilitását elősegítő<br />
alkalmas eszköznek tekinti. A nyilatkozat kijelenti, hogy<br />
kreditet nem felsőoktatási keretek között is lehet szerezni,<br />
ideértve az élethosszig tartó tanulási folyamat kereteit, amennyiben a<br />
befogadó egyetemek elismerik ezt. Az európai miniszterek megjegyzik a<br />
Berlini Nyilatkozatban (2003), hogy az ECTS – az Európai Kredit Átviteli és<br />
Gyűjtési Rendszer a nemzeti kreditrendszerek egyre általánosabb,<br />
összehangoltabb alapjává válik. Támogatják a rendszer továbbfejlesztését<br />
azzal a céllal, hogy az ECTS ne csak kredit átviteli, hanem kreditgyűjtő<br />
rendszerré is váljon. Jóllehet az ECTS a legelterjedtebb kreditrendszer<br />
Európában, más kreditrendszerek is léteznek.<br />
Kr e d i t r e n d s z e r<br />
.sk Kreditový systém<br />
.rs Систем бодова<br />
.uk Credit system<br />
.de Leistungspunktsystem<br />
A Lisszaboni Elismerési Egyezmény a rövid elnevezése az<br />
„Európai régió felsőoktatási kvalifikációi<strong>na</strong>k elismerésével<br />
foglalkozó egyezménynek”, amelyet 1997. ápr. 11-én írtak<br />
alá Lisszabonban. Az Egyezményt az Európa Tanács és az<br />
UNESCO közös felügyelete alatt dolgozták ki és fogadták el. Az<br />
Egyezmény IV. cikkelye leszögezi, hogy minden intézménynek el kell<br />
ismernie a más intézmények által kibocsátott kvalifikációt, kivéve, ha az<br />
elismerésre felkért intézmény lényeges eltérést, meg nem felelést tud<br />
bizonyítani. Az Egyezmény a tanulmányi időszakok elismerésével is<br />
foglalkozik.<br />
Li s s z a b o n i El i s m e r é s i<br />
Eg ye z m é ny<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Lisabonský dohovor<br />
o uznávaní<br />
Лисабонска конвенција<br />
о признавању<br />
Lisbon Recognition<br />
Convention<br />
Lissabon-Konvention<br />
85
A Berlini Nyilatkozatban (2003) az európai „miniszterek hangsúlyozzák<br />
a Lisszaboni Elismerési Egyezmény jelentőségét, és felszólítják az ENIC<br />
és a NARIC hálózatokat az illetékes nemzeti hatóságokkal együtt, hogy<br />
segítsék elő az Egyezmény megvalósítását.” A Bergeni Nyilatkozatban<br />
(2005) az európai miniszterek „sürgetik azokat, akik még nem tették meg,<br />
hogy késedelem nélkül ratifikálják az Egyezményt”<br />
A Lisszaboni Elismerési Egyezményben már ajánlották az<br />
oklevélmelléklet használatát.<br />
Me s t e r fo ko z a t<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Magister<br />
Студије другог<br />
степена, дипломске<br />
академске студије –<br />
master<br />
Master<br />
Master<br />
A mesterfokozatot a hallgató rendszerint a posztgraduális<br />
vagy az alapfokú diploma utáni (graduális) tanulmányok<br />
teljesítésekor kapja. A tanulmányok ezen második<br />
szakaszá<strong>na</strong>k megkezdéséhez szükséges az első tanulmányi<br />
ciklus sikeres befejezése, amelynek minimum 3 évig és maximum négy<br />
évig kell tartania. Mindent egybevéve, az első és a második tanulmányi<br />
ciklus<strong>na</strong>k öt év alatt be kell fejeződnie. Elvben a mesterfokozat belépőt<br />
biztosít a doktori tanulmányokhoz. Azonban az a felsőoktatási<br />
intézményre van bízva, hogy ezen kívül milyen egyéb követelményeknek<br />
kell a PhD jelölteknek megfelelniük.<br />
Sok országban a mesterfokozat mind egyetemen mind egyéb<br />
felsőoktatási intézményben megszerezhető. A fokozathoz vezető<br />
programok<strong>na</strong>k különböző orientációval és különféle profillal kell<br />
rendelkezniük, hogy kiszolgálhassák a legkülönfélébb egyéni, oktatási és<br />
munkaerő piaci igényeket.<br />
A mesterfokozattal elérhető képesítési szint az európai kvalifikációs<br />
kereten belül írható le. E keret szerint a mesterfokozatot olyan diákok<strong>na</strong>k<br />
kell adományozni, akik<br />
• olyan tudásról és hozzáértésről tettek tanúbizonyságot, amelyet<br />
tipikusan az első tanulmányi ciklus alapozott meg, és amelyet a<br />
hallgató elmélyített és magasabb szintre fejlesztett;<br />
• tudásukat és hozzáértésüket, valamint problémamegoldóképességüket<br />
alkalmazni tudják új és ismertetlen környezetben a<br />
tanulmányaikkal kapcsolatos szélesebb (vagy multidiszciplináris)<br />
összefüggésben is;<br />
• rendelkeznek az ismeretek integrálásá<strong>na</strong>k képességével, a<br />
bonyolult problémák kezelésének képességével és az ítéletalkotás<br />
képességével olyan szituációban, amikor a rendelkezésükre álló<br />
információ nem teljes vagy korlátozott;<br />
• meg tudják szakértő és nem szakértő hallgatósággal világosan és<br />
egyértelműen értetni következtetéseiket, és azokat az ismereteket<br />
és azt a logikát, amelyre ezeket alapozták;<br />
86
•<br />
rendelkeznek azzal a tanulási jártassággal, amely lehetővé teszi<br />
számukra, hogy tanulmányaikat <strong>na</strong>gymértékű önállósággal és<br />
autonóm módon folytassák.<br />
A minőségbiztosítás az olyan eszközök összességére<br />
vo<strong>na</strong>tkozó gyűjtőfogalom, amelyeknek a minőség<br />
ellenőrzése, nyomon követése és fejlesztése a feladatuk.<br />
Ezekhez az eszközökhöz tartozik a kiértékelés, az<br />
akkreditálás, a benchmarking (más szervezetekkel való folyamatos<br />
összemérés), és ide tartoz<strong>na</strong>k a minőségirányítási eszközök is.<br />
Minőségbiztosítás<br />
.sk<br />
.rs<br />
Zabezpečenie kvality<br />
Обезбеђење<br />
квалитета<br />
A bolog<strong>na</strong>i folyamat egyik fő célja a minőségbiztosításban való európai<br />
együttműködés támogatása egy az összehasonlítás alapjául szolgáló<br />
kritériumrendszer és módszertan kifejlesztése érdekében. A Berlini<br />
Nyilatkozatban (2003) az európai miniszterek egyetértettek abban, hogy<br />
a nemzeti minőségbiztosító rendszereknek tartalmazniuk kell<br />
.uk<br />
.de<br />
Quality Assurance<br />
Qualitätssicherung<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
a résztvevő testületek és intézmények felelősségi köreinek<br />
meghatározását;<br />
a programok vagy intézmények kiértékelését, melyhez belső<br />
értékelés, külső áttekintő vizsgálat, a diákok részvétele és az<br />
eredmények nyilvánosságra hozatala tartozik;<br />
az akkreditálás, a tanúsítás vagy más ezekkel összehasonlítható<br />
eljárások rendszerét,<br />
a nemzetközi részvételt, együttműködést és hálózatépítést.<br />
A Bergeni Nyilatkozatban (2005) elfogadták az Európai Felsőoktatási<br />
Térség Minőségbiztosítási Szabványait és Irányvo<strong>na</strong>lait az ENQA javaslata<br />
alapján.<br />
A Bergeni Nyilatkozatban (2005) az európai miniszterek<br />
üdvözölték a minőségbiztosító intézetek nemzeti<br />
felmérésen alapuló európai nyilvántartásá<strong>na</strong>k elvét.<br />
Kijelentették, hogy „az ENQA-<strong>na</strong>k az EUA-val, az EURASHEvel<br />
és az ESIB-bel együttműködve tovább kell dolgoznia a nyilvántartás<br />
megvalósításá<strong>na</strong>k gyakorlati részletein, és erről jelentést kell tenni a<br />
minisztereknek a Bolog<strong>na</strong>i Követő Csoporton keresztül.”<br />
Az Egyetemi Elnökök Nemzetközi Szövetségének (IAUP) Globális<br />
Akkreditálási Bizottsága javasolta a felsőoktatás területén működő<br />
minőségbiztosítási és akkreditálási ügynökségeket magába foglaló<br />
Minőségi Világnyilvántartás (WQR) létrehozását az IAUP, az INQAAHE és<br />
az UNESCO részvételével képzett konzorcium felügyelete alatt.<br />
Minőségbiztosító<br />
i n t é z e t e k<br />
n y i l v á n t a r t á s a<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Európsky register<br />
agentúr <strong>na</strong><br />
zabezpečenie kvality<br />
Регистар агенција<br />
за обезбеђење<br />
квалитета<br />
Register of Quality<br />
Assurance Agencies<br />
Register von<br />
Qualitätssicherungsagenturen<br />
87
Mobilitás<br />
.sk Mobilita<br />
.rs Мобилност<br />
.uk Mobility<br />
.de Mobilität<br />
A mobilitás elősegítése a bolog<strong>na</strong>i folyamat egyik alapvető<br />
célja. A Bolog<strong>na</strong>i Nyilatkozat (1999) leszögezi, hogy a<br />
szabad mozgás tényleges gyakorlatát gátló akadályokat le<br />
kell győzni. A diákok vo<strong>na</strong>tkozásában a mobilitás kifejezés<br />
a tanulmányi és képzési lehetőségekhez valamint a kapcsolódó<br />
szolgáltatásokhoz való hozzáférést jelenti. A tanárok, a kutatók és az<br />
adminisztratív állomány vo<strong>na</strong>tkozásában a mobilitás kifejezés az „európai<br />
keretek között kutatással, tanítással és képzéssel töltött időszakok<br />
elismerését és értékének megállapítását (valorizáció) jelenti törvényes<br />
jogaik sérelme nélkül.” A Bergeni Nyilatkozatban (2005) az európai<br />
miniszterek megerősítették elkötelezettségüket az iránt, hogy<br />
„elősegítsék a pénzügyi támogatások és kölcsönök hordozhatóságát” és<br />
a „vízumok és munkavállalási engedélyek megszerzését”. Egy átfogó<br />
kvalifikációs keret létrehozása kulcsszerepet játszik a mobilitás<br />
tekintetében. Kijelenthetjük, hogy az „oktató és adminisztratív állomány,<br />
a diákok és a kutatók mobilitása csak a kvalifikációk közös értelmezésével<br />
és tisztességes elismerésével könnyíthető meg.”<br />
A Londoni Kommünikében a miniszterek belátták, hogy a mobilitás<br />
akadályai között a bevándorlás és az elismerés megoldatlan kérdései,<br />
valamint az elégtelen pénzügyi ösztönzők és a rugalmatlan nyugdíjazás<br />
dominál<strong>na</strong>k. Ugya<strong>na</strong>kkor elfogadták az egyes kormányok felelősségét<br />
a vízumok, a tartózkodási és munkavállalási engedélyek kiadásá<strong>na</strong>k<br />
megkönnyítésében. Vállalták, hogy azokban az esetekben, ahol a<br />
felsőoktatásért felelős miniszterként ezek az intézkedések nem tartoz<strong>na</strong>k<br />
hatáskörükbe, saját kormányukon belül azon fog<strong>na</strong>k munkálkodni, hogy<br />
számottevő haladást érjenek el ezen a területen. Továbbá kijelentették,<br />
hogy szorgalmazzák a közös programok számá<strong>na</strong>k jelentős növelését és<br />
a rugalmas tantervek kialakítását, valamint az intézményeik ösztönzését<br />
arra, hogy vállalja<strong>na</strong>k <strong>na</strong>gyobb felelősséget az EFT országai közötti,<br />
igazságosabban kiegyensúlyozott oktatói és hallgatói mobilitásért.<br />
Mo d u l o k<br />
.sk Moduly<br />
.rs Модули<br />
A modul egy önálló, formálisan strukturált tanulmányi<br />
tapasztalat. Rendelkeznie kell egy következetes és<br />
egyértelmű tanulmányi követelmény rendszerrel, amelyet<br />
a megszerzendő kompetenciákkal és a megfelelő<br />
értékelési kritériumokkal ír<strong>na</strong>k le.<br />
.uk<br />
.de<br />
Modules<br />
Module<br />
A modularizált rendszerben a modulokhoz rögzített munkaterhelés<br />
tartozik, például 5 kreditpont, vagy ennek többszöröse. A modul<br />
munkaterhelése azon feladatok összességén alapul, amelyeket a<br />
hallgató<strong>na</strong>k az elvárás szerint el kell végeznie a teljes tanulmányi<br />
program részeként. Ezeket a feladatokat a teljesítendő tanulmányi<br />
követelményekre és az elvégzésükhöz szükséges időre (munkaórákra)<br />
való tekintettel határozzák meg. Mindegyik fokozatot nyújtó<br />
programban lesznek kötelező és választható modulok.<br />
88
Minden modul több oktatási tevékenységen alapul. Ezeket a következő<br />
szempontok figyelembevételével lehet definiálni:<br />
•<br />
•<br />
•<br />
a tanegység típusa: előadás, szeminárium, kutatási szeminárium,<br />
stb.<br />
a tanulmányi tevékenység típusa: előadás látogatás, kijelölt<br />
feladatok végrehajtása, dolgozat írása, stb.<br />
az értékelés típusa: szóbeli vizsga, írásbeli vizsga, előadás tartása,<br />
stb.<br />
A „modul” és „tanegység” kifejezéseket gyakran szinonimaként<br />
használják.<br />
A munkamennyiség egy olyan, tanuló centrikus<br />
mennyiségi egység, mely segtségével merhető az összes<br />
folytatott tanulási tevékenység a végleges eredmény<br />
eléréséhez.<br />
Magában foglalja a becsült időt mely szükséges minden típusú<br />
tanuláshoz: előadások, szemináriumok, szakmai gyakorlat, magán<br />
tanulmányok, kutatás, független tanulmányok, vizsgák, etc. A<br />
munkamennyiség alapja a kreditek megitéléséhez egy olyan<br />
rendszerben mint az ECTS.<br />
Mu n k a m e n n y i s é g<br />
.sk Pracovná záťaž<br />
.rs Оптерећење<br />
.uk Workload<br />
.de Arbeitsbelastung<br />
Az oklevélmelléklet olyan dokumentum, amely arra<br />
szolgál, hogy leírja azon tanulmányok természetét, szintjét,<br />
összefüggésrendszerét, tartalmát és státuszát, amely<br />
tanulmányokat sikerrel teljesített azon az eredeti<br />
kvalifikációs okiraton megnevezett személy, amely okirathoz ezt a<br />
kiegészítést függelékként csatolták. Célja az, hogy egy Európa szerte<br />
használt szabványosított struktúra szerint leírja a szóban forgó<br />
felsőoktatási fokozatot. Egy bevezető részből és nyolc fontos tételből áll:<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
a képesítés birtokosa (név, születési idő, stb.)<br />
a képesítés (a képesítés megnevezése, a tanulmány fő területe(i),<br />
stb.)<br />
a képesítés szintje (első vagy második fokozat, képzési program<br />
hossza, stb.)<br />
a képzés tartalma és az elért eredmények (a képzés formája, a<br />
program követelményei, stb.)<br />
a képesítés funkciója (előfeltétele további tanulmányok<br />
folytatásá<strong>na</strong>k, szakmai státusz)<br />
további információ (a végzett személyről és/vagy a képzési<br />
programról)<br />
bizonyítvány, leckekönyv (további eredeti dokumentumok<br />
megnevezése)<br />
Ok l evé l m e l l é k l e t<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Dodatok k diplomu<br />
Додатак дипломи<br />
Diploma Supplement<br />
Diploma Supplement<br />
(Diplomazusatz)<br />
89
Minden tételt ki kell tölteni. Ha bármelyik mező üresen marad, meg<br />
kell indokolni, miért hiányzik az információ. A nemzeti felsőoktatási<br />
rendszerek leírása megtalálható a TENIC/ NARIC hálózatban (Natio<strong>na</strong>l<br />
Academic Recognition Information Centres – nemzeti felsőoktatási<br />
képzések elismerésének információs központja) és elérhető a<br />
http://www.enic-<strong>na</strong>ric.net honlapon. A Berlini Nyilatkozat (2003)<br />
kikötötte, hogy 2005-től, minden végzett hallgató<strong>na</strong>k diplomájához<br />
automatikusan és ingyen meg kell kapnia az egyik széleskörűen beszélt<br />
európai nyelven (angolul, franciául, olaszul, németül vagy spanyolul)<br />
kiállított oklevélmellékletet.<br />
E dokumentum célja az, hogy elősegítse a nemzetközi transzparenciát<br />
és a képesítések (diplomák, fokozatok, bizonyítványok, stb.) tisztességes<br />
felsőoktatási és szakmai elismerését. Az oklevélmellékletnek mentesnek<br />
kell lennie mindenfajta értékítélettől, egyenértékűségre vo<strong>na</strong>tkozó<br />
nyilatkozattól vagy az elismerésére vo<strong>na</strong>tkozó bármiféle javaslattól.<br />
Sz a b v á n y o k é s<br />
i r á n y v o n a l a k<br />
.sk<br />
Štandardy a smernice<br />
A Bergeni Konferencián (2005) az európai miniszterek<br />
elfogadták az Európai Felsőoktatási Térség (EHEA)<br />
minőségbiztosítási szabványait és irányvo<strong>na</strong>lait.<br />
Ezek a szabványok a következőkre vo<strong>na</strong>tkoz<strong>na</strong>k:<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Стандарди и упутства<br />
Standards and<br />
guidelines<br />
Standards und<br />
