Broj 23 - Proizvodnja zdrave hrane
Broj 23 - Proizvodnja zdrave hrane
Broj 23 - Proizvodnja zdrave hrane
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
Cijene reklamiranja sa PDV 7 %<br />
Naslovna strana(markica) 100eura<br />
Unutra{nja strana (kolor) 1/1 120 eura<br />
Unutra{nja strana (kolor) 1/2 80 eura<br />
Unutra{nja strana (kolor) 1/4 50 eura<br />
Unutra{nja strana (kolor) 1/8 30 eura<br />
Crno-bijela strana 1/1 50 eura<br />
Crno-bijela strana 1/2 35 eura<br />
Sponzor rubrike 20 eura<br />
”EKO-HRANA”<br />
cijena 1 euro, broj <strong>23</strong><br />
Osniva~:<br />
NVO “<strong>Proizvodnja</strong> <strong>zdrave</strong> <strong>hrane</strong>”<br />
Direktor<br />
dipl. ecc. Mi}kovi} Andrija<br />
069 540 062<br />
Glavni i odgovorni urednik:<br />
dipl. ecc. Jovo Radulovi}<br />
069 435 785<br />
Redakcija<br />
dipl. ing. Radoman Bulatovi}<br />
Rado{ Malid`an<br />
Selvudin [aboti}<br />
Miroslav Cimbaljevi}<br />
Marketing<br />
069 540 062<br />
069 435 785<br />
069 680 943<br />
Stru~ni saradnici:<br />
Dr Nata{a Mirecki<br />
Dr Slavko Mirecki<br />
Dr Vesna Boljevi}<br />
Dr Dragoljub Mitrovi}<br />
dipl. ing. Tamara Deliba{i}<br />
Mr Jelena Zvizdojevi}<br />
Dr Zoran Jovovi}<br />
Prof. dr Gordana \urovi}<br />
Dr Mira Da{i}<br />
Dr Miroslav Doderovi}<br />
Lenka Radulovi}<br />
Prim. Dr Ljiljana @i`i}<br />
Mr Igor Pajovi}<br />
Radana Damjanovi}, dipl. tehnolog<br />
Ratko Celi}, prof. biol.<br />
Mileta Joksimovi}, prof. biol.<br />
@eljko Radman<br />
Milan Kora}<br />
@eljko Vidakovi}<br />
Mr Branko Abramovi}<br />
E-mail adresa:<br />
flpisbobnpou@dh/zv<br />
@iro ra~un: 550-2406-43<br />
[tampa:<br />
IVPE-Cetinje<br />
ISSN 1800-5578<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
Qp|upwboj!qsjkbufmkj-!•jubpdj!FLP!ISBOF-<br />
nakon godi{njih odmora opet smo sa vama u izdanju<br />
koje donosi puno dobrih jesenjih savjeta<br />
kako iz poljoprivrede tako i <strong>zdrave</strong> is<strong>hrane</strong>.<br />
Nadamo se da }emo mnoge od Vas vidjeti na<br />
mnogobrojnim jesenjim sajmovima koji su pred<br />
nama. Do tada u`ivajte sa Eko Hranom.<br />
Glavni i odgovorni urednik<br />
dipl. ecc. Jovo Radulovi}<br />
1
� Sadr`aj<br />
Ako u zemlji ima dosta<br />
ki{nih glista, to zna~i da je ono u<br />
prili~no dobrom stanju, da sadr`i<br />
organske materije i da se humus<br />
obnavlja<br />
2<br />
7<br />
Savremena ambala`a treba da<br />
bude od lakog materijala, dovoljno<br />
~vrsta da se mo`e slagati u visinu<br />
radi boljeg iskori{}avanja prostora<br />
8 19<br />
Tokom pra{enja svako<br />
prase treba prihvati, o~istiti od<br />
sluzi, skratiti mu pup~anu vrpcu<br />
na 5 cm i dezinfikovati, odsje}i<br />
mu zube te prase odmah staviti<br />
pod grijalicu i osu{iti<br />
12<br />
Pri izboru ure|aja za<br />
mu`u treba obratiti posebnu<br />
pa`nju: da ure|aj ne o{te}uje<br />
vime krave u fiziolo{ko-biolo{kom<br />
smislu<br />
Osim biljaka treba istretirati<br />
i armaturu staklenika. Mo`e<br />
se koristiti akaricid Apollo 50 SC<br />
(0,04%) i insekticidi s akaricidnim<br />
dejstvom...<br />
U susret EU 4<br />
<strong>Proizvodnja</strong> organskog vo}a 6<br />
Ambala`a za vo}e 7<br />
Ki{ne gliste 8<br />
Uzgoj prasadi 12<br />
Kupusnja~e 14<br />
Zakon o organskoj poljoprivredi u Crnoj Gori 16<br />
Maslina 18<br />
Ure|aji za mu`u krava 19<br />
Mogu}nosti suzbijanja {teto~ina u za{ti}enom prostoru 20<br />
Nar 22<br />
USAID poma`e razvoj poljoprivrede u Piperima 24<br />
Uticaj is<strong>hrane</strong> `ivotinja na okolinu 25<br />
ALOA VERA 26<br />
MEDITERANO 28<br />
Za{to vam je potreban investicioni rojekat 29<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
20
Za 14 mjeseci<br />
posmatranja stada od 45<br />
krava veterinar je pozvan<br />
svega dva puta.<br />
30<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
24<br />
Po rije~ima gospodina Roberta<br />
Harisa, {efa misije IRD-a za Crnu<br />
Goru, ovo je jedan od 60 projekata<br />
iz oblasti poljoprivrede koji je<br />
IRD sproveo na jugu Crne Gore<br />
32<br />
U Sloveniji se upotrebljava<br />
uvarak kao ekolo{ki podoban<br />
prirodni napitak kojim se obavlja<br />
prihranjivanje p~ela kao dodatak<br />
{e}ernom sirupu i medno-<br />
{ecernim poga~ama...<br />
Sadr`aj �<br />
5kg paradajza, 125g vinskog<br />
sir}eta, 125g ulja, 125g<br />
{e}era, 4-5 gran~ica celera...<br />
Ideja o ~uvanju zamrznutog<br />
genetskog materijala<br />
biljnih i `ivotinjskih<br />
vrsta na rubu izumiranja...<br />
Ishrana govedi jabukovim sir}etom 30<br />
Septembarski poslovi u p~elinjaku 32<br />
Napitak za uni{tavanje varoe 33<br />
Ljekovi samo kod veterinara 34<br />
Ambala`a i prodaja meda 35<br />
Sirevi 38<br />
Stres i njegove posledice 40<br />
Zimnica 42<br />
Lije~enje prostora biljkama 43<br />
Dolina Martinjske rijeke 44<br />
Energija biomase 46<br />
Balkansko bio gorivo 48<br />
’’Smrznuti zoo’’ 49<br />
Zemlji{te 50<br />
Eksploatacija po starom!!! 52<br />
Martex 54<br />
42<br />
49<br />
3
� Tema broja<br />
Mjere podr{ke poljoprivredi u<br />
okviru tr`i{no-cjenovne politike u<br />
Crnoj Gori realizova}e se kroz:<br />
- direktna pla}anja po<br />
hektaru u biljnoj i po grlu stoke u<br />
sto~arskoj proizvodnji.<br />
- mjere za stabilizaciju tr`i{ta<br />
i dohotka (spoljnotrgovinska za{tita,<br />
- mjere za stabilizaciju<br />
unutra{njeg tr`i{ta).<br />
Direktna pla}anja u<br />
biljnoj proizzvoddnji<br />
Direktna pla}anja po hektaru<br />
Postoje}e stanje:<br />
Ne primjenjuje se sistem<br />
pla}anja po hektaru.<br />
Ciljevi:<br />
- Obezbijediti stabilnu<br />
podr{ku proizvo|a~ima za gajenje<br />
poljoprivrednih kultura, postepenim<br />
uvo|enjem evropskog sistema<br />
pla}anja po ha, za najva`nije<br />
kulture na koje se ova podr{ka<br />
odnosi (osnovne ratarske<br />
kulture, krompir, duvan);<br />
- Te`iti da se u<br />
sistemu plodoreda raspolo`ivi<br />
resursi optimalno<br />
koriste i da se povr{ine<br />
pogodne za obradu redovno<br />
i obra|uju.<br />
Opis mjere:<br />
Crna Gora, usljed<br />
ve} opisanih specifi~nosti,<br />
nema razvijenu ratarsku<br />
proizvodnju, tj. one vrste<br />
proizvoda za koje su se u<br />
EU, prije posljednje reforme,<br />
obezbje|ivala zna~ajna pla}anja<br />
po hektaru (p{enica, druge<br />
`itarice, uljarice i dr.). Me|utim,<br />
4<br />
U susret EU<br />
Podizanje konkurentnosti i postepeno preuzimanje CAP modela name}u potrebu<br />
reforme sada{njih i uvo|enje novih podsticaja crnogorskoj poljoprivredi.<br />
postoji nekoliko vrsta proizvodnji<br />
koje se odvijaju na stabilnim<br />
povr{inama i koje se iz godine u<br />
godinu pove}avaju. Takve su<br />
duvan, krompir, `itarice za<br />
proizvodnju proizvoda od integralnog<br />
bra{na (ra`, heljda, ovas i sl.),<br />
a u novije vrijeme i gajenje<br />
mahunarki (pasulj, gra{ak i dr.) u<br />
plodoredu sa sjemenskim krompirom,<br />
kao i neke druge kulture.<br />
Stoga }e se za pomenute kulture<br />
obezbijediti direktna podr{ka po<br />
hektaru zasijane/zasa|ene povr{ine,<br />
kako bi povr{ine na kojima se one<br />
gaje kasnije bile referentne veli~ine<br />
za odre|ivanje ukupne podr{ke u<br />
okviru tr`i{no-cjenovnih mjera CAP.<br />
Prvi korak u primjeni sistema<br />
podsticaja po ha gajenih kultura<br />
jeste uvo|enje minimalnog nivoa<br />
neophodne evidencije, koja }e<br />
omogu}iti primjenu mjera na terenu.<br />
Najprije popis poljoprivrednih resursa<br />
Ukoliko se u predvi|enom roku,<br />
tokom 2007. godine, obavi popis<br />
poljoprivrednih resursa i tako stvore<br />
neophodne baze podataka o<br />
gazdinstvima i njihovoj proizvodnji,<br />
onda bi se moglo ra~unati sa<br />
zna~ajnijim obimom ovog vida<br />
podr{ke od 2009. godine. Implementacijom<br />
podr{ke po ha povr{ine<br />
navedenih kultura tokom druge<br />
pretpristupne faze (2010-2012)<br />
stvara}e se uslovi da se do<br />
pristupa u EU otpo~ne sa<br />
jedinstvenim pla}anjem po ha svih<br />
poljoprivrednih povr{ina koje se<br />
koriste. Za sve mjere koje se<br />
primjenjuju kroz ovaj vid podr{ke,<br />
bilo da su od ranije ili su u pitanju<br />
nove, potrebno je jasno definisati<br />
kriterijume, pri ~emu }e {to je<br />
mogu}e vi{e njih biti uskla|eno sa<br />
principima CAP-a, u pogledu tzv.<br />
unakrsne ispunjenosti uslova<br />
o~uvanja `ivotne sredine, za{tite<br />
`ivotinja i higijenskih standarda<br />
(cross compliance). Administrativni<br />
sistem kontrole (IACS)<br />
potrebno je paralelno i postepeno<br />
uvoditi sa uvo|enjem<br />
novih mjera.<br />
Koncept mjera agrarne<br />
politike i bud`etsk i plan 2007-<br />
2013<br />
Direktna pla}anja u<br />
sto~arstvu<br />
Direktna pla}anja po<br />
grlu (headage payment)<br />
Postoje}e stanje:<br />
Pla}anje po grlu<br />
priplodne stoke u govedarstvu,<br />
ov~arstvu i kozarstvu izvan<br />
zone otkupa mlijeka za gazdinstva<br />
koja postignu odre|eni minimalni<br />
broj grla. Mjera ima elemenata<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
evropskog sistema ali nije<br />
uskla|ena sa principima CAP-a.<br />
Ciljevi:<br />
Obezbijediti stabilnu podr{ku<br />
proizvo|a~ima, postepenim uvo|enjem<br />
sistema pla}anja po grlu za<br />
gajenje goveda za proizvodnju<br />
mesa (krave dojilje i tovna junad),<br />
ovaca i koza, u skladu sa<br />
principima CAP-a.<br />
Opis mjere:<br />
Kori{}enje znatnih<br />
resursa prirodnih livada i<br />
pa{njaka mogu}e je jedino<br />
gajenjem pre`ivara. U kojoj<br />
mjeri }e biti zastupljene<br />
pojedine vrste pre`ivara to }e<br />
zavisiti od tr`i{ta i plasmana<br />
proizvoda na lokalnom i<br />
{irem tr`i{tu. Gajenje<br />
pre`ivara je predmet posebne<br />
bud`etske podr{ke u EU, o<br />
~emu najbolje govore podaci<br />
da u mnogim starim<br />
~lanicama, i pored nove<br />
reforme i uvo|enja pojednostavljene<br />
{eme<br />
podr{ke (single<br />
payment scheme),<br />
jo{ nije<br />
do{lo do potpunog<br />
razdvajanja<br />
podr{ke od proizvodnje<br />
(tzv.<br />
decoupling). Nakon<br />
uvo|enja<br />
identifikacije i registracije `ivotinja,<br />
stvori}e se uslovi za prelaz sa<br />
pla}anja po grlu koje uklju~uje i<br />
krave za proizvodnju mlijeka, na<br />
sistem koji je kompatibilan sa onim<br />
koji se jo{ primjenjuje u okviru<br />
CAP-a – pla}anje za krave dojilje i<br />
utovljenu junad. Tada }e se<br />
sada{nji obavezni minimum za<br />
ostvarivanje prava na premiju<br />
spustiti, {to }e usloviti znatno ve}i<br />
obuhvat i ve}e finansijske izdatke<br />
za ovu mjeru. Potrebno je, tako|e,<br />
tokom tranzicionog perioda<br />
postepeno pove}avati iznos direktne<br />
podr{ke po grlu za sve tri vrste<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
stoke.<br />
Klani~ne premije<br />
Postoje}e stanje:<br />
Da bi se suzbijala pojava<br />
klanja goveda van registrovanih<br />
klanica i tako uspostavljao sistem<br />
bezbjedne proizvodnje mesa, ve} je<br />
uvedena klani~na premija. Razlikuje<br />
se od EU mjere na tom podru~ju,<br />
jer se ne odnosi na klanje teladi, a<br />
ima i druge ciljeve vezane za<br />
bezbjednost <strong>hrane</strong>.<br />
Ciljevi:<br />
- Pobolj{anje sistema<br />
bezbjednosti u proizvodnji mesa<br />
obezbje|ivanjem klanja goveda u<br />
klanicama koje ispunjavaju<br />
propisane veterinarsko-sanitarne<br />
uslove,<br />
- Ja~anje vertikalne<br />
integracije u proizvodnji mesa.<br />
Opis mjere:<br />
Ova mjera tokom perioda<br />
prilago|avanja sistemu EU ima}e<br />
Tema broja �<br />
nagla{eniji cilj uspostavljanja<br />
sljedljivosti i bezbjednu proizvodnju<br />
<strong>hrane</strong>. Kod definisanja ovih ciljeva<br />
po{lo se od postoje}eg stanja, jer,<br />
usljed tradicije i nepovoljnih<br />
strukturnih karakteristika sektora<br />
proizvodnje mesa, od ukupno<br />
zaklanih goveda svih kategorija<br />
veoma malo ih se kolje u<br />
registrovanim klanicama. S<br />
obzirom na specifi~nost<br />
ciljeva, ve} uvedena klani~na<br />
premija se u inicijalnoj fazi<br />
dijelom razlikuje od EU<br />
sistema, budu}i da se ne<br />
odnosi na klanje teladi i<br />
jednim dijelom }e biti<br />
usmjerena i prema klani~noj<br />
industriji. Jedan od osnovnih<br />
uslova za punu primjenu ove<br />
mjere jeste realizacija programa<br />
identifikacije i registracije<br />
goveda i osposobljenost<br />
inspekcijskih slu`bi za<br />
monitoring sprovo|enja mjere.<br />
Sa ovom mjerom otpo~elo se<br />
ve} u bud`etskoj<br />
2006. godini, budu}i<br />
da podaci sa<br />
terena govore da<br />
se jako mali broj<br />
grla zakolje u<br />
registrovanim klanicama,<br />
tako da<br />
se i sa sada{njim<br />
institucionalnim kapacitetima<br />
ona mo`e primijeniti.<br />
2.1.5 Planirani okvir bud`eta za<br />
tr`i{no-cjenovnu politiku<br />
U tabeli su prikazane<br />
osnovne mjere i sredstva za njihovu<br />
realizaciju. Direktna pla}anja u<br />
sto~arstvu ve} se primjenjuju i uz<br />
uvo|enje ve} opisanih principa,<br />
iznos }e se iz godine u godinu<br />
pove}avati, kao {to je slu~aj i sa<br />
direktnim pla}anjima u biljnoj<br />
proizvodnji, koja }e uslijediti ne{to<br />
kasnije.<br />
IIzzvvoorr:: SSttrraatteeggiijjaa pprrooiizzvvooddnnjjee hhrraannee<br />
uu CCrrnnoojj GGoorrii<br />
5
� Organska poljoprivreda<br />
6<br />
<strong>Proizvodnja</strong> organskog<br />
vo}a<br />
Proizvodnju organskog vo}a<br />
najbolje je zapo~eti na novim<br />
zemlji{tima ili u doma}instvima sa<br />
tradicionalnom proizvodnjom koja<br />
je bliska organskom postupku.<br />
Kod proizvo|a~a koji odlu~e da<br />
zasade vo}kaka, kod kojih su<br />
koristili vjesta~ka |ubriva i<br />
sinteti~ka hemijska sredstva,<br />
prevedu na organsko gajenje<br />
primjenjuje se postupak<br />
konverzije (preobra}anja) u<br />
organsko u trajanju od jedne<br />
do tri godine. Smatra se da je<br />
taj period vremena dovoljan da<br />
se zemlji{te o~isti od vje{ta~kih<br />
|ubriva i sinteti~kih pesticida i<br />
da se uspostavi prirodna<br />
ravnote`a agrosistema (Jankovi},<br />
1995.).<br />
U postupku organske<br />
proizvodnje vo}a predvi|eno je<br />
da se po{tuje slede}a<br />
procedura.<br />
Zasnivanje zasada dobro<br />
je da se obavi na plodnim,<br />
ocednim zemlji{tima kako bi se<br />
smanjila potreba da se<br />
nedostatak hraniva nadokna-<br />
|uje mineralnim |ubrivima.<br />
Odabiraju se otvoreni provjetreni<br />
prostori kako bi uslovi za razvoj<br />
bolesti bili nepovoljniji i time<br />
smanjila potreba za ~estim<br />
prskanjima. Kod gajenja jagode<br />
po`eljno je da se za plodored<br />
koriste parcele na kojima se gaje<br />
trave, djeteline ili lucerka.<br />
\ubriva za popravku<br />
zemlji{ta su isklju~ivo organska<br />
(stajnjak, osoka, kompost, treset),<br />
a mineralna se koriste samo u<br />
slu~aju da postoji izraziti<br />
nedostatak nekog hranljivog<br />
elementa. Preporu~uje se<br />
kori{}enje biljaka azotofiksatara<br />
(lucerka, djeteline). U redovnoj<br />
proizvodnji nadokna|uju se one<br />
koli~ine |ubriva koje biljke iznesu<br />
iz zemlji{ta grade}i li{}e, stabla i<br />
plodove. |ubriva, osim navedenih,<br />
se primenjuju uz saglasnost<br />
inspekcijskog organa (ukoliko je<br />
organska proizvodnja u proceduri<br />
za dobijanje sertifikata) a ukoliko<br />
se nabavljaju na tr`i{tu treba da<br />
posjeduju odgovaraju}u deklaraciju.<br />
Sadnice za zasnivanje<br />
zasada treba po mogu}stvu da<br />
budu iz rasadnika koji<br />
primenjuju organski postupak<br />
gajenja. Ukoliko takvog sadnog<br />
materijala nema na tr`i{tu<br />
mogu da se koriste sadnice iz<br />
konvencionalnog rasadnika uz<br />
saglasnost inspekcijskog organa.<br />
Suzbijanje karova obavlja<br />
se mehani~ki (rucno ili<br />
ma{inama) ili zastiranjem<br />
zemlji{ta razli~itim prirodnim<br />
materijalima. Primjena hemijskih<br />
sredstava sa herbicidnim<br />
ili retardantnim djelovanjem<br />
nije dozvoljena.<br />
Za{tita biljaka od<br />
prouzrokova~a bolesti i<br />
{teto~ina ne obavlja se uop{te<br />
ili se obavlja tako {to se prati<br />
razvoj prouzrokova~a bolesti i<br />
parazita, a prskanja se<br />
obavljaju u pogodnom trenutku<br />
kako bi se sprije~io razvoj<br />
bolesti i ve}e {tete od<br />
insekata. Posebno se prati razvoj<br />
korisnih insekata kako bi se<br />
sa~uvala njihova populacija i oni<br />
koristili da odr`avaju brojnost<br />
parazitnih insekata ispod praga<br />
{tetnosti. Za{tita se obavlja<br />
sredstvima koja se mogu na}i u<br />
prirodi dok su sinteti~ka sredstva<br />
potpuno zabranjena.<br />
Rezidba se obavlja kod onih<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
vo}aka koje to zahtevaju i to<br />
samo u najnu`nijem obimu.<br />
Koriste se i druga sredstva za<br />
suzbijanje porasta i regulisanje<br />
broja pupoljaka, kao {to su<br />
povijanje grana, i prore|ivanje<br />
plodova.<br />
Berba plodova se obavlja u<br />
optimalnom fiziolo{kom trenutku,<br />
bez obzira na zahtjeve tr`i{ta.<br />
Plodovi se iznose na prodaju kad<br />
su prirodno zreli. Prilikom berbe<br />
plodova, transportovanja i skladi-<br />
{tenja, mora se voditi ra~una da<br />
nikako ne do|e do mije{anja<br />
plodova sa plodovima iz konvencionalne<br />
proizvodnje bilo na<br />
sabirnom mjestu, prilikom transporta<br />
ili u magacinima fabrika.<br />
Plodovi iz organskog programa se<br />
transportuju u posebnoj ambala`i<br />
ili su na neki drugi nacin<br />
obilje`eni. Evidencija berbe mora<br />
da se vodi uredno za svakog<br />
proizvo|a~a. Primljene koli~ine<br />
plodova iz dnevne berbe<br />
obilje`avaju se posebnom {ifrom<br />
(brojem) koja se dalje prenosi kroz<br />
cio proces prijema, transporta,<br />
skladi{tenja, prerade i pakovanja.<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
Savremena ambala`a treba da<br />
bude od lakog materijala, dovoljno<br />
~vrsta da se mo`e slagati u visinu<br />
radi boljeg iskori{}avanja prostora u<br />
prevoznom sredstvu ili komori, da je<br />
rasklopiva, da prazna zauzima {to<br />
manje skladi{nog i transportnog<br />
prostora. Za nepovratnu ambala`u je<br />
posebno bitno da sadr`i {to manje<br />
plasti~nih materijala iz ekolo{kih<br />
razloga.<br />
Ambala`a od drveta<br />
Za pravljenje ambala`e se jo{<br />
uvijek najvi{e koristi drvo, a postoji<br />
tendencija sve ve}e upotrebe<br />
kartona. Od drveta se pravi<br />
najrazli~itija ambala`a, kao {to su, na<br />
primjer, boks palete, letvaricejabu~ari,<br />
razne plitke letvarica,<br />
dvostruke plitke letvarice, kose<br />
letvarice, zatvoreni ameri~ki sanduci,<br />
korpice od furniranih traka, korpice od<br />
pletenog pru}a itd. Pomenuta<br />
ambala`a treba da<br />
je ~ista, svijetla i<br />
dovoljno ~vrsta da<br />
sa~uva plodove od<br />
ozle|ivanja za vrijeme<br />
prevoza i ~uvanja.<br />
Ambala`a od<br />
drveta se ne boji<br />
osim oznake. U<br />
takvim slu~ajevima<br />
boja ne smije biti<br />
rastvorljiva u vodi i<br />
mora biti bez mirisa.<br />
Oznake mogu biti<br />
samo na spoljnim<br />
stranama ambala`e.<br />
Ambala`a od kartona<br />
Karton za ambala`u mora biti<br />
dovoljno ~vrst i po potrebi vodootporan.<br />
Vodootpornost se posti`e<br />
impregnacijom voskom ~itave zapremine<br />
kartona, ugradnjom vodootpornog<br />
sloja papira u povr{inski sloj<br />
kartona, upotrebom vodootpornog<br />
lijepka, naknadnim oplemenjivanjem<br />
povr{ine vodootpornim voskovima,<br />
upotrebom raznih smola, oplemenji-<br />
Organska poljoprivreda �<br />
AMBALA@A ZA VO]E<br />
vanjem plasti~nim masama, lakovima<br />
i drugim sinteti~kim premazima.<br />
Ambala`a od plasti~nih masa<br />
Od plasti~nih masa se prave<br />
najrazli~itije vrste ambala`e: boks<br />
palete, plasti~ni jabu~ari, otvorene<br />
plitke nosiljke – holandezi, gajbe za<br />
gro`|e i dr. Za sitno vo}e ili sitne<br />
plodove koriste se male posude u<br />
koje staje od 100 do 1000 g plodova.<br />
Za pakovanje pojedina~nih plodova<br />
(limuni, pomorand`e, jabuke, kru{ke i<br />
dr.) koriste se termoskupljaju}e folije<br />
koje se zavaruju na temperaturi od<br />
120 C.<br />
Ambala`a od tekstilnih vlakana<br />
Ambala`a mo`e da se izra|uje<br />
od prirodnih ili vje{ta~kih tekstilnih<br />
vlakana ili njihovim kombinovanjem.<br />
Od tekstilne ambala`e naj~e{}e se<br />
koriste vre}e (za jezgrasto vo}e u<br />
ljusci), vre}ice (za jabuke II klase) i<br />
sl. U ovakvoj ambala`i plodovi nijesu<br />
dovoljno za{ti}eni od ozljeda po<br />
njima treba pa`ljivo rukovati.<br />
Tekstilna ambala`a mora da bude<br />
tako izra|ena da se mo`e lako<br />
denzinfikovati i eventualno prati. U<br />
njoj je dobra areacija, {to je posebno<br />
zna~ajno za jezgrasto vo}e (orah,<br />
lje{nik). Radi lak{e manipulacije ne<br />
preporu~uje se te`ina pakovanja ve}a<br />
od 20-25 kg. Na gustoj osnovi tkanja<br />
mogu se kvalitetno {tampati simboli i<br />
oznake robe.<br />
7
� Eko ba{ta<br />
Ako u zemlji ima dosta<br />
ki{nih glista, to zna~i da je ono u<br />
prili~no dobrom stanju, da sadr`i<br />
organske materije i da se humus<br />
obnavlja. Gdje ima ki{nih glista,<br />
ima i dovoljno manjih mikroorganizama<br />
koji pripremaju hranu za<br />
biljke. Zato su ki{ne gliste veoma<br />
va`ni stanovnici zemlje, treba ih<br />
hraniti, {tititi, spa{avati od alatki,<br />
gajiti ih ako ih je mali broj.<br />
Na kvadratnom metru<br />
travnjaka `ive prosje~no 133<br />
ki{ne gliste koje za godinu svare<br />
8,12 kilograma organske materije<br />
i pretvore je u humus. Na hektaru<br />
travnjaka ima ki{nih glista<br />
koje ukupno te`e koliko jedna<br />
krava!<br />
Izlu~evine ki{nih glista –<br />
male gomilice na lejama ili travnjaku<br />
– sadr`e pet do sedam puta<br />
