RAZVOJ ZASTUPNIÈKIH KAPACITETA ORGANIZACIJA OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

istrazivanja
Oko èetvrtine organizacija OSI deli prostorije sa nekom drugom organizacijom. Ova
praksa naroèito je prisutna kod gradskih OOSI iz Beograda gde to èini dve petine, a
najmanji broj lokalnih organizacija koje dele prostor sa drugom organizacijom nalazi se u
Vojvodini (15,4%).
Velika veæina anketiranih OOSI navodi da su njihove radne prostorije pristupaène za
njihove èlanove (Tabela 46 u aneksu), ali ne postoji podatak da li taj fizièki pristup
odgovara standardima pristupaènosti. Meðutim, situacija je sasvim razlièita posmatrano
po nivou delovanja i teritorijalno. Meðu nacionalnim OOSI, dodatnom anketom je
utvrðeno da 63% njih ima pristupaène prostorije u skladu sa standardima pristupaènosti,
dok 37% (ili tri OOSI) ima prostorije, kako oni smatraju, dostupne njihovim èlanovima (lica
ošteæenog vida i sluha i osobe sa autizmom), ali koje ne ispunjavaju opšti standard
pristupaènosti. OOSI koje deluju u Južnoj i Centralnoj Srbiji i na podruèju grada Beograda
imaju ureðene prostorije za OSI, ali 30,8% organizacija sa podruèja Vojvodine i 25%
nacionalnih organizacija još nema prilagoðene prostorije, što otežava fizièku
komunikaciju. Slièna situacija je i sa prilazom prostorijama, gde je 83,9% anketiranih OOSI
odgovorilo da ima prilagoðen pristup.
Posmatrano teritorijalno, najmanje pristupaènih prostorija OOSI ima u Vojvodini, gde
38,5% lokalnih OOSI nema prilagoðen prilaz objektima u kojima se nalaze njihove
prostorije. Prilaz toaletu je takoðe otežan osobama sa invaliditetom u organizacijama OSI,
jer samo 71,4% od svih anketiranih organizacija ima prilagoðen prilaz toaletu. Manje od
polovine OOSI ima sopstveni prostor za parking (44,6%), pri èemu je situacija
najpovoljnija u Beogradu (èetiri petine OOSI), a najnepovoljnija u Južnoj Srbiji gde svega
16,7% OOSI poseduje sopstvena parking mesta. Ovakva situacija naroèito otežava
aktivnost osoba sa telesnim ošteæenjima.
Tehnicka opremljenost
Tehnièka opremljenost OOSI je razlièita i teritorijalno i u pogledu vrste opreme.
Opremljenost raèunarskom opremom zadovoljavajuæa je kod veæine anketiranih
organizacija. Najveæi broj OOSI ima pristup internetu, a samo pet organizacija
obuhvaæenih anketom još nema moguænost internet konekcije. Prateæu opremu
(štampaè i skener), kao i telefon, ima preko 90% organizacija (oko 50 OOSI).
U proseku èetvrtina OOSI ima projektor, a polovina fotokopir-mašinu, ili laptop.
Sopstveno vozilo poseduje samo petina anketiranih OOSI, a posebno prilagoðena vozila
za prevoz korisnika kolica ima manje od petine ili svega 10 OOSI obuhvaæenih anketom.
Takoðe se uoèava i da su nacionalne OOSI bolje opremljene od lokalnih organizacija.
44