Leitlinien<br />
•<br />
•<br />
•<br />
a felsőoktatáson belüli belső minőségbiztosítására,<br />
a felsőoktatás külső minőségbiztosítására,<br />
a külső minőségbiztosítási ügynökségekre.<br />
Kiindulási pontként a szabványok és irányvo<strong>na</strong>lak az EUA Grazi<br />
Nyilatkozatá<strong>na</strong>k (2003) szellemét követik, mely leszögezi, hogy „a<br />
minőségbiztosítás európai dimenziójá<strong>na</strong>k célja az, hogy elősegítse a<br />
kölcsönös bizalmat és javítsa az áttekinthetőséget, tiszteletben tartva a<br />
nemzeti összefüggéseket és a tantárgyi felosztást.” A Grazi Nyilatkozattal<br />
összhangban a szabványok és irányvo<strong>na</strong>lak elismerik a nemzeti<br />
felsőoktatási rendszer primátusát, a nemzeti rendszerek intézményei és<br />
ügynökségei autonómiájá<strong>na</strong>k fontosságát és a különböző felsőoktatási<br />
tantárgyak sajátos követelményeit.<br />
Ezeknél a szabványoknál és irányvo<strong>na</strong>laknál ezért megfelelő egyensúlyra<br />
törekedtek a belső minőségi kultúra kialakítása és fejlesztése valamint<br />
azon szerep között, melyet a külső minőségbiztosítási eljárások<br />
játsza<strong>na</strong>k.<br />
90
Ez olyan folyamat, ahol a munkát ellenőrzők egyenrangúak<br />
a munka elvégzőivel, és azt kívánják megállapítani, hogy a<br />
munka megfelel-e bizonyos konkrét kritériumok<strong>na</strong>k.<br />
Általában az egyenrangúak által végzett ellenőrzési<br />
folyamat célja az, hogy megvizsgálja, hogy a munka kielégíti-e a<br />
vizsgálati specifikációkat, azonosítsa a szabványtól való eltéréseket, és<br />
tegyen javaslatot javításukra.<br />
Sz a k é r t ő i b í r á l a t<br />
(Pe e r Re v i e w)<br />
.sk<br />
.rs<br />
Odborné hodnotenie<br />
Процена колега<br />
A Berlini Nyilatkozatban (2003) az európai miniszterek felkérték tagjain<br />
keresztül az ENQA-t, hogy „a minőségbiztosítás és/vagy akkreditációs<br />
ügynökségek vagy testületek ellenőrzése érdekében keressen<br />
módszereket a megfelelő „peer review” rendszer biztosítására.” A<br />
Bergeni Nyilatkozatban (2005) elfogadták a minőségbiztosítás nemzeti<br />
alapokon nyugvó „peer review” modell-javaslatát a közösen elfogadott<br />
irányvo<strong>na</strong>lak és kritériumok tiszteletben tartása mellett.<br />
.uk<br />
.de<br />
Peer Review<br />
Peer Review<br />
A bolog<strong>na</strong>i folyamat szociális dimenzióját egy olyan átfogó<br />
cselekvési irány<strong>na</strong>k tekintjük, amely az összes többi<br />
célkitűzésre hatással van. Ezt az európai hagyomány és<br />
kultúra részének tekinthetjük. Ezen túl a megfelelő tanulási<br />
és életkörülmények kulcsfontosságúak a hatékonyság elérésében is.<br />
Ezért nem szabad megengedni, hogy szociális vagy gazdasági akadályai<br />
legyenek a tanulás<strong>na</strong>k, és mindenkinek meglévő képességei alapján<br />
esélyegyenlőséget kell biztosítani a felsőoktatáshoz való hozzáféréshez.<br />
A szociális dimenzió magába foglalja azokat a kormányintézkedéseket,<br />
amelyek segítik a – különösen szociálisan hátrányos helyzetű – diákokat<br />
pénzügyi-gazdasági szempontból (például ösztöndíjakkal), és irányítási<br />
és tanácsadási szolgáltatásokat biztosíta<strong>na</strong>k számukra a felsőoktatás<br />
szélesebb körű elérése érdekében.<br />
Szociális dimenzió<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Sociál<strong>na</strong> dimenzia<br />
Друштвена<br />
димензија<br />
Social dimension<br />
Soziale Dimension<br />
Az 50 nemzeti diákszövetséget képviselő ESIB ernyőszervezet európai<br />
szinten <strong>na</strong>gyon sok diák érdekeit képviseli és támogatja, és ezért fontos<br />
tényezője a bolog<strong>na</strong>i folyamat szociális dimenziójá<strong>na</strong>k.<br />
A bolog<strong>na</strong>i folyamatban résztvevő szociális partnerek közé<br />
tartoz<strong>na</strong>k a munkaadók szövetségei, a szakszervezetek és<br />
a diákszövetségek. Európai szinten a munkaadók érdekeit<br />
az Ipari és Munkaadói Konföderációk Európai Egyesülése<br />
(UNICE) képviseli, a munkavállalók érdekeit az Education Inter<strong>na</strong>tio<strong>na</strong>l<br />
(EI) és a diákok érdekeit az ESIB képviseli. A szociális partnerek<br />
támogatását üdvözölték a Bolog<strong>na</strong>i Nyilatkozatot aláíró országok Például<br />
a végzett hallgatók foglalkoztathatósága, különösen a Bachelor<br />
fokozattal rendelkezőké, csak a szociális partnerekkel való<br />
együttműködéssel növelhető. A munkaadók szövetségei<br />
hozzájárulhat<strong>na</strong>k a végzettektől elvárt kompetenciák meghatározásához.<br />
Szociális p a r t n e r e k<br />
.sk Sociálni partneri<br />
.rs Друштвени партнери<br />
.uk Social partners<br />
.de Sozialpartner<br />
91
Ezért a Bergeni Nyilatkozatban (2005) az európai miniszterek<br />
hangsúlyozták a szociális partnerekkel való szorosabb párbeszéd<br />
fontosságát a jövőben.<br />
Ta n e g y s é g<br />
.sk<br />
.rs<br />
.uk<br />
Jednotka študijného<br />
programu<br />
Предмет<br />
Course Unit<br />
A tanegység egy felsőoktatási fokozat megszerzésére<br />
irányuló program oktatási egysége. Belőle következetesen<br />
és egyértelműen kifejezhető tanulmányi<br />
követelményeknek kell származniuk, amelyeket az elért<br />
kompetenciák<strong>na</strong>k és megfelelő értékelési kritériumok<strong>na</strong>k kell<br />
hordozniuk. A tanegységek különböző számú kreditponttal<br />
honorálhatók. Az egyes tanegységek kombinációi modulokat alkot<strong>na</strong>k.<br />
Különböző fajta tanegységek léteznek a felsőoktatásban. Néhány példa:<br />
.de<br />
Kurs<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
Előadás, ahol a tanár tartja az előadást, a diákok<strong>na</strong>k minimális<br />
interakciós lehetősége van;<br />
Szeminárium, amelyre a hallgatók eredeti írásos munkákat<br />
készíthetnek és mutathat<strong>na</strong>k be, majd ezeket a csoportban<br />
megvitatják és kritikát monda<strong>na</strong>k róluk;<br />
Tutori tanfolyam, ahol a hallgatók egy kis csoportja dolgozik egy<br />
témán, és rendszeresen találkoz<strong>na</strong>k a tanárral, akivel megvitatják<br />
munkájukat és irányítást kap<strong>na</strong>k tőle;<br />
Laboratóriumi gyakorlat, ahol a munka java a laboratóriumban<br />
zajlik.<br />
A tanegység (course unit) és a modul kifejezéseket gyakran<br />
szinonimaként használják.<br />
Tr e n d j e l e n t é s e k<br />
.sk Správy TRENDS<br />
.rs Извештаји „Trends”<br />
Az EUA megbízást adott ki egy sor úgynevezett Trend<br />
jelentés elkészítésére. A Bolog<strong>na</strong>i Konferencia óta (1999)<br />
minden miniszteriális konferenciára készítettek egy<br />
jelentést. A jelentések célja az, hogy tájékoztassa<strong>na</strong>k a<br />
bolog<strong>na</strong>i folyamatról. Azonban ezek a jelentések különböző módszereket<br />
használ<strong>na</strong>k, és a bolog<strong>na</strong>i folyamat más-más aspektusát világítják meg:<br />
.uk<br />
.de<br />
Trends Reports<br />
Trends-Berichte<br />
Trendek I: Trendek a felsőoktatás tanulmányi struktúráiban (1999). E<br />
jelentés célja, hogy a felsőoktatás tanulmányi struktúráit körvo<strong>na</strong>lazza<br />
és áttekintse, és az ezeket a struktúrákat megtestesítő különböző<br />
rendszerekről összehasonlító elemzést adjon, így biztosítva egy alkalmas<br />
eszközt a nemzeti és intézményi oktatáspolitikák közötti lehetséges<br />
különbségek és hasonlóságok feltárásához.<br />
Trendek II: Az Európai Felsőoktatási Térség felé – a Bolognától Prágáig<br />
vezető út főbb reformjai<strong>na</strong>k áttekintése (2001)<br />
Ez a jelentés a Bolog<strong>na</strong>i Nyilatkozat új aláíró országait tekinti át. A<br />
Trendek I című jelentésben levont összes fontosabb következtetést<br />
megerősítette.<br />
Trendek III: Előrehaladás az Európai Felsőoktatási Térség irányába (2003).<br />
92
A Trendek III jelentés nemcsak az európai tanulmányi struktúrákban<br />
bekövetkező változásokra összpontosított, hanem első ízben elemezte<br />
és hasonlította össze a folyamat összes fontosabb szereplője - azaz a<br />
kormányok, a nemzeti rektori konferenciák, a felsőoktatási intézmények<br />
és a diákok - szempontjából a fejleményeket.<br />
Trendek IV: A bolog<strong>na</strong>i rendszert megvalósító európai egyetemek (2005).<br />
A Trendek IV jelentés széleskörű helyszíni kutatások alapján készült 62<br />
egyetem meglátogatásával az alapinformációk összegyűjtésekor. Így<br />
ez a jelentés az európai egyetemeken végbemenő bolog<strong>na</strong>i reformok<br />
megvalósításáról készült mélyreható pilla<strong>na</strong>tfelvétel.<br />
* * *<br />
93
Sl o v n í k t e r m í n o v<br />
b o l o n s k é h o <strong>procesu</strong><br />
SLOVNÍK V SRBSKOM, MAĎARSKOM A SLOVENSKOM JAZYKU<br />
A ZOZNAM TERMÍNOV V ANGLICKOM A NEMECKOM JAZYKU<br />
Zostavili:<br />
doc. PhDr. Jaroslava Stašková, CSc.<br />
PhDr. Viera Farkašová, CSc.<br />
Slovenská akademická asociácia pre medzinárodnú spoluprácu<br />
Bratislava, február 2009<br />
95
Ob s a h<br />
99 Úvod<br />
100 Akreditácia<br />
100 Akreditačná komisia<br />
101 Bakalár<br />
102 Bolonská odborná skupi<strong>na</strong> (BFUG)<br />
102 Bolonský proces<br />
104 Celoživotné vzdelávanie – CŽV<br />
106 Deskriptory<br />
106 Dodatok k diplomu<br />
107 Doktorandské štúdium<br />
108 ECTS – Európsky systém <strong>na</strong> prenos a akumuláciu kreditov<br />
109 ENQA – Európska asociácia <strong>na</strong> zabezpečenie kvality vo vysokoškolskom vzdelávaní<br />
109 ESU - Európska únia študentov<br />
110 EUA - Európska asociácia univerzít<br />
110 Európska asociácia vysokých škôl<br />
111 Európska dimenzia<br />
111 Európsky register agentúr <strong>na</strong> zabezpečenie kvality<br />
112 Európsky výskumný priestor – EVP<br />
112 Európsky vysokoškolský priestor – EVŠP<br />
114 Evalvácia<br />
114 Formálne, neformálne a informálne vzdelávanie<br />
115 Informačný balík / Katalóg predmetov<br />
115 Jednotka študijného programu<br />
116 Kompetencie<br />
116 Kreditový systém<br />
116 Kvalifikačný rámec<br />
117 Lisabonský dohovor o uznávaní<br />
117 Magister<br />
118 Mobilita<br />
118 Moduly<br />
119 Odborné hodnotenie (Peer Review)<br />
119 Pracovná záťaž<br />
119 Prenos a akumulácia kreditov<br />
120 Projekt „Tuning“<br />
120 Propagácia Európskeho vysokoškolského priestoru<br />
121 Rekapitulácia<br />
121 Sieť ENIC/NARIC<br />
122 Sociál<strong>na</strong> dimenzia<br />
122 Sociálni partneri<br />
123 Spoločné stupne (diplomy)<br />
123 Správy TRENDS<br />
124 Stupne<br />
125 Systém klasifikácie<br />
126 Štandardy a smernice<br />
126 Uznávanie<br />
126 Výpis výsledkov<br />
127 Vzdelávací výstup / Výstup vzdelávania<br />
127 Zabezpečenie kvality<br />
128 Zamest<strong>na</strong>teľnosť<br />
128 Zmluva o štúdiu<br />
97
Úv o d<br />
Slovenská republika je jednou zo 46 sig<strong>na</strong>társkych krajín Bolonskej<br />
deklarácie, ktorú podpísal minister školstva v roku 1999.<br />
V súvislosti s Bolonskou deklaráciou reforma vysokoškolského systému<br />
<strong>na</strong> Slovensku <strong>na</strong>dväzuje <strong>na</strong> reformu začatú už začiatkom deväťdesiatych<br />
rokov a pokračuje prijímaním ďalšej legislatívy, ako aj konkrétnych<br />
opatrení a krokov v rámci implementácie základných cieľov bolonského<br />
<strong>procesu</strong>.<br />
Na základe uznesení pravidelných konferencií ministrov sig<strong>na</strong>társkych<br />
krajín Bolonskej deklarácie, ktoré sa ko<strong>na</strong>jú každé dva roky a hodnotia<br />
stav modernizácie vysokoškolských inštitúcií, Slovenská republika<br />
priebežne modernizuje svoj vysokoškolský systém zavedením<br />
trojstupňového vysokoškolského vzdelávania (bakalár, magister,<br />
doktor), úplným zavedením kreditového systému (ECTS), vytvorením a<br />
zabezpečením kvality vysokoškolského vzdelávania, podporou mobility<br />
a uznávaním štúdia, ako aj ďalších cieľov bolonského <strong>procesu</strong>. Ich<br />
<strong>na</strong>plnením sa slovenské vysoké školy stali neoddeliteľnou súčasťou<br />
európskeho vysokoškolského priestoru.<br />
Predložený viacjazyčný slovník základných termínov bolonského<br />
<strong>procesu</strong> je výsledkom projektu troch krajín (Srbska, Maďarska a<br />
Slovenska) a bol pripravený s podporou Višegradského fondu. Vznikol<br />
<strong>na</strong> základe Slovníka pojmov bolonského <strong>procesu</strong> vypracovaného<br />
Nemeckou rektorskou konferenciou a už vytvoreného slovníka<br />
základných pojmov bolonského <strong>procesu</strong> spracovaného Univerzitou v<br />
Novom Sade, ako aj doplnením ďalších definícií a cieľov, ktoré vyplývajú<br />
zo záverov Londýnskej konferencie v roku 2007.<br />
Slovník obsahuje základnú terminológiu a stručné definície v srbskom,<br />
maďarskom a slovenskom jazyku, ako aj ich anglické a nemecké<br />
ekvivalenty. Tento materiál nie je vyčerpávajúcim zdrojom definícii a<br />
popisov jednotlivých pojmov, ale má prispieť k posilneniu spolupráce<br />
medzi jednotlivými kraji<strong>na</strong>mi pri vytváraní európskeho vysokoškolského<br />
priestoru.<br />
99
Akreditácia<br />
.hu Akkreditáció<br />
.rs Акредитација<br />
.uk Accreditation<br />
.de Akkreditierung<br />
Akreditácia je spôsob formálneho uz<strong>na</strong>nia programu<br />
alebo inštitúcie externými orgánmi <strong>na</strong> základe hodnotenia<br />
kvality. Výsledkom je dosiahnutie určitého statusu<br />
týkajúceho sa rozsahu udeľovania titulov, uznávanie<br />
týchto titulov tretími stra<strong>na</strong>mi, prenos kreditov <strong>na</strong> iné akreditované<br />
inštitúcie, priame alebo nepriame fi<strong>na</strong>ncovanie a ďalšie vonkajšie účinky.<br />
Vo väčšine prípadov je akreditácia výsledkom evalvácie alebo <strong>procesu</strong><br />
externého hodnotenia zabezpečenia kvality, či program alebo inštitúcia<br />
plní požiadavky <strong>na</strong> akademické alebo profesionálne štandardy<br />
akreditačnej inštitúcie. Proces akreditácie vedie k formálnemu<br />
rozhodnutiu, ktoré môže byť pozitívne alebo negatívne. Spravidla sa<br />
status akreditovania udeľuje <strong>na</strong> určité časové obdobie. Napokon<br />
negatívne rozhodnutie môže byť znovu prehodnotené re-akreditáciou<br />
po určitom časovom odstupe. V Berlínskom komuniké (2003) sa európski<br />
ministri dohodli, že jednou časťou národných systémov hodnotenia<br />
zabezpečenia kvality by mal byť „systém akreditácie, certifikácie a<br />
porov<strong>na</strong>teľných postupov“. Požiadali ENQA, aby vyvinula dohodnutý<br />
systém štandardov, postupov a smerníc týkajúcich sa zabezpečovania<br />
kvality a preskúmala spôsoby zabezpečenia adekvátneho systému<br />
vzájomného odborného hodnotenia zabezpečovania kvality a/alebo<br />
akreditačných agentúr alebo inštitúcií prostredníctvom svojich členov v<br />
spolupráci s EUA, EURASHE a ESU.<br />
Ak r e d i t a č n á<br />
komisia<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Akkreditációs testület<br />
Акредитационо тело<br />
Accreditation body<br />
Akkreditierungsagentur<br />
Akreditačná komisia je nezávislý orgán, ktorý vypracováva<br />
vzdelávacie štandardy, kritériá a postupy, organizuje<br />
návštevy expertov a odborné hodnotenie s cieľom<br />
