RAZVOJ ZASTUPNIÈKIH KAPACITETA ORGANIZACIJA OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

istrazivanja
Iako brojne, organizacije OSI u Srbiji uglavnom nemaju dovoljno sredstava za razvoj i
implementaciju projekata koji bi bili fokusirani na pristup osnovnim pravima i javnom
zastupanju. Mnogima od ovih organizacija nedostaju veštine i iskustvo u zastupanju za
uvoðenje promena u društvenim politikama koje bi podržale prava OSI. Podrška èlanstvu
9
organizacija OSI èesto se svodi na podršku za ostvarivanje osnovnih potreba, dok izostaje
angažman na traženju sistemskih rešenja za probleme. Veæina organizacija OSI okuplja
osobe sa specifiènom kategorijom invaliditeta (na osnovu medicinske dijagnoze) i
fokusirana je uglavnom na specifiène probleme svojih èlanova. Uprkos novijem razvoju
politièkog pristupa invalidnosti na internacionalnom i nacionalnom nivou koji se zasniva
na pristupu iz ugla ljudskih prava, još ima organizacija OSI èije se delovanje zasniva na
tradicionalnom pristupu koji OSI definiše kao „problem“, ili kao „pacijente“, a ne kao
graðane koji imaju jednaka prava kao i ostali. Ovo ukazuje na èinjenicu da su organizacije
OSI èesto bez pristupa informacijama o meðunarodnom pokretu invalidnosti, ukljuèujuæi
i promene u društvenim politikama i praksi povezane sa invaliditetom, a koje zauzimaju
10
znaèajno mesto na meðunarodnom nivou (UN, EU). Ipak, valja naglasiti da OOSI najveæi
znaèaj pridaju propisima koji regulišu pitanje ljudskih prava OSI, kao osnov za kreiranje
politike i ostvarenje pojedinaènih prava OSI. Takoðe prepoznaju i znaèaj strateških
dokumenata kao okvir za implementaciju politike, kao i znaèaj pojedinaènih zakona koji
te politike operacionalizuju. To znaèi da sve više OOSI napušta medicinski pristup zaštite
OSI, i da organizacije u sve veæem broju teže za rešavanjem konkretnih problema svojih
èlanova kroz zastupanje za ostvarenje ljudskih prava OSI.
Sa druge strane, u nekoliko poslednjih godina Vlada Republike Srbije kroz svoje
dokumente, a sve više i kroz praksu, prihvata socijalni i inkluzivni model invalidnosti u
kojem se invalidnost posmatra kao interakcija izmeðu zdravstvenih problema osoba i
društva koje je stvorilo veliki broj socijalnih, institucionalnih i fizièkih barijera u okruženju
– koje spreèavaju OSI da ostvare svoja puna prava i da se socijalizaciju. U procesu
uklanjanja tih barijera i stvaranja novih moguænosti za OSI, kljuènu ulogu imaju
organizacije OSI, u skladu sa motom meðunarodnog pokreta invalidnosti, koji glasi „ništa
o nama, bez nas“. Stoga je razvoj kapaciteta organizacija OSI od najveæe važnosti za
ostvarenje njihove kljuène uloge u zastupanju prava OSI.
Cilj ovog istraživaèkog projekta je da doprinese podizanju nivoa svesti kako meðu
politièkim akterima – donosiocima odluka, tako i meðu samim organizacijama OSI, kojima
je namenjena važna uloga u promociji prava OSI. Kako bi mogle da odgovore zahtevima
takve uloge, organizacije OSI trebalo bi da ojaèaju svoje kapacitete. Za to je neophodna
pomoæ države i donatora, ali bi inicijativa trebalo da doðe od samih organizacija OSI. Mi
èvrsto verujemo u snagu organizacija OSI da pokrenu procese koji æe doprineti izgradnji
njihovih kapaciteta za javno zastupanje i njihovoj modernizaciji uopšte.
9
Koje se cesto nazivaju „prava“ zbog terminologije koja se koristi u socijalnoj zaštiti, što stvara konfuziju u
odnosu na ljudska prava osoba sa invaliditetom obuhvacena Konvencijom.
10
Medunarodna Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom je prva medunarodna konvencija koju je
potpisala Evropska unija, ne prepuštajuci taj cin svojim državama clanicama, cime je pokazala stepen
važnosti koji toj Konvenciji pridaje.
14