vi{e azota, sedam puta vi{e fosforne<br />
kisjeline, tri do jedanaest puta<br />
vi{e kalijuma, dva puta vi{e<br />
kre~njaka i {est puta vi{e magnezijuma<br />
nego obi~na zemlja u<br />
kojoj one `ive. Te materije su idealna<br />
hrana za biljke, pa se to<br />
smatra visokovrijednim humusom.<br />
Dokazano je tako|e da su biljke<br />
ovim prirodnim |ubrivom i<br />
8<br />
Ki{ne gliste<br />
za{ti}ene i zato otpornije prema<br />
biljnim bolestima.<br />
Svojim duga~kim rovovima,<br />
ki{ne gliste omogu}avaju provjetravanje<br />
i vla`enje zemlji{ta kad<br />
pada ki{a. U zemlji{tu sa mnogo<br />
ki{nih glista, dakle rastresitoj,<br />
biljke se bolje razvijaju jer je korjenu<br />
olak{an posao i imaju dovoljno<br />
<strong>hrane</strong>, vazduha i vlage.<br />
Ki{ne gliste su dvopolna<br />
bi}a. Jaja{ca odla`u ispod<br />
povr{ine zemlje. Poslije jake ki{e<br />
zbog nedostatka vazduha, izlaze<br />
iz zemlje na povr{inu i otuda im i<br />
ime-ki{ne. Njihovo mekano tijelo<br />
potpuno je neza{ti}eno i veoma<br />
osjetljivo: na povr{ini ga zraci<br />
sunca brzo isu{uju jer one su<br />
stvorene za `ivot u vla`noj zemlji.<br />
Zabluda je da se od jedne<br />
ki{ne gliste mogu dobiti dvije ako<br />
se motikom, na primjer, presije~e<br />
na dva dijela. Ova `ivotinjica ima<br />
samo jednu glavu i bez nje joj nema<br />
`ivota. Jedino ako joj je povrije|en<br />
(odsije~en) zadnji, manji dio<br />
tijela-rep, u stanju je da ga regeneri{e.<br />
Malih firmi za proizvodnju<br />
glistenjaka ima i kod nas. Ipak,<br />
nabavka ki{nih glista opravdana je<br />
jedino ako im se pru`e uslovi za<br />
`ivot, dakle pri organskoj<br />
poljoprivredi. Sva nastojanja i<br />
tro{kovi uzaludni su ako se u vrtu<br />
i dalje |ubri vje{ta~kim |ubrivima<br />
i prska hemijskim sredstvima.<br />
Tamo gdje je zemlja dobro<br />
snabdjevena kompostom, a tlo<br />
prekriveno organskim otpacima,<br />
ki{ne gliste se brzo razmno`avaju.<br />
Briga o hrani i za{titi ovih `ivotinja<br />
naro~ito je bitna prije zime.<br />
Dokazano je da pokrivena zemlja<br />
preko zime o~uva daleko vi{e<br />
ki{nih glista nego nepokrivena. Na<br />
jednoj tre}ini hektara ispod<br />
snije`nog pokriva~a, u prolje}e je<br />
na|eno 995,000 ki{nih glista, a na<br />
istoj povr{ini koja je preko zime<br />
bila za{ti}ena stajskim |ubrivom i<br />
slamom, na|eno je ~ak 1,610,000<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
ki{nih glista.<br />
Za malu farmu ki{nih glista<br />
potrebno je: malo vremena,<br />
mjesto sa stalnom temperaturom<br />
(na primjer, podrum), malo materijala<br />
koga ima u svakoj ku}i i –<br />
ki{ne gliste. Probajte i vi!<br />
Na dno drvenog sanduka<br />
stavite slamu ili li{}e, a poslu`i}e<br />
vam i iscjepkani karton.<br />
Taj sloj zatim pospite<br />
mje{avinom komposta, ba{tenskih<br />
i kuhinjskih otpadaka, taloga od<br />
kafe, ostataka crnog hljeba, crnog<br />
luka, praziluka, Ljuski od jabuka i<br />
drugog vo}a... Ki{ne gliste<br />
naro~ito vole aromati~ne materije.<br />
Preko ovog sloja pospite malo<br />
zemlje, a zatim opet otpatke. Na<br />
kraju, sadr`aj sanduka ovla`ite:<br />
poprskajte mlakom, malo<br />
zasla|enom ki{nicom. U sanduk<br />
naselite nekoliko krupnih ki{nih<br />
glista i pokrijte d`akom kroz koji<br />
vazduh ne mo`e da prolazi.<br />
Preko zime ki{ne gliste se<br />
u tako idealnim uslovima dobro<br />
osje}aju i brzo razmno`avaju. U<br />
prolje}e ih po toplom vremenu<br />
prenesite u zemlju u vrtu, a<br />
naro~ito mlade gliste i njihova jaja{ca.<br />
Odmah ih pokrijte zemljom<br />
da se ne bi isu{ile i uginule.<br />
Starije gliste nerado mijenjaju<br />
mjesto i zato mogu da ostanu u<br />
sanduku gdje }e se i dalje razmno`avati.<br />
Svoju malu farmu ki{nih<br />
glista tokom zime vi{e puta obilazite<br />
i, prema potrebi, dodajte<br />
vla`nu hranu koja treba da bude<br />
{to raznovrsnija.<br />
Imati ki{ne gliste jednostavno<br />
je, jeftino i isplativo.<br />
Dostupno je svakome ko `eli svoju<br />
ba{tensku zemlju {to prije da<br />
“o`ivi’’: ove vrijedne `ivotinjice besplatno<br />
oru, provjetravaju i |ubre<br />
leje, tako da su iz godine u godinu<br />
sve plodnije.<br />
Ipak, ako nemate naro~itu<br />
`elju da se dru`ite sa glistama,<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
mo`ete nabavljati ve} gotov<br />
glistenjak, spreman za upotrebu.<br />
Takav glistenjak sadr`i 11 puta<br />
Efekti humusa<br />
- biljke ne do`ivljavaju “{ok” poslije<br />
presa|ivanja<br />
- plodovi ranije prispijejvaju za<br />
berbu;<br />
- posti`e se ve}a rodnost po istoj<br />
zasijanoj povr{ini;<br />
- plodovi imaju ve}i sadr`aj vitamina<br />
C: mrkva -pet puta, pasulj - ~etiri puta,<br />
paprika – dva i po, krompir - tri, jagoda -<br />
dva, jabuka - {est i po, kru{ka - sedam<br />
puta;<br />
- biljke su otpornije na pepelnicu,<br />
plamenja~u, ~a|avu krastavost i trule`;<br />
- morfolo{ki i fiziolo{ki su razvijeniji,<br />
ljep{i i privla~niji;<br />
Predsjetveno |ubrenje humusom<br />
obezbje|uje znatno br`i i ravnomjerniji rast<br />
povr}a, a potom i ve}u organsku<br />
produkciju, tako da se ukupan prinos mo`e<br />
pove}ati i 30 odsto;<br />
Praksa pokazuje da biljke tokom<br />
vegetacije utro{e gotovo sve hranljive<br />
materije koje im se pounude preko humusa.<br />
Me|utim, blagotvornost obilja organskih<br />
materija i aktivnih mikoorganizama koji<br />
poti~u iz humusa osje}a se u zemlji{tu i pri<br />
gajenju narednih kutlura.<br />
vi{e kalijuma, 3 puta vi{e<br />
Eko ba{ta �<br />
magnezijuma, 7 puta vi{e fosfora<br />
i 6 puta vi{e nitrata nego stajsko<br />
|ubrivo. Sa tonom humusaglistenjaka,<br />
u zemlji{te se unosi<br />
16,5 kg azota, 11,9 kg fosfora i<br />
2,8 kg kalijuma (4 do 5 puta ve}e<br />
koli~ine nego sa stajnjakom). To<br />
je jedan od glavnih razloga da sa<br />
humusom zamijenite bilo koje<br />
organsko i mineralno |ubrivo.<br />
Zahvaljuju}i pove}anim i<br />
optimalno izbalansiranim koli~inama<br />
organsko-mineralnih elemenata,<br />
sa manje |ubriva posti}i }ete<br />
bolje rezultate.<br />
Dodaje se, ina~e, radi<br />
podsticanja rasta biljaka tokom<br />
vegetacionog perioda: br`e se<br />
razvijaju dopunski korjen~i}i koji<br />
bolje <strong>hrane</strong> biljku. Za proizvodnju<br />
rasada povr}a, sjeme se mo`e<br />
ubaciti i direktno u glistenjak.<br />
Me|utim, mnogo je jeftinije kada<br />
se pomije{a sa finom,<br />
ba{tenskom zemljom ili sitnim<br />
tresetom, u jednakim razmjerama.<br />
Tokom rasa|ivanja, zemlji{te se<br />
prekriva ravnomjernim slojem<br />
humusa, u visini 3- 4 cm. Ako<br />
povr}e gajite u staklenicima ili<br />
plastenicima, supstrat pripremite<br />
tako {to }ete zemlji ili tresetu<br />
dodati 40-50 % glistenjaka ili<br />
nanesete na zemlji{te u iznosu<br />
200-300 g/m2. U ratarstvu i<br />
povrtarstvu, humus slu`i kao<br />
osnovno jesenje i startno |ubrivo<br />
s prolje}a. Kod vo}aka, vinove<br />
loze i drugog sadnog materijala,<br />
humus se koristi i za<br />
prihranjivanje tokom vegetacije i<br />
to u istoj koli~ini. Kod kultura koje<br />
daju vi{e berbi ili `etvi, himus se<br />
redovno primjenjuje za svaku<br />
generaciju plodova posebno.<br />
Minimalne doze za paradajz,<br />
papriku i krastavac su 50g po<br />
struku pri rasa|ivanju a poslije<br />
svakog talasa berbe jo{ po 50-<br />
100 g/m2.<br />
9
� Eko ba{ta<br />
Konstrukcione inovacije kod<br />
plastenika u proteklom periodu<br />
dominirale su sa poluvisokim<br />
plastenicima tunelskog tipa, kod<br />
kojih su osnovni nedostaci<br />
ograni~ena mogu}nost i kori{}enje<br />
te`e mehanizacije za obradu<br />
zemlji{ta. S obzirom na to da<br />
ovakvih objekata jo{ uvijek ima,<br />
treba da budu u funkciji ({teta je<br />
da budu rasadnik korova), ali se<br />
savremene tehnologije u njima<br />
moraju donekle korigovati.<br />
Novi plastenici odlikuju se<br />
zna~ajnim izmjenama. [irina la|e<br />
iznosi 8-12 metara i visina<br />
grebena je naj~e{}e oko 6<br />
metara, {to sve omogu}ava<br />
znatno lak{u manipulaciju u<br />
objektu, kao i nesmetano gajenje<br />
visokih sorti paradajza, krastavca<br />
i paprike, primjenom novih<br />
tehnologija. Tako|e, zna~ajno je<br />
pove}ana povr{ina koja se<br />
otvara - sada to iznosi do 40%,<br />
~ime obezbe|uje kvalitetno<br />
provjetravanje, {to je od<br />
posebnog zna~aja u ljetnjem<br />
periodu. Na kraju, konstrukcije se<br />
odlikuju pove}anom stabilno{}u -<br />
zbog vezivanja biljaka i pove}ane<br />
otpornosti na vjetar i nepogode.<br />
Konstrukcije objekata stalnog<br />
za{ti}enog prostora<br />
Ramska konstrukcija treba<br />
da je dugotrajna. Za{tita od<br />
korozije mora da bude kvalitetno<br />
izvedena jer je u objektima ~esto<br />
prisutna velika vla`nost i razne<br />
agresivne hemijske materije.<br />
Du`ine visokih tunela su u<br />
10<br />
Qpej{bokf!qmbtufojlb<br />
tijesnoj vezi sa njegovom {irinom,<br />
posebno ako postoji samo<br />
prirodno provjetravanje sa ~eonih<br />
strana.<br />
Objekti stalnog za{ti}enog<br />
prostora su visoki tuneli,<br />
plastenici i staklenici. Visoki tuneli<br />
su pojedina~ni objekti, dok<br />
plastenici i staklenici mogu da<br />
budu pojedina~ni ili blok. U njima<br />
se naj~e{}e koristi sistem za<br />
dopunsko zagrijevanje uz<br />
mogu}nost kontrole ostalih<br />
klimatskih parametara (svjetlost,<br />
vla`nost vazduha, i zemlji{ta,<br />
kvalitet vazduha, ...). primjena<br />
svih ovih sistema na jednom<br />
mjestu uslovila je pojavu objekata<br />
pod nazivom “greenhouse”.<br />
U Nema~koj prilikom<br />
izgradnje staklenika visine iznad<br />
4m potrebna je gra|evinska<br />
dozvola, dok je za ni`e objekte<br />
potrebna samo dozvola o za{titi<br />
prirodne sredine. Konstrukcije<br />
staklenika i plastenika moraju da<br />
zadovolje statiku prema<br />
standardu DIN 11535. Najracionalnije<br />
je koristiti postoje}a<br />
standardizovana re{enja za<br />
odre|ena klimatska podru~ja, za<br />
koje je ve} ugra|en stati~ki<br />
prora~un. Kod nas je gra|evinska<br />
dozvola potrebna ako se grade<br />
stalni objekti, dok za izgradnju<br />
monta`no – demonta`nih objekata<br />
to nije potrebno. Visoki<br />
tuneli, a naj~e{}e i plastenici i<br />
staklenici se prave kao monta`no<br />
demonta`ni objekti.<br />
Na nivou Evropske Unije<br />
donijet je standard pr EN13031-1<br />
za dizajniranje i konstrukciju<br />
za{ti}enog prostora. Na osnovu<br />
navedenog standarda izvr{ena je<br />
klasifikacija za{ti}enog prostora u<br />
zavisnosti od du`ine namjene<br />
objekta u trajanju 5, 10 i 50<br />
godina. Standardom nije<br />
predvi|ena specifikacija za<br />
gra|evinski materijal, ve} samo<br />
ograni~enja koja dolaze od<br />
strane vlastite te`ine objekta,<br />
vjetra, te`ine snijega, instalacije,<br />
usjeva i koncentracije vertikalne<br />
te`ine. Usvajanje koeficijenta za<br />
prora~un optere}enja se vr{i u<br />
zavisnosti od klimatskih uslova<br />
podru~ja gde se vr{i postavljanje<br />
objekta. Na osnovu izra~unatih<br />
vrijednosti optere}enja, usvajaju<br />
se dimenzije profila za ramsku<br />
konstrukciju objekata za{ti}enog<br />
prostora. Za na{e klimatsko<br />
podru~je treba najvi{e obratiti<br />
pa`nju na brzinu vetra i te`inu<br />
sne`nog pokriva~a.<br />
Ramska konstrukcija treba<br />
da je dugotrajna. Za{tita od<br />
korozije mora da bude kvalitetno<br />
izvedena jer je u objektima ~esto<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
prisutna velika vla`nost i razne<br />
agresivne hemijske materije. Zbog<br />
nepovoljne za{tite koju pru`a<br />
premaz od bijele boje, cijevna<br />
konstrukcija se mo`e za{tititi sa<br />
slojem polimernog materijala,<br />
naj~e{}e PE. Kori{}eni polimerni<br />
materijal cijevi mora biti<br />
kompatibilan sa materijalom sa<br />
kojim se vr{i pokrivanje objekta.<br />
Tako|e se koriste ~eli~ne<br />
poncikovane ili aluminijumske cevi<br />
i razli~iti profili koji zahvaljuju}i<br />
svom obliku mogu da izdr`e<br />
razli~ita optere}enja, a da se pri<br />
tome utro{i {to manje materijala.<br />
PVC cijevi koje se<br />
koriste za visoke<br />
tunele nemaju dovoljnu<br />
~vrstinu.<br />
Lukovi su<br />
krovnim i bo~nim<br />
dijagonalama povezani<br />
u stati~ki<br />
stabilan objekat.<br />
Pri~vr{}ivanje<br />
metalnih djelova konstrukcije<br />
mo`e da se<br />
vr{i zavarivanjem i<br />
pomo}u vijaka i<br />
spojnica. Ramska<br />
konstrukcija mo`e da<br />
se postavi na<br />
metalne {iljke koji su<br />
utisnuti u zemlji{te,<br />
ali naj~e{}e se<br />
koriste odgovaraju}i<br />
temelji ili betonske stope, ~ije<br />
dimenzije odgovaraju veli~ini<br />
objekta. Dimenzije betonskih<br />
stopa kre}u se oko 50 cm u<br />
pre~niku i 80 cm dubine.<br />
Du`ine visokih tunela su u<br />
tijesnoj vezi sa njegovom {irinom,<br />
posebno ako postoji samo<br />
prirodno provjetravanje sa ~eonih<br />
strana. Za visoke tunele {irine 5m<br />
du`ina mo`e biti do 30m, a za<br />
ve}e {irine, preporu~ena du`ina<br />
iznosi 50m. Ukoliko visoki tunel<br />
posjeduje prirodnu ventilaciju ili<br />
postoji mogu}nost provjetravanja<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
sa strane, du`ina mo`e da se<br />
kre}e i do 100 m. Blok tipovi<br />
plastenika i staklenika mogu biti<br />
proizvoljne du`ine i {irine. Sa<br />
energetskog aspekta najpovoljnije<br />
je da zauzimaju povr{inu u obliku<br />
kvadrata jer je tada najmanja<br />
povr{ina za razmjenu toplote i<br />
najmanji su toplotni gubici.<br />
Vrata su dio nose}e<br />
konstrukcije, postavljaju se sa<br />
~eonih strana objekta, slu`e za<br />
komunikaciju i omogu}avaju<br />
provjetravanje objekta. Na<br />
najjednostavnijim konstrukcijama<br />
visokih tunela gdje nije ugra|en<br />
P l a s t e n i k u T o l o { i m a , f o t o P a j o v i }<br />
sistem za zagrijevanje i<br />
ventilaciju, klimatski uslovi u<br />
objektu se reguli{u otvaranjem i<br />
zatvaranjem vrata, te je posebno<br />
va`na njihova konstrukcija.<br />
Radi boljeg prirodnog<br />
provjetravanja na plastenicima se<br />
postavljaju bo~ni otvori ~ije se<br />
otvaranje vr{i u vidu roletni.<br />
Otvaranje tehni~ki mo`e da bude<br />
izvedeno od gore prema dolje,<br />
{to predstavlja tehni~ki jednostavniju<br />
varijantu, ili od dolje<br />
prema gore, {to predstavlja bolju<br />
varjantu sa aspekta mikroklime u<br />
Eko ba{ta �<br />
objektu. Radi pove}avanja povr{ine<br />
za provjetravanje postavljaju<br />
se i krovni otvori. Da bi prirodno<br />
provetravanje bilo efikasno,<br />
povr{ina otvora mora da iznosi<br />
bar 20-30 % od osnovne povr{ine<br />
objekta.<br />
Na ramsku konstrukciju se<br />
pomo}u vijaka postavljaju aluminijumski<br />
profili za pri~vr{}avanje<br />
folije ili polikarbonatnih plo~a. Za<br />
pokrivanje objekata stalnog za{ti-<br />
}enog prostora naj~e{}e se<br />
koriste polimerni materijali u vidu<br />
folija i plo~a, i stakla. Pokrivanje<br />
mo`e da bude izvedeno samo sa<br />
jednom folijom debljine<br />
150-200 mikrona,<br />
sa dvije folije izme|u<br />
kojih vlada atmosferski<br />
pritisak, s tim da<br />
je spolja{nja folija<br />
istih karakteristika kao<br />
kod pokrivanja samo<br />
sa jednom folijom,<br />
dok je unutra{nja<br />
debljine 50-100 mikrona,<br />
i koja treba da<br />
sadr`i dodatak protiv<br />
kapanja. Najbolje re-<br />
{enje je kad se<br />
koriste dvije folije<br />
debljine 200 mikrona,<br />
izme|u kojih vlada<br />
nadpritisak. Ovakvo<br />
re{enje znatno doprinosi<br />
stabilnosti cijelog<br />
objekta. Nadpritisak izme|u folija<br />
je va`an koliko zbog toplotnog<br />
efekta, toliko i zbog trajnosti folije.<br />
U zimskom periodu nadpritisak<br />
izme|u folija treba da bude ve}i<br />
(0,6 bar-a) nego u ljetnjim<br />
mesecima (0,4 bar-a). U slu~aju<br />
mehani~kog o{te}enja folije, mora<br />
se o~istiti i popraviti o{te}enje sa<br />
posebnom ljepljivom trakom.<br />
IIzzvvoorr::wwwwww..ppoolljjoopprriivvrreeddaa..ccoomm<br />
11
� Savjeti<br />
11.. TTookkoomm pprraa{{eennjjaa ssvvaakkoo<br />
pprraassee ttrreebbaa pprriihhvvaattii,, oo~~iissttiittii oodd<br />
sslluuzzii,, sskkrraattiittii mmuu ppuupp~~aannuu vvrrppccuu<br />
nnaa 55 ccmm ii ddeezziinnffiikkoovvaattii,, ooddssjjee}}ii<br />
mmuu zzuubbee ttee pprraassee ooddmmaahh ssttaavviittii<br />
ppoodd ggrriijjaalliiccuu ii oossuu{{iittii<br />
Za{to grijanje?<br />
Novoopra{ena prasad nemaju<br />
vlastitu termoregulaciju i<br />
termoizolaciju. Treba osigurati<br />
temperaturu u biozoni prasadi od<br />
32-34 OC. Termoregulacioni<br />
mehanizam po~inje funkcionisati<br />
od 12-tog dana `ivota. Stoga je i<br />
najkriti~nije razdoblje u uzgoju<br />
prasadi tokom pra{enja i u prvih<br />
nekoliko dana nakon pra{enja.<br />
Poznato je da oko 80 % ukupnih<br />
gubitaka nastaje upravo u tom<br />
razdoblju.<br />
Prasad koja se pothladi za<br />
vi{e od 2 stepena ispod tjelesne<br />
temperature od 39,5ºC pati<br />
od hipoglikemije, postaje<br />
avitalna, slabije sisa, oslabljenog<br />
je imuniteta, sporo<br />
se oporavlja, ugine ili pak<br />
postaje tzv. “{kart” prasad.<br />
22.. VVaalljjaa oobbrraattiittii ppaa``nnjjuu<br />
nnaa ttookk pprraa{{eennjjaa ii ppoonnaa{{aannjjee<br />
kkrrmmaa~~ee ttee pprreedduuzzeettii<br />
ooddggoovvaarraajjuu{{ee ppoossttuuppkkee uu<br />
sslluu~~aajjuu zzaassttoojjaa<br />
Ako do|e do zastoja<br />
tokom pra{enja, odnosno<br />
ako pro|e vi{e od 30 minuta<br />
izme|u poroda dva praseta, a<br />
krma~a ima trudove, neophodno<br />
je provjeriti prohodnost poro|ajnog<br />
kanala (sterilnom rukavicom ili<br />
dezinfiikovanom rukom opipati {to<br />
12<br />
Uzgoj prasadi<br />
10 PRAVILA ZA ISPRAVNO POSTUPANJE TOKOM PRA[ENJA I U DOJNOM<br />
RAZDOBLJU<br />
se doga|a u poro|ajnom kanalu,<br />
a kasnije po zavr{etku pra{enja,<br />
kada krma~a izbaci posteljicu, u<br />
grli{ maternice umetnuti pjenu-<br />
{avu tabletu odgovaraju{eg<br />
antibiotika da bi se sprije~ile<br />
eventualne infekcije).<br />
Ako do|e do zastoja, a<br />
krma~a ima slabe trudove ili su<br />
oni prestali, valja izazvati trudove<br />
primjenom injekcije hormona<br />
Oxitocina intramuskularno. Neophodno<br />
je opra{enoj i osu{enoj<br />
prasadi omogu{iti sisanje iako<br />
pra{enje jo{ nije zavr{ilo jer<br />
sisanje izaziva pove{ano lu~enje<br />
hormona Oxitocina, {to povoljno<br />
djeluje na ubrzavanje toka<br />
prasenja, ali to vrijedi samo za<br />
krma~e koje nijesu nemirne.<br />
Kod krma~a koje se br`e<br />
prase obi~no je manje problema s<br />
MMA sindromom (Mastitis, Metritis,<br />
Agalakcija, odnosno upale<br />
mlije~ne `lijezde, upale maternice<br />
i izostanak ili nedovoljno lu~enje<br />
mlijeka) i manje je mrtvoopra{ene<br />
prasadi.<br />
33.. TTeekk oopprraa{{eenniimm<br />
pprraa{{~~ii{{iimmaa ttrreebbaa oommoogguu{{iittii ddaa {{ttoo<br />
pprriijjee ppoossiissaajjuu pprrvvoo mmlliijjeekkoo kkrrmmaa~~ee<br />
((kkoolloossttrruumm iillii mmlljjeezziivvoo))..<br />
Iz kolostruma pra{~i{i<br />
dobivaju antitijela i sti~u tzv.<br />
pasivni imunitet, odnosno otpornost<br />
na nepo`eljne utjicaje<br />
okoline, a koli~ina antitijela<br />
u kolostrumu ubrzano se<br />
smanjuje (po~etkom pra{enja<br />
kolostrum sadr`i najvi{e<br />
antitijela, a ve{ nakon 6 sati<br />
upola manje) isto se tako<br />
smanjuje i sposobnost sluznice<br />
tankog crijeva novoopra{ene<br />
prasadi za usvajanja<br />
antitijela iz kolostruma.<br />
44.. NNaakkoonn zzaavvrr{{eettkkaa<br />
pprraa{{eennjjaa ttrreebbaa uukklloonniittii<br />
ppoosstteelljjiiccuu..<br />
55.. OOdd pprrvvoogg ddaannaa<br />
pprraa{{~~ii{{iimmaa ttrreebbaa oossiigguurraattii ppiittkkuu<br />
vvoodduu..<br />
Pogre{no je mi{ljenje da<br />
prasad na sisi ne pije vodu. Ako<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
postoji pitka voda, prasad prije<br />
po~ne uzimati ponu|enu dohranu<br />
predstarter. Ako jede predstarter,<br />
prase mora piti vodu.<br />
66.. PPrrvviihh ddaannaa ``iivvoottaa<br />
pprraa{{~~ii}}iimmaa ssee ooddssiijjeeccaajjuu rreeppoovvii..<br />
77.. PPrrvvaa ttrrii ddaannaa ttrreebbaa<br />
kkoonnttrroolliissaattii ttjjeelleessnnuu tteemmppeerraattuurruu<br />
kkrrmmaa~~ee..<br />
Tjelesna temperatura vi{a<br />
od 39,5ºC upozorava na upalni<br />
proces i potrebna je odgovaraju}a<br />
terapija.<br />
88.. DDrruuggii iillii ttrree}}ii ddaann ``iivvoottaa<br />
oobbaavveezznnoo pprraa{{~~ii}}iimmaa ttrreebbaa ddaattii<br />
pprreeppaarraattee ``eelljjeezzaa<br />
zzaajjeeddnnoo ss kkookktteelloomm<br />
vviittaammiinnaa AA,,<br />
DD33 ii EE..<br />
U krma~inm<br />
mlijeku nema<br />
dovoljno `eljeza<br />
niti vitamina. Injekcijom<br />
`eljeza i<br />
vitamina A, D3 i<br />
E spre~ava se<br />
pojava anemije<br />
(slabokrvnosti), a<br />
vitaminski koktel<br />
omogu{ava otpornost<br />
sluznica<br />
probavnog trakta<br />
te povezuje `eljezo i omogu{ava<br />
njegovo usvajanje i bolje iskori-<br />
{}enje u organizmu.<br />
99.. SSeeddmmoogg ddaannaa ``iivvoottaa<br />
pprraasscciimmaa ttrreebbaa ppoonnuuddiittii mmaallee<br />
kkoollii~~iinnee pprreeddssttaarrtteerraa uu ppoosseebbnnoojj<br />
hhrraanniilliiccii..<br />
Hranilicu treba odr`avati<br />
~istom, a predstarter redovito<br />
svje`e dodavati. Konzumiranje<br />
predstartera tokom dojnog<br />
razdoblja povoljno djeluje na<br />
razvoj enzimatskog sastava<br />
odnosno priprema organizam<br />
praseta na probavu <strong>hrane</strong> poslije<br />
odbi{a.<br />
1100.. UU ddrruuggoojj nneeddjjeelljjii ``iivvoottaa<br />
ttrreebbaa kkaassttrriirraattii mmuu{{kkuu pprraassaadd kkoojjaa<br />
nniijjee nnaammiijjeennjjeennaa rraasspplloodduu..<br />