posúdenia, či sa tieto kritériá plnia alebo nie. V Berlínskom<br />
komuniké (2003) európski ministri požiadali ENQA, aby vyvinula<br />
dohodnutý systém štandardov, postupov a smerníc týkajúcich sa<br />
zabezpečenia kvality a preskúmali spôsoby zabezpečenia adekvátneho<br />
systému vzájomného odborného hodnotenia zabezpečovania kvality a/<br />
alebo akreditačných agentúr alebo inštitúcií prostredníctvom svojich<br />
členov v spolupráci s partnermi <strong>na</strong> európskej úrovni. O dva roky neskôr<br />
štandardy a smernice <strong>na</strong> zabezpečovanie kvality v oblasti európskeho<br />
vysokoškolského vzdelávania boli prijaté <strong>na</strong> konferencii v Bergene<br />
(2005). Hlavné výsledky a odporúčania v tejto správe k akreditačným<br />
orgánom boli <strong>na</strong>sledovné:<br />
•<br />
•<br />
budú platiť európske štandardy <strong>na</strong> interné a externé hodnotenie<br />
zabezpečenia kvality a pre externé agentúry zabezpečovania<br />
kvality;<br />
európske agentúry <strong>na</strong> zabezpečovanie kvality budú podliehať<br />
cyklickému prehodnocovaniu v priebehu piatich rokov;<br />
100
•<br />
•<br />
bude vypracovaný európsky register agentúr <strong>na</strong> zabezpečovanie<br />
kvality;<br />
Európsky výbor pre registráciu bude vykonávať kontrolnú funkciu<br />
<strong>na</strong> zaradenie agentúr do registra.<br />
Správa obsahuje aj európske štandardy pre agentúry týkajúce sa<br />
postupov externého zabezpečovania kvality pre vysoké školstvo,<br />
oficiálny status, aktivity, prostriedky, definovanie poslania, nezávislosť,<br />
kritériá externého zabezpečovania kvality, postupy používané<br />
agentúrami a procedúry zabezpečenia zodpovednosti. Smernice, ktoré<br />
sú priložené k niekoľkým z týchto štandardov, uvádzajú ďalšie informácie<br />
o správnych postupoch a v niektorých prípadoch detailnejšie vysvetľujú<br />
výz<strong>na</strong>m a dôležitosť štandardov. Pri cyklickom prehodnocovaní sa<br />
bude preverovať, do akej miery je agentúra v súlade s európskymi<br />
štandardami agentúr externého zabezpečovania kvality.<br />
Stupeň bakalár je prvým akademickým titulom<br />
udeľovaným po ukončení vysokoškolského štúdia.<br />
Štúdium prvého cyklu musí trvať <strong>na</strong>jmenej tri roky a<br />
maximálne štyri roky. Titul bakalára musí byť relevantný<br />
pre európsky trh práce ako primeraná úroveň kvalifikácie. V mnohých<br />
krajinách je možné získať titul bakalára <strong>na</strong> univerzitách, ako aj <strong>na</strong> vyšších<br />
vzdelávacích inštitúciách. Programy smerujúce k získaniu bakalárskeho<br />
stupňa môžu a mali by mať odlišné zamerania a rôzne profily, aby<br />
vyhovovali rôznorodosti individuálnych a akademických potrieb a trhu<br />
pracovnej sily. Niektoré krajiny môžu používať iné oz<strong>na</strong>čenie ako<br />
„Bakalár“ pre titul prvého stupňa, ako <strong>na</strong>príklad „Bakkalaureus“ alebo<br />
„Lizentiat“. Úroveň kvalifikácie, ktorá má byť dosiahnutá pri stupni<br />
bakalára, je opísaná v Európskom kvalifikačnom rámci. Podľa tohto<br />
rámca, titul bakalára má byť udelený študentom, ktorí:<br />
Ba k a l á r<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Bachelor fokozat<br />
Основне студије,<br />
студије првог степена<br />
Bachelor<br />
Bachelor<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
preukázali vedomosti a poz<strong>na</strong>tky v študijnom odbore, ktorý je<br />
<strong>na</strong>dstavbou <strong>na</strong> ich všeobecné stredoškolské štúdium;<br />
sú schopní aplikovať svoje vedomosti a poz<strong>na</strong>tky spôsobom, ktorý<br />
svedčí o profesionálnom prístupe k ich práci alebo povolaniu;<br />
majú schopnosť zhromažďovať a interpretovať relevantné údaje,<br />
aby vyjadrovali úsudky, ktoré zahŕňajú reflexie <strong>na</strong> relevantné<br />
sociálne, vedecké a etické problémy;<br />
sú schopní odovzdávať informácie, myšlienky, problémy a ich<br />
riešenia odborníkom ale i neodbornej verejnosti;<br />
osvojili si také zručnosti učenia sa, ktoré sú potrebné pre ich ďalšie<br />
vzdelávanie s vyšším stupňom autonómnosti.<br />
101
Bo l o n s k á o d b o r n á<br />
s k u p i n a (BFUG)<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Bolog<strong>na</strong> Követő<br />
Csoport (BFUG)<br />
Група за праћење<br />
Болоњског процеса<br />
Bolog<strong>na</strong> Follow-up<br />
Group<br />
Bolog<strong>na</strong> Follow-up-<br />
Gruppe<br />
Bolonská odborná skupi<strong>na</strong> je exekutívnym a koordi<strong>na</strong>čným<br />
orgánom <strong>na</strong> riadenie bolonského <strong>procesu</strong>. Európski<br />
ministri poverili túto skupinu implementovať všetky<br />
bolonské princípy vyjadrené v Berlínskom komuniké<br />
(2003) všeobecným riadením bolonského <strong>procesu</strong> a prípravou ďalších<br />
ministerských stretnutí. Bolonská odborná skupi<strong>na</strong> (BFUG) je zložená zo<br />
zástupcov všetkých členských štátov - sig<strong>na</strong>tárov bolonského <strong>procesu</strong>,<br />
ako aj zástupcov Európskej komisie, Rady Európy, Európskej asociácie<br />
univerzít (EUA), Európskej asociácie <strong>na</strong> zabezpečenie kvality vo<br />
vysokoškolskom vzdelávaní (ENQA), Európskej asociácie inštitúcií<br />
vysokoškolského vzdelávania (EURASHE), Európskej študentskej únie<br />
(ESU, predtým ESIB), ako aj UNESCO - CEPES ako konzultačných členov.<br />
Táto skupi<strong>na</strong> sa stretáva minimálne dvakrát ročne a je vedená zástupcom<br />
krajiny, ktorá je momentálne prezidentskou členskou krajinou, ako aj<br />
vice-prezidentom - zástupcom krajiny poverenej pripraviť ďalšie<br />
ministerské stretnutie. Rada, ktorej tiež predsedá zástupca prezidentskej<br />
členskej krajiny EÚ a jeho podpredsedom je zástupca krajiny<br />
pripravujúcej ministerské stretnutie, plánuje prácu skupiny medzi<br />
stretnutiami Bolonskej odbornej skupiny. Prácu BFUG podporuje<br />
Sekretariát, ktorý zabezpečuje hostiteľská kraji<strong>na</strong> ministerského<br />
stretnutia. Národné bolonské odborné skupiny existujú aj v jednotlivých<br />
sig<strong>na</strong>társkych krajinách.<br />
Bo l o n s k ý p r o c e s<br />
.hu A bolog<strong>na</strong>i folyamat<br />
.rs Болоњски процес<br />
.uk Bolog<strong>na</strong> Process<br />
.de Bolog<strong>na</strong>-Prozess<br />
Na vysvetlenie pojmu „bolonský proces“, je potrebné sa<br />
vrátiť k pojmu Sorbonská deklarácia. V máji 1998 európski<br />
ministri zodpovední za vysokoškolské vzdelávanie vo<br />
Francúzsku, Nemecku, Taliansku a Veľkej Británii podpísali<br />
<strong>na</strong> Sorbonskej univerzite v Paríži deklaráciu o harmonizácii architektúry<br />
európskeho vysokoškolského systému. Ďalšie európske krajiny sa k tejto<br />
deklarácii pripojili neskôr.<br />
V júni 1999 sa v Bologni stretlo 29 ministrov zodpovedných za<br />
vysokoškolské vzdelávanie, aby do roku 2010 položili základ <strong>na</strong><br />
vytvorenie Európskeho vysokoškolského priestoru (EVŠP) - European<br />
Higher Education Area (EHEA) a propagovali európsky vysokoškolský<br />
systém vo svete.<br />
Ministri odsúhlasili všeobecné princípy, ktoré boli vyjadrené v<br />
Sorbonskej deklarácii a jasne definovali 6 základných princípov<br />
spojených s implementáciou bolonského <strong>procesu</strong>:<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
vytvoriť systém čitateľných a kompatibilných stupňov<br />
vysokoškolského vzdelávania;<br />
prijať dva základné stupne (pregraduálny a graduálny) - bakalár a<br />
magister;<br />
vytvoriť a prijať kreditový systém (<strong>na</strong> báze ECTS);<br />
podporiť a prekonávať bariéry v mobilite študentov, pedagógov a<br />
vedeckých pracovníkov;<br />
102
•<br />
•<br />
zlepšiť európsku spoluprácu v oblasti zabezpečenia kvality<br />
vzdelávania;<br />
podporiť európsku dimenziu vo vysokoškolskom vzdelávaní.<br />
Ministri presvedčení, že vytváranie Európskeho vysokoškolského<br />
priestoru (EVŠP) bude vyžadovať priebežnú podporu a hodnotenie,<br />
sa rozhodli stretávať každé dva roky. Odvtedy sa stretli štyrikrát Praha<br />
(2001), Berlín (2003), Bergen (2005) a Londýn (2007), pričom po každom<br />
stretnutí vydávajú komuniké.<br />
Počas stretnutia v Prahe v roku 2001 ministri prijali ďalšie tri princípy a<br />
požiadavky <strong>na</strong> vysokoškolské vzdelávanie:<br />
•<br />
•<br />
•<br />
potreba celoživotného vzdelávania;<br />
vysokoškolské inštitúcie a študenti;<br />
zlepšenie atraktívnosti a konkurencieschopnosti EVŠP.<br />
Berlínske komuniké (2003) prijalo ďalší záver:<br />
•<br />
•<br />
výz<strong>na</strong>m doktorandského štúdia a synergia medzi Európskym<br />
vysokoškolským priestorom a Európskym vedeckým priestorom -<br />
European Research Area (ERA);<br />
sociál<strong>na</strong> dimenzia vysokoškolského vzdelávania sa chápe ako<br />
transverzál<strong>na</strong> aktivita.<br />
Londýnske komuniké (2007) potvrdilo výz<strong>na</strong>m zvyšovania kompatibility<br />
a porov<strong>na</strong>teľnosti európskych vysokoškolských systémov, rešpektujúc<br />
pritom ich rozdielnosť. Zároveň potvrdilo ciele vysokých škôl ako<br />
centier vzdelávania, výskumu, kreativity a prenosu vedomostí, ako<br />
aj ich kľúčovú úlohu pri definovaní a prenose hodnôt, <strong>na</strong> ktorých je<br />
Európa vybudovaná. Tieto ciele zahrnujú: prípravu študentov <strong>na</strong> život<br />
ako aktívnych občanov, prípravu študentov <strong>na</strong> ich budúce povolanie a<br />
umožnenie ich osobného rozvoja, vytvorenie a zachovanie širokej bázy<br />
pokročilých vedomostí a stimuláciu výskumu a inovácií.<br />
Slovenská republika je sig<strong>na</strong>társkou krajinou Bolonskej deklarácie, ktorú<br />
podpísal minister školstva SR v Bologni v roku 1999. Zaviazal sa plniť jej<br />
základné princípy:<br />
Prijať systém transparentných a porov<strong>na</strong>teľných titulov - zakotvené<br />
v Zákone č.131/2002 o vysokých školách, ktorý zaviedol trojstupňové<br />
vysokoškolské štúdium.<br />
Vytvoriť kreditový systém <strong>na</strong> báze ECTS – horeuvedený zákon zaviedol <strong>na</strong><br />
všetkých stupňoch vysokoškolského vzdelávania a pre všetky jeho formy<br />
kreditový systém, ktorý využíva zhromažďovanie a prenos kreditov. Rámcové<br />
upresnenia <strong>na</strong> zavedenie a uplatňovanie kreditového systému štúdia<br />
upravila vyhláška Ministerstva školstva č.614/2002 o kreditovom systéme<br />
štúdia.<br />
103
Podporiť a prekonávať bariéry v mobilite študentov a vysokoškolských<br />
pracovníkov – plnou podporou mobility študentov cez európsky program<br />
Erasmus ako aj uznávanie štúdia v rámci programu, ministerstvo školstva<br />
poskytuje národné dofi<strong>na</strong>ncovanie <strong>na</strong> podporu mobilít študentov SR.<br />
Zlepšiť európsku spoluprácu v oblasti kvality vzdelávania – MŠ SR podporilo<br />
Projekt inštitucionálneho hodnotenia vysokých škôl, v rámci ktorého vysoké<br />
školy podstúpili medzinárodnú inštitucionálnu evalváciu odborníkmi<br />
Európskej asociácie univerzít. Akreditačná komisia SR sa stala členom<br />
ENQA.<br />
Slovenská republika je pravidelne zastúpená <strong>na</strong> jednotlivých ministerských<br />
konferenciách ministrom školstva, zástupcami Slovenskej rektorskej<br />
konferencie, Rady vysokých škôl, ako aj zástupcom Študentskej rady VŠ.<br />
Zástupca SR je aj členom Bolonskej odbornej skupiny.<br />
Ce l o ž iv o t n é<br />
v z d e l á v a n i e –<br />
CŽV<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Élethosszig tartó<br />
tanulás<br />
Учење током читавог<br />
живота<br />
Lifelong Learning - LLL<br />
Lebensbegleitendes<br />
Lernen<br />
Pre potreby terminologického slovníka používame<br />
definíciu Európskej komisie. Podľa tejto definície je<br />
celoživotné vzdelávanie „cielenou vzdelávacou aktivitou,<br />
ktorá prebieha priebežne s cieľom zlepšiť poz<strong>na</strong>nie,<br />
zručnosti a kompetencie“. Celoživotné vzdelávanie je zhrnutie všetkých<br />
foriem učenia sa, zahrnujúcich formálne vzdelávanie, ako sú získané<br />
vzdelávacie stupne <strong>na</strong> vysokej škole, neformálne vzdelávanie, ako sú<br />
<strong>na</strong>pr. odborné zručnosti získané v rámci pracovnej činnosti, informálne<br />
vzdelávanie, ako je <strong>na</strong>pr. medzigeneračné vzdelávanie alebo hra <strong>na</strong><br />
hudobnom nástroji spolu s priateľmi. V Pražskom komuniké (2001) sa<br />
európski ministri zhodli, že celoživotné vzdelávanie je základným<br />
elementom európskeho vysokoškolského priestoru. Stratégie<br />
celoživotného vzdelávania sú základom fungovania spoločnosti<br />
založenej <strong>na</strong> poz<strong>na</strong>ní. Z toho dôvodu zahrnuli ministri celoživotné<br />
vzdelávanie ako súčasť bolonského <strong>procesu</strong>.<br />
V Berlínskom komuniké (2003) sa konštatuje, že jednou zo stratégií<br />
vysokoškolských inštitúcií má byť tiež rozvíjanie možnosti CŽV <strong>na</strong><br />
vysokoškolskej úrovni, čo má tiež zahrnovať uz<strong>na</strong>nie predošlého učenia<br />
sa širokú škálu flexibilných ciest, možností a techník učenia sa. V tomto<br />
procese sa majú používať adekvátne kredity. V Bergenskom komuniké<br />
(2005) sa konštatuje, že je potrebné zabezpečiť komplementaritu medzi<br />
všeobecným kvalifikačným rámcom pre EVŠP a <strong>na</strong>vrhnutým európskym<br />
kvalifikačným rámcom pre CŽV (všeobecným a odborným vzdelávaním<br />
a odbornou prípravou).<br />
Londýnska konferencia (2007) požiadala Bolonskú odbornú skupinu<br />
(BFUG), aby zvýšila vzájomnú výmenu dobrej praxe v oblasti<br />
systematického rozvoja flexibilného učenia sa a s<strong>na</strong>žila sa o spoločné<br />
chápanie úlohy vysokých škôl v celoživotnom vzdelávaní. Vyzvala<br />
Bolonskú odbornú skupinu, aby v spolupráci so sieťou ENIC/NARIC<br />
pripravila návrhy <strong>na</strong> zlepšenie uznávania predchádzajúceho štúdia.<br />
104
Ministerstvo školstva SR vypracovalo viac výz<strong>na</strong>mných dokumentov v<br />
oblasti ďalšieho vzdelávania<br />
Národný program pre učiace sa regióny<br />
Učiaci sa región predstavuje regionálnu sieť zainteresovaných inštitúcií<br />
v oblasti vzdelávania a zamest<strong>na</strong>nosti, vytvárajúcu <strong>na</strong> mieru šité služby<br />
a projekty poskytovania celoživotného vzdelávania a celoživotného<br />
poradenstva.<br />
Zámerom návrhu národného programu je realizácia princípu učiacich sa<br />
regiónov a podpora vytvárania sietí zainteresovaných aktérov pre rozvoj<br />
celoživotného vzdelávania. Tento zámer sa bude <strong>na</strong>pĺňať prostredníctvom<br />
spoločne vypracovanej a prijatej regionálnej stratégie celoživotného<br />
vzdelávania, vytváraním partnerstiev <strong>na</strong> realizáciu projektov v oblasti<br />
celoživotného vzdelávania, ako aj prostredníctvom prípravy regiónov <strong>na</strong><br />
čerpanie prostriedkov eurofondov počas programového obdobia 2007-2013.<br />
Národný program pre učiace sa regióny bol schválený <strong>na</strong> 10. porade vedenia<br />
ministerstva dňa 15. mája 2007.<br />
(http://www.minedu.sk)<br />
Stratégiu celoživotného vzdelávania a celoživotného poradenstva schválila<br />
vláda Slovenskej republiky uznesením č. 382/2007 z 25. apríla 2007.<br />
