Broj 23 - Proizvodnja zdrave hrane

Recommendations

Info

� P~elarstvo 34 Ljekovi samo kod veterinara Max Watkins: “Ovo zakonodavstvo bi bilo kobno po p~elarstvo, proizvodnju meda i opra{ivanje poljoprivrednih kultura u Evropi. Ono bi uslovilo pove}anje cena tretmana opra{ivanja, podstaklo bi kori{}enje nedozvoljenih proizvoda {to bi kao rezultat imalo gubitke dru{tava {irom Evrope.” Bauk nove EC Regulative kruì Evropom, uzbuna me|u p~elarima! “Sasvim je prirodno {to su mnogi p~elari zbunjeni o~ekivanom budu}om zakonskom regulativom u EU koja se odnosi na ljekove namenjene p~elarstvu, ili bilo kojim zakonima EU iz ove oblasti”, kaè uvodniku ovogodi{njeg januarskog broja “Apis UK” njegov urednik David Cramp. Pro{logodi{nji decembarski broj ~asopisa “News mite”, svetski poznate britanske kompanije “Vita (Europe) Limited” (21/23 Wote Street, Basingstoke, Hants RG21 7NE) doneo je izuzetno zanimljiv tekst pod naslovom “Izuzetna evropska uzbuna: Evropska komisija traì da p~ele tretiraju veterinari; p~elari odpo~inju lobiranje za izuze}e”. Koliko su medonosne p~ele od vitalnog zna~aja za britansku poljoprivredu kazuju slede}i podaci (prema Carrick i Williams “The Value of Bees Report in the UK”,1998.): sa ekonomskog stanovi{ta p~ele imaju daleko zna~ajniju ulogu u polinaciji, opra{ivanju, poljoprivrednih kultura nego od same proizvodnje meda. Statisti~ki podaci govore da je godi{nja vrijednost meda i voska proizvedenog u Britaniji bila 15,8 miliona funti, a vrijednost od opra{ivanja ~ak 138,8 miliona, dakle gotovo devet puta ve}a. Evropska komisija (EURO- PEAN COMMISSION, Enterprise DG, Documentation Centre, Of?ce:SC15 00/51, B -1049 Brussels, Belgium) predvi|a da se ljekovi namenjeni p~elama mogu izdavati jedino na recept i stoga }e biti dostupni isklju~ivo veterinarima. Nova Direktiva treba da stupi na snagu u oktobru ove godine, ali ako se “p~elarski lobi” bude izborio, postoji mogu}nost da p~ele budu izuzete iz ovog zakona. Nacrt zakona o ljekovima za p~ele koji bi se izdavali isklju~ivo uz recept dio je nove EC Direktive EC 2004/28/EC (“The Review of the European legislation on veterinary medicinal products” (Review 2001), 30. april 2004. objavljeno zajedno sa pobolj{anom Direktivom 2004 /28/EC i novom EU Regulativom No 726/2004), koja bi se primjenjivala u ~itavoj oblasti sto~arske proizvodnje hrane. Max Watkins, tehni~ki direktor “Vita-Europe” kaè: “Ovo zakonodavstvo bi bilo kobno po p~elarstvo, proizvodnju meda i opra{ivanje poljoprivrednih kultura u Evropi. Ono bi uslovilo pove}anje cijena tretmana opra- {ivanja, podstaklo bi kori{}enje nedozvoljenih proizvoda {to bi kao rezultat imalo gubitke dru{tava {irom Evrope.” Dr Watkins nastavlja: “Sva dru{tva p~elara poru~uju da treba da se usprotivi ovom zakonu. Od vitalnog je zna~aja p~elara u svakoj zemlji ~lanici Evropske Unije da se zaloì kod zna~ajnih ljudi u vladama da obezbijede izuze}e p~ela iz ove Direktive.” Evo osnovnih razloga koje evropski p~elari navode za{to je Direktiva 2004/28/EC lo{a po p~elarstvo? • Veterinari u ve}ini evropskih zemalja imaju malo znanja ili iskustva u radu sa p~elama. Da li p~elar treba da odnosi svoje ko{nice veterinaru da bi od njega dobio recept ili da Broj 23 septembar 2006.
ga pozove na p~elinjak? • U~e{}e bilo kakve agencije koja bi posredovala u p~elinjim tretmanima pove}alo bi njihove tro{kove {to bi samim tim podstaklo kori{}enje nesigurnih alternativnih sredstava za{tite koja su ne samo nesigurna ve} isto tako i opasna. • Postoje}a odobrena sredstva za tretiranje u zdravstvenoj za{titi su ne bez razloga bezbedna i ona su se pokazala kao po ~oveka zdravstveno bezbedna. Potpuno je nepotrebno zahtevati da se ona izdaju isklju~ivo uz recept. • Bilo kakvo uplitanje u za{titu ili zabranjivanje ima}e samo kobne posledice za opstanak p~ela, proizvodnju meda i opra{ivanje poljoprivrednih kultura i prirodnog rastinja. U ~lanku se pozivaju svi p~elari evropskih zemalja (naravno, samo ~lanica EU) da se obrate odgovaraju}im ministarstvima ~ije se adrese navode. {ta se konkretno preduzima u Velikoj Britaniji? “Znamo da je u nekoliko zemalja EU ve} po~elo lobiranje za iznalaènje re{enja kako bi se lekovi za p~ele mogli dobijati bez recepta. VMD (Veterinary Medical Directorate) }e lobirati za britanske