Po`eljno je kastrirati prasad<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
dok jo{ si{e jer tada rana br`e i<br />
lak{e zaraste.<br />
Odbijanje prasadi naro~ito<br />
je stresno i ostavlja ~esto velike<br />
posljedice. Cilj je dobrog uzgajiva~a<br />
{to je mogu{e vi{e umanjiti<br />
stresne situacije i negativne<br />
posljedice. Stres je za prasad prije<br />
svega odvajanje od majke, zatim<br />
premje{tanje i prevoz u novu<br />
okolinu, pove{ana grupa `ivotinja<br />
unutar koje se uspostavlja nova<br />
socijalna hijerarhija, promjena<br />
uslova mikroklime, promjena vrste<br />
<strong>hrane</strong> i drugo.<br />
Ø Prasad treba odbijati sa<br />
28 dana starosti (sa 6 i vi{e kg)<br />
ili pak kasnije, zavisno od uslova<br />
smje{taja i hranidbe.<br />
Ø Krma~u treba premjestiti,<br />
a prasad jo{ barem 2 dana<br />
ostaviti u oboru za pra{enje,<br />
omogu}iti im grijanje i tako<br />
smanjiti stres odbi}a.<br />
Ø Prasad treba preseljavati<br />
u ~iste i dezinfikovne prostore,<br />
gdje je temperatura 20-28ºC<br />
zavisno od starosti prasadi.<br />
Ø Prasad koja su u dojnom<br />
razdoblju nau~ila jesti predstarter,<br />
lak{e se prilago|ava promjeni<br />
<strong>hrane</strong> i gubitku maj~inog mlijeka.<br />
Ø Nakon odbijanja jo{ 5-7<br />
dana treba zadr`ati predstarter<br />
kao hranu.<br />
Savjeti �<br />
Ø Po`eljno je koristiti tzv.<br />
antistres smje{e koje sadr`e<br />
pove}ane koli~ine vitamina,<br />
probiotika i antibiotika.<br />
Ø Treba li ograni~iti obrok ili<br />
hraniti po volji u po~etku uzgoja<br />
zavisi od razli~itih ~inioca uzgoja i<br />
smje{taja, kao i od starosti<br />
odbijene prasadi i njihovoj<br />
prilago|enosti uzimanju krute<br />
<strong>hrane</strong>.<br />
PREDSTARTER KUPUJTE<br />
JER DOVOLJNO KVALITETAN<br />
ZASIGURNO NE MO@ETE<br />
PROIZVESTI SAMI U SVOM<br />
DOMA]INSTVU !!!<br />
Predstarter je<br />
zamjenica za mlijeko<br />
krma~e i mora zadovoljiti<br />
sve potrebe za hranom<br />
sisaju}e prasadi, biti<br />
prilago|en njihovu probavnom<br />
sistemu i biti<br />
ukusan da bi ga prasad<br />
rado jela. Predstarter za<br />
prasad mora imati<br />
najmanje 22 % sirovih<br />
proteina i metaboli~ke<br />
energije 14 MJ/kg.<br />
KAKO UMANJITI<br />
STRES, ISPRAVNO ZA-<br />
LU^ITI I UZGOJITI<br />
PRASAD?<br />
Ø Ako se u po~etku uzgoja<br />
<strong>hrane</strong> ograni~eno, tada se mora<br />
hraniti nekoliko puta dnevno i<br />
hrana mora biti istovremeno<br />
dostupna svim pra{~i}ima u grupi.<br />
Ø Ako se prasci nakon<br />
odbi{a <strong>hrane</strong> po volji, po`eljno je<br />
u smjesu dodati 20 % je~ma,<br />
poslije ~ega se prelazi na starter<br />
do postizanja tjelesnih masa od<br />
15 kg.<br />
Ø Od 15 kg tjelesne mase<br />
do zavr{ne mase od 25 kg <strong>hrane</strong><br />
se groverom.<br />
Ø Uzgoj prasadi traje 35-40<br />
dana.<br />
13
� Eko proizvodi<br />
Kupusnja~e predstavljaju<br />
zna~ajnu grupu povrtarskih biljaka<br />
koje se u ishrani koriste u<br />
svje`em stanju (salata,<br />
varivo), kao i prera-<br />
|evine. Zbog njihove<br />
hranljive i biolo{ke vrednosti<br />
proizvodnju treba<br />
organizovati tako da se<br />
mo`e obezbijediti dovoljno<br />
razli~itih vrsta kupusnja~a<br />
tokom ~itave<br />
godine.<br />
^injenica da se<br />
proizvodnja kupusnja~a<br />
mo`e da se organizuje<br />
tokom ~itave godine<br />
omogu}uje im to {to su<br />
kupusnja~e skromnih zahtjeva<br />
za toplotom i {to mogu<br />
veoma dobro da podnesu niske<br />
temperature. Visoku otpornost na<br />
niske temperature posebno imaju<br />
kelj pup~ar, lisnati kupus (ra{tan),<br />
kelj i kasni kupus. Nerijetko, ove<br />
kulture mogu da se vide<br />
prekrivene snijegom, pa mogu<br />
postepeno da se ubiraju tokom<br />
zime direktno iz ba{te kako za<br />
potrebe u doma}instvu, tako i za<br />
potrebe lokalnog tr`i{ta.<br />
<strong>Proizvodnja</strong> kelja pup~ara<br />
Kelj pup~ar je u na{oj<br />
zemlji malo poznato povr}e, pa<br />
se zato i veoma malo gaji. U<br />
najnovije vreme ~ine se poku{aji<br />
da se ovo cijenjeno povr}e pro{iri.<br />
U zapadno-evropskim zemljama<br />
kelj pup~ar gaji se masovno.<br />
Za ishranu kod kelja<br />
pup~ara koriste se razrasli<br />
14<br />
Kupusnja~e<br />
pupoljci, glavi~ice, koje se<br />
formiraju na stablu u pazuhu<br />
listova, od kojih se spravljaju<br />
Kelj pup~ar je kultura umjereno<br />
tople i vla`ne klime. Ova kultura<br />
veoma dobro podnosi mrazeve, pa<br />
je ovo povr}e za kasno jesenju i<br />
zimsku potro{nju. Veoma lako<br />
podnosi mrazeve do -10, a podnosi<br />
i kratkotrajne mrazeve od -15<br />
do -20°C, bez zna~ajnog o{te}enja.<br />
Za na{e uslove kelj pup~ar je<br />
veoma zahvalna kultura, jer mo`e<br />
da se gaji kao druga kultura poslije<br />
skidanja ranih povrtarskih ili<br />
ratarskih usjeva, ali mora da se<br />
ima u vidu njegova prili~no duga<br />
vegetacija.<br />
raznovrsna jela. U ishrani je<br />
veoma zna~ajan, jer ima visoku<br />
hranjivu i biolo{ku vrijednost.<br />
Hemijski sastav pupova kelja<br />
pup~ara je slede}i: suva materija<br />
18,08%, pepela 1.2%, celuloze<br />
1,4%, kalciium-pektinata 0,2%<br />
vitamina C 120 mg/100 g ,<br />
ukupan {e}er 5,7%,<br />
direktno redukuju}i {e}er<br />
4,2%, saharoza 1,5%,<br />
proteini 3,8%, masti 1,0%,<br />
limunska kiselina 1,33%,<br />
hlorofil 0,9%, karatenoidi<br />
0,21 mg/g. Od mineralnih<br />
materija sadr`i kalijum,<br />
natrijum, fosfor, kalcijum i<br />
sumpor.<br />
Kelj pup~ar je kultura<br />
umjereno tople i<br />
vla`ne klime. Ova kultura<br />
veoma dobro podnosi<br />
mrazeve, pa je ovo povr}e<br />
za kasno jesenju i zimsku<br />
potro{nju. Veoma lako podnosi<br />
mrazeve do -10, a podnosi i<br />
kratkotrajne mrazeve od -15 do -<br />
20°C, bez zna~ajnog o{te}enja.<br />
Za na{e uslove kelj pup~ar je<br />
veoma zahvalna kultura, jer mo`e<br />
da se gaji kao druga kultura<br />
poslije skidanja ranih povrtarskih<br />
ili ratarskih usjeva, ali mora da<br />
se ima u vidu njegova prili~no<br />
duga vegetacija. Gajenjem kelja<br />
pup~ara u smjeni sa drugim kulturama<br />
obezbje|uje se veoma intenzivno<br />
kori{}enje zemlji{ta. Gaji<br />
se naj~e{}e iz rasada, mada<br />
mo`e da se proizvede i direktnom<br />
sjetvom iz sjemena. Pri<br />
proizvodnji iz rasada mo`e da se<br />
sije u martu ili aprilu u razli~itim<br />
vrstama za{ti}enog prostora da bi<br />
se rasadio u aprilu ili maju za letnju,<br />
odnosno jesenju potro{nju.<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
Me|utim, u na{im uslovima za<br />
zimsku proizvodnju najbolje je ako<br />
se sjetva obavlja krajem maja, a<br />
rasa|ivanje krajem juna ili<br />
po~etkom jula. Sadnja ne<br />
smije da kasni, jer ukoliko se<br />
zakasni glavi~ice ostaju sitnije<br />
i nedovoljno formirane, uz<br />
to su slabijeg kvaliteta.<br />
Prije sadnje zemlju<br />
treba obraditi i po mogu-<br />
}nosti unijeti 20-30 t/ha<br />
zgorelog stajnjaka.<br />
Uspjeh u proizvodnji<br />
kupusnja~a umnogome zavisi<br />
od kvalitetnog rasada. Da bi<br />
ostvarili kvalitetan rasad<br />
sjetvu treba obaviti na<br />
pripremljenoj i na|ubrenoj leji<br />
sa po 2,5-3 g sjemena po<br />
m2. Nakon sjetve sjeme se<br />
pokriva kompostnom smje-<br />
{om u debljini 1-1.5 cm.<br />
Nakon sjetve treba obaviti<br />
obilno zalivanje. Pored sjetve<br />
na leji rasad kupusnja~a<br />
mo`e da se sije i sejalicama<br />
na razmaku redova oko 30-<br />
50 cm i tada se mo`e da se<br />
obavi me|uredna kultivacija. Pri<br />
ovakvoj sjetvi dobija se rasad<br />
boljeg kvaliteta. Ovakva sjetva je<br />
mogu}a, jer prostora uvek ima<br />
dovoljno, pa ne mora da se<br />
primjenjuje gusta sjetva na leji.<br />
Rasad se sadi na razmak<br />
redova 70-100, a u redu oko 50<br />
cm, izme|u biljaka. U toku<br />
vegetacije kod kelja pup~ara<br />
primenjuju se uobi~ajene agrotehni~ke<br />
mere, kao i kod ostalih<br />
kupusnja~a. Recionalno ga treba<br />
navodnjavati, me|uredno obra-<br />
|ivati. Za{tita od {tetnika je ista<br />
kao i kod ostalih kupusnja~a. Od<br />
rasa|ivanja do berbe u uslovima<br />
navodnjavanja treba da pro|e oko<br />
~etiri mjeseca.<br />
Na malim povr{inama u<br />
ba{tenskoj proizvodnji, mo`e da<br />
se primjenjuje sukcesivna berba, a<br />
bere se po potrebi odozdo nagore<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
pri ~emu berba mo`e da po~ne u<br />
oktobru, pa da traje do januara,<br />
izuzetno i do prolje}a, jer je veo-<br />
Po svom hemijskom sastavu<br />
ra{tan je jedna od najkvalitenijih<br />
kupusnja~a. Sadr`i 13-<strong>23</strong>% suve<br />
materije 2-5% {e}era, 2-4%<br />
bjelan~evina, 100-200 mg% vitamina<br />
i 2-5% karotina.<br />
ma otporan na niske temperature.<br />
Na velikim povr{inama kelj se<br />
bere jednokratno u novembru<br />
naj~e{}e ru~no odsijecanjem ili kidanjem<br />
glavica, mada u svijetu<br />
postoje i ure|aji za ma{insko ubiranje.<br />
Prinosi su naj~e{}e 10-15<br />
t/ha. Osim pupova (glavica) za<br />
ljudsku ishranu mogu da se koriste<br />
listovi (umjesto ra{tana), a<br />
posebno su visokog kvaliteta<br />
poslije pojave mrazeva. Ostaci<br />
stabala i listova mogu se iskoristiti<br />
kao izvaredna sto~na hrana.<br />
<strong>Proizvodnja</strong> lisnatog kupusa<br />
Eko proizvodi �<br />
Lisnati kupus, kelj (ra{tan)<br />
zna~ajna je vrsta povr}a na<br />
Mediteranu, gdje se gaji preko<br />
~itave godine. U kontinentalnom<br />
dijelu na{e zemlje<br />
ova kupusnja~a je malo<br />
poznata i malo se gaji. Ona<br />
ima visoku ekolo{ku plasti-<br />
~nost, dobro podnosi klimatske<br />
ekstreme i lako se gaji.<br />
Po svom hemijskom sastavu<br />
jedna je od najkvalitenijih<br />
kupusnja~a. Sadr`i 13-<strong>23</strong>%<br />
suve materije 2-5% {e}era,<br />
2-4% bjelan-~evina, 100-200<br />
mg% vitamina i 2-5%<br />
karotina.<br />
Ra{tan formira stablo<br />
visoko do 80-100 cm sa<br />
dosta dugim internodijama,<br />
lisnom rozetom na vrhu. Za<br />
ishranu se koriste listovi, koji<br />
su kvalitetniji posle ja~eg<br />
zahla|enja. Ra{tan predstavlja<br />
zna~ajno povr}e tokom<br />
zime u mediteranskom podru-<br />
~ju. Lisnati kupus je veoma<br />
otporan na niske temperature.<br />
U primorju prezimljava<br />
na otvorenom polju i bere se<br />
tokom zime i u rano prolje}e.<br />
Mnogo je bolji ukus kada na<br />
njega djeluju mrazevi. Isto tako<br />
veoma dobro podnosi visoku<br />
temperaturu. Podnosi i velike<br />
nadmorske visine, a uspijeva i na<br />
slabijim zemlji{tima. Listovi se<br />
beru postepeno, odozdo prema<br />
gore. Ra{tan se gaji na sli~an<br />
na~in kao i ostale kupusnja~e,<br />
uglavnom se proizvodi iz rasada.<br />
U kontinentalnom podru~ju<br />
proizvodi se u isto vrijeme kada i<br />
kasni kupus. Rasad u vrijeme<br />
sadnje treba da ima 4-6 listova.<br />
Ra{tan se sadi na razmak 60x40<br />
cm. Mjere njege se sastoje u<br />
navodnjavanju i okopavanju. Za<br />
berbu pristi`e za 120-160 dana<br />
poslije sjetve. Prinos se posti`e<br />
oko 20 t/ha.<br />
15
� Organska poljoprivreda<br />
Zakon o organskoj<br />
poljoprivredi u<br />
Crnoj Gori<br />
~lan 9<br />
Izrazi upotrijebljeni u ovom<br />
pravilniku imaju sljede}a zna~enja:<br />
Sastojci su materije, uklju~uju}i i dodatke,<br />
koje se upotrebljavaju u pripremi<br />
i preradi proizvoda namijenjenih<br />
konzumiranju ili ih ima u kona~nom<br />
proizvodu, makar i u izmijenjenom<br />
obliku. Pomo}na sredstva su sredstva<br />
koja se koriste radi omogu}avanja<br />
ili pobolj{anja sprovo|enja<br />
proizvodnih postupaka, a pri tome ne<br />
uti~u na osobine gotovog proizvoda i<br />
po pravilu se ne pojavljuju u gotovom<br />
proizvodu, ali se mogu na}i kao<br />
rezidue i neizbje`an ostatak u njemu.<br />
Aditivi su materije poznatog hemijskog<br />
sastava koje se dodaju<br />
prehrambenim proizvodima u postupku<br />
proizvodnje, pripreme, obrade,<br />
prerade, oblikovanja, pakovanja, prijevoza<br />
i ~uvanja, a radi sprije~avanja<br />
kvarenja tih proizvoda, zadr`avanja ili<br />
pobolj{anja njegovih senzorskih svojstava,<br />
a koje same nemaju prehrambenu<br />
vrijednost niti slu`e kao namirnica;<br />
boje i arome ozna~ene kao<br />
prirodne boje i arome i ekstrakti aroma.<br />
~lan 10<br />
1. Dozvoljeni sastojci<br />
poljoprivrednog porijekla, u smislu<br />
ovog pravilnika, su:<br />
a) pojedini poljoprivredni<br />
proizvodi, kao i proizvodi dobijeni od<br />
njih, nakon odgovaraju}ih postupaka<br />
prerade iz ~l. 5, 6, 7 i 8 ovog pravilnika,<br />
koji vode sni`enju sadr`aja<br />
vlage proizvoda;<br />
b) proizvodi dobijeni od<br />
proizvoda navedenih pod ta~kom a)<br />
16<br />
III Sastojci i pomo}na sredstva za preradu u organskoj proizvodnji<br />
ovog stava upotrebom drugih postupaka<br />
primijenjenih u preradi namirnica,<br />
ako se ti proizvodi ne smatraju<br />
dodacima namirnica ili aromama.<br />
2. Dozvoljeni sastojci<br />
nepoljoprivrednog porijekla, u smislu<br />
ovog pravilnika su, proizvodi koji ne<br />
pripadaju sastojcima poljoprivrednog<br />
porijekla, ali se ubrajaju u jednu od<br />
slijede}ih kategorija:<br />
a) dodaci kao {to su<br />
prehrambeni proizvodi ili poluproizvodi,<br />
za~ini, materije za pove}anje biolo{ke<br />
vrijednosti koje se koriste u<br />
proizvodnji prehrambenih proizvoda:<br />
minerali, vitamini, aminokiseline i dr.;<br />
b) voda i so, i<br />
c) mikroorganizmi i kulture.<br />
~lan 11<br />
Sastojci, dodaci, pomo}na<br />
sredstva i aditivi koje je dopu{teno<br />
koristiti u preradi namirnica, izuzev<br />
vina, navedeni su u Prilogu 1 ovog<br />
pravilnika.<br />
~lan 12<br />
Sirovine namijenjene preradi i<br />
sastojci u preradi u organskoj<br />
proizvodnji moraju biti proizvedeni u<br />
skladu sa metodama organske<br />
proizvodnje.<br />
Udio uvezenih sastojaka u<br />
organskom proizvodu smije iznositi<br />
najvi{e 30% (maseni), a u posebnim<br />
slu~ajevima ovla{}eno pravno lice<br />
mo`e dopustiti i ve}i udio, ali ne ve}i<br />
od 50%.<br />
Ako na raspolaganju nema<br />
dovoljno sastojaka iz organske<br />
proizvodnje, dopu{tena je upotreba<br />
konvencionalnih proizvoda, ali najvi{e<br />
do 30% mase proizvoda uz<br />
saglasnost ovla{}enog pravnog lica.<br />
~lan 13<br />
Najvi{e 2% masenog udjela<br />
proizvoda ne mora se navoditi u<br />
sastojcima ako predstavljaju poslovnu<br />
tajnu (za~ini i drugo), ali ti sastojci<br />
moraju ispunjavati uslove utvr|ene<br />
propisima o organskoj poljoprivredi.<br />
Ukoliko uslijed ekstremnih<br />
klimatskih uslova, elementarnih<br />
nepogoda ili drugog {tetnog uticaja<br />
~ovjekovog djelovanja nije mogu}a<br />
upotreba dozvoljenih sastojaka<br />
poljoprivrednog porijekla, proizvo|a~<br />
ili prera|iva~ mo`e, uz saglasnost<br />
ovla{}enog pravnog lica ili nadle`nog<br />
organa, izvr{iti dokup i upotrebu<br />
sastojaka iz drugih izvora organske<br />
proizvodnje, u roku i koli~inama<br />
odre|enim saglasno{}u.<br />
Proizvodi koji sadr`e sastojke<br />
iz stava 2 ovog ~lana moraju imati<br />
jasan natpis kojim se kupac<br />
obavje{tava o dokupu, odnosno<br />
izmjeni porijekla sadr`aja proizvoda.<br />
~lan 14<br />
Upotreba dodataka<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
nepoljoprivrednog porijekla, kao i<br />
pomo}nih sredstava i ostalih proizvoda<br />
koji se koriste za preradu u<br />
organskoj proizvodnji navedenih u<br />
Prilogu 1 ovog pravilnika, dopu{tena<br />
je.<br />
Dodaci iz stava 1 ovog ~lana<br />
mogu se koristiti u proizvodnji organskih<br />
proizvoda samo ukoliko nijesu<br />
dostupni dodaci koji su proizvedeni<br />
u organskoj proizvodnji, uz saglasnost<br />
nadle`nog organa.<br />
~lan 15<br />
U organskoj proizvodnji mogu<br />
se koristiti samo sastojci poljoprivrednog<br />
porijekla koji nijesu organski<br />
proizvedeni, utvr|eni Prilogom 1 ovog<br />
pravilnika.<br />
Proizvo|a~ mo`e, uz<br />
saglasnost ovla{}enog pravnog lica<br />
najdu`e do tri mjeseca, koristiti<br />
sastojke koji nijesu navedeni u<br />
Prilogu 1 ovog pravilnika.<br />
~lan 16<br />
Dodatne materije, ~ija upotreba<br />
nije ograni~ena u skladu s dobrom<br />
proizvodnom praksom, su:<br />
1. Natrijum hlorid, sa ili bez<br />
kalcijum karbonata,<br />
2. Kvas pripremljen za<br />
neposrednu upotrebu,<br />
3. Ekstrakti algi,<br />
4. Ekstrakti iz lisnatog povr}a<br />
(pripremljeni bez upotrebe organskih<br />
rastvara~a),<br />
5. Sir}etne bakterije,<br />
6. Mlije~no-kiselinske bakterije,<br />
7. Pekarski kvasac s lecitinom<br />
ili bez njega,<br />
8. Pivski kvasac,<br />
9. Vinsko sir}e,<br />
10. Azot,<br />
11. Kiseonik.<br />
~lan 17<br />
Dozvoljeni dodaci po grupama<br />
proizvoda, u smislu ovog pravilnik,<br />
su:<br />
Mlije~ni proizvodi:<br />
1. fermentisani mlije~ni<br />
proizvodi s drugim dodacima:<br />
nemodifikovan pektin;<br />
2. ~okoladno mlijeko, mlije~ni<br />
pudinzi i mlije~ni napici: guma<br />
arabika, ksantan;<br />
3. mlijeko u prahu: lecitin;<br />
4. sir i proizvodi od sira: kalcijum<br />
hlorid, po~etne kulture, sirup, i<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
5. prerada sireva: kalcijum<br />
karbonat.<br />
Masni proizvodi:<br />
1. margarin: lecitin,<br />
2. majonez: kalcijum hlorid ,<br />
guma arabika, ksantan, modifikovan<br />
skrob, lecitin.<br />
Sladoledi:<br />
1. ni jedan, osim za duboko<br />
smrznute pudinge (vidi mlije~ni<br />
proizvodi).<br />
Proizvodi od mesa:<br />
iz Priloga 1 ovog pravilnika.<br />
Jaja i prera|ena jaja:<br />
1. guar guma.<br />
Ugljeni hidrati:<br />
1. hljeb: kalijum hlorid, kalcijum<br />
karbonat, po~etne kulture<br />
mikroorganizama;<br />
2. peciva: natrijum tartarat,<br />
kalijum tartarat, natrijum karbonat,<br />
kalijum karbonat, kalijum hidrogen<br />
karbonat, modifikovani skrob, guma<br />
arabika, guar guma, karuba guma,<br />
agar, lecitin;<br />
3. kola~i i biskviti: kalcijum karbonat,<br />
natrijum tartarat, kalcijum tartarat,<br />
natrijum bikarbonat, kalijum karbonat,<br />
dinatrijum-dihidrogen-difosfat,<br />
kalcijum sulfat, modifikovani skrob,<br />
guar guma, karuba guma, agar, ksantan,<br />
lecitin.<br />
Proizvodi od vo}a i povr}a:<br />
1. paste i pirei od povr}a:<br />
Organska poljoprivreda �<br />
lecitin;<br />
2. duboko smrznuto vo}e i<br />
povr}e: kalijum hlorid;<br />
3. konzervisano vo}e i povr}e,<br />
umaci od povr}a, ke~ap i senf: kalcijum<br />
hlorid, guar guma, karuba guma,<br />
agar, ksantan, nemodifikovani skrob;<br />
4. marmelade: kalcijum karbonat,<br />
kalcijum hlorid, limunska kiselina,<br />
ksantan, modifikovani skrob, guar<br />
guma, karuba guma, agar;<br />
5. vo}ni umaci i sli~ni proizvodi:<br />
guar guma, karuba guma, ksantan,<br />
nemodifikovani pektin, modifikovani<br />
skrob;<br />
6. sojini proizvodi: kalcijum<br />
karbonat, po~etne kulture mikroorganizama,<br />
modifikovani skrob;<br />
7. suvo vo}e: kalcijum karbonat;<br />
8. fermentisani proizvodi<br />
povr}a: po~etne kulture, mlije~na<br />
kiselina, limunska kiselina.<br />
Napici:<br />
Napici generalno: ugljen dioksid.<br />
Vo}ni sirupi: kalcijum karbonat,<br />
kalcijum hlorid.<br />
[e}er: kalcijumv hlorid, limunska<br />
kiselina.<br />
Kakao, ~okoladni i proizvodi<br />
od roga~a: kalcijum karbonat, lecitin.<br />
Salate: kalcijum hlorid, kalijum<br />
hlorid, agar, modifikovani skrob, ksantan,<br />
lecitin, guar guma, karuba guma.<br />
17
� Biljni portreti<br />
Maslina je vi{egodi{nje<br />
zimzeleno, kvrgavo, vrlo razgranato<br />
drvo, visoko do 12 metara.<br />
Listovi su izdu`eno elipti~ni i sjajni.<br />
Plod je jajolika ko{tunica, gola,<br />
sjajna, prvo zelena, zatim<br />
crvnkasta a kada sazri postane<br />
skoro crna. Ova ko{tunica je duga<br />
3-4 a debela 1-1, 5 cm. Maslina<br />
je bila toliko va`na starim narodima<br />
da su je slavili, a maslinova<br />
gran~ica je do danas ostala simbol<br />
mira i dugovje~nosti. Mo`e da<br />
`ivi vi{e od hiljadu godina.<br />
Od masline se dobija ulje<br />
mnogo ve}e hranjive vrijednosti<br />
nego ulje susana, repice, kukuruza,<br />
suncokreta i drugih uljarica.<br />
Prikupljeni plodovi, koji se obi~no<br />
beru ru~no tokom novembra i decembra,<br />
ne moraju biti suvi{e zreli,<br />
ali zato moraju biti potpuno<br />
zdravi. Masline se gnje~e najvi{e<br />
5 dana nakon branja, kako bi se<br />
izbjegla prijevremena fermentacija.<br />
18<br />
Dobiveni sadr`aj se cijedi<br />
na hladno pomo}u<br />
centrifuge i filtrira, a ekstrakcija<br />
ulja obavlja se u<br />
kratkom vremenskom periodu<br />
kako bi se izbjegla<br />
oksidacija. Suprotno uva-<br />
`enim mi{ljenjima, dobro<br />
maslinovo ulje je mutno i<br />
njegov kvalitet se ne<br />
pobolj{ava s godinama.<br />
Nakon 18 mjeseci ono<br />
gubi osnovna svojstva.<br />
Terapeutska svojstva<br />
maslinovog ulja su postojana<br />
i brojna: poma`e<br />
pri ubla`avanju kardiovaskularnih<br />
tegoba, glikenije,<br />
visokog pritiska,<br />
gastro oboljenja, ali usporava i<br />
starenje jer sadr`i i znatane<br />
koli~ine vitamina E. Karakteristi~no<br />
je da u 100gr ulja ima 900 kalorija,<br />
tu su i vitamini B1, E i provitamin<br />
A. Ovih materija ima vi{e u<br />
nepre~i{}enom nego u pre~i{}enom<br />
ulju, po{to se rafiniranjem vitamini<br />
ve}im dijelom uni{te. Boja<br />
ovog ulja poti~e od hlorofila i<br />
ksantofila.<br />
Maslinovo ulje je posebno<br />
zdravo ako se koristi kao za~in u<br />
hladnom, odnosno u mlakom stanju.<br />
No, zagrijano tako|e zadr`ava<br />
vrijedne oblike odoljevaju}i i visokim<br />
temperaturama. Pore|enja<br />
radi suncoktretovo ulje se razla`e<br />
na temperaturi vi{oj od 170 C,<br />