Obsahuje návrh systému, ciele, a<strong>na</strong>lýzu a fi<strong>na</strong>ncovanie celoživotného<br />
vzdelávania a celoživotného poradenstva, návrh systému riadenia kvality<br />
vzdelávania a systému uznávania výsledkov neformálneho vzdelávania<br />
a informálneho učenia sa. Hlavným cieľom stratégie je dobudovať systém<br />
celoživotného vzdelávania a systém celoživotného poradenstva tak, aby<br />
uľahčil občanom prístup k opakovanému a pružnému <strong>na</strong>dobúdaniu nových<br />
kvalifikácií prostredníctvom kvalitného vzdelávania získaného okrem<br />
formálneho vzdelávania aj v neformálnom systéme vzdelávania a v systéme<br />
informálneho učenia sa za pomoci komplexných služieb poradenstva počas<br />
celého života človeka pri dodržiavaní rovnosti príležitostí.<br />
(http://www.minedu.sk )<br />
Koncepcia celoživotného vzdelávania v Slovenskej republike<br />
Koncepcia celoživotného vzdelávania vychádza z materiálu Európskej<br />
komisie Memorandum celoživotného vzdelávania a je v súlade so<br />
strategickými dokumentmi Slovenskej republiky zameranými <strong>na</strong> oblasť<br />
vzdelávania a zamest<strong>na</strong>nosti. Jednotlivé ciele koncepcie sú v súlade so<br />
základnými princípmi trvalo udržateľného rozvoja v oblasti celoživotného<br />
vzdelávania.<br />
Koncepciu celoživotného vzdelávania prijala vláda Slovenskej republiky<br />
uznesením č. 157/2004 z 25. februára 2004 http://www.minedu.sk<br />
105
De s k r i p t o r y<br />
.hu Képzési követelmények<br />
.rs Дескриптори<br />
.uk Descriptors<br />
.de Deskriptoren<br />
Deskriptory kvalifikácie sú krátke, <strong>na</strong> predmete závislé<br />
generické opisy výstupov vzdelávania. Stanovujú<br />
prehľadné referenčné body, ktoré popisujú výsledky<br />
kvalifikácie, často vo vzťahu k národnej úrovni. V<br />
Bergenskom komuniké (2005) sa uvádza, že bol prijatý preklenujúci<br />
„Kvalifikačný rámec v európskom priestore vysokoškolského vzdelávania“,<br />
ktorý zahŕňa deskriptory kvalifikácie.<br />
V kvalifikačnom rámci sa takzvané „Dublinské deskriptory“, ktoré<br />
vypracovala Spoločná iniciatíva pre kvalitu (Joint Quality Initiative),<br />
považujú za deskriptory vhodné <strong>na</strong> využitie v bolonskom procese. Tieto<br />
všeobecné deskriptory sa týkajú <strong>na</strong>sledujúcich kompetencií študenta:<br />
vedomosti a poz<strong>na</strong>tky, aplikácia vedomostí a poz<strong>na</strong>tkov, schopnosť<br />
vyjadrovania úsudkov, komunikačné a študijné zručnosti. Mali by sa<br />
využívať ako základ pre národné kvalifikačné rámce a predmetovo<br />
orientované deskriptory.<br />
Do d a t o k k<br />
d ip l o m u<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Oklevélmelléklet<br />
Додатак дипломи<br />
Diploma Supplement<br />
Diploma Supplement<br />
(Diplomazusatz)<br />
Dodatok k diplomu je dokument určený <strong>na</strong> popis<br />
podstaty, úrovne, kontextu, obsahu a statusu štúdií, ktoré<br />
úspešne ukončil držiteľ diplomu, ku ktorému je tento<br />
dodatok pripojený s cieľom popísať vysokoškolský stupeň<br />
vzdelávania v širšej európskej štandardizovanej štruktúre. Zahŕňa<br />
preambulu a osem základných položiek:<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
Držiteľ kvalifikácie (meno, dátum <strong>na</strong>rodenia a pod.);<br />
Kvalifikácia (názov, študijný odbor/y štúdia a pod.);<br />
Stupeň kvalifikácie (prvý, druhý stupeň, dĺžka programu a pod.);<br />
Obsah a dosiahnuté výsledky (forma štúdia, požiadavky <strong>na</strong> štúdium,<br />
a pod.);<br />
Funkcia kvalifikácie (prístup k ďalšiemu štúdiu, postavenie v systéme<br />
kvalifikácií);<br />
Ďalšie informácie (o absolventovi a/alebo o programe);<br />
Certifikácia dodatku (sú vymenované ďalšie originálne dokumenty);<br />
Národný systém vysokoškolského vzdelávania (typy inštitúcií, typy<br />
programov a udeľovaných titulov a pod.).<br />
Všetky tieto položky musia byť vyplnené. Ak niektorá položka nie je<br />
vyplnená, musí byť vysvetlené, prečo informácie nie sú uvedené. Popis<br />
národného vysokoškolského vzdelávacieho systému zabezpečuje<br />
Národné stredisko pre uznávanie akademického štúdia a je prístupný<br />
<strong>na</strong> webovej stránke: http://www.enic-<strong>na</strong>ric.net. V Berlínskom<br />
komuniké (2003) bolo stanovené, že od roku 2005 by mali všetci<br />
absolventi automaticky a bez poplatku dostávať dodatok k diplomu<br />
v <strong>na</strong>jrozšírenejších európskych jazykoch (angličti<strong>na</strong>, francúzšti<strong>na</strong>,<br />
talianči<strong>na</strong>, nemči<strong>na</strong> alebo španielči<strong>na</strong>). Cieľom je zlepšiť medzinárodnú<br />
106
transparentnosť a <strong>na</strong>pomáhať spravodlivému akademickému a<br />
profesionálnemu uznávaniu kvalifikácie (diplomy, tituly, certifikáty a<br />
pod.). Dodatok k diplomu by nemal obsahovať žiadne posudzovanie<br />
hodnoty, vyjadrenia o ekvivalentnosti alebo návrhy <strong>na</strong> uz<strong>na</strong>nie.<br />
V Berlínskom komuniké (2003) európski ministri v rámci<br />
bolonského <strong>procesu</strong> zdôraznili potrebu rozšíriť dva<br />
stupne štúdia a zahrnúť doktorandské štúdium ako tretí<br />
stupeň. Doktorandské štúdium zvyčajne tvorí tretí stupeň<br />
vysokoškolského štúdia a končí získaním titulu „PhD“ alebo „Dr“.<br />
V Bergene (2005) sa skonštatovalo, že doktorská kvalifikácia má byť<br />
súčasťou Európskeho kvalifikačného rámca, pričom má využívať<br />
princípy vzdelávacích výstupov. Základným prvkom doktorandského<br />
štúdia je získanie vedomostí cez realizáciu pôvodného výskumu. V<br />
Bergenskom komuniké sa tiež vyjadruje požiadavka <strong>na</strong> štrukturované<br />
doktorandské programy a potreba ich „transparentného vedenia a<br />
hodnotenia“. Konštatovalo sa, že normál<strong>na</strong> pracovná záťaž zodpovedá<br />
3-4 rokom denného štúdia (full-time study). Európski ministri vyzvali<br />
univerzity, aby ich doktorandské programy podporili interdisciplinárnu<br />
odbornú prípravu a rozvíjali také prenosné zručnosti, ktoré vyžaduje<br />
široký pracovný trh. Zároveň skonštatovali, že doktorandské štúdium sa<br />
musí vyhnúť prebytočnej regulácii. Úroveň kvalifikácie, ktorá sa získa<br />
doktorandským štúdiom, je tiež popísaná v Európskom kvalifikačnom<br />
rámci. Podľa tohto kvalifikačného rámca, doktorandský stupeň by mal<br />
byť udelený tým študentom, ktorí :<br />
Do k t o r a n d s k é<br />
š t ú d i u m<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Doktori tanulmányok<br />
Докторске студије<br />
Doctoral Studies<br />
Promotionsphase<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
•<br />
preukázali systematické spracovanie a pochopenie svojho odboru,<br />
ako aj vysoké odborné zručnosti a výskumné metódy spojené s<br />
týmto odborom;<br />
preukázali svoje schopnosti pochopiť, vytvoriť a implementovať<br />
vedecký princíp do základného <strong>procesu</strong> výskumu;<br />
prispeli k základnému výskumu poz<strong>na</strong>tkami, ktoré preko<strong>na</strong>jú<br />
hranice poz<strong>na</strong>nia vytvorením základnej výskumnej platformy;<br />
uverejnili svoje vedecké výsledky v národných alebo<br />
medzinárodných karentovaných publikáciách;<br />
sú schopní kritickej a<strong>na</strong>lýzy, hodnotenia a syntézy nových a<br />
komplexných myšlienok,<br />
sú schopní komunikovať o svojich výsledkoch v danej vedeckej<br />
oblasti so svojimi hodnotiteľmi, širšou vedeckou komunitou a so<br />
spoločnosťou všeobecne;<br />
očakáva sa od nich, že tieto výsledky budú šíriť v rámci akademickej<br />
komunity a v odbornom kontexte, v rámci technologického,<br />
sociálneho alebo kultúrneho pokroku a spoločnosti založenej <strong>na</strong><br />
poz<strong>na</strong>tkoch.<br />
107
Londýnska konferencia (2007) potvrdila svoj cieľ užšie prepojiť EVŠP s<br />
Európskym výskumným priestorom (EVP) a vyzvala európske univerzity,<br />
aby posilnili svoje úsilie pri zaraďovaní doktorandských programov<br />
do svojich inštitucionálnych stratégií a politík a aby vytvárali vhodné<br />
kariérne dráhy a možnosti pre doktorandov a mladých vedeckých<br />
pracovníkov. Zároveň vyzvala európske vysokoškolské autority, aby<br />
sa vyhli prílišnej regulácii v tejto oblasti a podporovali vzájomnú<br />
výmenu skúseností o inovačných doktorandských programoch, ako<br />
aj o otázkach transparentných úprav v oblasti prístupu, kontroly a<br />
evalvačných postupov, rozvoja generických zručností a spôsobov<br />
zvyšovania zamest<strong>na</strong>nosti doktorandov.<br />
ECTS - Eu r ó p s k y<br />
s ys t é m n a p r e n o s a<br />
a k u m u l á c i u k r e d it o v<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
ECTS – Európai Kredit<br />
Átviteli és Gyűjtési<br />
Rendszer<br />
ЕСПБ – европски<br />
систем преноса и<br />
акумулације бодова<br />
ECTS – European<br />
Credit Transfer and<br />
Accumulation System<br />
ECTS – Europäisches<br />
System zur<br />
Übertragung und<br />
Akkumulierung von<br />
Leistungspunkten<br />
ECTS je kreditový rámec, ktorý hodnotí, meria, popisuje a<br />
porovnáva výsledky dosiahnuté učením sa. Kredity sú<br />
“kvantifikovaný prostriedok <strong>na</strong> vyjadrenie objemu štúdia,<br />
ktorý je založený <strong>na</strong> vzdelávacích výstupoch, a s ním<br />
spojeného pracovného zaťaženia. V ECTS jeden akademický rok<br />
denného štúdia zodpovedá 60 kreditom, semester 30, trimester 20.<br />
V Bolonskej deklarácii sa chápe ECTS ako vhodný prostriedok <strong>na</strong><br />
podporu rozsiahlych mobilít študentov. ECTS bol iniciovaný v roku 1989<br />
ako systém <strong>na</strong> prenos kreditov, ale v súčasnosti sa rozvíja ako systém<br />
<strong>na</strong> zhromažďovanie aj prenos. ECTS sa stále viac stáva všeobecným<br />
základom pre národné kreditové systémy. Okrem toho ECTS zahŕňa<br />
systém klasifikácie. Vysokoškolské inštitúcie môžu požiadať o takzvanú<br />
Z<strong>na</strong>čku ECTS. Túto z<strong>na</strong>čku možno udeliť inštitúciám, ktoré dokážu<br />
demonštrovať, že spĺňajú <strong>na</strong>sledovné kritériá:<br />
• aplikujú ECTS kredity zodpovedajúcim spôsobom <strong>na</strong> všetkých<br />
stupňoch študijných programov, ktoré ponúkajú;<br />
• <strong>na</strong> svojich webových stránkach majú dostupný Informačný balík/<br />
Katalóg predmetov/ ECTS v národnom vyučovacom jazyku a<br />
v angličtine (alebo len v angličtine pre tie programy, ktoré sa<br />
vyučujú v angličtine);<br />
• správne používajú všetky ďalšie povinné nástroje ECTS (<strong>na</strong>príklad<br />
ECTS Zmluvu o štúdiu, ECTS Výpis výsledkov štúdia, doklad o<br />
uz<strong>na</strong>ní) pre mobility v rámci programu Erasmus.<br />
Doposiaľ bola Z<strong>na</strong>čka ECTS udelená 14 inštitúciám.<br />
108
Európska sieť zabezpečenia kvality vo vysokoškolskom<br />
vzdelávaní (ENQA) bola založená v roku 2000 s cieľom<br />
podporiť európsku spoluprácu v oblasti zabezpečovania<br />
kvality. V novembri 2004 valné zhromaždenie ENQA<br />
transformovalo sieť <strong>na</strong> Európsku asociáciu <strong>na</strong> zabezpečenie kvality vo<br />
vysokoškolskom vzdelávaní.<br />
ENQA - Eu r ó p s k a<br />
a s o c i á c i a<br />
n a z a b e z p e če n i e<br />
k v a l i t y v o<br />
v y s o k o š k o l s k o m<br />
v z d e l á v a n í<br />
Myšlienka asociácie vychádza z európskeho pilotného projektu <strong>na</strong><br />
hodnotenie kvality vo vysokoškolskom vzdelávaní (1994-95), ktorý<br />
názorne poukázal <strong>na</strong> hodnoty zo šírenia a rozvíjania skúseností v tejto<br />
oblasti. Následne sa táto idea stala podnetom <strong>na</strong> Odporúčania Rady<br />
Európy (EC) (98/561/EC, 24. september 1998) pre európsku kooperáciu<br />
<strong>na</strong> zabezpečovanie kvality vo vysokoškolskom vzdelávaní a pre<br />
Bolonskú deklaráciu. ENQA, ako dôležitý predstaviteľ v Bolonskom<br />
procese, <strong>na</strong>vrhla štandardy a smernice <strong>na</strong> zabezpečenie kvality v svojej<br />
správe pre konferenciu v Bergene (2005). Európski ministri ich v Bergene<br />
prijali a očakávajú pokroky v ich zavádzaní. ENQA je poradným členom<br />
Bolonskej odbornej skupiny (BFUG).<br />
Akreditačná komisia, poradný orgán vlády Slovenskej republiky (ďalej iba „AK<br />
SR“ alebo „AK“), sa systematicky venuje hodnoteniu a posudzovaniu kvality<br />
vysokých škôl a <strong>na</strong>pomáha im pri zabezpečovaní kvality (quality assurance).<br />
Toto jej poslanie vyplýva v prvom rade zo záko<strong>na</strong> o vysokých školách, ako<br />
aj z členstva <strong>na</strong>pr. v ENQA (Európska asociácia <strong>na</strong> zabezpečenie kvality<br />
vo vysokoškolskom vzdelávaní) a v INQAAHE (celosvetová sieť takýchto<br />
inštitúcií). Na druhej strane, slovenské skúsenosti z akreditačného <strong>procesu</strong><br />
úspešne odovzdávame prostredníctvom členstva do siete stredoeurópskych<br />
a východoeurópskych inštitúcií CEENetwork.<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
ENQA – az Európai<br />
Felsőoktatási<br />
Minőségbiztosítási<br />
Szövetség<br />
Европска асоцијација<br />
за обезбеђење<br />
квалитета у високом<br />
образовању<br />
European Association<br />
for Quality Assurance<br />
in Higher Education –<br />
ENQA<br />
ENQA – European<br />
Association for Quality<br />
Assurance in Higher<br />
Education<br />
Európska únia študentov (ESU) je združením národných<br />
študentských organizácií a je vrcholným orgánom<br />
študentského hnutia aktívne zapojeným do bolonského<br />
<strong>procesu</strong>. Zastupuje vzdelávacie, spoločenské a kultúrne<br />
záujmy študentov v bolonskom procese. Jeho zástupcovia sa zúčastňujú<br />
ministerských konferencií. ESU je poradným orgánom Bolonskej<br />
odbornej skupiny (BFUG) a spolupracuje s ENQA, EUA a EURASHE (spolu<br />
tvoria tzv. skupinu E4). Európska únia študentov vypracovala pre<br />
konferenciu ministrov v Bergene (2005) štúdiu „Bolog<strong>na</strong> očami<br />
študentov“.<br />
Na rok 2009 si ESU vypracovala vlastný pracovný program „Za silnejšie<br />
študentské hnutie“, v ktorom si vytýčila hlavné priority v implementácii<br />
bolonského <strong>procesu</strong> <strong>na</strong> ďalších 12 mesiacov.<br />
ESU - Eu r ó p s k a<br />
ú n i a š t u d e n t o v<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
ESU - az Európai<br />
Diákok Unióia<br />
Европска<br />
студентска унија<br />
ESU – European<br />
Students’ Union<br />
ESU – European<br />
Students’ Union<br />
Študentská rada vysokých škôl SR je <strong>na</strong> národnej úrovni <strong>na</strong>jvyšším orgánom<br />
študentov a zastupuje ich záujmy. Rada je členom ESU.<br />
109
EUA - Eu r ó p s k a<br />
a s o c i á c i a<br />
univerzít<br />
.hu<br />
.rs<br />
EUA - az Európai<br />
Egyetemi Szövetsé<br />
Европска асоцијација<br />
универзитета<br />
Európska asociácia univerzít (EUA) zastupujúca európske<br />
univerzity, ako aj národné rektorské konferencie, je<br />
dôležitým hlasom v oblasti vysokoškolskej komunity v<br />
Európe. Misiou EUA je propagovať rozvoj koherentného<br />
európskeho vysokoškolského systému a výskumu. Svojím aktívnym<br />
prístupom a vedením svojich členov ako autonómnych inštitúcií je EUA<br />