p~elare, ima veliko razumavanje za ovaj problem i vr{i}e pritisak na Evropsku Komisiju. Za pojedinosti i kontakt odre|en je Heather Oliver. S obzirom da je u Crnoj Gori intenzivno usagla{avanje zakonske regulative sa propisima EU, s pravom se moè o~ekivati da }e re{enja ovog problema imati uskoro uticaja i na na{e p~elarstvo. Broj 23 septembar 2006. Ambalaà je za prodaju bilo kog proizvoda, pa i meda veoma bitna. Prilikom prodaje meda koristi se isklju~ivo staklena ambalaà. Metalna ambalaà se ne koristi jer je med agresivna supstanca, nagriza metalnu ambalaù te se tako nagrièn metal mije{a sa medom. Zbog toga bi trebalo izbegavati i metalne poklopce prilikom kupovine. Plastika je mnogo zahvalnija u tom pogledu pa ipak ni ona nije imuna na agresivnost. Zdravstveno najispravnija je staklena ambalaà sa staklenim poklopcem. Ako se nakon punjenja med prelije voskom u tankom sloju moèmo biti sigurni da {tetnog nagrizanja ne}e biti. Naàlost zatvaranje voskom je veoma skupo. O ovome proizvo|a~i i potro{a~i moraju da vode ra~una prilikom prodaje i reklamiranja, odnosno kupovine meda. Za med moèmo koristiti i raznu drugu ambalaù, na primer glinu. Od nje se mogu praviti raznovrsne posude, dekorisane prigodnim crteìma, cvije}em prije svega. Ovakvo re{enje zahteva ve}a ulaganja, ali zbog velikog marketin{kog efekta taj med moèmo prodavati po zadovoljavju}e velikim cijenama. P~elarstvo � Ambalaà i prodaja meda Med jeste prigodan poklon. Ali ako mala plasti~na ili staklena srca napunimo medom, uvijemo u crveni, rozi ili ljubi~asti papir i stavimo ih u ve}u kutiju u kojoj je vata ili jednostavno pletenu korpicu sa slamom uz odgovaraju}u romanti~nu poruku efekat }e biti jo{ ve}i. Vratimo se klasi~noj amalaì. Staklena ambalaà je najpovoljnija sa stanovi{ta zdravstvene i higijenske ispravnosti. Zahvaljuju}i staklu kupci vide med tj. vide ono {to u stvari èle da vide. Etikete ne smiju da pokrivaju vi{e od 30% povr{ine omota~a tegle, vidno istaknutim crvenim slovima (prirodna boja koja najvi{e privla~i pa`nju) na prednjoj strani treba da pi{e MED. Na etiketama ne moraju da budu naslikane ko{nice ni sa}e jer to ve}inu ljidi jednostavno ne zanima. Treba izbjegavati slike i crteè p~ela jer ljude asociraju na agresivnost. Neke ljude naro~ito odbijaju insekti, a ~ak smatraju da p~ele mogu preko meda da ih zaraze nekom bole{}u ili otruju. To nije ta~no, ali oni tako misle. Eventualno moè biti nacrtana p~ela, ali mora da bude simpati~na, nasmijana,, bez o{trih ivica i naro~ito bez àoke (sugeri{e ubod i bol). Veoma je poèljna fotografija savremene, ~iste kuhinje sa trpezarijskim stolom i prikazom mrtve prirode, osvijteljene blagom prirodnom svjetlo{}u. Etiketa na pole|ini mora da bude {to manja kako bi se med bolje video i po zakonu mora da sadrì informacije o kvalitetu meda. 35
Page 1 and 2: Broj 23 Cijene reklamiranja sa PDV
Page 3 and 4: Za 14 mjeseci posmatranja stada od
Page 5 and 6: evropskog sistema ali nije uskla|en
Page 7 and 8: vo}aka koje to zahtevaju i to samo
Page 9 and 10: ki{nih glista. Za malu farmu ki{nih
Page 11 and 12: prisutna velika vla`nost i razne ag
Page 13 and 14: postoji pitka voda, prasad prije po
Page 15 and 16: Me|utim, u na{im uslovima za zimsku
Page 17 and 18: nepoljoprivrednog porijekla, kao i
Page 19 and 20: Ure|aji za muù krava Pri izboru ur
Page 21 and 22: Suzbijanje Duvanskog tripsa se, obi
Page 23 and 24: obica mase 300 - 800 grama. Pokoìc
Page 25 and 26: u manjoj mjeri pomo}i dostizanju to
Page 27 and 28: dospiju u ljekoviti gel. Uz sve to,
Page 29 and 30: Ukoliko se ne raspolaè sa dovoljni
Page 31 and 32: pa{njak prosuta voda od pranja bure
Page 33: toplotom. Satovi koji su ~inili med
Page 37 and 38: gutljaj nerazrije|enog jabukovog si
Page 39 and 40: Polazna sirovina je mlijeko dobijen
Page 41 and 42: Kako se stres odraàva na na{ organ
Page 43 and 44: Uloga Biljaka u odre|enoj sredini j
Page 45 and 46: Gornje selo. Ustvari, cjelina je na
Page 47 and 48: sistema primjene biomase u procesim
Page 49 and 50: Na doma}em trì{tu, sedam od deset
Page 51 and 52: iljaka (2,6% svih biljnih vrsta) ko
Page 53 and 54: koja je donio g-din Radulovi} a koj
Page 55 and 56: sklapa Ugovor o menad`mentu sa A.D.

Broj 23 - Proizvodnja zdrave hrane

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?