dok je buteru dozvoljena granica<br />
1100 C a maslinova mo`e da<br />
podnese i do <strong>23</strong>00 C.<br />
U narednoj medicini uporebljava<br />
se za lije~enje oboljenja jetre,<br />
za izbacivanje `u~nog kame-<br />
Maslina<br />
MFB!FVSQBFB M/<br />
na, za njegu rana, protiv smetnji u<br />
organizma za varenje, kod<br />
pove}anog {e}era kao i za<br />
sni`enje krvnog pritiska.<br />
^aj kod visokog krvnog pritiska I<br />
Uzeti 6-7 listova masline,<br />
kuvati 1 minut u ~a{i vode, a zatim<br />
ostaviti da stoji poklopljeni<br />
10minuta. Procijediti i piti u toku<br />
dana. Ovaj ~aj je dobar i kod dijabetisa<br />
(bez upotrebe insulina).<br />
^aj kod visokog krvnog pritiska II<br />
U 300 ml vode kuvati 20 listova<br />
masline, da vri dok ne ispari<br />
100 ml te~nosti. Potom procijediti,<br />
zasladiti i piti topao ~aj ujutru i<br />
uve~e prije jela.<br />
Maslinovo ulje za krte nokte<br />
U 200 gr maslinovog ulja<br />
potopiti 20 listova masline i ostaviti<br />
da odstoji 6 sati, zatim procjediti<br />
i upotrebljavati svake nedjelje.<br />
To je prirodni oja~iva~ koji se<br />
nanosi na nokte. Ugro`eni nokti,<br />
koji su krti, mogu se tretirati i<br />
mje{avinom jednakih djelova<br />
maslinovog ulja i soka od limuna.<br />
Masiranje se obavlja uve~e,<br />
navuku se rukavice i ostavi da se<br />
preparat djeluje u toku no}i.<br />
Ulje kod masne ko`e lica<br />
Maslinovim uljem natopiti<br />
smotuljak gaze i tretirati lice uve~e<br />
15 minuta, a zatim oprati lice<br />
toplom vodom.<br />
Rane na ko`i nastale od dugotrajnog<br />
le`anja<br />
Napraviti mje{avinu od jednakih<br />
djelova (pola litra) maslinovog<br />
ulja i crnog vina. Par~e<br />
gaze ili vatu natopiti ovom<br />
mje{avinom staviti na ranu koja<br />
}e brzo nestati.<br />
RRaattkkoo VV.. CCeellii}}<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
Ure|aji za mu`u krava<br />
Pri izboru ure|aja za mu`u<br />
treba obratiti posebnu pa`nju: da<br />
ure|aj ne o{te}uje vime krave u<br />
fiziolo{ko-biolo{kom smislu, da je<br />
omogu}ena kontrola toka mu`e<br />
(po~etna faza mu`e, aktivna mu`a,<br />
zavr{etak mu`e uz mogu}nost<br />
domuzivanja mlijeka bez tzv.<br />
“slijepe mu`e”), da su jednostavni<br />
za rukovanje i odr`avanje.<br />
Prema manipulativnosti i<br />
konstruktivnim karakteristikama,<br />
ure|aji za mu`u mogu se svrstati u<br />
slede}e tipove: pokretni,<br />
polustacionarni, fiksna<br />
izmuzi{ta, kru`na izmuzi{ta<br />
i pa{nja~ki ure|aji<br />
(za mu`u na pa{njacima).<br />
Pokretni ure|aji<br />
Namenjeni su za<br />
manji broj krava. Sa<br />
to~kovima su i cio<br />
ure|aj se premje{ta u<br />
staji od krave do krave.<br />
Namijenjeni su za<br />
vezani sistem dr`anja<br />
krava. Karakteristi~ne<br />
su dvije vrste ovih<br />
ure|aja: sa klipnom i sa<br />
rotacionom pumpom.<br />
Ure|aji sa klipnom<br />
pumpom nemaju pulsator, koji je<br />
veoma va`an za pode{avanje<br />
odnosa trajanja takta mu`e i takta<br />
masa`e vimena (takt kompresije).<br />
Ova dva takta se naizmeni~no<br />
smjenjuju, ali istovremeno djeluju na<br />
sve 4 sise, a u ritmu rada klipne<br />
pumpe. To odstupa od prirodnog<br />
(biolo{kog) izuzimanja mlijeka iz<br />
vimena (od na~ina sisanja teleta),<br />
te neprirodno optere}uju vime<br />
krave. Ovi ure|aji doma}e<br />
proizvodnje imaju, pored naprijed<br />
navedenog, sisne gume i sisne<br />
~a{e manjeg pre~nika, {to posebno<br />
uti~e na dodatno optere}enje<br />
vimena. Na savremenim pokretnim<br />
ure|ajima zastupljene su rotacione<br />
klipne pumpe. Pri tom su u ovoj<br />
grupi pumpi znatno povoljnije krilne<br />
pumpe sa grafitnim krilcima. One se<br />
ne podmazuju, pa su lak{e za<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
Ma{inska mu`a<br />
odr`avanje. Ure|aji sa ovakvim<br />
pumpama obavezno imaju pulsator,<br />
koji obezbe|uju takt mu`e i takt<br />
kompresije na po dvije ~etvrti<br />
vimena, naizmjeni~no.<br />
Polustacionarni ure|aji<br />
Namijenjeni su za vezani<br />
sistem dr`anja muznih krava.<br />
Karakteristi~ne su 2 varijante ovih<br />
ure|aja: a) sa vakum vodom kroz<br />
staju i mu`om u muznu kantu i b)<br />
sa vakum vodom i mlijekovodom<br />
kroz staju i mu`om direktno u<br />
mlijekovod. Kod nas su zastupljena<br />
oba sistema, s tim {to je prvi<br />
sistem pogodan i za manji broj<br />
krava. Me|utim, kod njega se mora<br />
posvetiti posebna pa`nja mjerama<br />
za odr`avanje higijene, po{to se<br />
mlijeko iz muznih kanti presipa u<br />
staji u transportne kante. Obratiti<br />
pa`nju i na mogu}nost zaga|enja<br />
mlijeka mehani~kim (~vrstim)<br />
ne~isto}ama. Povoljnije re{enje je<br />
sa mljekovodom. Namenjeni su za<br />
ve}i broj krava (deset i vi{e). Ve}a<br />
je produktivnost rada. Muza~ sa<br />
dvije muzne jedinice (sisne<br />
garniture) mo`e pomusti 12–14<br />
krava/h. Ne preporu~uje se rad sa<br />
vi{e od dvije muzne jedinice jer je<br />
ote`ano pra}enje procesa mu`e.<br />
Fiksna izmuzi{ta<br />
Danas se u svijetu sve vi{e<br />
koriste, jer omogu}uju: pove}anje<br />
Sto~arstvo �<br />
produktivnosti rada, uvo|enja automatske<br />
mu`e (robota za mu`u),<br />
kontrolu toka mu`e, kontrolu produktivnosti<br />
grla, kontrolu zdravstvenog<br />
stanja grla. Postoji vi{e sistema<br />
izmuzi{ta, a za na{e uslove u periodu<br />
transformacije poljoprivredne<br />
proizvodnje i tendencije formiranja<br />
porodi~nih farmi, daje se prednost<br />
sistemu “riblja kost” u odnosu na<br />
druge (tandem, poligonsko izmuzi-<br />
{te, trigon). Sistem “riblja kost” se<br />
koristi minimalno sa 2 x 4 muzna<br />
mesta za krave pa do 2 x<br />
8 mesta. Prosje~ni u~inak<br />
sa 2 x 4 mesta iznosi oko<br />
40 pomu`enih krava / h, a<br />
sa 2 x 8 oko 75 krava / h.<br />
Fiksna izmuzi{ta namijenjena<br />
su i uglavnom pogodna<br />
za nevezani sistem<br />
dr`anja krava.<br />
Kvalitet sisnih guma<br />
Sisna guma je jedini<br />
deo ure|aja koji dolazi u<br />
direktan dodir sa vimenom.<br />
Zbog toga se posve}uje<br />
posebna pa`nja konstrukciji<br />
i kvalitetu sisnih<br />
guma. Sisne gume treba<br />
da izmuzu 95 % mlijeka<br />
za 75 % vremena mu`e.<br />
Za preostalih 25 % vremena treba<br />
da obezbijede izmuzivanje 2–3 %<br />
mlijeka bez intervencje, a preostalo<br />
mlijeko treba da se izmuze uz<br />
promenu re`ima rada ure|aja.<br />
Sisne gume treba da obezbijede:<br />
nepropusnost spoja na oba kraja<br />
sisne ~a{e, dobro prileganje sisne<br />
gume na sisu, bez propu{tanja<br />
vazduha, a da se pri tome ne<br />
usijecaju u sisu, lako pranje i<br />
zadovoljavanje osnovnih higijenskih<br />
zahtjeva za “prehrambene” gume,<br />
izuzimanja cjelokupnog mlijeka iz<br />
vimena, lako, bez posledica,<br />
prilago|avanje ve}ini oblika i<br />
dimenzije sise u okviru odre|enje<br />
kategorije muznih grla {to du`i vijek<br />
trajanja (6–12 meseci ).<br />
19
� Konvencionalna poljoprivreda<br />
Mogu}nosti suzbijanja {teto~ina<br />
U pro{lom broju ~asopisa<br />
iznijeli smo neke od najva`nijih<br />
informacija, za na{e farmere,<br />
vezanih za naj~e{}e {teto~ine u<br />
za{ti}enom prostoru. Neophodno<br />
je u cilju sprovo|enja pravilne<br />
za{tite bilja nazna~iti koji su to<br />
preparati navedeni kao mogu}i u<br />
suzbijanju ovih {teto~ina. Smatramo,<br />
da je, kao prvo, zna~ajno<br />
ista}i, da je obaveza proizvo|a~a<br />
da se pridr`avaju preporu~enih<br />
koncentracija ili doza navedenih u<br />
uputstvu za primjenu preparata. A<br />
zatim, da je obaveza proizvo|a~a<br />
da po{tuje navedeno vrijeme<br />
karence, odnosno da ne prodaje<br />
svoje proizvode prije isteka navedenog<br />
vremenskog perioda.<br />
Kako smo naveli jedna od<br />
naj~e{}ih i najbitnijih {tato~ina u<br />
za{ti}enom prostoru je Bijela lep-<br />
tirasta va{. Suzbijanje ove<br />
{teto~ine je slo`eno, i<br />
ono se izvodi tokom cijelog<br />
vegetaciong perioda.<br />
Prednost treba dati preventivnim<br />
mjerama, koje<br />
se odnose i na suzbijanje<br />
ostalih {teto~ina: uni{titi<br />
korove u stakleniku i oko<br />
njega, redovno kontrolisati<br />
biljke, saditi samo biljke<br />
nezara`ene {teto~inom,<br />
odr`avati ~isto}u objekta,<br />
sav otpadni materijal<br />
20<br />
Pi{e: mr Igor Pajovi}<br />
u za{ti}enom prostoru<br />
SLIKA 1., foto Pajovi} I., plastenik na Tre{njici<br />
svakodnevno iznositi i spaljivati.<br />
Sa hemijskim mjerama suzbijanja<br />
po~eti ~im se na 100 biljaka uo~i<br />
jedan leptiri}. Treba nastojati da<br />
se {teto~ina uni{ti u samom<br />
po~etku pojave jer je kasnije<br />
suzbijanje ote`ano zbog istovremenog<br />
prisustva svih razvojnih<br />
stadijuma koji su nejednako osjetljivi<br />
prema insekticidima, kao i<br />
brzog razvoja rezistentnosti prema<br />
~esto kori{}enim insekticidima.<br />
Kasnijim suzbijanjem samo se<br />
mo`e za kratko vrijeme smanjiti<br />
intenzitet napada. Od prepereta<br />
koji se mogu uspje{no koristiti<br />
naveli bi: Fastac 10 SC (0,025%),<br />
Actellic 50 (0,05-0,1%), Decis 2,5<br />
EC (0,05%), Karate 2,5 EC<br />
SLIKA 2, foto Pajovi}, Unutra{njost plastenika<br />
na Tre{njici<br />
(0,04-0,06%), Mospilan 20 SP<br />
(0,0125-0,25%) i Ripcord 20 EC<br />
(0,02-0,03%).<br />
[to se ti~e Lisnih minera<br />
mjere za{tite koje se preduzimaju<br />
protiv bijele leptiraste va{i djeluju<br />
i na ovu grupu {teto~ina.<br />
Suzbijanje Lisnih va{i, kada<br />
se ve} pojave, efikasno je<br />
samo primjenom hemijskih sredstava.<br />
Zimsko tretiranje vo}aka i<br />
suzbijanje korova oko za{ti}enog<br />
prostora doprinosi kasnijoj pojavi i<br />
smanjenju brojnosti ovih insekata<br />
kako u prirodi tako i u na{em<br />
za{ti}enom prostoru. U cilju suzbijanja<br />
lisnih va{i mo`e se primijeniti<br />
ve}i broj insekticida, njihovu<br />
upotrebu, obavezno, treba uskladi-<br />
ti sa berbom plodova. Mogu se<br />
preporu~iti Malation E 50 (0,15-<br />
0,2%), Karate 2,5 EC (0,03%),<br />
Decis EC 2,5 (0,04%), Actellic<br />
50 (0,05-0,1%), Hostaquick EC<br />
50 (0,05-0,1%) i Confidor (0,02-<br />
0,03%).<br />
Gusjenice lisnih sovica<br />
treba, redovnim pregledom biljaka,<br />
otkriti i suzbijati dok su manje;<br />
preporu~ili bi: Karate 2,5 EC<br />
(0,03%), Talstar 10 EC (0,02%),<br />
Karbaril S 50 (0,15-0,2%) i<br />
Ripcord 20 EC (0,03-0,06%).<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
Suzbijanje<br />
Duvanskog tripsa se,<br />
obi~no, sprovodi u<br />
okviru mjera suzbijanja<br />
drugih {teto-<br />
~ina.<br />
Pored preventivnih<br />
mjera Grinje<br />
se mogu uspje-<br />
{no suzbijati akaricidima<br />
do mesec<br />
dana prije po~etka<br />
berbe. Zbog polo`aja<br />
grinja koje `ive<br />
prete`no na nali~ju<br />
listova, tretiranje mora<br />
biti dobro izvedeno,<br />
tj. potrebno je<br />
{to bolje istretirati<br />
nali~je listova. Osim<br />
biljaka treba istretirati i armaturu<br />
staklenika. Mo`e se koristiti akaricid<br />
Apollo 50 SC (0,04%) i insekticidi<br />
s akaricidnim dejstvom<br />
Talstar 10 EC i Sistemin 40.<br />
U su{tini, jedina prava<br />
mjera borbe protiv Rovca je kori{}enje<br />
nezara`enog stajnjaka tj.<br />
stajnjaka u kojem nema prisutnih<br />
jedinki rovca.<br />
Za suzbijanje Gusjenica podgrizaju}ih<br />
sovica je potrebno na vreme<br />
uo~iti napad i sprovesti suzbijanje<br />
dok su one jo{ male. Efikasnom<br />
se pokazala primjena Karate-a 2,5<br />
EC (0,3 l/ha).<br />
I za kraj, kao ubjedljivo<br />
najva`niji problem ostaju<br />
Nematode. Suzbijanje nematoda<br />
SLIKA 3, Foto Pajovi}, Unutra{njost plastenika u<br />
Balabanima<br />
je vi{e nego komplikovan posao.<br />
Od nehemijskih mjera borbe preporu~ljivo<br />
je gajati genotipove<br />
povr}a otporne prema nematodama.<br />
A korisno je i zemlji{te s<br />
vremena na vrijeme zasu{iti.<br />
Termosterilizacija zemlji{ta vodenom<br />
parom, kao mjera suzbijanja<br />
nematoda, veoma je efikasna, ali<br />
se malo primjenjuje jer iziskuje<br />
posebne ure|aje.<br />
Doskora su u upotrebi bili<br />
fumiganti, koji su, bez obzira na<br />
SLIKA 4., foto Pajovi} , {teto~ine na djelu<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
formulaciju, imali {irok spektar delovanja<br />
(Basamid granulat (60<br />
g/m2)). Me|utim, ovaj preparat je<br />
izba~en iz upotrebe, tako da je<br />
osnovno sredstvo koje se danas<br />
koristi za suzbijanje nematoda i u<br />
SAD i u EU, a i kod nas - Vydate<br />
(aktivna materija Oksamil), kontak-<br />
Konvencionalna poljoprivreda �<br />
tni i sistemi~ni insekticid<br />
(samo za mali<br />
broj insekata) i nematocid.<br />
Kod nas se<br />
naj~e{}e mo`e nabaviti<br />
preparat Vydateâ<br />
10 L. Preparat se<br />
mo`e koristiti protiv<br />
{irokog spektra nematoda,<br />
bijele leptiraste<br />
va{i, lisnih va{i, tripsa<br />
i lisnih minera. Primjenjuje<br />
se u usjevu<br />
paprike i krastavca u<br />
koli~ini 10 l/ha ili 1<br />
litar na hiljadu metara<br />
kvadratnih i sa tretmanima<br />
treba po~eti<br />
8-12 dana po rasa|ivanju,<br />
i primjenjivati<br />
ga u intervalima od 14 dana,<br />
maksimalno pet puta godi{nje na<br />
istoj povr{ini. Veoma va`no je naglasiti<br />
da se Vydateâ 10 L primjenjuje<br />
isklju~ivo kroz zatvorene<br />
sisteme za navodnjavanje (kap po<br />
kap). I to na na~in da sistem mora<br />
da ima rezervoar iz koga<br />
rastvoreni preparat ulazi u njega<br />
preko Venturijeve cijevi. Prvo se<br />
kroz sistem pusti 60% predvi|ene<br />
koli~ine vode, da se navla`i zona<br />
korijenovog sistema, zatim kroz<br />
sistem ide preparat sa 20% vode,<br />
i na kraju jo{ 20% ~iste vode da<br />
bi se sistem isprao, a preparat<br />
dobro rasporedio u zoni korijenovog<br />
sistema.<br />
Preparat se primjenjuje<br />
isklju~ivo sam. Obavezno treba<br />
voditi ra~una da se radnici ili<br />
druge osobe ne izla`u riziku da<br />
do|u u kontakt sa preparatom, a<br />
radna karenca je 24 sata, odnosno<br />
jedan dan se ne smije dozvoliti<br />
ulazak niti rad na tretiranim<br />
povr{inama. Karenca, period vremena<br />
koji mora da pro|e od<br />
poslednjeg tretmana do plasiranja<br />
proizvoda na tr`i{te, je tri dana za<br />
papriku i krastavac<br />
21
� Biljni portreti<br />
Ova vo-<br />
}na vrsta mo`e<br />
da se gaji u tropskim<br />
i suptropskim,<br />
a najbolje<br />
u semiaridnim<br />
oblastima, u<br />
kojima su za<br />
vrijeme sazrijevanja<br />
visoke<br />
temperature. Sorte nara naj~e-<br />
{}e se klasifikuju u tri grupe<br />
prema ukusu, tj. odnosu {e}era<br />
i kiselina u soku na slatke,<br />
slatko-kisjele i kisjele. Ima {iroku<br />
upotrebnu vrijednost. U svijetu<br />
se godi{nje proizvede<br />
800.000 t plodova.<br />
Smatra se da nar<br />
poti~e s prostora nekada{nje<br />
Persije, odakle se<br />
pro{irio po ~itavom<br />
suptropskom pojasu. Danas<br />
se najvi{e uzgaja u<br />
Tunisu, Turskoj, Egiptu,<br />
{paniji, Maroku, Iranu,<br />
Avganistanu, Indiji, Kini,<br />
Japanu, Kaliforniji (SAD)<br />
i Rusiji.<br />
Procjenjuje se da<br />
je svjetska godi{nja proizvodnja<br />
oko 800 hiljada tona plodova. U<br />
22<br />
Nar<br />
Vo}ka za sva vremena<br />
Crnoj Gori nar ili {ipak, morganj,<br />
kalinka, uzgaja se od davnina i<br />
zajedno sa smokvom i maslinom<br />
jedna je od najstarijih gajenih<br />
vrsta. Po kvalitetu ploda poznat<br />
je {ipak u okolini Bara, koji je<br />
U Crnoj Gori nar ili {ipak, morganj,<br />
kalinka, uzgaja se od davnina. Otporan<br />
je na niske temperature i do minus 20<br />
stepeni, {to mu zna~ajno pro{iruje areal<br />
uzgoja. Kisjele i slatko-kisjele sorte,<br />
koje dozrijevaju kasnije od slatkih,<br />
otpornije su na niske temperature. Ova<br />
vo}na vrsta mo`e da se gaji u tropskim<br />
i suptropskim, a najbolje u semiaridnim<br />
oblastima, u kojima su za vrijeme<br />
sazrijevanja visoke temperature.<br />
dugo bio zna~ajan izvozni<br />
artikal.<br />
Izdr`i niske temperature<br />
Ova vo-<br />
}na vrsta mo`e<br />
da se gaji u<br />
tropskim i suptropskim,<br />
a najbolje<br />
u semiaridnimoblastima,<br />
u kojima<br />
su za vrijeme<br />
sazrijevanja visoke<br />
temperature. U tom periodu<br />
nepovoljne su obilne ki{e, koje<br />
uzrokuju pucanje plodova,<br />
posebno u zasadima koji nisu<br />
navodnjavani.<br />
Gaji se kao grm ili manje<br />
stablo. Naraste do pet<br />
metara. Zbog osobine da<br />
pri osnovi stabla razvija<br />
dosta izdanka, ~e{}e se<br />
gaji kao `bun.<br />
Otporan je na niske<br />
temperature i do minus 20<br />
stepeni, {to mu zna~ajno<br />
pro{iruje areal uzgoja.<br />
Kisele i slatko-kisjele sorte,<br />
koje dozrijevaju kasnije od<br />
slatkih, otpornije su na<br />
niske temperature.<br />
Spada u grupu<br />
listopadnog suptropskog vo}a.<br />
Plod je okruglasta ili spljo{tena<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
obica mase 300 - 800 grama.<br />
Poko`ica je ~vrsta, razli~ite<br />
debljine koja zavisi od sorte,<br />
`uta do crvena. Unutra{njost<br />
ploda je tankim pregradama<br />
podijeljena na segmente s<br />
mnogo so~nih zrna.<br />
Uspijeva na razli~itom<br />
tlu<br />
Lako se razmno-<br />
`ava o`iljavanjem zrelih<br />
reznica bez upotrebe<br />
fitohormona. Za o`iljavanje u<br />
pijesku reznice treba da su<br />
dobro zdrvenjene, <strong>zdrave</strong> i duge<br />
do 20 centimetara. Ako se<br />
o`iljavaju u zemlji, treba da budu<br />
duge najmanje 30 centimetara.<br />
Tada se bira rastresito tlo koje<br />
treba obraditi do 40 centimetara<br />
dubine.<br />
O`iljene prporke je<br />
po`eljno presaditi u kontejnerske<br />
posude i njegovati jo{ jednu<br />
godinu, da bi se dobile kvalitetne<br />
sadnice.<br />
Uspje{no<br />
se mo`e gajiti<br />
na razli~itim<br />
zemlji{tima, ~esto<br />
i na onim<br />
koja nijesu pogodna<br />
za druge<br />
vo}ne vrste.<br />
Najbolji prinos i<br />
kvalitet posti`u<br />
se na plodnom,<br />
rastresitom i<br />
dubljem tlu,<br />
gdje je potrebno tri do pet<br />
obilnih navodnjavanja u toku<br />
ljetnjih mjeseci. Ne podnosi<br />
te{ka i zbijena zemlji{ta.<br />
Mo`e se podi}i poseban<br />
vo}njak u kojem su sadnice na<br />
rastojanju 4 x 4 ili 4 x 3 metra.<br />
~este su i `ive ograde na<br />
razmaku 2,5 - 3 metra. Prilikom<br />
zasnivanja komercijalnih zasada<br />
potrebne su sve agrotehni~ke<br />
mjere predvi|ene za vo}njake. U<br />
toku mirovanja preporu~uje se<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
jedno dublje oranje, a u<br />
vegetaciji nekoliko pli}ih obrada<br />
da bi se uni{tili korovi i smanjila<br />
potreba za navodnjavanjem.<br />
V e o m a<br />
povoljno<br />
nar reaguje na<br />
|ubrenje. Po`eljno je<br />
svake tre}e godine dodavati<br />
stajnjak i svake kompleksna<br />
mineralna |ubriva, do 1,5<br />
kilograma po stablu, u zavisnosti<br />
od njegove veli~ine i starosti.<br />
Prihrana azotom mora biti<br />
pa`ljiva, jer prekomjerna upotreba<br />
mo`e da izazove pucanje<br />
plodova u punoj zrelosti.<br />
Naj~e{}e se koristi KAN<br />
u dva navrata, pola<br />
kilograma po stablu u<br />
punom rodu.<br />
Redovna rezidba<br />
Orezuje se svake godine.<br />
Tako se posti`e formiranje<br />
`eljenog oblika i kasnije<br />
uskla|uje odnos porasta i<br />
rodnosti. Formiranje uzgojnog<br />
oblika traje tri - ~etiri godine.<br />
Treba te`iti da se dobije lijepo<br />
raspore|ena kro{nja ~iji }e svi<br />
dijelovi biti dobro osvjetljeni. Rod<br />
Biljni portreti �<br />
se formira na vrhovima tankih<br />
gran~ica, nastalih u prethodnoj<br />
vegetaciji na rodnom drvetu.<br />
Vremenom se rodnost prenosi u<br />
udaljenije zone kro{nje i dolazi<br />
do izro|avanja, pa je potrebno<br />
rezidbom rod prevoditi na<br />
mladare izbile iz zona bli`ih<br />
osnovi kro{nje. Ova vo}ka malo<br />
ili gotovo uop{te ne ra|a u<br />
unutra{njosti kro{nje.<br />
Sorte nara naj~e{}e se<br />
klasifikuju u tri grupe prema<br />
ukusu, tj. odnosu {e}era i<br />
kiselina u soku. To su slatke,<br />
slatko-kisjele i kisjele. Kisele<br />
sazrijevaju od kraja septembra<br />
do kraja oktobra. Moraju se brati<br />
u punoj zrelosti, jer rano ubrani<br />
plodovi nemaju mogu}nost<br />
naknadnog dozrijevanja i nikad<br />
ne dosti`u pravu vrijednost.<br />
U crnogorskoj suptropskoj<br />
Sok pitomog nara sadr`i<br />
13-15 procenata {e}era i 0,3 -<br />
3,3 odsto organskih kiselina. Ima<br />
i vlakana, vitamina C i drugih<br />
sastojaka. Koristi se za svje`u<br />
potro{nju, kao stono vo}e.<br />
Plodovi divljeg {ipka su sirovina<br />
u proizvodnji sirupa za sok. Od<br />
ljekovite kore ploda priprema se<br />
~aj protiv dizenterije, a ako se<br />
osu{i i isitni, zaustavlja krvarenja<br />
i suzbija crijevne parazite. Koristi<br />
se i za {tavljenje ko`e zbog<br />
obilja tanina. Iz cvijeta se dobija<br />
jarko crvena boja.<br />
zoni gaji se vi{e sorti.<br />
Najrasprostranjenija je “slatki<br />
barski”, preko 80 procenata, a<br />
na oko 10 odsto povr{ina je<br />
“{erbeta{a”. Sporadi~no se gaje<br />
“dividi{“ (kisjela sorta), “konjski<br />
zub”, “mojde{ki sitnozrni”, “slatki<br />
tankokorac” i druge.<br />
Mr Mirosslav ^izzmovi}},<br />
Centar zza ssuptropsske kulture<br />
<strong>23</strong>
� Reporta`a<br />
U srijedu, <strong>23</strong>. avgusta u 11:00<br />
~asova, predstavnik Vlade SAD u<br />
Crnoj Gori Arlin Feril i predstavnici<br />
Ministarstva poljoprivrede, {umarstva<br />
i vodoprivrede, Op{tine<br />
Podgorica i Organizacije za<br />
me|unarodnu pomo} i razvoj<br />
(IRD) sve~ano su predali modernu<br />
poljoprivrednu mehanizaciju Udru-<br />
`enju poljoprivrednih proizvo|a~a<br />
iz Pipera u Drezgi, op{tina<br />
24<br />
USAID poma`e razvoj<br />