zameraná <strong>na</strong> dosiahnutie kvality vzdelávania, učenia a výskumu svojich<br />
členov, ako aj ich príspevku pre rozvoj spoločnosti.<br />
.uk<br />
.de<br />
EUA – European<br />
University Association<br />
EUA – European<br />
University Association<br />
EUA je konzultačným členom Bolonskej odbornej skupiny (BFUG) a Rady,<br />
ktorá pokrýva prácu medzi jednotlivými stretnutiami BFUG. Pripravila a<br />
spracovala správy Trends III, Trends IV a Trends V o stave implementácie<br />
a dosiahnutí jednotlivých cieľov bolonského <strong>procesu</strong> v EVŠP.<br />
Európska asociácia univerzít tiež spolupracuje s ENQA, ESU a EURASHE<br />
(E4) v oblasti zabezpečenia kvality. V súčasnosti EUA pripravuje ďalšiu<br />
správu o stave realizácie bolonského <strong>procesu</strong> <strong>na</strong> vysokých školách<br />
(Trends VI).<br />
Slovenská rektorská konferencia, ako aj jednotlivé slovenské vysoké školy,<br />
sú členmi EUA. EUA spolupracovala s MŠ SR a SRK <strong>na</strong> evalvácii slovenských<br />
vysokých škôl ukončenej v roku 2007.<br />
(http://www.srk.sk/EVA/Slovakia_SectorEvaluationReport_080208.pdf )<br />
Eu r ó p s k a a s o c i á c i a<br />
v y s o k ý c h š k ô l<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
EURASHE – az<br />
Európai Felsőoktatási<br />
Intézmények<br />
Szövetsége<br />
Европска асоцијација<br />
институција у високом<br />
образовању<br />
EURASHE – European<br />
Association of<br />
Institutions in Higher<br />
Education<br />
EURASHE – European<br />
Association of<br />
Institutions in Higher<br />
Education<br />
Európska asociácia vysokých škôl bola založená v roku<br />
1990 a jej členmi sú národné a profesionálne asociácie<br />
vysokých a odborných vysokých škôl, ako aj individuálne<br />
inštitúcie.<br />
EURASHE je konzultačným členom Bolonskej odbornej skupiny (BFUG)<br />
a Rady, ktorá zabezpečuje prácu medzi jednotlivými stretnutiami<br />
BFUG. Spolupracuje so združeniami ENQA, ESU a EUA (E4) v oblasti<br />
zabezpečenia kvality.<br />
110
V Bolonskej deklarácii (1999) sa konštatuje, že základnou<br />
úlohou bolonského <strong>procesu</strong> je propagácia európskej<br />
dimenzie v oblasti vysokoškolského vzdelávania, <strong>na</strong>jmä v<br />
oblasti rozvoja študijných programov, medziinštitucionálnej<br />
spolupráce, mobilitných schém a integrovaných<br />
študijných programov, odbornej prípravy a výskumu. Množstvo<br />
horizontálnych tém ovplyvňuje všetky aspekty európskej dimenzie.<br />
Tieto otázky zahrnujú rovnováhu medzi odbornou prípravou a<br />
všeobecným vzdelaním, zdôrazňujú kvalitu vzdelávania, používanie<br />
informačných technológií, potrebu strategického riadenia <strong>na</strong><br />
inštitucionálnej úrovni, otázky fi<strong>na</strong>ncovania. S cieľom zdôrazniť výz<strong>na</strong>m<br />
európskej dimenzie a zamest<strong>na</strong>teľnosť absolventov vysokých škôl sa <strong>na</strong><br />
všetkých stupňoch vysokoškolského vzdelávania rozvíjajú aj spoločné<br />
študijné moduly a programy, ktoré majú európsky kontext, zameranie a<br />
organizáciu. Tieto spoločné študijné programy ponúkajú partnerstvá<br />
európskych vysokoškolských inštitúcií v rôznych krajinách a vedú k<br />
uz<strong>na</strong>niu spoločných programov a diplomov.<br />
Eu r ó p s k a dimenzia<br />
.hu Európai dimenzió<br />
.rs Европска димензија<br />
.uk European Dimension<br />
.de Europäische Dimension<br />
Prieskum inter<strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lizácie <strong>na</strong> Slovensku ukázal, že vysoké školy kladú v<br />
rámci inter<strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lizácie <strong>na</strong>jväčší dôraz <strong>na</strong> mobilitu študentov a učiteľov.<br />
Ponuka spoločných akademických programov so zahraničnými partnermi,<br />
ako sú dvojité a spoločné diplomy, je nedostačujúca, <strong>na</strong>priek tomu, že<br />
legislatívne pravidlá túto spoluprácu už umožňujú (Zákon z 3. júla 2007,<br />
ktorým sa mení a dopĺňa zákon č.131/2002 o vysokých školách a o zmene<br />
a doplnení niektorých zákonov v znení neskorších predpisov a o zmene<br />
a doplnení niektorých zákonov par. 54a – Spoločné študijné programy).<br />
Nedostačujúca je aj účasť slovenských vysokých škôl v spoločných<br />
magisterských programoch v rámci európskeho programu Erasmus<br />
Mundus.<br />
V rámci Bergenského komuniké (2005) odsúhlasili európski<br />
ministri princíp a vytvorenie Európskeho registra agentúr,<br />
ktoré zabezpečujú kvalitu vysokoškolského vzdelávania<br />
<strong>na</strong> základe národných hodnotení. Dohodli sa, že ďalšie<br />
podrobnosti týkajúce sa praktických postupov zavedenia Európskeho<br />
registra agentúr <strong>na</strong> zabezpečenie kvality by mali byť dohodnuté spolu s<br />
ENQA, EUA, EURASHE a ESU (E4) a oznámené ministrom cez Bolonskú<br />
odbornú skupinu (BFUG). Komisia pre globálnu akreditáciu<br />
Medzinárodnej asociácie prezidentov/rektorov univerzít – IAUP <strong>na</strong>vrhla<br />
vytvorenie Celosvetového registra kvality (WQR) pre agentúry<br />
zabezpečujúce kvalitu v oblasti vysokoškolského vzdelávania pod<br />
kontrolou Konzorcia IAUP, INQAAH a UNESCO.<br />
Eu r ó p s k y<br />
r e g i s t e r a g e n t ú r<br />
n a z a b e z p e če n i e<br />
k v a l i t y<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
A minőségbiztosító<br />
intézetek<br />
nyilvántartása<br />
Регистар агенција за<br />
обезбеђење квалитета<br />
Register of Quality<br />
Assurance Agencies<br />
Register von<br />
Qualitätssicherungsagenturen<br />
111
Londýnska konferencia (2007) <strong>na</strong>ďalej podporila praktiky pri vytváraní<br />
Európskeho registra <strong>na</strong> zabezpečenie kvality, účelom ktorého je umožniť<br />
všetkým zainteresovaným, ako aj širokej verejnosti, otvorený prístup k<br />
objektívnym informáciám o spoľahlivých organizáciách <strong>na</strong> zabezpečenie<br />
kvality, ktoré postupujú v súlade s európskymi štandardami a<br />
smernicami (ESG). Tento register má byť dobrovoľný, samofi<strong>na</strong>ncovaný,<br />
nezávislý a transparentný. Žiadosti o zaradenie do registra sa budú<br />
hodnotiť <strong>na</strong> základe súladu s ESG, získaného prostredníctvom<br />
nezávislého <strong>procesu</strong> hodnotenia schváleného národnými orgánmi, kde<br />
sa toto schválenie týmito orgánmi požaduje.<br />
Eu r ó p s k y v ý s k u m n ý<br />
p r i e s t o r – EVP<br />
Koncepciu Európskeho výskumného priestoru prvýkrát<br />
vyslovila Európska komisia.<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Európai Kutatási Térség<br />
(EKT)<br />
Европски простор<br />
науке и истраживања<br />
European Research<br />
Area – ERA<br />
Europäischer<br />
Forschungsraum – EFR<br />
V roku 2000 zverejnila EK komuniké „Smerom k<br />
Európskemu výskumnému priestoru“. Cieľom bolo v rámci výskumu<br />
a inovácií vybudovať ekvivalent k „spoločnému trhu“ tovarov a služieb.<br />
Tento ekvivalent <strong>na</strong>zvali Európsky výskumný priestor a z<strong>na</strong>mená celkovú<br />
podporu Európskej únie v oblasti lepšej koordinácie výskumných<br />
aktivít, konvergencie výskumu a inovačných politík tak <strong>na</strong> národnej<br />
úrovni, ako aj <strong>na</strong> úrovni Európskej únie. Európska výskumná rada<br />
(European Research Council) bola založená s cieľom podporiť vznik<br />
EVP. V rámci Berlínskeho komuniké (2003) sa konštatuje, že EVŠP a EVP<br />
musia vytvoriť synergiu, z čoho budú mať osoh obe strany. Európski<br />
ministri sa dohodli, že budú propagovať úzke prepojenie európskeho<br />
vysokoškolského a výskumného priestoru. Výskum bol vždy integrálnou<br />
súčasťou vysokoškolského vzdelávania v Európe. Z toho dôvodu sa<br />
ministri dohodli v rámci bolonského <strong>procesu</strong> považovať doktorandské<br />
štúdium za tretí stupeň vysokoškolského vzdelávania.<br />
Eu r ó p s k y<br />
v y s o k o š k o l s k ý<br />
p r i e s t o r - EVŠP<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Európai Kutatási Térség<br />
(EKT)<br />
Европски простор<br />
високог образовања<br />
European Higher<br />
Education Area – EHEA<br />
Europäischer<br />
Hochschulraum – EHR<br />
Vytvorenie európskeho vysokoškolského priestoru je<br />
<strong>na</strong>jvyšším cieľom bolonského <strong>procesu</strong>. V rámci Pražskej<br />
konferencie (2001) zvýraznili európski ministri potrebu<br />
zvýšiť atraktívnosť európskeho vysokoškolského<br />
vzdelávania nielen pre európskych študentov, ale aj pre študentov z<br />
tretích krajín. Prehľadnosť a kompatibilita európskych vysokoškolských<br />
stupňov sa má podporiť rozvojom spoločného kvalifikačného rámca,<br />
koherentným zabezpečením kvality/certifikačného mechanizmu, ako aj<br />
rozšírením informácií o týchto kvalifikačných rámcoch. Ministri zdôraznili,<br />
že <strong>na</strong>jmä kvalita vysokoškolského vzdelávania a výskumu je výz<strong>na</strong>mným<br />
ukazovateľom medzinárodnej atraktivity a konkurencieschopnosti<br />
Európy.<br />
112
Londýnska konferencia prijala stratégiu „Európsky vysokoškolský priestor<br />
v globálnom kontexte“, ktorá sa bude realizovať cez kľúčové politické<br />
oblasti:<br />
• zlepšovaním informácií o atraktívnosti a konkurencieschopnosti<br />
EVŠP,<br />
• posilňovaním spolupráce <strong>na</strong> základe partnerstva,<br />
• zintenzívnením politického dialógu,<br />
• zdoko<strong>na</strong>ľovaním uznávania štúdia.<br />
Táto činnosť by sa mala realizovať v súlade so Smernicami OECD/<br />
UNESCO o zabezpečení kvality v <strong>na</strong>dnárodnom vysokoškolskom<br />
vzdelávaní.<br />
Ministri sig<strong>na</strong>társkych krajín zároveň prijali Priority <strong>na</strong> rok 2009, ktoré sa<br />
majú realizovať cez Akčné línie, zahrnujúce tiež prebiehajúce priority<br />
3-stupňového systému vysokoškolského vzdelávania, zabezpečenia<br />
kvality a uznávania diplomov a študijných pobytov.<br />
Hlavnými prioritami sú:<br />
• Mobilita - v národných správach za rok 2009 majú byť obsiahnuté<br />
správy o činnosti <strong>na</strong> podporu mobility študentov a akademického<br />
personálu, vrátane opatrení pre budúcu evalváciu, vyko<strong>na</strong>nú <strong>na</strong><br />
národných úrovniach.<br />
• Sociál<strong>na</strong> dimenzia - vypracovanie správ o národných stratégiách a<br />
politikách v oblasti sociálnej dimenzie.<br />
• Zber dát - vypracovanie porov<strong>na</strong>teľných a spoľahlivých<br />
ukazovateľov a údajov zameraných <strong>na</strong> sociálnu dimenziu a mobilitu<br />
študentov a zamest<strong>na</strong>ncov.<br />
• Zamest<strong>na</strong>teľnosť- vo všetkých troch stupňoch vysokoškolského<br />
vzdelávania bude potrebné zlepšiť zamest<strong>na</strong>teľnosť absolventov,<br />
vyžaduje sa intenzívnejšia komunikácia so zamestnávateľmi<br />
v procese inovácie učebných programov a osnov <strong>na</strong> základe<br />
vzdelávacích výstupov.<br />
• Európsky vysokoškolský priestor v globálnom kontexte – BFUG by<br />
mala zvážiť vytvorenie webovej stránky bolonského sekretariátu <strong>na</strong><br />
základe bolonskej príručky EUA a zlepšiť uznávanie.<br />
• Rekapitulácia (Stocktaking) – do začatia ďalšej ministerskej<br />
konferencie v roku 2009, má Bolonská odborná skupi<strong>na</strong> (BFUG)<br />
<strong>na</strong> základe národných správ <strong>na</strong>ďalej viesť proces rekapitulácie v<br />
oblasti systému titulov a zamest<strong>na</strong>teľnosti absolventov, uznávania<br />
diplomov a študijných pobytov, realizácie všetkých aspektov<br />
zabepečenia kvality v súlade s európskymi štandardami a<br />
smernicami (European Standards and Guidelines - ESG). So zreteľom<br />
<strong>na</strong> rozvoj učenia sa založeného <strong>na</strong> výstupoch vzdelávania by sa mali<br />
<strong>na</strong>ďalej rozvíjať národné kvalifikačné rámce, vzdelávacie výstupy<br />
a kredity, celoživotné vzdelávanie a uznávanie predchádzajúceho<br />
štúdia.<br />
113
Ev a l v á c i a<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Kiértékelés<br />
Вредновање,<br />
евалуација<br />
Evaluation<br />
Evaluation<br />
Evalvácia sa môže opísať ako “systematické skúmanie<br />
hodnoty alebo ceny objektu“, <strong>na</strong>príklad vyjadrené slovami<br />
bolonského <strong>procesu</strong> stupeň programu, vysokoškolskej<br />
vzdelávacej inštitúcie alebo útvaru v rámci tejto inštitúcie.<br />
Jed<strong>na</strong> z desiatich bolonských akčných línií sa týka podpory európskej<br />
kooperácie pri zabezpečovaní kvality s výhľadom, že budú vyvinuté<br />
kritériá porovnávania a metodické postupy. Evalvácia je rozhodujúci<br />
nástroj <strong>na</strong> zabezpečovanie kvality. V európskych štandardoch a<br />
smerniciach sa rozlišujú dve formy evalvácie:<br />
• Interná evalvácia sa týka oficiálnych mechanizmov vysokoškolských<br />
inštitúcií <strong>na</strong> schvaľovanie, periodických revízií a monitorovania<br />
programov, ocenení, výskumu a administrácie.<br />
• Externá evalvácia môže zahrnovať inštitucionálnu evalváciu rôznych<br />
typov predmetov alebo programov.<br />
Tieto dva typy evalvácie sú však úzko prepojené, pretože externá<br />
evalvácia musí vždy brať do úvahy výsledky interných evalvácií.<br />
Evalvačné postupy sa môžu aplikovať <strong>na</strong> rôzne aspekty vysokoškolskej<br />
inštitúcie, <strong>na</strong>príklad <strong>na</strong> vyučovanie, výskum alebo administráciu.<br />
Fo r m á l n e ,<br />
n e f o r m á l n e<br />
a i n f o r m á l n e<br />
v z d e l á v a n i e<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
A formális, nem<br />
formális és az<br />
informális tanulás<br />
Формално,<br />
ванинституционално<br />
и имплицитно учење<br />
Formal, non-formal and<br />
informal learning<br />
Formales, nichtformales<br />
und<br />
informelles Lernen<br />
Definícia Európskej komisie hovorí o „formálnom<br />
vzdelávaní – ako o učení zabezpečovanom vzdelávacou<br />
inštitúciou, štruktúrovanom z hľadiska vzdelávacích cieľov,<br />
času a podpory, ktoré vedie k certifikácii“. Získať formálne<br />
vzdelanie je cieľom každého účastníka formálneho vzdelávania.<br />
„Neformálne vzdelávanie“ je vzdelávanie, ktoré nie je zabezpečované<br />
vzdelávacou inštitúciou a nemusí viesť k formálnej certifikácii. Je však<br />
štruktúrované a má svoje vzdelávacie ciele, čas a podporu. Získanie<br />
neformálneho vzdelania je tiež cielené. „Informálne vzdelávanie“ je<br />
vzdelanie, ktoré vyplýva z každodenných aktivít, ktoré sú spojené<br />
s prácou, rodinou alebo voľným časom. Nie je štruktúrované z hľadiska<br />
vzdelávacích cieľov, času a podpory a nevedie k certifikácii – t.j.<br />
k získaniu akéhokoľvek osvedčenia. Informálne vzdelávanie môže byť<br />
tiež cielené, ale vo väčšine prípadov je náhodné. V rámci Bergenského<br />
komuniké (2005) sa odporúčalo, aby sa, ak je to možné, pri vstupe do<br />
vysokoškolského vzdelávania zohľadnilo neformálne aj informálne<br />
vzdelávanie.<br />
114
Informačný balík/Katalóg predmetov je <strong>na</strong>jdôležitejší<br />
dokument ECTS. Jeho cieľom je zabezpečiť, aby boli ľahko<br />
zrozumiteľné a možné porovnávania pre všetkých<br />
