RAZVOJ ZASTUPNIÈKIH KAPACITETA ORGANIZACIJA OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

istrazivanja
Tabela 5 – Uèešæe u izradi Nacionalne strategije za unapreðenje položaja OSI
Uèešæe u izradi
SzUPOSI
Da
Ne
Poseduje tekst
SzUPOSI
Da
Ne
Poziva se na
SzUPOSI u radu
Da
Ne
Nacionalne
organizacije
100%
100%
0,0%
100%
100%
0,0%
100%
87,5%
12,5%
Vojvodina Beograd
Južna
15,4%
84,6%
46,2%
53,8%
40,0%
60,0%
40,0%
60,0%
90,0%
10,0%
60,0%
40,0%
Centralna
Srbija
46,2%
53,8%
53,8%
46,2%
46,2%
53,8%
Srbija Ukupno
41,7%
58,3%
66,7%
33,3%
50,0%
50,0%
44,6%
55,4%
67,9%
32,1%
54,7%
45,3%
U svom radu, na tekst Strategije poziva se u proseku 54,7% anketiranih OOSI. Na tekst
Strategije se u svom delovanju najviše pozivaju nacionalne OOSI, a zatim i gradske
organizacije iz Beograda. Ostale OOSI koje deluju na lokalnom nivou, na Strategiju se u
svom radu pozivaju u proseku od 40% do 60%. Iz ovoga se može zakljuèiti da su, bez obzira
na pitanje da li su uèestvovale u njenoj izradi ili ne, OOSI prepoznale važnost ovog
dokumenta i interese èlanstva u njemu.
U Tabeli 6 prikazano je rangiranje znaèaja šest ciljeva Strategije za unapreðenje položaja
OSI. Pre njihove analize, trebalo bi napomenuti da su pri anketiranju osobe koje su se našle
u ulozi anketara morale da u èak 35,7% sluèajeva podsete svoje sagovornike na tih šest
ciljeva. Nadalje, zapaža se da je strateški cilj sa rednim brojem èetiri (razvijanje politika i
mera u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, rada i stanovanja radi pružanja jednakih
moguænosti OSI) po svojoj važnosti izbio na prvo mesto. Na drugom mestu nalazi se cilj
broj dva (razvijanje efikasne pravne zaštite), i tako redom, pri èemu treba istaæi da se cilj
koji je u Strategiji naveden pod rednim brojem jedan (pitanje položaja OSI ugraditi u
razvojne planove i graditi institucionalni okvir za implementaciju politika) po viðenju
anketiranih OOSI nalazi na poslednjem mestu.
32