poljoprivrede u Piperima<br />
Qsfetubwojdj!VTBJE.b-!JSE.b!j!Vesvafokb!qpmkpqsjwsfeojlb!j{<br />
Qjqfsb!sb{hmfebkv!epojsbov!pqsfnv<br />
Qsfetubwojdb!Wmbef!TBE!v<br />
Dsopk!Hpsj-!!!Bsmjo!Gfsjm-!tf<br />
pcsb~b!qsjtvuojnb!ob!twf•boptuj<br />
Podgorica.<br />
Po rije~ima gospodina Roberta<br />
Harisa, {efa misije IRD-a za Crnu<br />
Goru, ovo je jedan od 60 projekata<br />
iz oblasti poljoprivrede koji je<br />
IRD sproveo na jugu Crne Gore<br />
tokom protekle 4 godine. Njihova<br />
ukupna vrijednost iznosi preko 2,5<br />
miliona dolara a od toga je<br />
ameri~ki narod, posredstvom US-<br />
AID-a, obezbijedio preko million<br />
dolara..<br />
Pored toga, procjenjuje<br />
se da }e<br />
kao rezultat ovih<br />
projekata biti<br />
otvoreno 260<br />
novih, odr`ivih<br />
radnih mjesta i<br />
da }e biti ostvaren<br />
odr`ivi prihod<br />
od preko 2<br />
miliona dolara.<br />
Stoga bi svi<br />
u~esnici u ovim projektima trebalo<br />
da budu izuzetno zadovoljni<br />
takvim rezultatima.<br />
Kako je kazao gospodin Haris na<br />
sve~anosti uprili~enoj na dan isporuke<br />
opreme u Piperima ovaj<br />
projekat nije samo u skladu sa ciljevima<br />
CRDA-E programa ve} slijedi<br />
i nedavno pripremljenu<br />
Strategiju razvoja proizvodnje<br />
<strong>hrane</strong> i ruralnih podru~ja koja<br />
ka`e da je nizak tehni~ki nivo<br />
poljoprivredne proizvodnje oblast<br />
koju treba kontinuirano pobolj{avati<br />
na svim nivoima u okviru sektora<br />
poljoprivrede. Iako je prepoznato<br />
da u ovom trenutku postoje<br />
odre|ene slabosti u oblasti<br />
poljoprivrede u Crnoj Gori, isto<br />
tako je prepoznato da postoji realni<br />
tehni~ki potencijal koji }e<br />
omogu}iti znatno pobolj{anje<br />
poljoprivredne proizvodnje tokom<br />
narednih godina. Ovaj projekat }e<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
u manjoj mjeri pomo}i dostizanju<br />
tog dugoro~nog cilja. Nabavka<br />
ove mehanizacije i opreme }e<br />
omogu}iti pove}anje poljoprivredne<br />
proizvodnje na ovom podru~ju,<br />
smanjenje tro{kova<br />
proizvodnje, pove}anje prihoda i<br />
osavremenjavanje<br />
proizvodne tehnike<br />
koju trenutno koriste<br />
~lanovi Udru-<br />
`enja.<br />
Sve~anosti su osim<br />
doma}ina prisustvovali<br />
i Ministar<br />
poljoprivrede, {umarstva<br />
i vodo-<br />
privrede, g-din Milutin<br />
Simovi}, PotpredsjednikOp{tine<br />
Podgorica,<br />
\or|e Suhih i<br />
Predstavnik Vlade<br />
SAD u Crnoj Gori, Arlin Feril<br />
Oprema, koja uklju~uje traktor<br />
sa kabinom, prikolicu, plug, frezu,<br />
Savremeni na~ini uzgoja<br />
`ivotinja dovode do zaga|enja `ivotne<br />
sredine. Uo~eno je da su<br />
neiskori{teni N, P i K glavni<br />
zaga|iva~i okoline u sto~arstvu<br />
razvijenih zemalja. Primjenom<br />
adekvatnih metoda i tehnologije<br />
moglo bi se smanjiti<br />
izlu~ivanje N, P i K za 20-40%<br />
kao i emisija amonijaka i<br />
metana za 5-10%. Sve `ivotinje<br />
izlu~uju neiskori{}ene hranjive<br />
materije jer se potpuna<br />
iskori{}enost ne mo`e posti}i.<br />
Rezultati iz Holandije pokazuju<br />
da se 60-80 % N i P te vi{e od<br />
90 % K izlu~i putem ekskremenata<br />
kod peradi i svinja. Isto tako<br />
prosje~na krava izlu~i u ekskrementima<br />
po kg proizvedenog mlijeka<br />
10-14 grama N, 0-3 grama P<br />
i 10-20 grama K. @ivotinje i njihovi<br />
kosa~icu, balirku, sadilicu za<br />
krompir, vadilicu za krompir i<br />
drugu opremu, vrijedna je 36.200<br />
ameri~kih dolara. Ameri~ki je<br />
narod, posredstvom Agencije SAD<br />
za medjunarodni razvoj (USAID),<br />
ulo`io 26.300 dolara, dok su<br />
\fg!njtjkf!JSE.b!v!Dsopk<br />
Hpsj-!Spcfsu!Ibsjt-!tf!pcsb~b<br />
qsjtvuojnb!ob!twf•boptuj<br />
<strong>Broj</strong> 22<br />
jul-avgust 2006.<br />
Ministarstvo poljoprivrede, {umarstva<br />
i vodoprivrede, Op{tina<br />
Podgorica i Udru`enje poljoprivre-<br />
ekskrementi ~ine 16,4% od ukupne<br />
godi{nje produkcije metana.<br />
Mlje~ne farme tako|e proizvode<br />
56% ukupne emisije amonijaka u<br />
Holandiji, a ostale farme 38%.<br />
Danas postoje slede}e strategije<br />
is<strong>hrane</strong> koje zna~ajno smanjuju<br />
izlu~ivanje N i P, te emisiju<br />
metana i amonijaka:<br />
1) pobolj{anje konverzije<br />
Reporta`a �<br />
dnih proizvo|a~a iz Pipera<br />
zajedno ulo`ili dodatnih 10.000<br />
dolara. Projekat je sproveo IRD u<br />
okviru programa “Revitalizacija<br />
zajednica kroz demokratsko<br />
djelovanje-ekonomski program”<br />
(CRDA-E).<br />
Nova oprema }e omogu}iti<br />
poljoprivrednim proizvo|a~ima da<br />
primijene moderniju tehnologiju<br />
proizvodnje, postignu ve}e prinose<br />
i bolji kvalitet proizvoda, kako bi<br />
zadovoljili nove tr`i{ne standarde i<br />
unaprijedili konkurentnost proizvoda.<br />
Ovo je jedan od 16<br />
poljoprivrednih projekata koje je<br />
IRD do sada sproveo u okviru<br />
CRDA-E programa. Za te<br />
projekte, USAID je od maja 2005.<br />
obezbijedio oko 600.000 dolara od<br />
ukupno 1,3 miliona dolara koje je<br />
ta ameri~ka agencija do sada<br />
opredijelila za jug Crne Gore.<br />
S T O ^ A R S T V O S T O ^ A R S T V O S T O ^ A R S T V O<br />
Uticaj is<strong>hrane</strong> `ivotinja na okolinu<br />
<strong>hrane</strong>;<br />
2) kori{}enje sintetskih<br />
aminokiselina i visoko kvalitetnih<br />
izvora bjelan~evina;<br />
3) pobolj{anje probavljivosti<br />
P;<br />
4) hranjenje ispod maksimalnih<br />
potreba `ivotinja;<br />
5) upotreba multifazne<br />
hranidbe i odvojena hranidbena<br />
spolova;<br />
6) upotreba enzima i probiotika<br />
u pobolj{anju probavljivosti;<br />
7) optimalizacija varenja<br />
bjelan~evina i ugljenohidrata;<br />
8) smanjenje uvoza krnih<br />
smje{a.<br />
Pri planiranju uzgoja i<br />
is<strong>hrane</strong> `ivotinja obvezno preporu~ujemo<br />
adekvatnu ishranu<br />
kako bi dolazilo do {to manjeg<br />
{tetnog uticanja na okolinu.<br />
25
� Biljni portreti<br />
Aloa je biljka koja<br />
samoniklo raste u toplim i<br />
polupustinjskim podru~jima. Najbolje<br />
se razvija na suvom i kisjelom<br />
tlu. «Biljka ljekar», kako je<br />
Amerikanci zovu, Aloe vera<br />
(glavna ljekovita vrsta) dosta se<br />
lako uzgaja. Prirodno raste na<br />
podru~jima gdje joj klima i tlo<br />
najvi{e odgovaraju.<br />
U cilju trgovine, danas se<br />
aloa uzgaja u mnogim zemljama.<br />
S obzirom na ljekovitost biljke i na<br />
laksativne i druge terapijske<br />
osobine, nakon uspje{ne<br />
stabilizacije<br />
gela pojavila se<br />
velika potreba za<br />
aloinim proizvodima.<br />
Na sjevernoameri~kom<br />
kontinentu<br />
aloa je postigla veliku<br />
popularnost.<br />
Moramo da<br />
napomenemo da u<br />
savremenoj civitizaciji,<br />
gdje su biotehnologija<br />
i specijalne<br />
grane medicine<br />
preuzele mjesto tradicionalnog<br />
na~i-na<br />
porodi~nog lije~enja,<br />
koji se zasnivao na<br />
iskustvenoj dijagnostici,<br />
ova tajnovita i<br />
prekrasna biljka postala je dio<br />
porodice. Mo`emo uspje{no da je<br />
primjenjujemo za mnoga lak{a<br />
oboljenja, izbjegavaju}i na taj<br />
na~in prekomjernu potro{nju<br />
hemijski pripremljenih lijekova. U<br />
{irokim krugovima poznata je<br />
~injenica da gel dobijen iz svje`ih<br />
listova ima efikasnije dejstvo.<br />
26<br />
ALOA VERA<br />
Ipak, u uslovima<br />
kontinentalne<br />
klime veoma je te{ko<br />
uzgajati ovu biljku u<br />
stanu ili u ba{ti, jer<br />
je ona tropska vrsta.<br />
Sre}om, danas su se<br />
ve} pojavili na tr`i{tu<br />
takvi proizvodi od<br />
aloe, koji su prirodni,<br />
imaju dobar kvalitet i<br />
osobine su im iste kao svje`em<br />
gelu {to se dobija iz listova aloe.<br />
<strong>Proizvodnja</strong> ekstrakta od<br />
Aloe vere<br />
Procesi dobijanja ljekovitih<br />
ekstrakata od Aloe vere stari su<br />
ve} nekoliko stotina godina. Arapi<br />
su ve} davno ka{u od alojinih<br />
listova u vre}ice sa{ivene od<br />
kozje ko`e, i su{ili ih na jakom<br />
suncu dok nisu dobili smolasti<br />
prah. Na ostrvu Sokotri listove su<br />
tako|e su{ili na Suncu i pretvarali<br />
u prah, a stanovnici Jamajke su<br />
kuvanjem pretvarali sastojke<br />
listova u te~ni<br />
koncentrat. Robovi<br />
koji su `ivjeli na<br />
Barbadosu skupljali<br />
su listove u drveno<br />
korito i kuvali su ih<br />
dok nisu dobili<br />
prah sli~an {e}eru.<br />
U dana{nje<br />
vrijeme postoje jo{<br />
podru~ja gde se<br />
listovi aloe beru<br />
ru~no i obra|uju<br />
se, ali na zapadu<br />
su po~ela da se<br />
osivaju velika specijalizovanapreduze}a,<br />
koja radi<br />
o~uvanja kvaliteta<br />
proizvoda primjenjuju<br />
modernu tehnologiju<br />
i ure|aje.<br />
Kada su Amerikanci otkrili<br />
da gel iz listova aloe sadr`i<br />
ve}inu aktivnih sastojaka, za<br />
dobijanje ekstrakta iz mesnatog<br />
tkiva listova izradili su<br />
poluautomatizovane procese, i na<br />
taj na~in onemogu}uju da aloin i<br />
drugi nepo`eljni hemijski sastojci<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
dospiju u ljekoviti gel.<br />
Uz sve to, va`nost<br />
proizvodnje ekstrakta nije samo u<br />
na~inu na koji se to izvodi.<br />
Najva`nije je da se zna odgovaraju}e<br />
konzervisanje i stabilizovanje<br />
aktivnih sastojaka u<br />
gotovom proizvodu.<br />
Zbog velikog interesovanja,<br />
danas se aloa uzgaja na velikim<br />
planta`ama, naro~ito u Teksasu i<br />
Meksiku. Teksa{ko preduze}e<br />
«Aloe Vera of -America» danas je<br />
najve}i uzgajiva~ i prera|iva~ Aloe<br />
vere na svijetu (dr`i 75% tr`i{ta)<br />
Listovi dosti`u zrelost<br />
poslije 4-5 godina i te{ki su oko<br />
1-1,5 kg. Tada poljoprivredni<br />
radnici re`u zrele listove u<br />
korijenu i svje`e odrezane listove<br />
odmah dopremaju do najbli`eg<br />
prera|iva~a.<br />
Listovi se nikada ne izla`u<br />
jakom Suncu, jer bi se brzo<br />
pokvarili.<br />
Radi otklanjanja pra{ine i<br />
raznih ne~isto}a, kao {to su<br />
bakterije i gljivice, listovi se prvo<br />
obra|uju u pogonu sredstvom za<br />
dezinfikaciju. Zatim se svrstavaju<br />
po veli~ini, a zatim ih ponovo<br />
dobro izribaju i isperu da bi<br />
postali sasvim ~isti. Tada su<br />
spremni da pomo}u raznih<br />
ma{ina zapo~ne cije|enje gela.<br />
Ovaj proces obavljaju<br />
pomo}u dvije vrste ma{ina.<br />
Stariji tip za cije|enje gela iz<br />
listova je ‘Tompsonova ma{ina<br />
za rezanje’, koja li~i na<br />
nekada{nji bubanj ma{ine za<br />
pranje ve{a. Novija i savr{enija<br />
ma{ina prvo odstranjuje gornji i<br />
donji sloj kore lista, tako da gel<br />
dopire do povr{ine. Na taj na~in<br />
se onemogu}uje da nepo`eljni<br />
aloin* i komadi}i kore listova<br />
dospiju u gel. Tada gel prolazi<br />
kroz patentirani proces, poslije<br />
~ega se dobija stabilizovani gel,<br />
koji dugo vremena zadr`ava<br />
besprekorna ljekovita svojstva.<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
Obradom tag gela dobijaju se<br />
razni proizvodi od Aloe vere, koji<br />
mogu da se na|u na svjetskom<br />
t r ` i { t u .<br />
Konzervisanje<br />
Svje`, providni<br />
gel biljke<br />
Aloe veoma je<br />
kvarljiv. Na sobnoj<br />
temperaturi brzo se<br />
oksidira i gubi svoja<br />
ljekovita svojstva.<br />
Za nekoliko dana<br />
~ak bi se i u<br />
fri`ideru pokvario. To<br />
je bio glavni razlog {to<br />
su nau~nici tra`ili neku pouzdanu<br />
metodu stabilizacije, kako bi gel<br />
mogao uspje{no da se plasira na<br />
svjetskom tr`i{tu.<br />
Nau~nici su tokom prvih<br />
poku{aja izlo`ili mesnato tkivo<br />
bilje ultravioletnom zra~enju.<br />
Me|utim, ubrzo su prestali sa tom<br />
metodom, jer su ustanovili da se<br />
promijenila struktura ka{e. Drugi<br />
su poku{ali da zagriju ka{u na<br />
60°C dodali su joj hidrogenperoksid<br />
i nakon toga su je<br />
pasterizovali. Ta meteda se<br />
tako|e pokazala neuspje{nom.<br />
Biljni portreti �<br />
Bilo je i onih koji su<br />
primjenjivali metodu smrzavanja i<br />
su{enja. Rezultati su bili dobri,<br />
jer se ~inilo da je suva<br />
ka{a o~uvala svoja<br />
prvobitna svojstva.<br />
Neki novi nau~nici<br />
su poku{avali da su{e<br />
biljku na srednjim i<br />
visokim stepenima. Drugi<br />
su poku{avali sa<br />
zra~enjem, ali ubrzo su<br />
prekinuli sa ovim metodama.<br />
Ni jedna od ovih<br />
metoda nije bila uspje{na<br />
da o~uva svojstva svje`eg<br />
mesnatog tkiva biljke, posebno<br />
vitamine i enzime, dakle,<br />
najva`nije aktivne materije aloine<br />
ka{e.<br />
Bil Kots, osniva~ Ameri~kog<br />
dru{tva Aloe vera (A V A) uspio<br />
je da prona|e tako djelotvornu<br />
metodu konzervisanja, da se do<br />
dana{njih dana mo`e smatrati<br />
najboljom. . Zasniva se na tome<br />
da se biljnom mesu, radi<br />
spre~avanja oksidacije, dodaje<br />
vitamin C (arskorbinska kisjelina),<br />
vitamin E (tokoferol) i sorbitol, i<br />
ta smje{a se inkubi{e u<br />
cistijernama. Ta~nim odre|ivanjem<br />
temperature* pri procesu,<br />
Bil Kots je uspio da stvori takvu<br />
hemijsku reakciju, kojom se<br />
posti`e uspje{no konzervisanje.<br />
Temperaturne vrijdnosti nijesu<br />
objavljene javnosti, ali se zna da<br />
ne o{te}uju ljekovita svojstva<br />
ka{e.<br />
Moramo napomenuti da<br />
`uti vla`ni sloj ispod spolja{nje<br />
kore aloinih listova, koji sadr`i<br />
aloin, nije isto {to i providni gel<br />
u unutra{njem mesnatom tkivu<br />
listova.<br />
27
� Reporta`a<br />
Firma Paco Monte je osnovana<br />
u februaru 1999. godine i od<br />
tada po~inje razvoj proizvodnje<br />
dodataka jelima. Asortiman ove<br />
firme, nazvan Mediterano ~ine<br />
uglavnom za~ini, za~inske biljke<br />
dehidrirana povr}a, ulja, slatki program<br />
{lagova, kremova isl. Za<br />
proizvodnju svih ovih proizvoda u<br />
ovoj firmi postoji izuzetno dobra<br />
receptura i savremena oprema,<br />
tako da je postignuta jedna<br />
funkcionalna receptura koja zna~i<br />
vrhunski kvalitet. Osim ovog<br />
programa u ovoj firmi se prave<br />
i ’’ja~i’’ za~ini sa dodatkom bijelog<br />
luka, zatim su tu jo{ i za~inska<br />
ulja koja se koriste kao dodatak<br />
<strong>hrane</strong> da bi se pobolj{ao<br />
ukus jelu, da bi se ‘’ubili‘’<br />
odre|eni mirisi kako bi se jelu<br />
dao mediteranski {mek.<br />
Maslinova ulja koja se<br />
nabavljaju od firme Oli Prom iz<br />
Bara garantuju konstantan<br />
kvalitet, tako da nedolazi do razlike<br />
u recepturi. U toku je i<br />
priprema novog asortimana<br />
mje{avine tako da na{e<br />
doma}ice sada ne trebaju da<br />
sjeckaju jedan po jedan dio<br />
povr}a ve} se sve to jednostavnije<br />
mo`e na}i u novom<br />
proizvodu od Mediterana.<br />
Primjer uspje{ne saradnje,<br />
Miroslava Bo{kovi}a vlasnika<br />
objekta i ~itave opreme i cijelog<br />
procesa u Mediteranu sa firmom<br />
Soles in`enjering iz Podgorice<br />
mo`e da poslu`i kao dobar recept<br />
za ostale manje firme u Crnoj<br />
Gori. Ova firma u~estvuje u finan-<br />
28<br />
MEDITERANO<br />
siranju tro{kova proizvodnje,<br />
nabavke sirovina, plata radnika,<br />
marketinga, a najvi{e se bave organizacijom<br />
prodaje. U posjedu<br />
Mediterana je i savremena su{ara,<br />
a njihovim oniva~kim ulogom<br />
nastala je i firma Smr~ak koja vr{i<br />
otkup pe~urke. Sve je to skladna<br />
porodica koja ~ini Mediterano.<br />
Iako za sada sa malim obrtom<br />
kapitala u kojoj je zaposleno<br />
5 stalnih radnika i po nekoliko<br />
povremeno anga`ovanih rad-<br />
nikafirma polako kr~i put ka tr`i{tu<br />
i uspjehu, tako da se jedan dio<br />
za~ina i ulja izvozi i za Bosnu. Svi<br />
njihovi proizvodi plasiraju na<br />
tr`i{tu pod znakom Made in<br />
Montenegro kao orginalni crnogorski<br />
proizvo|a~i.<br />
Sirovinu vrhunskog kvaliteta<br />
firma Mediterano nabavlja, uz sve<br />
potrebne analize Instituta za<br />
Zdravlje Crne Gore iz vi{e resursa.<br />
Iz Srbije se nabavljaju dehidrirana<br />
povr}a i ambala`a, dok se iz<br />
Crne Gore snadbijeva dio za~inskog<br />
programa.<br />
Problemi sa kojima se ova<br />
firma suo~ava u radu su sli~ni kao<br />
i svih proizvo|a~a u Crnoj Gori<br />
vezano za bankarski sektor zbog<br />
nerelno visokih kamata, nelojalne<br />
konkurencije koja doprema<br />
svoje vi{kove proizvoda u Crnu<br />
Goru i daje na njih odlo`eno<br />
pla}anje, jer je euro stabilan a<br />
inflacija ispod 3 % {to im odgovara.<br />
U ovoj firmi se ozbiljno<br />
pripremaju da u svoj asortiman<br />
uklju~e i organske proizvode iz<br />
Crne Gore tako da }e uskoro<br />
anga`ovati poljoprivredne proizvo|a~e<br />
iz Bjelopavli}a, kojima<br />
}e Mediterano sufinansirati organsku<br />
proizvodnju {argarepe,<br />
per{una, celera i ostalih za~inskih<br />
biljaka na malim povr{inama,<br />
izvr{iti obuku i pomo}i im u<br />
toj proizvodnji. Do tada se razvija<br />
novi asortiman vezan za program<br />
supa i te~nog za~ina koji<br />
}e se poput ke~apa cijediti iz<br />
tube.<br />
Sve u svemu u Mediteranu<br />
je postavljen je stabilan temelj,<br />
samo da se izgradi velika<br />
Mediterano ku}a.<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
Ukoliko se ne<br />
raspola`e sa dovoljnim<br />
nov~anim sredstvima,<br />
za pokretanje novog<br />
posla ili pro{irenje<br />
postoje}eg javlja se<br />
potreba obra}anja<br />
finansijskim institucijama<br />
ili drugim<br />
poslovnim subjektima<br />
koji su pod odre|enim<br />
uslovima spremni<br />
ulo`iti sredstva. Jedan<br />
od va`nih i naj~e{}ih<br />
uslova, jeste prilaganje<br />
poslovnog plana, biznis<br />
plana odnosno<br />
Investicionog projekta (programa).<br />
Investicioni projekat ili<br />
poslovni plan, nije samo puka<br />
formalnost, ve} je temeljno<br />
polazi{te svakog poduzetni~kog<br />
poduvata, jer tek detaljnim i<br />
pa`ljivim planiranjem i analiziranjem<br />
svih detalja budu}eg<br />
poduhvata, mo`e se uvidjeti da li<br />
je opravdano i realno pristupiti<br />
realizaciji ideje.<br />
Nije istina da se kod nas ne<br />
odobravaju krediti ili da se te{ko<br />
odobravaju. Istina je da se krediti<br />
ne odobravaju osobama koje<br />
nemaju investicioni projekat i ne<br />
`ele ga napraviti, ili svojim<br />
investicionim projektom ili poslovnim<br />
planom nazivaju povr{no<br />
pismo na dvije, tri stranice.<br />
Prilikom investicionih plani-<br />
ranja u poljoprivredi, analiziraju se<br />
pretpostavke koje moraju biti<br />
zadovoljene da bi poljoprivrednik<br />
poduzetnik, koji je vlasnik poljoprivrednog<br />
imanja, a ujedno i radnik<br />
na svom imanju, donio kvalitetnu<br />
odluku o ulaganju u odre|enu<br />
investiciju.<br />
Postupak odlu~ivanja o<br />
novim investicijama skup je<br />
rizi~nih odluka o ulaganju<br />
sredstava od kojih se o~ekuje da<br />
pridonesu razvoju i ekonomskom<br />
uspjehu poljoprivrednog imanja.<br />
Stoga je potrebno poznavati<br />
faktore uspje{nosti investiranja,<br />
postupak planiranja i dono{enja<br />
odluka kao i savremene ocjene<br />
u~inka investicija. Ulaganja u koja<br />
se ulazi po osnovu molbe<br />
neuredno napisane na nekoliko<br />
listova, bez stvarne analize,<br />
Preduzetni{tvo u agraru �<br />
Za{to vam je potreban<br />
investicioni rojekat<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
neminovno vode u<br />
propast investicije.<br />
Zbog obilje`ja,<br />
specifi~nosti i slo`enosti<br />
poljoprivredne proizvodnje<br />
i tr`i{ta poljoprivrednih<br />
proizvoda i spolja-<br />
{njih uslova, rizik u<br />
poljoprivredi je izuzetno<br />
veliki.<br />
U slu~aju lo{e<br />
procjene, ili npr. su{e,<br />
bolesti, {teto~inja, poljoprivrednik<br />
mo`e lako<br />
izgubiti ne samo “preduze}e”<br />
nego i posao i<br />
ku}u datu pod hipoteku.<br />
Cilj planiranja i analiziranja svih<br />
elemenata, problematike i rizika<br />
nije odvra}anje poljoprivrednika od<br />
investiranja ve} realna procjena<br />
ravnote`e o~ekivanih koristi i<br />
mogu}ih rizika.<br />
Investicioni projekat mora<br />
odr`avati sva obilje`ja investicije i<br />
ekonomskih pokazatelja opravdanosti<br />
ulaganja, a koji se<br />
izra~unavaju na osnovu podataka<br />
dobivenih od poljoprivrednika.<br />
U praksi se investicioni projekti<br />
rade prema op{teprihva}enoj<br />
metodologiji i sadr`aju koji je u<br />
skladu i sa metodologijom<br />
crnogorskog Fonda za razvoj i<br />
poslovnih banaka i ostalih<br />
kreditnih i vladinih institucija i<br />
zajmodavaca.<br />
29
� Zanimljivosti<br />
Primjena jabukovog<br />
sir}eta u<br />
prevenciji i lije~enju<br />
bolesti govedi kod<br />
nas je manje prou-<br />
~avano i takore}i, nepoznato.<br />
Donosimo<br />
sa`et pregled prou~avanja<br />
njegove upotrebe<br />
i postignute rezultate.<br />
Prou~avanja su<br />
vr{ena u Americi<br />
nekoliko decenija.<br />
Predlo`ene koli~ine<br />
sir}eta za tretman<br />
kao i du`ina trajanja<br />
primjene odre|uju se<br />
pribli`no sli~no kod<br />
posmatranja velikog<br />
broja grla. Pojedina~na<br />
odstupanja su<br />
mogu}a i odgajiva~ to<br />
treba da uzme u<br />
obzir. Sigurnost ovog<br />
tretmana pove}ana je<br />
i dvijema olak{avaju}im<br />
~injenicama:<br />
doma}e jabukovo<br />
sir}e je sigurno neotrovno i grlo<br />
}e odbiti ponu|enu hranu ukoliko<br />
mu sir}e ne treba ili je<br />
predozirana koli~ina.<br />
30<br />
Ishrana govedi jabukovim<br />
sir}etom<br />
Rezultati primjene i recepti<br />
1) U stadu od 54 krave <strong>23</strong><br />
grla nije ostajalo steono preko<br />
godinu dana.<br />
Od 1.novembra do kraja<br />
februara davano im<br />
je, uz hranu, po 50<br />
grama jabukovog<br />
sir}eta dva puta<br />
dnevno. Isto je<br />
ra|eno i sa bikom.<br />
U tom periodu sva<br />
grla su ostala<br />
steona te otelila<br />
