RAZVOJ ZASTUPNIÈKIH KAPACITETA ORGANIZACIJA OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI

istrazivanja
Uèešæe samih OSI u strukturi najviših upravljaèkih i izvršnih organa sopstvenih
organizacija je znaèajno, ali su u upravljaèkim strukturama organizacija OSI žene sa
invaliditetom znatno manje zastupljene nego muškarci. Manje od 40% zaposlenih u
organizacijama OSI su osobe sa invaliditetom, što nije u skladu sa uobièajenom
predstavom da su u organizacijama OSI zaposlene uglavnom osobe sa invaliditetom.
Veæina organizacija koje okupljaju OSI sa istom vrstom invaliditeta, naroèito na
nacionalnom nivou, finansiraju ogranièen broj zaposlenih, dok ostale organizacije OSI
svoje aktivnosti finansiraju iskljuèivo kroz projekte. Angažovanje struènjaka otežano je
zbog nedostatka finansija. Organizacije OSI struènjake angažuju ad hoc, onda kada
finansije to dozvole. Najèešæe angažuju struènjake iz domena socijalne i pravne zaštite.
Aktivnosti javnog zastupanja organizacije OSI sprovode retko i neredovno, i finansiraju ih
iskljuèivo iz projekata. Èlanovi OOSI procenjuju da obuke iz javnog zastupanja nisu bile
dovoljno zastupljene, a broj projekata fokusiranih na zastupanje prava OSI veoma je mali.
Uèestalost i kvalitet pojavljivanja OOSI u medijima procenjeni su kao slabi od strane onih
OOSI koji se najèešæe pojavljuju u medijima. Povodi saradnje sa medijima uglavnom su
prigodni i nedovoljno usmereni na ljudska prava OSI. Alarmantno je retka upotreba novih
komunikacionih tehnologija u radu OOSI, posebno kada se radi o javnom zastupanju
prava OSI.
Sve organizacije OSI koje deluju na nacionalnom nivou, kao i veliki broj OOSI na lokalnom
nivou, ostvaruju saradnju sa razlièitim ministarstvima u Vladi Srbije. Saradnja se najèešæe
ostvaruje sa Ministarstvom rada i socijalne politike, što je oèekivan nalaz jer ovo
Ministarstvo ima i poseban Sektor za osobe sa invaliditetom. Saradnja sa vlastima na svim
nivoima uglavnom je usmerena na dobijanje pre svega materijalne podrške za rad OSI, a u
mnogo se manjoj meri odnosi na javno zastupanje prava OSI i uèešæe u kreiranju politika.
Mali broj OOSI saraðuje sa politièkim partijama. Kada ova saradnja postoji, odnosi se na
obezbeðenje finansijske podrške, a veoma retko na promovisanje prava OSI i sistematsko
delovanje organizacija OSI na zastupanju prava OSI kroz politièku sferu. Saradnja sa biznis
sektorom takoðe je retka i prevashodno služi pribavljanju finansijske podrške za razne
2
aktivnosti koje nisu u vezi sa javnim zastupanjem. U reðim sluèajevima, saradnja se
ostvaruje u cilju zapošljavanja OSI.
Veliki broj OOSI pripada nekoj od mreža organizacija i ostvaruje saradnju sa
meðunarodnim organizacijama. Meðutim, organizacije OSI su usitnjene i njihove
aktivnosti javnog zastupanja nisu bazirane na strateški osmišljenom zajednièkom
delovanju. Dok je 80% OOSI radilo na sprovoðenju razlièitih projekata, èak 20% OOSI nije
realizovalo nijedan projekat u poslednje tri godine. U odnosu na broj realizovanih
projekata, 45 OOSI koje su radile na projektima realizovale su 151 projekat za tri godine,
što je u proseku manje od jednog projekta po organizaciji godišnje, ako se posmatra
celokupan uzorak. Broj projekata iz oblasti zastupanja prava OSI znaèajno je manji u
odnosu na ostale projekte.
2
Ovde se misli na saradnju kako sa privatnim, tako i sa javnim preduzeæima.
8