študentov i zamest<strong>na</strong>ncov a poskytovali im základné<br />
inštitucionálne, akademické a praktické informácie.<br />
In f o r m a č n ý b a l í k /<br />
Ka t a l ó g p r e d m e t o v<br />
.hu<br />
Információs csomag /<br />
tantárgy katalógus<br />
Informačný balík/Katalóg predmetov nielen vymenováva a opisuje<br />
študijné programy a ich predmety/moduly, ale poskytuje aj informácie,<br />
ktoré študent potrebuje <strong>na</strong> rozhodnutie, či má alebo nemá ísť študovať<br />
<strong>na</strong> niektorú inštitúciu, voliť si ten ktorý program alebo modul.<br />
Informačný balík/Katalóg predmetov inštitúcie má byť publikovaný<br />
v národnom vyučovacom jazyku a v angličtine (alebo len v angličtine<br />
pre programy, ktoré sa vyučujú v angličtine) <strong>na</strong> webovej stránke alebo v<br />
tlačenej forme v jednej alebo viacerých brožúrach.<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Информациони пакет<br />
/ каталог предмета<br />
Information Packagе /<br />
Course Catalogue<br />
Informationspaket /<br />
Veranstaltungskatalog<br />
Informačný balík/Katalóg<br />
položky:<br />
predmetov musí obsahovať <strong>na</strong>sledovné<br />
Časť 1: Informácie o inštitúcii (názov a adresa inštitúcie, harmonogram<br />
akademického roka, postupy prijímania, registrácie a pod.);<br />
Časť 2: Informácie o študijných programoch (zahrnuje všeobecný popis<br />
a popis jednotlivých predmetov);<br />
Časť 3: Všeobecné informácie pre študentov (informácie o nákladoch <strong>na</strong><br />
živobytie, ubytovanie, poistenie a pod.).<br />
Jednotkou študijného programu je vyučovacia jednotka/<br />
predmet v študijnom programe. Mala by zahŕňať<br />
koherentný a explicitný súbor vzdelávacích výstupov<br />
vyjadrený v termínoch kompetencií, ktoré by mal učiaci sa<br />
získať, ako aj vhodné kritériá hodnotenia. Jednotky študijného<br />
programu/predmety môžu mať rôzny počet kreditov a môžu byť<br />
kombinované a vytvárať moduly. Vo vysokoškolskom vzdelávaní sú<br />
rôzne formy výučby, <strong>na</strong>pr.:<br />
• prednáška – učiteľ prednáša, interakcia so študentmi je minimál<strong>na</strong>;<br />
• seminár – študenti môžu pripravovať a prezentovať svoje pôvodné<br />
písomné práce pre následnú diskusiu a posúdenie;<br />
• seminár, kde malá skupi<strong>na</strong> študentov pracuje <strong>na</strong> určitej téme a<br />
pravidelne sa stretáva s učiteľom za účelom diskusie a usmernenia;<br />
• laboratórne cvičenie, kde sa väčši<strong>na</strong> aktivít uskutočňuje v<br />
laboratóriu.<br />
Je d n o t k a š t u d i j n é h o<br />
p r o g r a m u<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Tanegység<br />
Предмет, курс<br />
Course Unit<br />
Kurs<br />
Termín „jednotka študijného programu“ a „modul“ sa často používajú<br />
ako synonymá.<br />
115
Ko m p e t e n c i e<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Kompetenciák<br />
Компетенције –<br />
знања, вештине и<br />
способности<br />
Competences<br />
Kompetenzen<br />
Kompetencie popisujú, čo učiaci sa vie a je schopný<br />
demonštrovať po ukončení <strong>procesu</strong> vzdelávania. Toto sa<br />
týka kompetencií špecifických pre daný predmet, ako aj<br />
všeobecných, generických kompetencií, ako sú<br />
komunikačné zručnosti a schopnosti riadenia. V rámci takzvaného<br />
projektu „Tuning“ boli s univerzitnými pracovníkmi, študentmi a<br />
zamest<strong>na</strong>ncami konzultované kompetencie, ktoré sa očakávajú od<br />
absolventov. Je potrebné upozorniť, že kompetencie sa popisujú ako<br />
referenčné body pre tvorbu učebných osnov a evalváciu, a nie ako<br />
pravidlo pre byrokraciu. Poskytujú flexibilitu a autonómiu pri tvorbe<br />
učebných osnov. Zároveň stanovujú spoločný jazyk <strong>na</strong> opísanie toho,<br />
čo je cieľom kurikula.<br />
Kr e d it o v ý s ys t é m<br />
.hu Kreditrendszer<br />
.rs Систем бодова<br />
.uk Credit System<br />
.de Leistungspunktsystem<br />
V Bolonskej deklarácii (1999) sa zavedenie kreditového<br />
systému považuje za „vhodný prostriedok <strong>na</strong> podporu<br />
rozsiahlych mobilít študentov“. Je stanovené, že kredity sa<br />
môžu získavať aj mimo vysokoškolského vzdelávacieho<br />
kontextu, vrátane celoživotného vzdelávania, za predpokladu, že ich<br />
príslušné prijímajúce univerzity uz<strong>na</strong>jú. Európski ministri uvádzajú v<br />
Berlínskom komuniké (2003), že ECTS – Európsky systém <strong>na</strong> prenos a<br />
akumuláciu kreditov sa stáva čím ďalej tým viac všeobecným základom<br />
pre národné kreditové systémy. Podporuje ďalší progres s cieľom, že<br />
ECTS sa stáva nielen systémom <strong>na</strong> prenos, ale aj <strong>na</strong> zhromažďovanie. Aj<br />
<strong>na</strong>priek tomu, že ECTS je <strong>na</strong>jrozšírenejší v Európe, existujú aj iné<br />
kreditové systémy.<br />
Kv a l i f i k a č n ý r á m e c<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Képesítési keret<br />
Оквир квалификација<br />
Qualifications<br />
Framework<br />
Qualifikationsrahmen<br />
Londýnska konferencia (2007) považuje kvalifikačné rámce<br />
za dôležité nástroje <strong>na</strong> dosiahnutie komparability a<br />
transparentnosti v rámci EVŠP a <strong>na</strong> uľahčenie pobytu<br />
študujúcich v rámci vysokoškolských systémov, ako aj<br />
medzi nimi. Ministri sa zaviazali plne implementovať národné<br />
kvalifikačné rámce, certifikované <strong>na</strong> rozšírený Rámec kvalifikácií EVŠP do<br />
roku 2010. Vyjadrili presvedčenie, že národné kvalifikačné rámce budú<br />
tiež kompatibilné s návrhom Európskej komisie o Európskom<br />
kvalifikačnom rámci pre celoživotné vzdelávanie.<br />
116
Je kratšia forma názvu “Dohovor o vzájomnom uznávaní<br />
kvalifikácií týkajúcich sa vysokoškolského vzdelávania v<br />
európskom regióne“ podpísaného 11. apríla 1997 v<br />
Lisabone (ďalej len “Lisabonský dohovor o uznávaní”). Táto<br />
konvencia bola pripravená spoločne Radou Európy a UNESCO.<br />
V článku IV tejto konvencie sa konštatuje, že každá inštitúcia má uz<strong>na</strong>ť<br />
kvalifikáciu priz<strong>na</strong>nú druhou inštitúciou, pokiaľ uznávajúca inštitúcia<br />
nezistila závažný rozdiel. Konvencia sa tiež zaoberá uznávaním obdobia<br />
štúdia. V Berlínskom komuniké (2003) zdôraznili európski ministri<br />
výz<strong>na</strong>m Lisabonskeho dohovoru o uznávaní a vyzvali siete ENIC/<br />
NARIC, ako aj národné autority k jej ďalšej implementácii. V Bergenskom<br />
komuniké (2005) vyzvali tie krajiny, ktoré ešte neratifikovali Lisabonskú<br />
konvenciu, aby tak čo <strong>na</strong>jskôr učinili. V rámci Lisabonského dohovoru o<br />
uznávaní sa tiež zaviedol dodatok k diplomu.<br />
Li s a b o n s k ý<br />
d o h o v o r o<br />
u z n á v a n í<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Lisszaboni Elismerési<br />
Egyezmény<br />
Лисабонска<br />
конвенција о<br />
признавању<br />
Lisbon Recognition<br />
Convention<br />
Lissabon-Konvention<br />
Londýnska konferencia potvrdila, že 38 členov bolonského <strong>procesu</strong><br />
ratifikovalo Dohovor a <strong>na</strong>liehala <strong>na</strong> ostatné sig<strong>na</strong>társke krajiny, aby tento<br />
dohovor považovali za prioritu.<br />
Titul magister sa obvykle udeľuje po ukončení<br />
postgraduálnych alebo graduálnych štúdií. Prístup k<br />
druhému cyklu vyžaduje úspešné ukončenie štúdií prvého<br />
cyklu trvajúcich minimálne tri a maximálne štyri roky. Prvý<br />
a druhý cyklus by nemali celkove trvať dlhšie ako päť rokov. Magisterský<br />
stupeň umožňuje prístup <strong>na</strong> doktorandské štúdium. Avšak je v<br />
právomoci vysokoškolskej inštitúcie rozhodnúť, aké ďalšie požiadavky<br />
má splniť kandidát <strong>na</strong> PhD. V mnohých krajinách magisterský titul<br />
možno získať ako <strong>na</strong> univerzitách, tak aj <strong>na</strong> ďalších vzdelávacích<br />
inštitúciách pre vysokoškolské vzdelávanie. Programy zamerané <strong>na</strong><br />
získanie titulu budú a v skutočnosti by mali mať rôzne zamerania a<br />
odlišné profily, aby zabezpečili diverzitu individuálnych akademických a<br />
trhových potrieb. Úroveň kvalifikácie, ktorú je potrebné dosiahnuť, je<br />
popísaná v Európskom kvalifikačnom rámci. V súlade s týmto rámcom,<br />
titul „Magister“ by mal byť udelený študentom, ktorí:<br />
Ma g i s t e r<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Mesterfokozat<br />
Студије другог<br />
степена, дипломске<br />
академске студије–<br />
master<br />
Master<br />
Master<br />
•<br />
•<br />
•<br />
preukázali vedomosti a poz<strong>na</strong>tky, ktoré sú založené <strong>na</strong> prvom<br />
stupni štúdia;<br />
sú schopní aplikovať vedomosti, poz<strong>na</strong>tky a riešiť problémy<br />
v novom neznámom kontexte a v rámci širších (alebo<br />
multidisciplinárnych) kontextov týkajúcich sa odboru štúdia;<br />
majú schopnosť integrovať vedomosti a vedia si poradiť s<br />
komplikovanosťou otázok, formulovať úsudky <strong>na</strong> základe<br />
nekompletných alebo obmedzených informácií;<br />
117
•<br />
•<br />
vedia zreteľne a jednoz<strong>na</strong>čne sprostredkovať svoje závery,<br />
podoprené poz<strong>na</strong>tkami a zdôvodneniami, odbornej i neodbornej<br />
verejnosti;<br />
ich študijné zručnosti im umožňujú pokračovať v štúdiu, ktoré je vo<br />
veľkej miere samostatné a autonómne.<br />
Mobilita<br />
.hu Mobilitás<br />
.rs Мобилност<br />
.uk Mobility<br />
.de Mobilität<br />
Podpora mobilít je jedným zo základných cieľov<br />
bolonského <strong>procesu</strong>. V Bolonskej deklarácii sa uvádza, že<br />
je potrebné preko<strong>na</strong>ť prekážky <strong>na</strong> realizáciu voľného<br />
pohybu. Vo vzťahu k študentom, termín mobilita vyjadruje<br />
prístup k štúdiu a školiacim aktivitám a podobným službám. Vo vzťahu k<br />
učiteľom, výskumným pracovníkom, administratívnemu personálu,<br />
termín mobilita sa týka uz<strong>na</strong>nia a valorizácie doby strávenej v<br />
európskom kontexte pri výskume, vyučovaní, výcviku bez predpojatosti<br />
k ich štatutárnym právam. V Bergenskom komuniké (2005) európski<br />
ministri opätovne potvrdili svoje záväzky podporovať prenosnosť<br />
grantov a pôžičiek a udeľovať víza a pracovné povolenia. Vytváranie<br />
spoločných kvalifikačných rámcov hrá dôležitú úlohu vo vzťahu k<br />
mobilitám. Môžeme povedať, že podporu mobilít pracovníkov,<br />
študentov a výskumníkov je možné zlepšiť len pri spoločnom<br />
porozumení a korektnom uznávaní kvalifikácií.<br />
Mo d u l y<br />
.hu Modulok<br />
.rs Модули<br />
.uk Modules<br />
Modul je kompletná, nezávislá, formálne štruktúrovaná<br />
študijná skúsenosť. Mala by mať koherentný a explicitný<br />
súbor výstupov vzdelávania, vyjadrený v termínoch<br />
získaných kompetencií a vhodné kritériá hodnotenia. V<br />
modulovom systéme majú moduly fixnú pracovnú zaťaž, <strong>na</strong>príklad 5<br />
kreditov, alebo násobky tohto čísla. Pracovné zaťaženie modulu je<br />
založené <strong>na</strong> celkovom počte zadaní, ktoré má študent splniť ako súčasť<br />
celkového študijného programu.<br />
.de<br />
Module<br />
Tieto zadania sú definované v <strong>na</strong>dväznosti <strong>na</strong> požadované výstupy<br />
vzdelávania, čas (hodiny práce) a študentove potreby <strong>na</strong> ich dosiahnutie.<br />
V programoch pre každý stupeň sú obvykle povinné a voliteľné moduly.<br />
Každý modul je založený <strong>na</strong> určitom počte vzdelávacích aktivít.<br />
Tieto môžu byť definované <strong>na</strong>sledujúcimi aspektmi:<br />
• typy kurzov: prednášky, semináre, výskumné semináre a pod.<br />
• typy študijných aktivít: účasť <strong>na</strong> prednáškach, plnenie špecifických<br />
zadaní, vypracovanie písomných prác a pod.<br />
• typy hodnotenia: ústne skúšky, písomné skúšky, ústne prezentácie a<br />
pod.<br />
Termín „modul“ a „jednotka študijného programu“ sa často používajú<br />
ako synonymá.<br />
118
Odborné hodnotenie je proces <strong>na</strong> kontrolu vyko<strong>na</strong>nej<br />
práce seberovnými partnermi s cieľom zabezpečiť, že sa<br />
plnia špecifické kritériá. Cieľom všetkých vzájomných<br />
partnerských odborných hodnotení je verifikovať, či práca<br />
zodpovedá špecifikáciám <strong>na</strong> preskúmanie, identifikovať všetky odchýlky<br />
od štandardov a odporúčať návrhy <strong>na</strong> jej zdoko<strong>na</strong>lenie. V Berlínskom<br />
komuniké (2003) európski ministri apelovali <strong>na</strong> ENQA, aby<br />
prostredníctvom svojich členov skúmali spôsoby zabezpečenia<br />
adekvátneho vzájomného partnerského posudzovania zabezpečovania<br />
kvality a/alebo akreditačných agentúr alebo inštitúcií. V Bergenskom<br />
komuniké (2005) prijali <strong>na</strong>vrhnutý model <strong>na</strong> odborné hodnotenie<br />
zabezpečenia kvality <strong>na</strong> národnej báze pri rešpektovaní všeobecne<br />
prijatých smerníc a kritérií.<br />
Od b o r n é<br />
h o d n o t e n i e<br />
(Pe e r Re v i e w)<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Szakértői bírálat<br />
(Peer review)<br />
Процена колега<br />
Peer Review<br />
Peer Review<br />
Pracovná záťaž je kvantitatívne meranie všetkých<br />
študijných aktivít, orientované <strong>na</strong> študenta, ktoré môžu<br />
byť požadované <strong>na</strong> dosiahnutie výsledkov štúdia.<br />
Pr a c o v n á z á ť a ž<br />
.hu<br />
Munkamennyiség<br />
Pracovná záťaž zahŕňa predpokladaný čas, ktorý je potrebný <strong>na</strong><br />
akýkoľvek typ štúdia: prednášky, semináre, praktické práce, individuálne<br />
štúdium, vyhľadávanie informácií, výskum, skupinová práca, samostatná<br />
revízia učiva a pod. Koncept pracovnej záťaže je tiež základom <strong>na</strong><br />
prideľovanie kreditov v rámci kreditového systému ako je ECTS.<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Оптерећење<br />
Workload<br />
Arbeitsbelastung<br />
Definície <strong>na</strong> prenos a akumuláciu kreditov budú uvedené<br />
<strong>na</strong> príklade použitia ECTS. V správe z Etapy 1 projektu<br />
Tuning sa vysvetľuje rozdiel medzi prenosom a<br />
akumuláciou. ECTS bol pôvodne testovaný a<br />
zdoko<strong>na</strong>ľovaný ako systém prenosu, aby sa umožnilo univerzitám v<br />
rôznych európskych krajinách definovať množstvo akademickej práce<br />
potrebnej <strong>na</strong> dokončenie každej učebnej jednotky. Prostredníctvom<br />
prenosu kreditov bolo uľahčené uz<strong>na</strong>nie študentskej práce vyko<strong>na</strong>nej v<br />
zahraničí. Avšak, v niektorých krajinách sa ECTS alebo a<strong>na</strong>logické<br />
národné systémy používajú ako oficiálne systémy <strong>na</strong> akumuláciu. To<br />
z<strong>na</strong>mená, že celé študijné kurzy smerujúce k uznávaniu kvalifikácie<br />
využívajú ECTS kredity. Jednotlivé jednotky štúdia, ktoré je potrebné<br />
absolvovať, možno popísať pojmami pracovné zaťaženie a <strong>na</strong> základe<br />
toho kreditmi. Kredity je možné získať, keď jednotka štúdia bola<br />
úspešne ukončená a ohodnotená. Ako už bolo uvedené, veľký počet<br />
krajín už prijal zákon o ECTS ako systém <strong>na</strong> prenos a akumuláciu. Aj<br />
<strong>na</strong>priek tomu existujú aj iné kreditové systémy.<br />