zdravu i naprednu<br />
telad. 2) Tokom<br />
steonosti, kravi treba<br />
davati uz dva<br />
dnevna obroka po<br />
60 grama sir}eta do<br />
teljenja.<br />
Poslednja tri<br />
mjeseca steonosti<br />
tri puta nedjeljno<br />
grlu treba davati u<br />
gornjoj koli~ini sir-<br />
}eta tri kapi posebnog<br />
rastvora joda<br />
(rastvoriti 5% elementarnog<br />
joda u<br />
1% rastvoru kalijum<br />
jodida). Poslednjih<br />
petnaest dana pred<br />
teljenje grlima davati ovu<br />
mje{avinu dva puta dnevno uz<br />
ostalu hranu.<br />
3) Jednom prilikom je na<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
pa{njak prosuta voda od pranja<br />
bureta u kome je bilo jabukovo<br />
sir}e. Krave su jele ne samo<br />
travu ve} i zemlju natopljenu tim<br />
rastvorom. Skoro da su se pri<br />
tome i potukle.<br />
4) Za 14 mjeseci<br />
posmatranja stada od 45 krava<br />
veterinar je pozvan svega dva<br />
puta. 5) Kod slabosti kostiju i<br />
nogu kravama treba davati 100<br />
grama sir}eta dnevno. U takvim<br />
uslovima, krava<br />
koja je davala<br />
svega 5 litara mlijeka<br />
dnevno posle<br />
tretmana je davala<br />
15 litara.<br />
6) Jabukovo<br />
sir}e u predlo`enim<br />
koli~inama treba<br />
davati i kod pretjeranog<br />
lu~enja sluzi<br />
iz gubice i kod<br />
ka{lja. 7) Ukoliko<br />
goveda ~e{}e dobijaju<br />
100 grama<br />
jabukovog sir}eta<br />
sa tri kapi Lugolovog<br />
rastvora bi}e<br />
za{ti}enija od va-<br />
{iju, sto~nih muva,<br />
abortusa i sto~nih parazita (npr.<br />
iz roda Hypoderma). Kod<br />
poba~aja dobra doza je 50<br />
grama sir}eta i tri kapi<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
Lugolovog rastvora uz svaki<br />
obrok. 8) Primije}eno je da krave<br />
instinktivno tra`e hranu u koju je<br />
dodato jabukovo sir}e.<br />
9) Kratak pregled<br />
problema u govedarstvu<br />
koje jabukovo sir}e<br />
mo`e da sprije~i: akutni<br />
i hroni~ni mastitis, jalovost,<br />
bruceloza, slaba<br />
potentnost bikova, slab<br />
apetit grla, dugo i te{ko<br />
teljenje, zapaljenja zglobova,<br />
podlo`nost nazebima,<br />
gripozna stanja,<br />
paraliza grla usled tzv.<br />
mlje~ne groznice, neujedna~ena<br />
veli~ina teladi u<br />
stadu, slabost teladi,<br />
manje izra`ene rasne<br />
karakteristike podmlatka...<br />
Pove}anje koli~ine<br />
mlijeka ide, u ovim<br />
prou~avanjima, od 2000-<br />
2500 kg u laktaciji.<br />
Bakteriolo{ka ispravnost<br />
nepasterizovanog<br />
i pasterizovanog mlijeka<br />
ovako tretiranih<br />
Zanimljivosti �<br />
goveda je izra`ena te po`eljna<br />
pri otkupu i preradi ove sirovine.<br />
www.alternativnolecenjednk.com<br />
Kako napraviti dobro<br />
jabukovo sir}e<br />
U ve}u posudu sipati prethodno<br />
oprane, o~i{}ene i samljevene ili<br />
izgnje~ene divlje jabuke ili zrele jabuke<br />
neke doma}e sorte. Na jedan kilogram<br />
vo}a sipati dva litra vode i ~etvrt litra<br />
doma}e rakije (mo`ete sipati umjesto rakije<br />
i ~etvrt litra jabukovog sir}eta, ali tada<br />
vrenje traje ne{to du`e). Posudu dr`ati na<br />
toplijem mjestu uz povremeno mije{anje<br />
~istim drvenim {tapi}em. Poslije oko tri ili<br />
~etiri nedjelje te~nost ocijediti i procijediti<br />
kroz gu{}e platno. Razliti u odgovaraju}u<br />
~istu ambala`u.<br />
Ovako spravljeno jabukovo sir}e<br />
pogodno je kako za ishranu ljudi i stoke<br />
tako i za druge vidove upotrebe (npr. u<br />
kozmetici). Bli`e informacije o primjeni<br />
jabukovog sir}eta u kozmetici, ishrani i<br />
lije~enju ljudi mo`ete dobiti u autorizovanoj<br />
bro{uri na www.alternativnolecenjednk.com<br />
31
� P~elarstvo<br />
Septembar je mjesec kada<br />
je lako dovr{iti poslove i ispraviti<br />
gre{ke ukoliko smo ih na~inili na<br />
p~elinjaku u pro{lom mjesecu.<br />
Ako smo pravi p~elari, ljubitelji<br />
p~ela, ve} po~etkom ovog<br />
mjeseca sve je bilo spremno za<br />
prezimljavanje. Ono je izuzetno<br />
va`no, jer ne ka`e se bez<br />
razloga: “kako uzimi{, tako }e{ i<br />
vrcati”. Razlog je jasan: p~ele<br />
izvedene u septembru su one<br />
koje najdu`e `ive i koje }e biti<br />
smijenjene mladim naslednicama<br />
tek nakon sedam meseci<br />
prebrodiv{i sve zimske neda}e.<br />
Glavne pa{e su zavr{ile, a ako<br />
vremenski uslovi budu povoljni, u<br />
ovom razdoblju jo{ mo`emo<br />
imati pa{e livada, zlato{ipke,<br />
ciganskog perja, metvice i<br />
vrijesa.<br />
Pogledajmo kakva je sada<br />
situacija na p~elinjaku i u<br />
ko{nicama. P~ele osje}aju<br />
nadolaze}u zimu pa lagano<br />
smanjuju leglo nad kojim se<br />
formira medna kapa. Sve<br />
pukotine na ko{nici i nepotrebni<br />
otvori koje je p~elar napravio<br />
bi}e ispropolisani. Cio avgust<br />
p~ele su bile na tihoj livadskoj<br />
pa{i. Iskustva p~era na{ih krajeva<br />
govore da posle 5. avgusta ne<br />
treba oduzimati med, pa ako je<br />
ovo pravilo ispo{tovano, zalihe<br />
<strong>hrane</strong> su zna~ajne. Tu se, prije<br />
svega, misli na zalihe meda koji je<br />
glavni energetski izvor i ~ije<br />
rezerve treba da iznose u na{im<br />
32<br />
SEPTEMBARSKI<br />
POSLOVI<br />
klimatskim uslovima oko 20<br />
kilograma. Smatra se da je ova<br />
masa meda dovoljna za ishranu,<br />
ali je njena uloga tako|e i u<br />
omogu}avanju da se zadr`i<br />
relativno stabilna temperatura u<br />
zoni klubeta.<br />
Poznato je da se med<br />
prilikom dekristalizacije u zimskim<br />
mjesecima vrlo sporo zagrijeva, a<br />
kada je vra}en u te~no stanje i<br />
usut u ambala`u, on ostaje jo{<br />
veoma dugo topao. Ova fizi~ka<br />
osobina mo`e se uporediti sa<br />
tromo{}u te{kih vozila: potrebno<br />
je dosta snage da se ubrza, a<br />
kada postigne brzinu s mukom ga<br />
zaustavljamo. Isto tako i medna<br />
kapa {titi od naglih temperaturnih<br />
promjena p~elinje klube. Ona je<br />
sa gornje strane i ka njoj se kre}e<br />
vru}i vazduh.<br />
Ramovi koji ostaju u<br />
plodi{tu treba da su u izgra|eni<br />
kao idealno radili~ko sa}e. Dobro<br />
je da su to satovi u kojima je<br />
izvedeno tek nekoliko generacija<br />
p~ela, ne djevi~ansko `uto sa}e<br />
ve} sa}e u boji roze vina. Idelano<br />
je ako je ovakav asortiman sa}a<br />
ostavljen p~elama jo{ pro{log<br />
mjeseca da na njemu same<br />
oforme svoje gnijezdo, po{to one<br />
to najbolje znaju. Intervencije<br />
p~elara ~esto mogu da nanesu<br />
vi{e {tete nego koristi.<br />
Ve} sada, a to va`i za<br />
~itavu jesen, potrebno je obratiti<br />
pa`nju da li ima nekog unosa,<br />
jer ako ga nema postoji opasnost<br />
od grabe`i. U tom slu~aju sve<br />
intervencije koje zahtijevaju<br />
otvaranje ko{nica moraju se vr{iti<br />
isklju~ivo u jutarnjim ili ve~ernjim<br />
satima.<br />
Sada ko{nica postaje<br />
jedno tijelo. Plodi{te i medi{te<br />
kod nastavlja~a ~ini}e prostor u<br />
kome dru{tvo treba da prezimi.<br />
U kojem dijelu, gornjem ili<br />
donjem, individualana je osobina<br />
svake zajednice i zaludan je<br />
posao p~ele primoravati da se<br />
povinuju pravilima koja smo<br />
negdje pro~itali ili ~uli. Sna`na,<br />
brojna dru{tva `elje}e da budu<br />
bli`e sve`em vazduhu i te`i}e da<br />
budu dolje. Zimljivije matice<br />
povla~i}e se nagore idu}i za<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
toplotom.<br />
Satovi koji su ~inili medi{te<br />
postali su nepotrebni, a sa}e valja<br />
sa~uvati. Najbolja za{tita sa}a je<br />
ona koju same p~ele bez<br />
ikakvih hemikalija ve} milionima<br />
godina vr{e. Potrebno je<br />
takve ramove, u kojima je<br />
uvek jo{ i pone{to zaostalog<br />
meda, postaviti ispod plodi{ta.<br />
P~ele }e ovaj med prenijeti u<br />
mednu kapu, a kre}u}i se po<br />
tom sa}u da bi ulazile i<br />
izlazule iz ko{nice, {titi}e ga<br />
sigurno od voskovog moljca.<br />
Mati~na re{etka vi{e<br />
nema nikakvu ulogu i treba je<br />
ukoniti. P~elari koji imaju prostora<br />
odlo`i}e je u ostavu, koji nemaju<br />
ima}e samo problema gdje da je<br />
smjeste. Najjednostavinje re{enje<br />
je ostaviti je u samoj ko{nici, ali<br />
na podnja~i. Tu }e biti od koristi<br />
jer }e ~initi neprobojnu barijeru<br />
mi{evima, rov~icama, leptiru<br />
Napitak za uni{tavanje varoe<br />
U Sloveniji se upotrebljava uvarak kao<br />
ekolo{ki podoban prirodni napitak kojim se obavlja<br />
prihranjivanje pcela kao dodatak {ecernom sirupu i<br />
medno-{ecernim poga~ama, za suzbijanje i<br />
uni{tavanje varoe. KAS-81 je komercijalni naziv, a<br />
uvarak se spravlja od:<br />
-900 g osu{enog pelina u cvatu<br />
-50 g mladih proljetnih osu{enih<br />
izdanaka pelina<br />
-50 g borovih mladih proljetnih<br />
izdanaka ubranih u III ili IV mjesecu,<br />
du`ine 3-4 cm i osu{enih i<br />
-10 litara vode<br />
Navedena koli~ina pelina (jednog<br />
i drugog) i borovih izdanaka prelije se vodom i<br />
kuva 2-3 sata na laganoj vatri u poklopljenom,<br />
najbolje emajliranom sudu. Nakon hla|enja, uvarak<br />
se procijedi kroz dvostruku gazu.<br />
P~ele se prihranjuju u prolje}e, oko 15.<br />
marta, i jesen, oko 10. jula, u kontinentalnom djelu<br />
zemlje sa jednim litrom {e}ernog sirupa uz dodatak<br />
30 ml uvarka i kilogram medno-{e}erne poga~e uz<br />
dodatak 35 ml uvarka istovremeno. Litar sirupa<br />
p~ele prenesu tokom no}i, a poga~u za oko 8<br />
dana. Na podnicu se stavi dijagnosticki podmeta~<br />
premazan parafinskim uljem, jestivim uljem ili<br />
vazelinom, ako podnica nema `i~anu mre`u 3x3<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
Napitak KAS-81<br />
P~elarstvo �<br />
medojedu i dru~im {teto~inama da<br />
prodru u ko{nicu, pa }e<br />
postavljanje ~e{ljeva biti izli{no.<br />
P~ele }e mnogo lak{e, kao u sred<br />
leta, mo}i slobodno da ulaze u<br />
ko{nicu, posebno polenarice<br />
koje ne}e na cilju ostajati bez<br />
tovara praha koji im u gu`vi<br />
skidaju ~e{ljevi, a trutova ve} i<br />
onako nema vi{e.<br />
Na kraju, nikako ne<br />
smijemo zaboraviti na varou.<br />
Mnogi p~elari uljuljkani ljeto-<br />
{njim velikim vru}inama ponadali<br />
su se da su se ove<br />
napasti rije{ili. Me|utim, ve}<br />
prva kontolna tretiranja ukazala<br />
su na njen veliki broj.<br />
mm s limom ispod mre`e na izvla~enje, i za 15<br />
dana se prebroje otpale varoe radi utvr|ivanja<br />
invadiranosti (zara`enosti) p~ela varoom. Ostatak<br />
uvarka, poslije prihranjivanja p~ela, stavi se u<br />
plasti~ne boce, najbolje po 1/2 litra, i ~uva u<br />
dubinskom zamrziva~u do sljede}eg<br />
prihranjivanja, do godinu dana. Ovakvom<br />
prihranom p~ela, varoa se uni{tava do<br />
92,5%, {to se smatra dovoljno efikasnim<br />
sredstvom. Me|utim, izuzetno je zna~ajno {to<br />
se istovremeno stimuli{e i razvoj p~elinjeg<br />
legla za 30-37,8%.<br />
Alkoholni ekstrakt pelina<br />
Kao i uvarak, KAS-81 upotrebljava se<br />
kao ekolo{ki podoban prirodni napitak kojim se<br />
obavlja prihranjivanje p~ela kao dodatak {e}ernom<br />
sirupu i medno-{e}ernim poga~ama, za suzbijanje i<br />
uni{tavanje varoe.<br />
Spravlja se na sljede}i na~in: u staklenku od<br />
3 litra stavi se 400 g procvjetalog pelina i dolije litar<br />
96-postotnog etilnog alkohola. Jedanput na dan se<br />
promu}ka, a nakon 14 dana procjiditi kroz filterpapir<br />
ili dvostruku gazu. P~ele se prihranjuju u<br />
prolje}e oko 15. marta i jesen oko 10. jula sa litar<br />
sirupa uz dodatak 30 ml alkoholnog ekstrakta.<br />
33
� P~elarstvo<br />
34<br />
Ljekovi samo kod veterinara<br />
Max Watkins: “Ovo<br />
zakonodavstvo bi bilo kobno po<br />
p~elarstvo, proizvodnju meda i<br />
opra{ivanje poljoprivrednih kultura<br />
u Evropi. Ono bi uslovilo<br />
pove}anje cena tretmana opra{ivanja,<br />
podstaklo bi kori{}enje<br />
nedozvoljenih proizvoda {to bi kao<br />
rezultat imalo gubitke dru{tava<br />
{irom Evrope.”<br />
Bauk nove EC Regulative<br />
kru`i Evropom, uzbuna me|u<br />
p~elarima! “Sasvim je prirodno<br />
{to su mnogi p~elari zbunjeni<br />
o~ekivanom budu}om zakonskom<br />
regulativom u EU koja se<br />
odnosi na ljekove namenjene<br />
p~elarstvu, ili bilo kojim<br />
zakonima EU iz ove oblasti”,<br />
ka`e uvodniku ovogodi{njeg<br />
januarskog broja “Apis UK”<br />
njegov urednik David Cramp.<br />
Pro{logodi{nji decembarski<br />
broj ~asopisa “News mite”, svetski<br />
poznate britanske kompanije “Vita<br />
(Europe) Limited” (21/<strong>23</strong> Wote<br />
Street, Basingstoke, Hants RG21<br />
7NE) doneo je izuzetno zanimljiv<br />
tekst pod naslovom “Izuzetna<br />
evropska uzbuna: Evropska<br />
komisija tra`i da p~ele tretiraju<br />
veterinari; p~elari odpo~inju<br />
lobiranje za izuze}e”.<br />
Koliko su medonosne p~ele<br />
od vitalnog zna~aja za britansku<br />
poljoprivredu kazuju slede}i<br />
podaci (prema Carrick i Williams<br />
“The Value of Bees Report in the<br />
UK”,1998.): sa ekonomskog<br />
stanovi{ta p~ele imaju daleko<br />
zna~ajniju ulogu u polinaciji,<br />
opra{ivanju, poljoprivrednih kultura<br />
nego od same proizvodnje meda.<br />
Statisti~ki podaci govore da je<br />
godi{nja vrijednost meda i voska<br />
proizvedenog u Britaniji bila 15,8<br />
miliona funti, a vrijednost od<br />
opra{ivanja ~ak 138,8 miliona,<br />
dakle gotovo devet puta ve}a.<br />
Evropska komisija (EURO-<br />
PEAN COMMISSION, Enterprise<br />
DG, Documentation Centre,<br />
Of?ce:SC15 00/51, B -1049<br />
Brussels, Belgium) predvi|a da se<br />
ljekovi namenjeni p~elama mogu<br />
izdavati jedino na recept i stoga<br />
}e biti dostupni isklju~ivo<br />
veterinarima. Nova Direktiva treba<br />
da stupi na snagu u oktobru ove<br />
godine, ali ako se “p~elarski lobi”<br />
bude izborio, postoji mogu}nost<br />
da p~ele budu izuzete iz ovog<br />
zakona.<br />
Nacrt zakona o ljekovima<br />
za p~ele koji bi se izdavali<br />
isklju~ivo uz recept dio je nove<br />
EC Direktive EC 2004/28/EC<br />
(“The Review of the European<br />
legislation on veterinary medicinal<br />
products” (Review 2001), 30. april<br />
2004. objavljeno zajedno sa<br />
pobolj{anom Direktivom 2004<br />
/28/EC i novom EU Regulativom<br />
No 726/2004), koja bi se<br />
primjenjivala u ~itavoj oblasti<br />
sto~arske proizvodnje <strong>hrane</strong>.<br />
Max Watkins, tehni~ki<br />
direktor “Vita-Europe” ka`e: “Ovo<br />
zakonodavstvo bi bilo kobno po<br />
p~elarstvo, proizvodnju meda i<br />
opra{ivanje poljoprivrednih kultura<br />
u Evropi. Ono bi uslovilo<br />
pove}anje cijena tretmana opra-<br />
{ivanja, podstaklo bi kori{}enje<br />
nedozvoljenih proizvoda {to bi<br />
kao rezultat imalo gubitke<br />
dru{tava {irom Evrope.” Dr<br />
Watkins nastavlja: “Sva dru{tva<br />
p~elara poru~uju da treba da se<br />
usprotivi ovom zakonu. Od<br />
vitalnog je zna~aja p~elara u<br />
svakoj zemlji ~lanici Evropske<br />
Unije da se zalo`i kod zna~ajnih<br />
ljudi u vladama da obezbijede<br />
izuze}e p~ela iz ove Direktive.”<br />
Evo osnovnih razloga koje<br />
evropski p~elari navode za{to je<br />
Direktiva 2004/28/EC lo{a po<br />
p~elarstvo?<br />
• Veterinari u ve}ini<br />
evropskih zemalja imaju malo<br />
znanja ili iskustva u radu sa<br />
p~elama. Da li p~elar treba da<br />
odnosi svoje ko{nice veterinaru<br />
da bi od njega dobio recept ili da<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
ga pozove na p~elinjak?<br />
• U~e{}e bilo kakve<br />
agencije koja bi posredovala u<br />
p~elinjim tretmanima pove}alo bi<br />
njihove tro{kove {to bi samim tim<br />
podstaklo kori{}enje nesigurnih<br />
alternativnih sredstava za{tite koja<br />
su ne samo nesigurna ve} isto<br />
tako i opasna.<br />
• Postoje}a odobrena<br />
sredstva za tretiranje u<br />
zdravstvenoj za{titi su ne bez<br />
razloga bezbedna i ona su se<br />
pokazala kao po ~oveka<br />
zdravstveno bezbedna. Potpuno<br />
je nepotrebno zahtevati da se ona<br />
izdaju isklju~ivo uz recept.<br />
• Bilo kakvo uplitanje u<br />
za{titu ili zabranjivanje ima}e<br />
samo kobne posledice za<br />
opstanak p~ela, proizvodnju meda<br />
i opra{ivanje poljoprivrednih<br />
kultura i prirodnog rastinja.<br />
U ~lanku se pozivaju svi<br />
p~elari evropskih zemalja<br />
(naravno, samo ~lanica EU) da se<br />
obrate odgovaraju}im ministarstvima<br />
~ije se adrese navode.<br />
{ta se konkretno preduzima u<br />
Velikoj Britaniji? “Znamo da je u<br />
nekoliko zemalja EU ve} po~elo<br />
lobiranje za iznala`enje re{enja<br />
kako bi se lekovi za p~ele mogli<br />
dobijati bez recepta. VMD<br />
(Veterinary Medical Directorate)<br />
}e lobirati za britanske p~elare,<br />
ima veliko razumavanje za ovaj<br />
problem i vr{i}e pritisak na<br />
Evropsku Komisiju. Za pojedinosti<br />
i kontakt odre|en je Heather<br />
Oliver.<br />
S obzirom da je u Crnoj<br />
Gori intenzivno usagla{avanje<br />
zakonske regulative sa propisima<br />
EU, s pravom se mo`e o~ekivati<br />
da }e re{enja ovog problema<br />
imati uskoro uticaja i na na{e<br />
p~elarstvo.<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
Ambala`a je za prodaju<br />
bilo kog proizvoda, pa i meda<br />
veoma bitna. Prilikom prodaje<br />
meda koristi se isklju~ivo<br />
staklena ambala`a. Metalna<br />
ambala`a se ne koristi jer je<br />
med agresivna supstanca,<br />
nagriza metalnu ambala`u te se<br />
tako nagri`en metal mije{a sa<br />
medom. Zbog toga bi trebalo<br />
izbegavati i metalne poklopce<br />
prilikom kupovine. Plastika je<br />
mnogo zahvalnija u tom pogledu<br />
pa ipak ni ona nije imuna na<br />
agresivnost.<br />
Zdravstveno najispravnija<br />
je staklena ambala`a sa<br />
staklenim poklopcem. Ako se<br />
nakon punjenja med prelije<br />
voskom u tankom sloju mo`emo<br />
biti sigurni da {tetnog nagrizanja<br />
ne}e biti. Na`alost zatvaranje<br />
voskom je veoma skupo. O<br />
ovome proizvo|a~i i potro{a~i<br />
moraju da vode ra~una prilikom<br />
prodaje i reklamiranja, odnosno<br />
kupovine meda.<br />
Za med mo`emo koristiti i<br />
raznu drugu ambala`u, na primer<br />
glinu. Od nje se mogu praviti<br />
raznovrsne posude, dekorisane<br />
prigodnim crte`ima, cvije}em<br />
prije svega. Ovakvo re{enje<br />
zahteva ve}a ulaganja, ali zbog<br />
velikog marketin{kog efekta taj<br />
med mo`emo prodavati po<br />
zadovoljavju}e velikim cijenama.<br />
P~elarstvo �<br />
Ambala`a i prodaja meda<br />
Med jeste prigodan poklon.<br />
Ali ako mala plasti~na ili staklena<br />
srca napunimo medom, uvijemo<br />
u crveni, rozi ili ljubi~asti papir i<br />
stavimo ih u ve}u kutiju u kojoj<br />
je vata ili jednostavno pletenu<br />
korpicu sa slamom uz odgovaraju}u<br />
romanti~nu poruku efekat<br />
}e biti jo{ ve}i. Vratimo se<br />
klasi~noj amala`i. Staklena<br />
ambala`a je najpovoljnija sa<br />
stanovi{ta zdravstvene i higijenske<br />
ispravnosti. Zahvaljuju}i<br />
staklu kupci vide med tj. vide<br />
ono {to u stvari `ele da vide.<br />
Etikete ne smiju da pokrivaju<br />
vi{e od 30% povr{ine omota~a<br />
tegle, vidno istaknutim crvenim<br />
slovima (prirodna boja koja<br />
najvi{e privla~i pa`nju) na<br />
prednjoj strani treba da pi{e<br />
MED. Na etiketama ne moraju<br />
da budu naslikane ko{nice ni<br />
sa}e jer to ve}inu ljidi jednostavno<br />
ne zanima. Treba<br />
izbjegavati slike i crte`e p~ela jer<br />
ljude asociraju na agresivnost.<br />
Neke ljude naro~ito odbijaju<br />
insekti, a ~ak smatraju da p~ele<br />
mogu preko meda da ih zaraze<br />
nekom bole{}u ili otruju. To nije<br />
ta~no, ali oni tako misle.<br />
Eventualno mo`e biti nacrtana<br />
p~ela, ali mora da bude<br />
simpati~na, nasmijana,, bez<br />
o{trih ivica i naro~ito bez `aoke<br />
(sugeri{e ubod i bol). Veoma je<br />
po`eljna fotografija savremene,<br />
~iste kuhinje sa trpezarijskim<br />
stolom i prikazom mrtve prirode,<br />
osvijteljene blagom prirodnom<br />
svjetlo{}u. Etiketa na pole|ini<br />
mora da bude {to manja kako bi<br />
se med bolje video i po zakonu<br />
mora da sadr`i informacije o<br />
kvalitetu meda.<br />
35
� Ljekovito iz prirode<br />
Recepti za lije~enje jabukovim<br />
sir}etom, medom i biljem<br />
Medni preparati sa jabukovim<br />
sir}etom<br />
Sir}e upotpunjuje djelotvornost<br />
meda i pro{iruje njegov<br />
prehrambeni kvalitet. Inhali-ranjem<br />
10% rastvora meda u<br />
sir}etu, med deluje ne samo na<br />
sluzoko`u nosa i grla, ve} i na<br />
alveole plu}a kroz koje dospijeva<br />
u krv. Na taj na~in delovanje<br />
je antisepti~no u<br />
disajnim organima i otklanjaju<br />
se smetnje u disanju.<br />
Kod nazeba se preporu~uje<br />
upotreba meda sa<br />
razbla`enim sir}etom. Za<br />
ovu svrhu najbolji je lipov<br />
med jer poja~ava znojenje.<br />
Mje{avina se odre|uje prema<br />
ukusu. Kod nesanice je<br />
sli~na primjena, samo {to<br />
se lipov med i sir}e uzimaju<br />
pred spavanje. Za<br />
bubre`ne bolesti tako|e se<br />
preporu~uje mje{avina me-<br />
da i sir}eta. Za terapiju pijeska<br />
u bubrezima savjetuje se uzi-<br />
36<br />
manje tri puta dnevno po 1<br />
ka{ika mje{avine meda, maslinovog<br />
ulja i sir}eta.<br />
Oblozi za bolna mjesta<br />
1-2 supene ka{ike komovice,<br />
po 1 supena ka{ika meda<br />
i sir}eta. Ove sastojke pomije{ati<br />
i previjati na bolna mjesta<br />
dva puta dnevno. Preko obloge<br />
staviti suvu krpu.<br />
Terapiju ponavljati vi{e<br />
puta.<br />
Sir}e za njegu desni i<br />
zuba<br />
U 2dl toplog sir}eta staviti<br />
osrednju glavicu bijelog luka.<br />
Poslije nekoliko sati ekstrakcije<br />
sitno isje~ene glavice, profiltrira<br />
se. Mlakim rastvorom mazati<br />
desni, mu}kati u ustima i ispljunuti.<br />
Isto se mo`e posti}i sa<br />
po jednom ka{ikom nane ili korjena<br />
kupine. Bilje se, pojedina~no,<br />
sipa u 1 litar sir}eta.<br />
Posle ekstrakcije u toplom<br />
