RAZVOJ ZASTUPNIÈKIH KAPACITETA ORGANIZACIJA OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

istrazivanja
Grafikon 10 – Dovoljnost kapaciteta opreme za rad OOSI
100%
80%
37,5%
60%
40%
20%
0%
62,5%
Nacionalne
organizacije
92,3%
7,7%
70,0%
30,0%
61,5%
38,5%
Vojvodina Beograd Centralna
Srbija
83,3%
16,7%
Južna
Srbija
71,4%
28,6%
Ukupno
Ne
Da
Od tehnièke opreme koja najèešæe nedostaje OOSI, na prvom mestu nalazi se raèunar, pri
èemu se misli na zamenu postojeæih starih raèunara novim, jer trenutno sve anketirane
organizacije (osim jedne) imaju ovu opremu. Na drugom mestu nalazi se adaptirano
vozilo za korisnike kolica (26%), što je razumljivo ako se ima u vidu da 31 OOSI (55%) u
uzorku okuplja osobe sa telesnim invaliditetom ili ih ima u svom èlanstvu, a da samo 10
OOSI poseduje ovakvo vozilo. Na treæem mestu po uèestalosti izražene potrebe nalaze se
laptop i projektor. Takoðe, iz Tabele 16 vidi se da se OOSI u izražavanju svojih potreba nisu
ogranièavale samo na nedostajuæu tehnièku opremu, veæ su navodile i manjak prostora ili
neadekvatnost uslova za rad u postojeæem (npr. centralno grejanje ili toalet), ali i tehnièkih
pomagala za èlanove (kao što su pomagala za èitanje i govorni softver).
Ako se posmatraju samo procenti o dovoljnosti opreme, stièe su utisak da su potrebe
izuzetno velike, jer osim nacionalnih OOSI, organizacije u preko 60% sluèajeva smatraju
da nisu dovoljno dobro opremljene. Meðutim, kada se pogleda tabela nedostajuæe
opreme, osim adaptiranog vozila, novih raèunara i laptopa ili projektora, koji su navedeni
u manje od 30% sluèajeva, ostale potrebe uglavnom se izražavaju u manje od 10%
sluèajeva – i to za opremu koja se reðe upotrebljava. To bi takoðe znaèilo i da
neposedovanje odreðene opreme za neke organizacije ne znaèi automatski i da im je ta
oprema potrebna, veæ njihove potrebe variraju zavisno od vrste aktivnosti i tipa
organizacije (npr. govorni softver za organizacije slepih i slabovidih osoba).
46