Pr e n o s a<br />
a k u m u l á c i a<br />
k r e d it o v<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Kreditpontok<br />
átvitele és<br />
gyűjtése<br />
Пренос и<br />
акумулација<br />
бодова<br />
Transfer and<br />
Accumulation of<br />
Credits<br />
Transfer und<br />
Akkumulation von<br />
Leistungspunkten<br />
119
Pr o j e k t „Tu n i n g “<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
Behangolási projekt<br />
Пројекат<br />
“Усаглашавање<br />
образовних структура<br />
у Европи”<br />
Tuning Project<br />
V lete roku 2000 skupi<strong>na</strong> univerzít vypracovala pilotný<br />
projekt <strong>na</strong>zvaný „Zbližovanie („tuning“) vzdelávacích<br />
štruktúr v Európe“. Tento projekt je v súčasnosti v tretej<br />
fáze a zahrnuje 150 vysokoškolských inštitúcií pracujúcich<br />
v deviatich predmetových skupinách, ktoré sa venujú hlavným<br />
bolonským líniám. Cieľom projektu je identifikovať spoločné a špeciálne<br />
odborné kompetencie absolventov v konkrétnych oblastiach: Obchod a<br />
riadenie, Chémia, Pedagogické vedy, Európske štúdiá, Geológia, História,<br />
Matematika, Ošetrovateľstvo a Fyzika.<br />
.de<br />
Tuning-Projekt<br />
Názov „zbližovanie“ zahrnuje myšlienku, že univerzity nehľadajú<br />
harmonizáciu svojich študijných programov alebo akékoľvek<br />
unifikovanie alebo vytváranie európskych kurikúl, ale hľadajú spoločné<br />
hľadisko približovania sa (konvergencie) a spoločné chápanie. V tretej<br />
fáze sa projekt Tuning rozšíril o početné tematické siete. Hlavným cieľom<br />
projektu je prispieť k vypracovaniu národných kvalifikačných rámcov<br />
v sig<strong>na</strong>társkych krajinách bolonského <strong>procesu</strong>, ktoré sú vyjadrené<br />
pojmami ako sú „pracovná záťaž (workload), úroveň (level), vzdelávacie<br />
výstupy (learning outcomes), kompetencie a profil (absolventa). Projekt<br />
vyvinul metodológiu a spoločný jazyk, ktoré boli použité v Berlínskom<br />
komuniké (2003), a umožnil tak vytvorenie všeobecného preklenujúceho<br />
kvalifikačného rámca.<br />
Pr o p a g á c i a<br />
Eu r ó p s k e h o<br />
v y s o k o š k o l s k é h o<br />
p r i e s t o r u<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Az Európai<br />
Felsőoktatási Térség<br />
(EHEA) támogatása<br />
Промовисање<br />
Европског простора<br />
високог образовања<br />
Promoting the<br />
European Higher<br />
Education Area – EHEA<br />
Förderung des<br />
Europäischen<br />
Hochschulraums – EHR<br />
V Pražskom komuniké (2001) odsúhlasili európski ministri<br />
výz<strong>na</strong>m podpory atraktivity európskeho vysokoškolského<br />
priestoru pre európskych študentov, ako aj pre študentov<br />
z celého sveta. Preto určili deviatu bolonskú aktivitu, ktorú<br />
<strong>na</strong>zvali: Posilnenie atraktívnosti EVŠP.<br />
Zhodli sa, že čitateľnosť a porov<strong>na</strong>teľnosť európskych vysokoškolských<br />
stupňov v celosvetovom meradle sa má podporiť tiež vytvorením<br />
všeobecného kvalifikačného rámca, ako aj koherentným zabezpečením<br />
kvality a mechanizmom akreditácie/certifikácie, ako aj rozšíreným<br />
informačným úsilím. Zdôraznili <strong>na</strong>jmä kvalitu vysokoškolského<br />
vzdelávania a výskumu, ktorá je základným faktorom európskej<br />
atraktivity a súťaživosti. V Bergenskom komuniké (2005) európski ministri<br />
zdôraznili potrebu zlepšiť synergiu medzi EVŠP a EVP.<br />
120
Počas Berlínskej konferencie (2003) účastníci konferencie<br />
odsúhlasili vyko<strong>na</strong>ť rekapituláciu, cvičné hodnotenie<br />
situácie, aby sa určila úroveň pokroku <strong>na</strong> základe<br />
implementácie určitých reforiem v rámci Európskeho<br />
vysokoškolského vzdelávacieho priestoru (EVŠP).<br />
9. marca 2004 v Dubline Bolonská odborná skupi<strong>na</strong> (BFUG) odsúhlasila<br />
zriadenie Skupiny <strong>na</strong> hodnotenie situácie (Stocktaking Group), ktorá<br />
prevezme <strong>na</strong> seba tieto úlohy. V súčasnej dobe ide o tri prioritné oblasti:<br />
stupne vzdelávania, zabezpečenie kvality a uznávanie diplomov a častí<br />
štúdia.<br />
Re k a p i t u l á c i a<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Helyzetértékelés<br />
Процењивање нивоа<br />
спроведених реформи<br />
Stocktaking<br />
Bilanz<br />
(Stocktaking report)<br />
Sieť ENIC – je sieťou Národných informačných stredísk <strong>na</strong><br />
uznávanie štúdia a mobility, ktorá bola založená Výborom<br />
ministrov Rady Európy a Regionálnym výborom UNESCO<br />
v roku 1994. Pracuje <strong>na</strong> základe spoločnej politiky a praxe<br />
<strong>na</strong> uznávanie kvalifikácie vo všetkých európskych krajinách a <strong>na</strong>jmä<br />
umožňuje a <strong>na</strong>pomáha praktickej implementácii Lisabonského<br />
dohovoru o uznávaní národnými autoritami. Sieť NARIC je sieťou<br />
Národných stredísk <strong>na</strong> uznávanie dokladov o vzdelaní, ktorá bola<br />
iniciovaná Európskou komisiou už v roku 1984, aby tomu <strong>na</strong>pomáhala a<br />
umožnila tak integráciu národných vzdelávacích systémov. Cieľom<br />
činnosti siete NARIC je skvalitniť uznávanie diplomov a časti štúdia. Jej<br />
členmi sú strediská v členských štátoch EÚ, v krajinách Európskej zóny<br />
voľného obchodu (EZVO), ako aj v kandidátskych krajinách. Tieto centrá<br />
<strong>na</strong>pomáhajú pri mobilite študentov, učiteľov a výskumných pracovníkov<br />
tým, že poskytujú zásadné rady a informácie týkajúce sa uznávania<br />
diplomov a častí štúdia, ktoré prebiehalo v iných členských štátoch.<br />
Hlavnými užívateľmi týchto centier sú vysokoškolské inštitúcie, študenti,<br />
ich poradcovia, rodičia, učitelia a perspektívni zamestnávatelia. V<br />
mnohých prípadoch sú tieto centrá zodpovedné za prácu spojenú s<br />
implementáciou spoločnej Konvencie Rady Európy a UNESCO o<br />
uznávaní kvalifikácií v oblasti vysokého školstva v európskom regióne<br />
(Lisabonský dohovor o uznávaní). Sú tiež integrované do siete ENIC Rady<br />
Európy a UNESCO, ktorých misia a ciele sú veľmi podobné.<br />
Si e ť ENIC/NARIC<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
ENIC-NARIC hálózat<br />
Мрежe ENIC / NARIC<br />
ENIC Network / NARIC<br />
Network<br />
ENIC Network / NARIC<br />
Network<br />
Obe siete majú spoločnú webovú stránku s linkami <strong>na</strong> 30 národných<br />
stránok. V Pražskom komuniké v roku 2001 vyzvali ministri existujúce<br />
organizácie a siete, ako sú NARIC a ENIC, aby propagovali <strong>na</strong><br />
inštitucionálnej, národnej a európskej úrovni jednoduché, efektívne a<br />
spravodlivé uznávanie pri zachovaní rôznorodosti kvalifikácií.<br />
121
Stredisko <strong>na</strong> uznávanie dokladov o vzdelaní <strong>na</strong> MŠ SR vykonáva uznávanie<br />
dokladov o vzdelaní, úradne overených (obvykle apostilou) príslušným<br />
orgánom štátu pôvodu dokladu o vzdelaní. Je súčasťou medzinárodnej<br />
siete UNESCO, ENIC a medzinárodnej siete Európskej únie NARIC (http://<br />
www.minedu.sk).<br />
So c i á l n a dimenzia<br />
.hu Szociális dimenzió<br />
.rs Друштвена димензија<br />
.uk Social dimension<br />
.de Soziale Dimension<br />
Sociál<strong>na</strong> dimenzia bolonského <strong>procesu</strong> sa chápe ako<br />
transverzál<strong>na</strong> aktivita, ktorá ovplyvňuje všetky jeho ciele.<br />
Môže sa chápať ako súčasť európskeho dedičstva a<br />
kultúry. Vhodné študijné a životné podmienky sú kľúčom<br />
k efektívnosti. Preto by nemali existovať žiadne prekážky týkajúce sa<br />
sociálneho a ekonomického pôvodu a prístup k štúdiu musí byť rov<strong>na</strong>ký<br />
pre všetkých záujemcov <strong>na</strong> základe voľnej kapacity. Sociál<strong>na</strong> dimenzia<br />
zahrnuje opatrenia vlád <strong>na</strong> podporu študentov, <strong>na</strong>jmä zo sociálne<br />
znevýhodnených skupín, z hľadiska fi<strong>na</strong>nčného a ekonomického (<strong>na</strong>pr.<br />
systém grantov) a <strong>na</strong> zabezpečenie konzultačných a iných služieb pre<br />
študentov. Ako strešný orgán 50 národných študentských asociácií<br />
existuje Európska únia študentov (ESU), ktorá reprezentuje a propaguje<br />
záujmy mnohých študentov <strong>na</strong> európskej úrovni, a preto je výz<strong>na</strong>mným<br />
faktorom v oblasti sociálnej dimenzie bolonského <strong>procesu</strong>.<br />
Londýnske komuniké zdôraznilo takú podporu študentom, aby mohli<br />
absolvovať svoje štúdium bez prekážok súvisiacich s ich sociálnym a<br />
ekonomickým postavením, poskytovaním flexibilnejších vzdelávacích<br />
ciest <strong>na</strong> všetkých troch stupňoch vysokoškolského vzdelávania, ako aj<br />
zabezpečovaním adekvátnych študentských služieb.<br />
So c i á l n i p a r t n e r i<br />
.hu Szociális partnerek<br />
.rs Друштвени партнери<br />
.uk Social pPartners<br />
.de Sozialpartner<br />
Sociálnymi partnermi, ktorí sú súčasťou bolonského<br />
<strong>procesu</strong>, sú zamestnávateľské asociácie, únie a únie<br />
študentov. Na európskej úrovni je záujem zamestnávateľov<br />
zastúpený Úniou priemyselných a zamestnávateľských<br />
konfederácií (UNICE), záujmy zamest<strong>na</strong>ncov reprezentuje Education<br />
Inter<strong>na</strong>tio<strong>na</strong>l (Medzinárodné vzdelávanie) a študentov reprezentuje ESU.<br />
Sig<strong>na</strong>társke krajiny túto iniciatívu uvítali. Napr. zamest<strong>na</strong>teľnosť<br />
absolventov, <strong>na</strong>jmä absolventov bakalárskeho štúdia sa môže zvýšiť len<br />
v spolupráci so sociálnymi partnermi. Zamestnávateľské federácie môžu<br />
prispieť k definovaniu nevyhnutných kompetencií, ktoré majú získať<br />
absolventi počas štúdia. Preto sa v Bergenskom komuniké (2005)<br />
zdôrazňuje potreba kvalitného dialógu so sociálnymi partnermi v<br />
budúcnosti.<br />
122
Spoločné diplomy sa môžu chápať ako vysokoškolské<br />
kvalifikácie, ktoré boli <strong>na</strong> základe spoločných študijných<br />
programov uz<strong>na</strong>né a vydané spoločne dvoma alebo<br />
viacerými vysokoškolskými inštitúciami. Spoločné diplomy<br />
charakterizuje spoločná zodpovednosť účastníckych inštitúcií, ktorá sa<br />
týka definície spoločných cieľov študijného programu, vytvorenia<br />
spoločného obsahu štúdia, organizácie štúdia a typu získanej kvalifikácie.<br />
Spoločný diplom sa môže vydať ako spoločný diplom všetkých<br />
účastníckych vysokoškolských inštitúcií, ktorý je dodatkom k národným<br />
diplomom jednotlivých inštitúcií zabezpečujúcich štúdium, alebo ako<br />
spoločný diplom, ktorý nie je doplnený národnými diplomami, resp. ako<br />
jednotlivé národné diplomy vydané účastníckymi vysokoškolskými<br />
inštitúciami, ktoré sú jedinou atestáciou spoločnej kvalifikácie. V<br />
Bergenskom komuniké (2005) žiadali európski ministri národné autority<br />
a ostatné zúčastnené inštitúcie, aby uz<strong>na</strong>li spoločné diplomy vydané v<br />
dvoch alebo viacerých krajinách európskeho vysokoškolského priestoru.<br />
Sp o l o č n é s t u p n e<br />
(d ip l o m y )<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Közösen kibocsátott<br />
diplomák<br />
Заједничкe дипломe<br />
Joint Degrees<br />
Gemeinsame<br />
Abschlüsse /<br />
Doppelabschlüsse<br />
EUA realizovala sériu tzv. TRENDS správ. Pre každú<br />
ministerskú konferenciu (od Bologne v roku 1999) bola<br />
pripravená jed<strong>na</strong> správa. Jej cieľom bolo podať informáciu<br />
o stave implementácie bolonského <strong>procesu</strong>. V správach<br />
boli použité rôzne metódy a boli zdôraznené rôzne aspekty bolonského<br />
<strong>procesu</strong>:<br />
Sp r á v y TRENDS<br />
.hu Trend jelentések<br />
.rs Извештаји „Trends”<br />
Trends I – Trendy vo vzdelávacích štruktúrach v oblasti vysokoškolského<br />
vzdelávania (1999). Cieľom tejto štúdie bolo podať prehľad o<br />
vzdelávacích štruktúrach vysokoškolského vzdelávania a komparatívnu<br />
a<strong>na</strong>lýzu rôznych systémov tvoriacich tieto štruktúry. Vytvoril sa tak<br />
nástroj <strong>na</strong> porovnávanie zhodností a rôznorodosti národných a<br />
inštitucionálnych politík.<br />
Trend II – K európskemu vysokoškolskému priestoru – štúdia o hlavných<br />
reformách od Bologne k Prahe (2001). Táto štúdia skúmala nové<br />
sig<strong>na</strong>társke krajiny Bolonskej deklarácie. Potvrdila hlavné závery, ktoré<br />
boli definované v Trends I.<br />
Trends III – Progres v oblasti EVŠP (2003). Táto správa sa sústredila<br />
nielen <strong>na</strong> zmeny vo vzdelávacích štruktúrach v Európe, ale prvýkrát<br />
a<strong>na</strong>lyzovala a porovnávala zmeny z hľadiska hlavných aktérov v tomto<br />
procese: národné autority, národné rektorské konferencie, vysokoškolské<br />
inštitúcie a študentov.<br />
Trends IV – Ako implementujú európske vysoké školy bolonský proces<br />
(2005). Správa bola založená <strong>na</strong> výsledkoch extenzívneho výskumu v<br />
rámci 62 návštev <strong>na</strong> vysokých školách. Táto správa poskytuje hĺbkový<br />
pohľad <strong>na</strong> stav implementácie bolonských reforiem <strong>na</strong> európskych<br />
vysokých školách.<br />
.uk<br />
.de<br />
Trends reports<br />
Trends-Berichte<br />
123
Trends V – Prieskum a jeho výsledky boli zhrnuté v správe, ktorú EUA<br />
predložila <strong>na</strong> Londýnskej konferencii v roku 2007.<br />
Trends VI – V súčasnosti pripravuje EUA opätovný prieskum <strong>na</strong><br />
európskych vysokých školách zameraný <strong>na</strong> zhrnutie (rekapituláciu)<br />
reformných procesov za obdobie od roku 2000, ktorá bude predložená<br />
<strong>na</strong> ministerskej konferencii v roku 2010 vo Viedni.<br />
St u p n e<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Képzési ciklusok<br />
Циклуси студија,<br />
степени студија<br />
Cycles<br />
Gestufte<br />
Studienstruktur<br />
V zmysle Bolonskej deklarácie (1999) sa prijal základný<br />
princíp bolonského <strong>procesu</strong> - vysokoškolský systém<br />
založený <strong>na</strong> dvoch stupňoch (pregraduálnom a<br />
graduálnom) - bakalársky a magisterský stupeň. V<br />
deklarácii sa konštatuje, že prístup do druhého stupňa vyžaduje úplné<br />
ukončenie prvého stupňa štúdia, ktoré trvá minimálne tri roky. Diplom<br />
získaný po prvom stupni by mal byť relevantný ako dostatočná úroveň<br />
kvalifikácie aj pre európsky pracovný trh. Prvý cyklus končí zvyčajne<br />
bakalárskym titulom.<br />
Vo väčšine európskych krajín vedie druhý stupeň<br />
magisterského stupňa.<br />
k získaniu<br />
V Berlínskom komuniké (2003) európski ministri deklarovali<br />
potrebu zaradiť do bolonského <strong>procesu</strong> doktorské štúdiá ako tretí<br />
stupeň. Zároveň podporili „rozšírenú mobilitu“ <strong>na</strong> doktorandskej a<br />
postdoktorandskej úrovni a od príslušných inštitúcií požadovali rozšíriť<br />
spoluprácu v rámci doktorandských programov a tréningu mladých<br />
výskumných pracovníkov.<br />
V Bergene (2005) bol v Európskom vysokoškolskom priestore (EVŠP)<br />
prijatý preklenujúci kvalifikačný rámec. Tento rámec zahrnuje všetky<br />
3 stupne, generické deskriptory pre každý stupeň založené <strong>na</strong><br />
vzdelávacích výstupoch a kľúčových kompetenciách, ako aj kredity<br />