sir}etu, od nekoliko sati, primjenjuje<br />
se razbla`eno. Protiv<br />
zubnog kamenca preporu~uje se<br />
rastvor dobijen od 3 ka{ike<br />
ki~ice ili 3 ka{ike korjena ~i~ka<br />
koji su ekstrahovani u toplom<br />
sir}etu (1/2 litra). Ekstrakt treba<br />
razre|ivati i njime ispirati usnu<br />
duplju. Vrijeme ekstrakcije je kao<br />
za bijeli luk. Treba posebno<br />
ista}i da }e primjenom gornjih<br />
preparata putem mu}kanja u usnoj<br />
duplji do}i do pobolj{anja<br />
nekih bolesti. Npr. smanjenje visokog<br />
krvnog pritiska, normalizacija<br />
mjese~nog ciklusa.<br />
Rastvor uvijek treba ispljunuti<br />
poslije upotrebe. Preko sluzoko`e<br />
usta osoba ta~no mo`e<br />
da osjeti dokle joj tretman<br />
mu}kanja rastvora prija. ^im<br />
ose}aj postane neprijatan rastvor<br />
treba ispljunuti. Ovaj fenomen je<br />
fiziolo{ki lako obja{njiv.<br />
Zanimljivo je zapa`anje da<br />
sir}e ne izaziva pove}anje `eluda~ne<br />
kisjeline iako je kisjelo.<br />
Dobro je iskustvo sa osobom koja<br />
je samoinicijativno pila po<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
gutljaj nerazrije|enog jabukovog<br />
sir}eta svaki put kada bi osjetila<br />
pe~enje i bol u `elucu zbog<br />
ulkusne bolesti. Poslije kratkotrajne<br />
terapije vi{e nije bilo pojave<br />
bolova u predelu `eluca.<br />
Hipokrat ka`e da svaki ~ovek<br />
nosi ljekara u sebi i da mu samo<br />
treba pomo}i u radu – da bi se<br />
otkrile sve blagodati koje se kriju<br />
oko njega (i u njemu).<br />
Pomo} kod nazeba<br />
i gripa<br />
Trljati tijelo mje{avinom<br />
vode i jabukovog<br />
sir}eta. Treba se potruditi<br />
da voda za razbla-<br />
`ivanje sir}eta bude<br />
mineralna sa odgovaraju}im<br />
balneolo{kim karakteristikama<br />
za doti~nu<br />
osobu. Ova opaska va`i<br />
za sva razre|ivanja<br />
sir}eta vodom.<br />
Kupka sa jabukovim<br />
sir}etom<br />
Deluje smiruju}e kod<br />
te{kog svraba ko`e kao i kod<br />
svraba `enskih polnih organa. U<br />
pripremljenu kupku ulivamo dvije<br />
~a{e (0,4 litra) nerazre|enog<br />
sir}eta. Du`ina kupanja je<br />
uobi~ajena.<br />
Osvje`avaju}a kupka sa rasolom<br />
kisjelog kupusa<br />
U 2dl jabukovog sir}eta<br />
usuti 3dl rasola kisjelog kupusa.<br />
Mje{avinu usuti u kupku.<br />
Mogu}e je i rastopiti ravnu<br />
ka{iku morske soli u 2dl sir}eta<br />
i koristiti je na isti na~in. Ove<br />
kupke pobolj{avaju prokrvljenost<br />
ko`e, deluju blago dra`e}e i osvje`avaju.<br />
Lijek protiv polenske kijavice<br />
- [est kafenih ka{i~ica<br />
istruganog rena sipamo u 1/2<br />
litra sir}eta. Dr`imo 6 dana u<br />
toploj sobi. Posle toga vi{e puta<br />
zagrijevamo sir}e i inhaliramo po<br />
3 minuta. Povremeno treba<br />
stavljati razrije|en oblog na nos<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
u kratkom trajanju.<br />
- Jednu ravnu kafenu<br />
ka{i~icu sitno izrezane hajdu~ke<br />
trave ekstrahovati u 1/2 litra 4%<br />
jabukovog sir}eta na temperaturi<br />
od 52°C u trajanju od 2 sata.<br />
Vrijeme ekstrakcije po~inje od<br />
momenta kada je sir}e u vodenom<br />
kupatilu ugrijano na tu temperaturu.<br />
Procijediti, razrijediti<br />
vodom do 1 litra. Zamrznuti u<br />
ambala`i od 100ml. Poslije odmrzavanja<br />
oblagati nos i sinusne<br />
{upljine ispod i iznad o~iju. Usuti<br />
po nekoliko kapi u svaku nozdrvu.<br />
Ovaj recept se pokazao izvanredan<br />
kod upale sinusa,<br />
nazeba i ~estih glavobolja<br />
nepoznatog poriekla. Po pravilu,<br />
efekat je trenutan i dugotrajnog<br />
dejstva.<br />
Oblog protiv bola u predjelu<br />
`eluca<br />
Mineralnom vodom odgovaraju}ih<br />
karakteristika razrediti<br />
sir}e i previti ga na `eludac.<br />
Pokazalo se da mlaki oblozi<br />
mogu odli~no i dugotrajno djelovati<br />
i pri ve}im razbla`enjima. U<br />
ovom slu~aju razbla`enje jabukovog<br />
4%-nog sir}eta ide do 1:4.<br />
Zaustavljanje krvarenja iz rane<br />
ili posjekotine<br />
Povrije|eno mesto polivati<br />
posoljenim, razre|enim jabukovim<br />
sir}etom. Bitno je da razbla-<br />
Ljekovito iz prirode �<br />
`enje bude takvo da tretman<br />
bude prijatan, topao a voda za<br />
razbla`ivanje higijenski ispravna<br />
kao i da posuda bude ~ista.<br />
Oblog za vrijeme terapije<br />
pojave vode u trbu{noj {upljini<br />
{est ka{ika nastruganog<br />
rena sipati u 1 litar sir}eta.<br />
Dr`ati 7 dana u toploj sobi i<br />
povremeno mu}kati. Za primjenu<br />
obloga sir}e razbla`ivati mineralnom<br />
vodom sa diuretskim<br />
svojstvima u odnosu<br />
1:2, u trajanju od 20-30 minuta.<br />
Oblog protiv otoka nogu<br />
Po 50gr lista i pupoljaka<br />
bele vrbe, lista ruzmarina,<br />
herbe kantariona i lista koprive.<br />
Isitnjene sastojke usuti<br />
u 1 litar toplog jabukovog<br />
sir}eta. Posle par dana ekstrakcije<br />
odlivati pomalo,<br />
razbla`ivati u odnosu 1:7 i<br />
previjati do 30 minuta.<br />
Oblozi protiv i{ijasa<br />
Po 5 ka{ika cvijeta jorgovana,<br />
herbi kantariona i ruzmarina,<br />
3 ka{ike lista oraha i 2 glavice<br />
istucanog bijelog luka.<br />
Sastojke sipati u 1 litar sir}eta i<br />
ostaviti nekoliko dana da se ekstrahuje.<br />
Potom odlivati, razre-<br />
|ivati u odnosu 1:4 i masirati<br />
bolno mjesto vi{e puta dnevno.<br />
Lijek protiv {tucanja<br />
Ako osoba proguta ka{iku<br />
sir}eta , {tucanje }e prestati.<br />
Napitak za opu{tanje<br />
{olja toplog, razbla`enog<br />
sir}eta mo`e bitno doprineti<br />
popu{tanju psihi~ke napetosti te<br />
donijeti smirenje.<br />
Lijek protiv nesanice i bolova u<br />
`elucu<br />
Kafena ka{i~ica pelina sipa<br />
se u 1/2 litra jabukovog sir}eta.<br />
Posle par dana stajanja privija<br />
se u vidu obloge na ~elo ili<br />
stomak – razrije|eno u odnosu<br />
1:2.<br />
37
� Hrana i zdravlje<br />
Bursen - Fromage Boursin<br />
francuski koziji sir<br />
Ovaj recept se koristi za<br />
izradu svje`eg kozijeg sira u<br />
doma}instvu ili kod zanatske<br />
proizvodnje – Fermier. Ukoliko se<br />
dr`i u fri`ideru, ovaj sir se mo`e<br />
~uvati i do 60 dana. Sir je ukusan,<br />
karakteristi~ne arome i od 10 litara<br />
punomasnog mlijeka se dobije oko<br />
1,5 kg svje`eg sira. Sama izrada je<br />
jednostavna, a dobijeni kvalitet<br />
odli~an. Ukus sira zavisi}e od rase<br />
koza, is<strong>hrane</strong> i na~ina izrade sira.<br />
Sastav<br />
10 litara svje`eg kozijeg mlijeka<br />
100 ml (1 decilitar) jogurta<br />
/biogard, liobif/<br />
sirilo u te~nom obliku, samo<br />
10% od preporu~ene doze navedene<br />
na bo~ici.<br />
Izrada<br />
Prvi korak je pasterizacija mlijeka.<br />
To se radi tako {to se sud sa<br />
mlijekom uroni u ve}i sud sa vrelom<br />
vodom i tako kuva uz stalno mije{anje,<br />
dok se mlijeko ne zagrije na 65ºC<br />
u trajanju od 30 minuta. Mije{anjem<br />
se mlijeko uniformno, jednako zagri-<br />
38<br />
Sirevi<br />
je, a spre~ava se formiranje pjene.<br />
Zatim se voda u ve}em sudu zameni<br />
hladnom vodom, bolje ledenom ili<br />
teku}om, sve dok se temperatura mlijeka<br />
ne spusti na 26ºC (obavezno<br />
koristiti termometar). Uz stalno<br />
mije{anje dodati jogurt, pa ne{to zatim<br />
i sirilo. Pazite da dodate samo<br />
10% od preporu~ene doze na ambala`i<br />
za sirilo. Doma}i, zanatski sirevi<br />
treba da budu delikatniji, bla`i,<br />
napravljeni vi{e fermentacijom sa mlje~nim<br />
bakterijama. Poslije dodatka,<br />
sve promije{ati i ostaviti da stoji,<br />
miruje 24 sata. Veoma je va`no da<br />
u blizini ne bude buke niti kakvih<br />
potresa. Zatim se kutla~om pa`ljivo<br />
vadi sirni gru{ sa surutkom zajedno i<br />
stavlja u vre}ice, platnene kese, cedke,<br />
da se sir ocijedi. Cije|enje traje<br />
24 sata. Gotov sir se mo`e slu`iti u<br />
svje`em stanju, a mogu se dodati<br />
razni za~ini.<br />
Na{ predlog<br />
-Dodatak crnog luka sitno<br />
sjeckanog, ili bijelog luka, kao i aromati~nog<br />
za~inskog bilja po `elji, suvog<br />
ili svje`eg. Dodaje se 5% od<br />
koli~ine sira. Sve se dobro izmije{a i<br />
posoli po ukusu.<br />
-Dodatak suvog vo}a, suvog<br />
gro`|a, „pijanih” vi{anja iz maraskina,<br />
alkohola. Suvo vo}e ili vo}e iz alkohola<br />
sitno ise}i, a ukoliko stavljamo<br />
suvo gro`|e, onda ga stavljamo<br />
o~i{}eno cijelo. Vo}e se smije{a sa<br />
sirom ali se i pore|a na povr{inu<br />
sira, oblo`i sir.<br />
-Naprave se kupe ili loptice od<br />
sira i uvaljaju u svje`e i krupno mljeveni<br />
crni i bijeli biber, slatku/ljutu<br />
alevu papriku, cimet, provansalske<br />
trave, ruzmarin, bosiljak, `alfiju...<br />
-Isjeckajte crne masline i kapare<br />
i smije{ajte u koli~ini od 10% sa<br />
sirom, posolite i dodajte malo maslinovog<br />
ulja.<br />
-Smije{ajte konzervu sitnih komadi}a<br />
tunjevine u maslinovom ulju,<br />
sve zajedno, u koli~ini od 10% od<br />
koli~ine sira, posolite i pobiberite.Sir<br />
mo`ete za~initi prema va{oj `elji, koriste}i<br />
pritom ma{tu. Iznenadi}ete se<br />
koliko vrsta sireva mo`ete napraviti<br />
sami na ove na~ine. Napravite neku<br />
va{u varijantu za~injenog sira, osmislite<br />
oblik, za~in ili za~ine, smislite<br />
atraktivno pakovanje i ambala`u,<br />
otvorite zanatsku radnju, privatno preduze}e,<br />
iza|ite sa gotovim proizvodima<br />
na tr`i{te.<br />
Grijer – Gruyere<br />
tvrdi sir od kravljeg mlijeka<br />
Ve} vi{e od hiljadu godina u<br />
okolini malog {vajcarskog mesta<br />
Grijer proizvodi se ~uveni tvrdi sir<br />
prepoznatljivog oblika i kvaliteta.<br />
Recept je tradicionalan, strogo kontrolisan<br />
i ~uvan. Proizvodi se,<br />
uglavnom, u kantonima Fribourg,<br />
Vaud, Neuchatel, Jura i obli`njim<br />
oblastima kantona Bern. Od 1981.<br />
godine deluje Bratstvo Grijera koje<br />
okuplja proizvo|a~e mlijeka i sira -<br />
www.gruyere.com .Ovo je, slobodno<br />
se mo`e re}i, 100% ekolo{ki<br />
proizvod. Tehnologija pripreme sira,<br />
plasman i marketing mogu da<br />
poslu`e kao {kolski primer savremenog<br />
mlijekarstva. Bogat ukus i<br />
standardan kvalitet obezbijedili su mu<br />
vidno mesto na svetskom tr`i{tu.<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
Polazna sirovina je mlijeko dobijeno<br />
od zdravih krava hranjenih leti<br />
na pa{i a zimi senom. Upotreba antibiotika<br />
je strogo zabranjena.<br />
Svakog jutra tokom godine,<br />
bez izuzetka, mije{a se mlijeko pomu`eno<br />
prethodne ve~eri sa mlijekom<br />
od jutarnje mu`e. (Prvo mlijeko<br />
je sazrevalo tokom no}i na temperaturi<br />
od 15-18°C, {to je bitno za nastavak<br />
procesa.) U mlijekari, pojedina~no<br />
se analizira otkupljeno mlijeko<br />
i vodi evidencija tako da se mo`e<br />
pratiti kvalitet od sirovine do gotovog<br />
proizvoda i vezati uz ime i prezime<br />
sto~ara odnosno proizvo|a~a sira.<br />
Isporuka mlijeka je ta~no u minut<br />
ujutro i vlada, {to je mogu}e vi{e,<br />
ti{ina u okru`enju. Mlijeko se,<br />
prethodno, ne obra|uje termi~ki da bi<br />
se o~uvala prirodna mikroflora.<br />
Sirarski majstori, odabrani<br />
me|u najboljima, u ti{ini nastavljaju<br />
obradu. U mlijeko se dodaje posebno<br />
fermentisana surutka kultivisana u<br />
doti~noj mlijekari. Mlijeko zri. Po<br />
zrenju, majstor dodaje ekstrakt siri{ta<br />
teladi iz doma}e proizvodnje (renin,<br />
enzim siri{ta). Posle 3-4 minuta<br />
konzistencija mlijeka se po~inje menjati.<br />
Zgru{avanje traje od 35-40 minuta.<br />
Osje}a se poseban, topao, prijatan<br />
miris... Iskusno oko majstora<br />
mora ta~no da odredi momenat kada<br />
treba po~eti sije~enje gru{a (jedan<br />
minut prije ili poslije bitno uti~e...).<br />
Kombinacija mlijeka i mlje~nih mikro<br />
kultura je „`iva”! Vlada apsolutni muk<br />
u prostoriji.<br />
Sirarskom lirom gru{ se ne`no<br />
sije~e do veli~ine zrna p{enice. Ova<br />
etapa traje desetak minuta.<br />
Gru{ i surutka se zagrevaju na<br />
55°C u trajanju od 40-45 minuta. Vr{i<br />
se poslednja kontrola teksture sirnog<br />
testa.<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
Ti{inu mljekare prekida zvuk<br />
sna`nih pumpi koje prebacuju gru{ i<br />
surutku u pokrivene kalupe od<br />
ner|aju}eg ~elika, svrstane u dva reda.<br />
Surutka se cijedi i prikuplja u posude<br />
(kasnije se<br />
predaje sto~arima<br />
za ishranu svinja).<br />
Majstor<br />
skida poklopce sa<br />
kalupa i u belu sirnu<br />
masu utiskuje<br />
identifikacionu oznaku.<br />
Po{to su sirna<br />
zrna odn. tekstura<br />
jo{ vidljivi to su<br />
prepoznatljivi i na kori<br />
koluta zrelog sira. Brzo se vr{i premje{tanje<br />
kolutova sira u presu i<br />
postavljaju kalupi za novu {ar`u<br />
gru{a i surutke. Postupak se ponavlja.<br />
U datom primeru majstor je<br />
bio zadu`en za dvije velike posude<br />
sa mlijekom. Od sada pa do podneva<br />
presova}e 19 kolutova sira<br />
rastu}im pritiskom od 300-900 kg<br />
(postepenost rasta pritiska traje oko 3<br />
sata). Svaki kolut }e posebno nadzirati,<br />
obele`i}e ga brojem kalupa,<br />
znakom mlijekare i datumom. Ove<br />
crne oznake su napravljene od<br />
kazeina (bjelan~evina mlijeka).<br />
Posle 20 sati provedenih u<br />
presi kolutovi se potapaju u 20%<br />
rastvor kuhinjske soli gde }e upiti oko<br />
polovinu potrebne koli~ine.<br />
Majstor stalno nadzire kolutove<br />
i premje{ta ih u komore sa stalnom<br />
temperaturom od 13-14°C (vreme<br />
va|enja iz slanog rastvora zavisi od<br />
`eljenog stepena slanosti za odre|en<br />
podtip sira i predstavlja poslovnu<br />
tajnu). Ose}a se blag miris amonijaka<br />
tipi~an za zrenje grijera (u originalu:<br />
Grijer se pi{e velikim po~etnim<br />
slovom).<br />
Formirana kora sira je potpuno<br />
prirodna, {titi ga, i proizvod je posebno<br />
kontrolisane klime u prostoriji.<br />
Tokom prvih deset dana kolutovi<br />
se svakodnevno okre}u i bri{u<br />
krpom natopljenom slanim rastvorom.<br />
Slede}a tri mjeseca se dva puta nedjeljno<br />
okre}u i bri{u slanim<br />
rastvorom. A, potom, do prodaje, jed-<br />
Hrana i zdravlje �<br />
nom nedeljno se okre}u i prebri{u krpom<br />
umo~enom u bla`i rastvor soli.<br />
Brisanje odr`ava koru zdravom i<br />
omogu}ava pravilno, sporo zrenje.<br />
Poslije tri mjeseca, sirevi se<br />
premje{taju u posebne prostorije gde<br />
}e dovr{iti zrenje. Po okon~anom<br />
zrenju, svaki kolut se provjerava od<br />
strane specijalista (Gruyere Interprofessional<br />
Specialist) a odabrani uzorci<br />
idu na analizu oblika,<br />
mirisa, toka zrenja i drugih<br />
kvalitativnih/kvantitativnih<br />
pokazatelja. Ukupni proces<br />
proizvodnje, do prodaje<br />
sira, traje od pet do<br />
dvanaest mjeseci u zavisnosti<br />
od tra`nje i ukusa kupaca<br />
(manje ili vi{e slan, pa sve do<br />
krajnjeg - premium kvaliteta). Ali,<br />
kvalitet je uvijek vrhunski. Garancija<br />
kvaliteta se produ`ava i na potro{a~a<br />
tokom 24 sata poslije kupovine komada<br />
sira nezavisno da li je dr`an<br />
na sobnoj temperaturi ili u fri`ideru.<br />
Opis gotovog koluta sira<br />
Za dobijanje jednog kilograma<br />
sira potrebno je 12 kg mlijeka kontrolisanih<br />
karakteristika. Cilindri~nog<br />
je oblika sa blago zaobljenim bokom.<br />
Kora je zrnasta i ujedna~eno<br />
braonkaste boje. Visina koluta je od<br />
9,5-12 cm a pre~nik: 55-65 cm.<br />
Masa: 25-40 kg (prosje~no 35).<br />
Prisustvo {upljina je po`eljno<br />
ali nije obavezno; promer okca je od<br />
4-6 mm; mala su i izolovana.<br />
Prihvatljive su male, odvojene pukotine<br />
u masi sira. Povr{ina kore je meka<br />
na opip. Sir je umereno tvrd ali se<br />
topi na jeziku. Na presjeku, po`eljna<br />
boja slonova~e varira u zavisnosti od<br />
godi{njeg doba.<br />
Ukus i slanost zavise od<br />
kvaliteta sezonske is<strong>hrane</strong> krava, soljenja<br />
i du`ine zrenja (5-10-12 mjeseci<br />
i du`e) i sve su o{triji kako zrenje<br />
odmi~e.<br />
Sadr`aj masti u suvoj materiji:<br />
49-53 %.<br />
Vlaga: 34,5-36,9 %.<br />
Zrenje: 5-10 i vi{e mjeseci.<br />
39
� Hrana i zdravlje<br />
Stres je engleska rije~<br />
~ije je zna~enje pritisak,<br />
napetost, neko moranje, a<br />
dolazi od latinskog “ stringere”,<br />
{to zna~i: pritisnuti, stegnuti.<br />
U obi~nom izra`avanju<br />
odnosi se na brutalne agresije<br />
uperene protiv nas, tzv.<br />
“stresovi” kao i neprijatno<br />
stanje u kome se nalazimo<br />
po{to smo ih pretrpeli , tj. da<br />
smo “u stresu”. Druga~ije<br />
re~eno: to je odgovor<br />
organizma na neku stimulaciju<br />
il agresiju. Stres mo`e da se<br />
defini{e i kao “biolo{ka<br />
adaptiraju}a reakcija organizma<br />
na fizi~ke i psihi~ke<br />
agresije”, koja mo`e da do|e<br />
od spolja ili iznutra, a vrlo je<br />
razli~ite prirode.<br />
On je dio na{ega `ivota.<br />
Svakida{nja stimulacija koja dolazi<br />
od na{e okoline, predstavlja<br />
normalne agresije, za koje na{<br />
organizam posjeduje mehanizme<br />
adaptacije, koje u normalnim<br />
slu~ajevima dozvoljavaju da se<br />
suo~imo bez te{ko}a. Ova vrsta<br />
stresova predstavlja obaveznu<br />
potrebnu stimulaciju da bismo<br />
odr`ali vitalnu ravnote`u. Onda je<br />
pozitivan i koristan, dozvoljava<br />
nam da djelamo, da budemo<br />
efikasni, ~ak i da nas prevazi|emo.<br />
Ako njihov intenzitet,<br />
ponavljanje ili nagla pojava<br />
prekora~e meru, na{i mehanizmi<br />
regulacije su preoptere}eni, i sami<br />
vi{e ne mogu da uspostave<br />
40<br />
Stres i njegove<br />
posledice<br />
Ob|! pshboj{bn!qptkfevkf!anjhbwdf-! lpkj! ebkv!tjhobmf! eb!kf! obqbeovu!ob|!gj{j•lj<br />
joufhsjufu/! Pwj! tjhobmj! tf! of! tnfkv! {bofnbsjuj-! usfcb! tmv|buj! {wbokf! v! qpnp~<br />
pshboj{nb/<br />
ravnote`u. Onda on postaje<br />
patolo{ki i destruktivan, malo po<br />
malo nas uni{tava, a organizam<br />
postaje sve osjetljiviji i slabiji.<br />
Druga vrste stresova koje<br />
}emo kasnije videti, su odgovorni<br />
direktno ili indirektno za 80%<br />
bolesti koje napadaju gra|ane<br />
industrijski razvijenih zemalja, a<br />
koji su `rtve brzog `ivota,<br />
konkurencije, naticanja, trke za<br />
novcem, raznih traumatizama i<br />
psiholo{kog stresa, jer se `ivi u<br />
napetosti i nesigurnosti, itd. tako<br />
da je na{ organizam u stalnoj<br />
borbi da bi o~uvao svoju nervnu<br />
ravnote`u.<br />
Svaka agresija, bilo fizi~ka,<br />
emocionalna ili psihi~ka izaziva<br />
momentalnu reakciju organizma.<br />
Informacija ide odmah u hipo<br />
talamus, koji odmah pokre}e<br />
dva sistema odbrane: akciju na<br />
neurovegetativni sistem i daje<br />
nare|enje prvo nadbubre`nim<br />
`ljezdama da lu~e adrenalin,<br />
koga zovu “Hormon stresa” On<br />
se brzo ra{iri po celom telu i<br />
pretstavlja jednu vrstu toksina,<br />
a potrebno mu je dosta<br />
vremena da se elimini{e. To je<br />
i hormon urgentnosti. Fiziolo{ka<br />
reakcija je brza: tahikardija<br />
srca, bledilo, brzo disanje, jetra<br />
izlu~uje glikozu i akcija na<br />
nervni sistem. Onda dolazi do<br />
izlu~enja kortizola koji treba da<br />
izvr{i regulaciju, uti~e na<br />
pankreas da oslobodi i pove}a<br />
koli~inu {e}era, zatim uticajem<br />
na tiroidu da pove}a metabolizam<br />
i oslobodi dodatne energije.<br />
Alarmna faza je dosta<br />
kratka i ispoljava se simptomima:<br />
bljedilo, nesvjestica, palpitacije,<br />
bolovi u trbuhu, dijareja, ili psihi-<br />
~ke manifestacije kao: strah,<br />
anksioznost, brzo kucanje srca,<br />
brzo disanje, reakcija mi{i}a kao<br />
drhtanje ili uko~enost. Na{<br />
organizam posjeduje `migavce,<br />
koji daju signale da je napadnut<br />
na{ fizi~ki integritet. Ovi signali se<br />
ne smeju zanemariti, treba slu{ati<br />
zvanje u pomo} organizma. Ta<br />
divna `iva, ultraperfektna ma{ina<br />
vas izve{tava na razne na~ine da<br />
je do{lo do deregulacije reguliraju}eg<br />
sistema, da je do{lo do<br />
agresije od nekog neprijatelja.<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
Kako se stres odra`ava na na{<br />
organizam i na{e organe:<br />
OP[TI SIMPTOMI -<br />
tendencija gubljenja te`ine ili<br />
gojaznost, nervoza iritabilitet,<br />
eksitacija, bri`ljivost, ne mo`e da<br />
se smiri, ~esta agresivnost, stalno<br />
mu je vru}ina, ~esto pove}anje<br />
krvnog pritiska, usporeno op{te<br />
funkcionisanje itd. Srce je organ<br />
koji reaguje najbr`e i najja~e na<br />
svaku emociju, najmanji bijes ili<br />
kad se pribli`ava neka stvarna ili<br />
zami{ljena opasnost.<br />
SPOLJNI ASPEKT: crvena<br />
boja ko`e, ko`a suva, od kontakta<br />
postane crvena, preosetljivost,<br />
pogled je `ivahan o~i su vi{e<br />
suve, zjenica ra{irena, o~i su<br />
~esto izbo~ene /egzoftalmija/.<br />
Suvo}a usta i nosa. Uop{te,<br />
sluzoko`e bivaju suve. Alergije i<br />
ekzem.<br />
APARAT ZA VARENJE:<br />
Sve je usporeno. Posle obroka<br />
te`ak `eludac, atonija jetre i `u~a,<br />
Creva lenja. Mokrenje normalno,<br />
ali retko. Aerofagija, gastritis, ~ir<br />
na `eludcu ili 12 pala~nom crevu,<br />
dijareja, mu~nina, povra}anje.<br />
G E N I T O -U R I N A R N I<br />
ORGANI: kod mu{karaca problem<br />
na seksualnom planu, a kod `ena<br />
ciklus je kratak, sa obilnim<br />
krvarenjem, mokrenjem u krevetu<br />
PSIHIZAM: Nervna depresija,<br />
anksioznost, strahovi, velika<br />
potreba za spavanjem.<br />
ALERGIJE: Dermatoze i<br />
teren pogodan za polipe.<br />
KARDIO VASKULARNA<br />
OBOLENJA: Sinkope, nesvestica,<br />
pro{irene vene, akrocijanoza,<br />
migrene.<br />
DISAJNI ORGANI: sinuzitis,<br />
rinitis, astma, hrfoni~an bronhitis.<br />
Stres ima vrlo negativan uticaj i<br />
zamara<br />
NERVNI SISEM: time, {to<br />
ometa memoriju i creativnost, ali<br />
ima jo{ dublji i te`i uticaj, slabi<br />
IMUNI SISTEM: Fizi~ka<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