potrebné v prvom a druhom stupni vysokoškolského vzdelávania.<br />
Európski ministri sa zaviazali do roku 2010 vypracovať národné<br />
kvalifikačné rámce kompatibilné s preklenujúcim kvalifikačným rámcom<br />
v EVŠP so začiatkom prác v roku 2007.<br />
Londýnska konferencia (2007) zhodnotila pokrok dosiahnutý <strong>na</strong><br />
národnej a inštitucionálnej úrovni pri plnení cieľa EVŠP založeného <strong>na</strong><br />
trojstupňovom systéme titulov. Európski ministri zdôraznili výz<strong>na</strong>m<br />
kurikulárnej reformy vedúcej ku kvalifikáciám, ktoré by lepšie vyhovovali<br />
potrebám trhu práce a ďalšieho štúdia. Ďalšie úsilie by sa malo zamerať<br />
<strong>na</strong> odstránenie bariér v prístupe a v prechode medzi jednotlivými<br />
stupňami, ako aj <strong>na</strong> samotnú realizáciu EVŠP založeného <strong>na</strong> vzdelávacích<br />
výstupoch a pracovnej záťaži študentov.<br />
124
Systém klasifikácie má svoje korene v rôznych národných<br />
vzdelávacích systémoch. Tieto sa <strong>na</strong>vzájom výrazne<br />
odlišujú a pri pohľade zvonku nie sú transparentné.<br />
Hodnotenie v rámci týchto národných systémov má citlivú úlohu<br />
pri štúdiu a rozhoduje, či študent splnil alebo nesplnil požiadavky<br />
a absolvoval modul, predmet, alebo či sa ich časť alebo celá skúška<br />
musí opakovať. Dosiahnuté hodnotenie môže alebo nemusí umožniť<br />
ďalšie štúdium a dokonca môže byť rozhodujúce pri prijímaní <strong>na</strong><br />
vysokoškolské štúdium.<br />
V súlade s bolonským procesom sa ECTS s<strong>na</strong>ží zlepšiť situáciu<br />
predstavením ratingového systému ako doplnenie národného systému<br />
klasifikácie. Tento by nemal <strong>na</strong>hradiť národný systém, ale dopĺňať ho a je<br />
mienený ako prvok <strong>na</strong> sprehľadnenie a väčšiu porov<strong>na</strong>teľnosť, aby bol<br />
zrozumiteľnejší pre cudzinca a tiež, aby podporoval uznávanie a prenos<br />
kreditov a hodnotení študentov <strong>na</strong> rozdiel od amerického kreditového<br />
systému, ktorý predpokladá len prenos kreditov.<br />
Sy s t é m<br />
klasifikácie<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Az érdemjegy<br />
rendszer<br />
Систем оцењивања<br />
Grading System<br />
Vergleichende<br />
Bewertung /<br />
Leistungseinordung<br />
Zatiaľ čo ECTS kredity sa prideľujú len úspešným študentom, známky<br />
ECTS sa prideľujú všetkým študentom. Na tento účel sa študenti<br />
<strong>na</strong>jprv delia <strong>na</strong> tých, ktorí boli úspešní a <strong>na</strong> tých, ktorí neprešli podľa<br />
ich národných klasifikácií. Tí, ktorí boli úspešní, sú radení <strong>na</strong> základe<br />
porov<strong>na</strong>nia s výsledkami skupín študentov v tom istom študijnom<br />
odbore, ktoré dosiahli podľa národnej klasifikačnej stupnice za<br />
posledných 3-5 rokov (v závislosti od veľkosti skupiny).<br />
Sú zaraďovaní do piatich podskupín: <strong>na</strong>jlepších 10%, získava k svojej<br />
národnej klasifikácii dodatkové hodnotenie A , ďalších 25% -„B“, ďalších<br />
30% „C“, ďalších 25% D a posledných 10% „E“ .<br />
Inými slovami, výsledky študentov, vyjadrené v národných alebo<br />
miestnych známkach, sa posudzujú v svetle predchádzajúcej výkonnosti<br />
skupiny študentov ako referenčnej skupiny dosiahnutej v minulosti.<br />
Tí, ktorí neuspeli, sa delia podľa stupňa neúspechu: „FX“ indikuje, že<br />
neuspeli, ale je pravdepodobné, že keby trochu viac pracovali, boli by<br />
schopní uspieť bez opakovania všetkých študijných požiadaviek. Títo sa<br />
zreteľne odlišujú od tých, čo boli hodnotení ako „F“, čo z<strong>na</strong>mená, že títo<br />
študenti majú výrazne nedostatky a vyžaduje sa ďalšie z<strong>na</strong>čné štúdium,<br />
čo normálne z<strong>na</strong>mená opakovanie všetkých študijných požiadaviek.<br />
Tieto hodnotenia sa môžu používať pre akékoľvek štúdium alebo úplné<br />
študijné programy.<br />
125
Št a n d a r d y a<br />
s m e r n ic e<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Szabványok és<br />
irányvo<strong>na</strong>lak<br />
Стандарди и упутства<br />
Standards and<br />
Guidelines<br />
Standards und<br />
Leitlinien<br />
•<br />
•<br />
•<br />
Na konferencii v Bergene (2005) európski ministri prijali<br />
Štandardy a smernice <strong>na</strong> zabezpečenie kvality v<br />
Európskom vysokoškolskom priestore (EHEA). Sú to<br />
štandardy <strong>na</strong><br />
interné zabezpečenie kvality vo vysokoškolských vzdelávacích<br />
inštitúciách,<br />
externé zabezpečenie kvality vysokoškolského vzdelávania,<br />
externé zabezpečenie kvality agentúrami.<br />
Za východiskový bod, štandardy a návody považujú postoj EUA<br />
Deklarácie z Grazu (2003), ktorá uvádza, že cieľom európskej dimenzie<br />
<strong>na</strong> zabezpečenie kvality je podporovať vzájomnú dôveru a zlepšenie<br />
transparentnosti pri rešpektovaní diverzity národných kontextov a<br />
predmetových oblastí. V zhode s Deklaráciou z Grazu, štandardy a<br />
smernice uznávajú prvoradosť národných systémov vysokoškolského<br />
vzdelávania, dôležitosť inštitucionálnej a agentúrnej autonómie v<br />
rámci týchto národných systémov a konkrétnych požiadaviek rôznych<br />
akademických subjektov. Z tohto dôvodu sa v týchto štandardoch a<br />
smerniciach hľadala vhodná rovnováha medzi tvorbou a vývojom<br />
interného zabezpečenia kvality a úlohami, ktoré môžu zohrávať externé<br />
postupy zabezpečenia kvality.<br />
Uz n á v a n i e<br />
.hu<br />
Elismerés<br />
Uznávanie je „formálne uz<strong>na</strong>nie kompetentnými<br />
autoritami hodnoty kvalifikácie vzdelávania s posúdením<br />
prístupu k vzdelávacím a/alebo pracovným aktivitám“.<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Признавањe<br />
Recognition<br />
Anerkennung<br />
Kompetentná autorita je osoba oficiálne poverená právom záväzného<br />
rozhodovania o uznávaní zahraničnej kvalifikácie. Uznávanie štúdia,<br />
certifikátov a titulov získaných v inej krajine predstavuje dôležitú<br />
mieru pre podporu akademickej mobility. V Pražskom komuniké (2001)<br />
európski ministri vyzvali existujúce organizácie a siete, ako siete ENIC/<br />
NARIC, aby podporili <strong>na</strong> inštitucionálnej, národnej a európskej úrovni<br />
jednoduché, účinné a korektné uznávanie založené <strong>na</strong> Lisabonskom<br />
dohovore o uznávaní.<br />
Vý p i s v ý s l e d k o v<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Тanulmányi<br />
nyilvántartás másolat<br />
Препис оцена<br />
Transcript of Records<br />
Abschrift der<br />
Studiendaten<br />
Výpis výsledkov štúdia sa používa <strong>na</strong> dokumentovanie<br />
výkonov študenta počas určitého obdobia súpisom<br />
absolvovaných jednotiek študijného programu alebo<br />
modulov, získaných kreditov, udeleným lokálnym<br />
hodnotením a <strong>na</strong>jlepšie aj korešpondujúcim hodnotením ECTS. Odráža aj<br />
kvantitu práce aj dosiahnutú kvalitu. Výpis výsledkov štúdia sa využíva<br />
pre mobilitných študentov <strong>na</strong> dva účely. Po prvé, musí byť vydaný a<br />
zaslaný hosťujúcej inštitúcii domácou inštitúciou pre všetkých<br />
vysielaných študentov pred ich odchodom, s cieľom poskytnutia<br />
126
informácií o jednotkách študijného programu/moduloch, ktoré už títo<br />
študenti absolvovali a o výsledkoch, ktoré dosiahli. Po druhé, musí byť<br />
vydaný a zaslaný hosťujúcou inštitúciou domácej inštitúcii pre všetkých<br />
prichádzajúcich študentov <strong>na</strong> konci obdobia ich štúdia. Výpis výsledkov<br />
má štandardnú formu <strong>na</strong> zaz<strong>na</strong>menávanie všetkých študijných aktivít,<br />
ktoré študenti vykonávajú. Je základným nástrojom <strong>na</strong> akademické<br />
uznávanie.<br />
Výstupy vzdelávania definujú, čo sa očakáva, aby študent<br />
vedel, chápal a/alebo bol schopný vykonávať <strong>na</strong> konci<br />
študijného obdobia. Tieto predstavujú jeden zo<br />
základných blokov pre transparentnosť vysokoškolského<br />
systému a kvalifikácie. Definovanie výstupov vzdelávania je obvykle<br />
charakterizované slovesami činnosti vyjadrujúcimi vedomosti,<br />
porozumenie, aplikáciu, a<strong>na</strong>lýzu, syntézu, evalváciu a pod. Pri využití<br />
prístupov založených <strong>na</strong> vzdelávacích výstupoch je možná ich<br />
implikácia pre kvalifikáciu, tvorbu kurikúl, vyučovanie, učenie sa, ako aj<br />
<strong>na</strong> zabezpečenie kvality. Generické výstupy pre kvalifikáciu, teda výstupy<br />
štúdia spoločné pre všetkých absolventov určitého typu kvalifikácie, je<br />
možné vyjadriť pomocou deskriptorov kvalifikácie.<br />
Vz d e l á v a c í<br />
v ý s t u p / Vý s t u p<br />
v z d e l á v a n i a<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Kimeneti<br />
követelmények<br />
Исход учења<br />
Learning outcome<br />
Lernergebnisse<br />
Zabezpečenie kvality je zastrešujúci výraz pre viacero<br />
nástrojov, ktoré sú spojené s monitorovaním a rozvojom<br />
kvality. Tieto nástroje zahrnujú aj evalváciu, akreditáciu,<br />
ukazovatele kvality a nástroje riadenia kvality. Propagácia<br />
európskej spolupráce v oblasti kvality s dôrazom <strong>na</strong> porov<strong>na</strong>teľné<br />
kritériá a metodológie, je jedným z hlavných cieľov bolonského <strong>procesu</strong>.<br />
V Berlínskom komuniké (2003) európski ministri deklarovali, že národné<br />
systémy zabezpečenia kvality majú tiež zahrnúť definíciu inštitúcií/<br />
orgánov, ktoré sú zodpovedné za zabezpečenie kvality, hodnotenie<br />
programov alebo inštitúcií, v čom sú zahrnuté aj interné a externé<br />
hodnotenia, účasť študentov, publikovanie výsledkov hodnotenia,<br />
systém akreditácie, certifikácie alebo porov<strong>na</strong>teľné procedúry a<br />
smernice (príručky) <strong>na</strong> zabezpečenie kvality v EVŠP, internú účasť,<br />
spoluprácu a vytváranie sietí.<br />
Za b e z p e če n i e<br />
k v a l i t y<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Minőségbiztosítás<br />
Обезбеђење<br />
квалитета<br />
Quality Assurance<br />
Qualitätssicherung<br />
V rámci Bergenského komuniké (2005) boli schválené a prijaté štandardy,<br />
ktoré <strong>na</strong>vrhol Register agentúr <strong>na</strong> zabezpečenie kvality (ENQA).<br />
Ako sa konštatuje v Londýnskom komuniké, tieto štandardy a smernice<br />
<strong>na</strong> zabezpečenie kvality v EVŠP sa stali silným h<strong>na</strong>cím motorom zmien<br />
týkajúcich sa zabezpečenia kvality. Všetky štáty pristúpili k ich realizácii a<br />
niektoré dosiahli z<strong>na</strong>čný pokrok. Veľký dôraz sa kladie <strong>na</strong>jmä <strong>na</strong> externé<br />
zabezpečenie kvality, od roku 2005 sa zvýšil rozsah zapojenia študentov<br />
127
<strong>na</strong> všetkých stupňoch. Naďalej by sa mali rozvíjať interné systémy<br />
zabezpečenia kvality. Ministri vyzvali EUA, ENQA, EURASHE a ESU, aby<br />
každoročne pokračovali v organizovaní Európskeho fóra o zabezpečení<br />
kvality, ktoré od roku 2006 poskytuje príležitosť prediskutovať európske<br />
úspechy v oblasti zabezpečenia kvality.<br />
Za m e s t n a t e ľ n o s ť<br />
.hu<br />
.rs<br />
.uk<br />
.de<br />
Foglalkoztathatóság<br />
Могућност<br />
запошљавања<br />
Employability<br />
Beschäftigungsfähigkeit<br />
Zamest<strong>na</strong>teľnosť je „súbor úspechov – zručností,<br />
poz<strong>na</strong>tkov a osobných atribútov – <strong>na</strong> základe ktorých je<br />
vyššia pravdepodobnosť, že absolventi získajú<br />
zamest<strong>na</strong>nie, budú v ňom úspešní a bude z neho<br />
profitovať pracovná sila, komunita a ekonomika“. Zamest<strong>na</strong>teľnosť však<br />
nie je možné zamieňať len s profesionálnou orientáciou v užšom zmysle<br />
(pripravenosť <strong>na</strong> určitú profesiu). Jej cieľom nemôže byť len reakcia <strong>na</strong><br />
krátkodobé potreby a obavy trhu práce. Presnejšie vyjadrené,<br />
prepojenie medzi zamest<strong>na</strong>teľnosťou a výsledkami akademického<br />
vzdelania by malo byť realizované podporou a<strong>na</strong>lytického myslenia,<br />
kvalifikovanej argumentácie, schopnosťou štrukturovať informácie a<br />
argumenty, a aj schopnosťou interakcie v spoločenskom kontexte.<br />
Okrem toho je logické, aby sa zamestnávatelia (verejní a súkromní),<br />
odborové organizácie a profesijné asociácie podieľali <strong>na</strong> príprave kurikúl.<br />
To pomôže zabezpečiť získanie špecifických kompetencií študentov,<br />
ktoré sú potrebné pre určité profesie.<br />
Zm l u v a o š t ú d i u<br />
.hu Тanulmányi szerződés<br />
.rs Уговор о учењу<br />
.uk Learning Agreement<br />
.de Lernvereinbarung<br />
Zmluva o štúdiu bola vyvinutá pre študentov, ktorí v<br />
rámci mobilít strávili určité časové obdobie <strong>na</strong> univerzite v<br />
zahraničí, ako v prípade programu Erasmus. Zmluva o<br />
štúdiu obsahuje zoz<strong>na</strong>m jednotiek študijného programu<br />
alebo modulov, ktoré študent plánuje absolvovať v zahraničí. Pre každú<br />
jednotku študijného programu/modul sa uvádza názov, kód predmetu a<br />
počet ECTS kreditov. Zmluva musí byť podpísaná študentom,<br />
predstaviteľom, ktorý má právo zastupovať domácu inštitúciu, a<br />
ekvivalentne zástupcom prijímajúcej inštitúcie, ktorý takto garantuje, že<br />
prichádzajúci študent môže študovať <strong>na</strong>plánované jednotky študijného<br />
programu/moduly. Zmluva o štúdiu garantuje prenos kreditov za<br />
predmety, ktoré študent úspešne absolvoval. Zodpovedná osoba alebo<br />
predstaviteľ domácej univerzity vykonáva uznávanie po návrate<br />
študenta. Študent nepotrebuje prerokovávať uz<strong>na</strong>nie s jednotlivými<br />
profesormi. Zmluva o štúdiu a výpis výsledkov štúdia boli vypracované,<br />
aby garantovali plné uz<strong>na</strong>nie.<br />
* * *<br />
128
CIP - Каталогизација у публикацији<br />
Библиотека Матице српске, Нови Сад<br />
378.014.3(4)(038)=00<br />
MULTILANGUAGE glossary on Bolog<strong>na</strong> terms = Višejezični rečnik <strong>pojmova</strong> o <strong>Bolonjskom</strong><br />
<strong>procesu</strong> = Többnyelvű szójegyzék a bolog<strong>na</strong>i folyamat terminológiája = Viacjazyčný slovník<br />
bolonských termínov / [editors Radmila Marinković-Nedučin ... et al.]. - Novi Sad : University of<br />
Novi Sad ; Budapest : Budapest Tech ; Bratislava : Slovak Academic Association for Inter<strong>na</strong>tio<strong>na</strong>l<br />
Cooperation, 2009 (Novi Sad : Faculty of Technical Sciences, Department of Graphic Engineering<br />
and Design). - 129 str. ; 25 cm<br />
Tiraž 1.200. - Str. 9: Foreword / Miroslav Plančak. - Bibliografija. - Registar.<br />
ISBN 978-86-499-0170-4<br />
a) Високошколско образовање - Болоњски процес - Вишејезични речници<br />
COBISS.SR-ID 238259975
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ, Нови Сад, Србија<br />
UNIVERSITY OF NOVI SAD, Novi Sad, Serbia<br />
www.uns.ac.rs<br />
BUDAPESTI MŰSZAKI FŐISKOLA, Budapest, Magyarország<br />
BUDAPEST TECH, Budapest, Hungary<br />
www.bmf.hu<br />
SLOVENSKÁ AKADEMICKÁ ASOCIÁCIA PRE MEDZINÁRODNÚ SPOLUPRÁCU, Bratislava, Slovenská republika<br />
SLOVAK ACADEMIC ASSOCIATION FOR INTERNATIONAL COOPERATION, Bratislava, Slovakia<br />
www.saaic.sk
Change language