iscrpljenost mo`e da se instalira<br />
za stalno. Te osobe nemaju vi{e<br />
apetit , {to vodi u anoreksiju, ili<br />
naprotiv u bulimiju. Anksioznost je<br />
uzrok nepotrebnoj kontrakciji<br />
mi{i}a. Prvi su pogo|eni mi{i}i<br />
le|a, mada mo`e da se pro{ire i<br />
na druge djelove i udove, u vidu<br />
gr~eva i drhtanja. Ako se ne<br />
sanira na vreme, mogu da<br />
nastanu progresivno ili brutalno<br />
ozbiljne komplikacije kao: nesanica,<br />
preterana agresivnost i<br />
uznemirenost, preterana funkcija<br />
tiroide, krize spazmofilije ili<br />
tetanije. Zatim: sr~ane palpitacije,<br />
infarktus, hemiplegije, visok pritisak,<br />
anevrizme, sindrom Raynaud,<br />
algo distrofija. Na probavnim<br />
organima mo`e do}i do hipotonije<br />
jetre i `u~a {to mo`e da dovede<br />
do formiranja `u~nog kamenja,<br />
spazme pilorusa, kolitis usled<br />
atonije debelog creva,hroni~no<br />
usporenje tranzita creva, naizmjeni~no<br />
zatvor i dijareja. Genitourinarni<br />
trakt mo`e da pati od<br />
smanjenja eliminacije urine, tendencija<br />
formiranja kamenja u<br />
bubrezima, smetnje u seksualnim<br />
aktivnostima, prestanak `enskog<br />
ciklusa, kao i mnoge druge<br />
promene.<br />
[ta sve mo`e da izazove<br />
stres? Skoro sve situacije na koje<br />
osjetljive individue mogu da<br />
Hrana i zdravlje �<br />
reaguju.<br />
AGRESIJE: ^ULNE PRI-<br />
RODE: Sva na{a ~ula odmah<br />
reaguju na ~ulne stresove: NOS<br />
na razne mirise, parfeme, gasove,<br />
pra{inu, O^I na svjetlost, tamu,<br />
boje, ultravioletnu i infracrvenu<br />
svetlost. U[I na volumen<br />
sonoriteta, naro~ito su osjetljive na<br />
visoke decibele. Mnogi od mladih<br />
koji slu{aju ovu agresivnu muziku<br />
su ogluvjeli. KO@A reaguje na<br />
temperaturu, magneti~no polje,<br />
sun~ane zrake, a tako|e i na<br />
ultravioletne i infracrvene.<br />
FIZI^KE PRIRODE: sunce,<br />
opekotine, ultravioletni zraci,<br />
zra~enje rentgena, radioaktivnosti,<br />
ali tako|e i hladno}a, vru}ina,<br />
su{a, vlaga, vjetar, varijacije barometarskog<br />
pritiska, pritisak u vezi<br />
kiseonika kao: nedostatak ili vi{ak<br />
kiseonika u sindromu hiperventilacije,<br />
zaga|enje atmosfere, itd.<br />
FIZI^KI TRAUMATIZMI: kao<br />
frakture, iz~a{enja, male i velike<br />
traume, {okovi usled operacija,<br />
hemorqagije. itd.<br />
FIZI^KI I MENTALNI<br />
ZAMOR: te{ki fizi~ki radovi,<br />
preterani mi{i}ni zamor,<br />
nedostatak i lo{ kvalitet spavanja,<br />
koji ne mo`e da odmori<br />
organizam.<br />
TOKSI^NE SUBSTANCE,<br />
OTROVI: te{ki metali, slobodni<br />
radikali, lo{a tolerancija na neku<br />
hranu kao mleko, gluten,itd<br />
SVE [TO IZAZIVA<br />
INFEKCIJE: mikrobi, virusi, zatim<br />
gljivice<br />
PSIHI^KE TRAUME: kao<br />
smrt, razvodi, neki va`an gubitak,<br />
brutalna promena u `ivotu ili<br />
situaciji, povrije|ena ose}anja,<br />
jake emocije kao strah, bes,<br />
frustracija, ucjenjivanje, brige,<br />
izgubljeno radno mesto i<br />
nemogu}nost da se na|e drugi<br />
posao, ratovi. Lista je duga~ka, i<br />
ukoliko im pridajemo va`nosti,<br />
mogu da nas uni{te.<br />
41
� Korisni savjeti<br />
Paprike punjene kupusom<br />
Potrebno je: 20 babura, glavica<br />
slatkog kupusa oko 1/2 kg.<br />
60 zrna crnog bibera, so i<br />
sir}e (esencija) po potrebi.<br />
Priprema: operite i o~istite paprike<br />
od sjemena i pripremite<br />
za punjenje. Kupus sitno isjeckati,<br />
kao za salatu, posolite<br />
i ostavite da odstoji dok pusti<br />
sok. Ocijedite. Stavite biber u<br />
ocije|eni kupus i punite paprike.<br />
Ovako napunjene paprike<br />
re|ajte u ve} oprane tegle.<br />
Uzmite ve}u koli~inu sir}eta, nego<br />
{to je potrebno da se naliju paprike,<br />
jer one upiju kad ostoje.<br />
Prokuvano i posoljeno sir}e ohladite<br />
i nalijte u tegle.<br />
Da bi se zimnica bolje o~uvala<br />
preporu~uje se ‘’esencja’’. Ovako<br />
sir}e se sipa u prokuvanu i posoljenu<br />
vodu kojom se nalivaju paprike.<br />
Tegle sa nalivenim paprikama<br />
pove`ite celofanom i ~uvajte<br />
na hladnom mjestu.<br />
Konzervirane crne masline<br />
Potrebno je: 1,35 kg crnih maslina,<br />
2,3dl ulja, 3 ka{ike soli, 2<br />
limuna (u kri{kama).<br />
Priprema: Isperite masline vru}om<br />
vodom. Stavite ih u tegle od po<br />
500g sa kri{kama limuna. Dodajte<br />
ulje i so, dovoljno da masline<br />
ogreznu. Zape~atiti poklopac do<br />
upotrebe. Crveni ajvar<br />
Potrebno je: 5 kg mesnatih crvenih<br />
paprika, 2,5 kg paradajza, 2<br />
patlid`ana, 1/2 ulja, so.<br />
Priprema: Na jednoj strani sanljeti<br />
na ma{ini za meso ispe~ene i<br />
olju{tene paprike i patlid`an, a na<br />
drugoj samljeti olju{teni paradajz.<br />
U ve}oj {erpi zagrijte ulje i u njemu<br />
pr`ite paradajz sve dok ne<br />
uvri vi{a te~nosti. Dodajte paprike<br />
i patlid`an i pr`ite sve dok masa<br />
ne po~ne da se odvaja od dna<br />
{erpe. Posolite ajvar po ukusu i<br />
42<br />
Zimnica<br />
topao sipajte u zagrijane tegle.<br />
Kada se ajvar ohladi pove`ite<br />
tegle cjelofanom. Prje slu`enja dodajte<br />
isjecani bijli luk.<br />
Ke~ap<br />
5kg paradajza, 125g vinskog<br />
sir}eta, 125g ulja, 125g {e}era, 4-<br />
5 gran~ica celera, jedna glavica<br />
bijelog luka 1/2 kesice crnog bibera,<br />
4 lovorova lista i so po<br />
ukusu. Paradajz dobro oprati i<br />
samljeti na ma{ini. Kuvati jedan<br />
sat, a zatim dodati sir}e, ulje,<br />
{e}er, sjeckano celerovo li{}e,<br />
izgnje~en bijeli luk, crni biber i<br />
lovorov list. Sve to kuvati oko 2<br />
sata, a zatim jo{ vru}e sipati u<br />
tegle ili fla{e, povezati, zaviti svaki<br />
sud u novinsku hartiju i ostaviti<br />
do sjutradan da se lagano ohladi.<br />
Ajvar od pe~enih tikvica<br />
Tikvice treba ispe}i, ohladiti i<br />
olju{titi, a meso ploda izgnje~iti<br />
kao pire. U masu dodati crni luk (<br />
na dvije tikvice jednu glavicu), mljeveni<br />
crni biber, malo soli,<br />
{e}era, sir}e i suncokretovo ulje<br />
po ukusu. Ovu masu naliti u zagrijane<br />
tegle, zatvoriti pergamentom<br />
i ~uvati na hladnom mjestu.<br />
Mije{ano povr}e<br />
{argarepa, krompir, celer, gra{ak,<br />
boraniju i per{un o~istiti, olju{titi i<br />
oprati. Isje}i sve na kockice, a zatim<br />
re|ati u tegle, vode}i ra~una<br />
da djeluje i dekorativno. Prokuvati<br />
osoljenu vodu, ohladiti je i preliti<br />
preko povr}a. Zatvoriti hermeti~ki<br />
i pasterizovati oko 20<br />
minuta. Ovo povr}e se zimi<br />
mo`e koristiti za razne ~orbe i<br />
kao dodatak drugim jelima.<br />
Karfiol sa limunom<br />
Karfiol oprati u hladnoj vodi,<br />
razdijeliti u cvjeti}e i potopiti u<br />
4 litra vode. Dodati 30g soli i<br />
ostaviti da odstoji jedan sat.<br />
Karfiol prebaciti u platno i bariti<br />
3 minuta u klju~aloj vodi.<br />
Zatim ohladiti, ocijediti i slagati u<br />
tople tegle. Dodati malo soli i 2,5<br />
ka{ike limunovog soka i zatvoriti<br />
tegle. Pore|ati ih na dno {irokog<br />
suda, razdvojiti krpama, naliti vode<br />
i kuvati pola sata.<br />
Marinirani kupus<br />
Zrele glavice kupusa treba tanko<br />
izrendati, dodati so (na dvije glavice<br />
jedna supena ka{ika),<br />
izgnje~iti rukama i premjestiti u<br />
~istu teglu. Marinada se spravlja<br />
od 1,5 ~a{e vo}nog sir}eta, 2,5<br />
~a{e vode, 1,5 ka{ike soli, 1,5<br />
~a{e {e}era, 10 zrna bibera i<br />
lovorovog lista. Ovu masu pustiti<br />
da proklju~a, a zatim je prohladiti,<br />
sipati u teglu sa kupusom i<br />
zatvoriti pergamentom. Kupus treba<br />
~uvati na suvom i tamnom<br />
mjestu.<br />
Pin|ur<br />
4 kg mesnatih crvenih i zelenih<br />
paprika, 1kg paradajza, 1kg<br />
plavog patlid`ana, 2dl ulja, glavica<br />
bijelog luka, dva struka li{}a celera,<br />
soli po ukusu i po `elji dvije<br />
ljute papri~ice.<br />
Paprike, patlid`an i paradajz<br />
oprati, olju{ti od sjemena i sitno<br />
isje}i, pa pr`iti na ulju dok sok ne<br />
uvri. Zatim umije{ati sitno isjeckani<br />
bijeli luki celerovo li{}e, posoliti,<br />
pr`iti jo{ minut- dva, a onda<br />
sipati u zagrijane tegle. Ostaviti u<br />
}ebetu da se lagano hladi.<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
Uloga Biljaka u odre|enoj<br />
sredini je vi{estruka. One nam,<br />
na prvom mjestu, oplemenjuju<br />
vazduh procesom fotosinteze,<br />
uzimaju ugljendioksid (CO2), a<br />
u prostor ispu{taju novu<br />
koli~inu kiseonika (O2). Svojim<br />
prijatnim mirisima sa jedne, a<br />
izgledom i energijom koju emituju<br />
sa druge strane, oplemenjuju<br />
i osvje`avaju okolinu, unose sklad,<br />
ljepotu, mir, nje`ne forme i duh<br />
prirode u na{ dom ili radni prostor.<br />
Za dekoraciju pretpostavljajte<br />
`ivo, zasa|eno cvije}e ili sobne<br />
zelene biljke: filodendron, marantu,<br />
sobnu lipu, azaleju,<br />
japanske ljubi~ice, aloju,<br />
bend`amin i druge, nasuprot<br />
rezanim ili suvim aran`manima,<br />
mada i oni doprinose<br />
ljepoti ure|enja.<br />
U dana{njim uslovima<br />
`ivota i rada, gdje je veliko<br />
otu|enje ~ovjeka od prirode,<br />
puno tehnike, nehumanih i<br />
grubih odnosa i oblika,<br />
itekako je va`no unijeti u<br />
svoj `ivot i okru`enje {to<br />
vi{e topline, nje`nosti, ljepote<br />
i ljubavi. Malo zelenila<br />
mo`e da nam pomogne u<br />
tome. Kao i kod svega ostalog<br />
, tako i u izboru bilja i<br />
njihovom smje{taju u prostoru<br />
treba voditi ra~una.<br />
Mo`ete ih postaviti pojedina~no<br />
ili napraviti zelenu<br />
oazu u dnevnoj sobi ili na terasi.<br />
Lije~enje prostora<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
biljkama<br />
U `ardinjerama mo`ete kreirati<br />
privla~ne {arene ba{tice pune<br />
dekorativnih karanfila, mu{katli,<br />
ru`a... Razno za~insko bilje lijepo<br />
uspijeva i u saksijama, oplemenjuje<br />
svoju okolinu mirisom i korisno<br />
je u ishrani: ruzmarin, maj~ina<br />
du{ica, nana, bosiljak... Jo{ lep{e<br />
je ako bilje kombinujete sa<br />
fontanom ili akvarijumom. Voda<br />
Svijet cvije}a �<br />
koja te~e ili prska, osvje`ava i<br />
~isti prostor, a akvarijum sa<br />
ribicama unosi mir i opu{tenost.<br />
Izbjegavajte kaktuse, parazitske<br />
biljke, one o{trih ili prevelikih<br />
listova. Njihove bodlje }e<br />
djelovati neprijateljski Va{im<br />
gostima i kvari}e skladan<br />
odnos sa uku}anima. Pojedine<br />
Biljke, parazitske, kao br{ljan i<br />
imela i velike lisnate, poput difenbahije<br />
ili adama mogu da crpe<br />
Va{u energiju. Poznato je da ciklama<br />
lo{e djeluje na bubrege i<br />
jetru. Dobro prou~ite koju vrstu<br />
unosite u svoju okolinu. Naime,<br />
najva`nije je da sami osjetite<br />
koja Vam Biljka „prija”<br />
i gde joj je mesto. Ako se<br />
dogodi da Vam Biljka kopni,<br />
da je bolesna i ne napreduje<br />
ba{ najbolje, uzrok mo`e<br />
biti izlo`enost nekom {tetnom<br />
uticaju, pa je treba premjestiti<br />
drugde ili otkloniti<br />
uticaj. Kona~no, trebalo bi<br />
da ste do ovog trenutka ve}<br />
savladali osnovne korake<br />
radiestezijskog rada i da<br />
nesmetano mo`ete izabrati<br />
Va{e Biljke i odrediti im<br />
mjesta, kao i svemu drugom.<br />
@ive Biljke nemojte<br />
dr`ati u spava}oj sobi, jer<br />
Vam no}u uzimaju kiseonik.<br />
Pru`ite malo pa`nje i<br />
ljubavi Biljkama i one }e<br />
uzvratiti istom mjerom.<br />
43
� Prirodni potencijali<br />
Podru~je Pive pripada<br />
hidrografskom ~vori{tu iz koga<br />
zrakasto isti~u tokovi koji pripadaju<br />
crnomorskom i jadranskom<br />
slivu. ~injenica da vode toga podru~ja<br />
oti~u iz neposredne blizine<br />
Jadranskog i veoma udaljenog<br />
Crnog mora (vazdu{na udaljenost<br />
razvo|a od Jadranskog mora<br />
kre}e se oko 50 – tak km, a od<br />
Crnog mora ne{to vi{e od 1100<br />
km), ne predstavlja samo zanimljivu<br />
prirodnu osobinu i<br />
djelimi~nu anomaliju, ve} ukazuje<br />
na veoma slo`enu geolo{ku gra|u<br />
i geotektonske specifi~nosti<br />
Pivskog kraja. Mratinjska rijeka<br />
nastaje od izvora ispod isto~nog<br />
odsjeka Magli}a na visini od 895<br />
m i prosje~nom proticaju koji<br />
iznosi 1m3. Dolina Mratinjske rijeke<br />
je upravna na dolinu Pive.<br />
Izgra|ena je regresivnim usijecanjem<br />
ove rijeke i procesom glacijacije.<br />
Dolinske strane su strme u<br />
gornjem,a bla`e u donjem dijelu.<br />
Mratinjska rijeka je presjekla oko<br />
500 m debelu kre~nja~ku plo}u, a<br />
zatim se nastavila usijecati u paleozojske<br />
pje{~are. U pro~elju doline<br />
je 1.400 m. n. v. Visoki odsijek<br />
Magli}a. Odsijek je razdvojen<br />
na tri `lijeba. Niz njih se u toku<br />
paleisto~ena stropo{tavao led.<br />
Donose}i nedovoljno obra|eni ledni~ki<br />
materijal. Ovi vise}i ledinci<br />
su se regenerisali na vrhu<br />
dana{njeg Mratinja, gdje se formirao<br />
supodinski lednik. Taj lednik<br />
je dopirao do dana{njeg korita<br />
44<br />
Dolina Martinjske rijeke<br />
RRRR aaaa zzzz vvvv oooo jjjj nnnn iiii aaaa ssss pppp eeee kkkk tttt<br />
Pi{e: dr Miroslav Doderovi}<br />
Pive. O tome svjedo~i velika<br />
~eona morena u donjem Mratinju.<br />
Ona je kasnije bila probijena<br />
Mratinjskom rijekom, pa se samo<br />
ju`ni dio, kao ostatak, javlja na<br />
desnoj dolinskoj strani(M. Lje{evi}<br />
2005).<br />
Mratinjska dolina je najsjevernija<br />
regionalna jedinica, koja zahvata<br />
93, 54 km2 povr{ine,<br />
odnosno 7,52% teritorije Pive.<br />
Ovaj dio teritorije je prili~no inidivdualisan<br />
jer je sa sjevera<br />
ome|ena dr`avnom granicom pre-<br />
ma Bosni i Hercegovini, sa juga<br />
novonastalom vodenom akumulacijom,<br />
a sa zapada mikro regionalnom<br />
jeidnicom Budanj. Uz<br />
to je reljefno sa svih strana dobro<br />
zatvorena, izuzev u dijelu koji se<br />
ocrtava u dolini rijeke Pive. Ta~nije,<br />
antiklinala Mratinje prostire se<br />
od Magli}a do ranijeg toka rijeke<br />
Pive. U jezgru ove strukture<br />
otkriveni su gornje permski i gornjetrijaski<br />
sedimenti, a na krilima se<br />
javljaju sedimenti i vulknaniti srednjeg<br />
trijasa. Sjeveroisto~no krilo<br />
antiklinale je raskinuto i pru`a se<br />
ve}im rasjedom {tribine. Sredi{te<br />
ove mikroregionalne cjeline jeste<br />
naselje Mratinje. Ina~e, selo je<br />
dosta {iroko otvoreno ka dolini rijeke<br />
Pive. Okru`eno je brojnim<br />
brdima, planinama i zaravniima:<br />
Ulobi}em na sjeveru i Olikom na<br />
jugu, kao i zaravni Prepeli~je na<br />
sjeveroistoku. Tu su, dalje i visovi:<br />
Modra stijena, Ple}a, Klekovi,<br />
Siljevac i Previja, koji se strmo<br />
spu{taju prema selu. Svuda ispod<br />
okolnih visokih brda nalazi se pojas<br />
guste borove {ume. Posebno<br />
se pro~uo Omar, mada se glavni<br />
floristi~ki kompleks nalazi u prepel~iju.<br />
Mratinjska rijeka koja je<br />
usmjerena kroz istoimenu dolinu<br />
dala je vidan uticaj na njen izgled,<br />
kao i na formiranje zemlji{ta koje<br />
u Mratinjskoj dolini spada me|u<br />
najkvalitetnija u Pivi.<br />
Prije izgradnje saobra}ajnica<br />
Brana - Mratinje, u ovu dolinu<br />
se dolazilo niz kanjon Pive.<br />
Danas, se ovdje sti`e putem od<br />
Brane do Mratinja. Du`ina puta<br />
iznosi 4,4 km, nije asfaltiran i spaja<br />
Mratinje sa saobra}ajnicom<br />
Fo~a - Plu`ine. Ina~e, samo<br />
naselje ~ine Donje selo, Ko{tan i<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
Gornje selo. Ustvari, cjelina je<br />
nagnuta od sjevera prema jugu.<br />
Na jugu selo se spustilo gotovo<br />
do nivoa jezera, do 625 m. a na<br />
sjeveru se razvilo do 1<strong>23</strong>4 m nadmorske<br />
visine. Srednja nadmorska<br />
visina ovog naselja je, dakle, oko<br />
890 m, {to }e re}i da je relativno<br />
pogodno za razvoj poljoprivredne<br />
djelatnosti (ratarstvo, vo}arstvo i<br />
sl.). Mratinje je, ina~e, jedno od<br />
najstarijih naselja u Pivi, ~iji su<br />
stanovnici ranije bili upu}eni na<br />
Fo~u, a danas uglavnom na<br />
Nik{i} do koga vodi kvalitetna<br />
saobra}ajnica. Selo se prvi put<br />
spominje 1765. godine. Njegovo<br />
stanovni{tvo se do pripajanja Pive<br />
Crnoj Gori ~esto selilo, pogotovo<br />
prema Pivskoj planini, odnosno<br />
prema Barnom Dolu. U novijem<br />
periodu iseljavalo se prema<br />
Nik{i}u, Fo~i i Plu`inama.<br />
Pripremni radovi na izgrandji<br />
hidrocentralne po~eli su 1966.<br />
godine. Ve} tada Mratinje kao<br />
neznatno naselje ~ije se<br />
stanovni{tvo prete`no bavilo<br />
poljoprivredom, bitno mijenja svoj<br />
izgled i funkcije – povezuje se sa<br />
Fo~om, gradi se monta`no naselje,<br />
pomo}ne radionice i sl. Istina,<br />
i dalje stanovni{vo koje nije zaposleno<br />
u Hidroelektrani, ili u uslu`nom<br />
sektoru, bavi se<br />
poljoprivredom. Velike poljoprivredne<br />
povr{ine na{le su se pod<br />
jezerom ili su na njima izgra|eni<br />
graditeljski sadr`aji za potrebe<br />
Hidroelektrane. Poljoprivredni<br />
vi{kovi, koji postoje, ne plasiraju<br />
se na tr`i{te, ve} se ~uvaju kao<br />
zalihe i skromne rezerve domicilnog<br />
stanovni{tva. To stanovni{tvo<br />
za sada nema drugih djelatnosti<br />
sem hidroenergetske koja<br />
anga`uje oko dvadesetak stanovnika<br />
sa razmatranog prostora oni<br />
su, tako|e, `ivotno vezani za<br />
Mratinje u kome se danas nalazi<br />
dom i jedna trgovinska radnja.<br />
Rije~ju, u pitanju su sadr`aji<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
nastali u vrijeme izgradnje brane<br />
kada je Mratinje imalo oko 4000<br />
stanovnika, od kojih je ve}ina bila<br />
zaposelna na izgradnji brane ili,<br />
pak u objektima koji su bili u<br />
funkciji graditelja. ~ini se da je neki<br />
od ovih objekata trebalo koristiti<br />
za potrebe turisti~ke djelatnosti,<br />
za nastavu u prirodi, za<br />
izvi|a~ke aktivnosti i za ekolo{ka<br />
zborovanja. U Mratinju, oko jezera,<br />
naro~ito na lokalitetima ranijih<br />
objekata postoje izvanredni<br />
tereni za podizanje kampova. Sa<br />
vi{e propagande i sredstava ovaj<br />
dio Pive bi mogao postati interesantno<br />
ljetovali{te. Mratinjski priobalni<br />
pojas je pogodan za izgradnju<br />
turisit~ko – rekreativnih<br />
objekata jer je pla`e u priobalnom<br />
pojasu mogu}e ure|ivati i zbog<br />
povoljne ekspozicije i zbog pristupa<br />
jezeru. Sada ve}, postoje}e<br />
betonske povr{ine u priobalnom<br />
pojasu zadovoljavaju potrebe<br />
lokalnih kupa~a. Blago izdignute<br />
planinske kose omogu}avaju lijep<br />
pogled na jezero. Jo{ zna~ajniju<br />
vrijednost predstavljau lokaliteti<br />
okupljeni na prostoru Mratinjske<br />
doline – morfolo{ke zone ~ije se<br />
potencijalne padine spu{taju u<br />
Prirodni potencijali �<br />
pravcu juga. Dodamo li tome i povoljan<br />
polo`aj lokaliteta, i zone<br />
kao cjeline, prema pivsko – komarni~kom<br />
turisti~kom pravcu i<br />
njegovim kontraktivnim kracima<br />
koji vode od Nik{i}a, `abljaka i<br />
Trse, bi}e nam jasno o kakvoj je<br />
vrijednosti Mratinjske doline rije~.<br />
Prethodno istaknuto, kao i<br />
~injenica govori da se na prostoru<br />
voluja~kog visokoplaninskog masiva<br />
diferencira kvalitetna<br />
Trnova~ko – mratinjska motivska<br />
zona, koja je u dobroj mjeri komplementirana<br />
sa ostalim prirodnim<br />
turisti~kim motivima (Trnova~ko,<br />
Veliko i Malo jezero, kanjonske<br />
doline Vrbnice, Suhe, Sutjeske i<br />
Mratinjske rijeke), govori i o potencijalnim<br />
mogu}nostima za<br />
razvoj turizma u ovom dijelu<br />
Pive. Ovo, time prije, {to je i<br />
neposredna podgorina raspola`e<br />
manjim hidrografskim vidovima<br />
(brojnim vrelima) uz koje bi se, u<br />
slu~aju da do|e do potrebe za<br />
prostornom – planskim usmjeravanjem<br />
turisti~ke gradnje, mogli<br />
formirati sekundarni punktovi turisti~kog<br />
razvoja.<br />
Tome svojvrstan doprinos<br />
svakako, daje saobra-}ajni pravac<br />
usmjeren prema spomenutim regionalnim<br />
jedinicama. Stoga se u<br />
ovoj mirkojedinici treba ~im prije<br />
orijentisati na razvoj turizma, unapre|enje<br />
poljoprivrede, gajenje i<br />
sakupljanje ljekovitog bilja i {umskih<br />
plodova, kao i malu privredu<br />
koja bi se zasnivala na preradi<br />
drvne mase. Za takvu orijentaciju<br />
koristili bi se domicilni resursi, prije<br />
svega, energija, voda, {uma,<br />
zemlji{te i turisti~ki potencijali. Tu,<br />
su, najzad, i mogu}nosti izgradnje<br />
mini akumulacije na Mratinjskoj rijeci<br />
koja bi zajedno sa drugim<br />
mikro akumulacijama pospje{ila<br />
izravnavanje vode u glavnoj akumulaciji.<br />
Ta ~injenica je posebno<br />
zna~ajna s aspekta turisti~kog valorizovanja<br />
potencijala ovog kraja.<br />
45
� Prirodni potencijali<br />
Biljne materije, kao {to su:<br />
drve}e, trave, poljoprivredni biljni<br />
i `ivotinjski otpaci i drugi biolo{ki<br />
materijali, mogu se transformisati<br />
u toplotu, zatim u paru, a onda<br />
i u elektri~nu energiju. Alternativno,<br />
hemijskom transformacijom<br />
biolo{kih materijala dobija se<br />
gas metan, koji mo`e biti iskori{}en<br />
za proizvodnju elektri~ne<br />
energije u gasnim turbinama.<br />
Iako je potencijal biomase<br />
kao goriva veoma veliki, njegovo<br />
zna~ajnije kori{}enje javlja se<br />
tek nakon ozbiljnih upozorenja o<br />
ograni~enosti rezervi fosilnih<br />
goriva i sve izra`enijih problema<br />
koji se javljaju usljed njihovog<br />
kori{}enja.<br />
Ekolo{ka vrijednost biomase<br />
naro~ito dolazi do izra`aja<br />
u pore|enju biomase kao goriva<br />
46<br />
Energija biomase<br />
Pi{e: prof. dr Sreten [kuleti}<br />
sa klasi~nim fosilnim gorivima<br />
(pogotovo ugljem). Pored ove<br />
prednosti, kori{}enjem biomase<br />
Kfebo!pe!ob•job!epcjkbokb!fofshjkf<br />
mogu}e je izvr{iti i zna~ajniju<br />
supstituciju uglja u posebnim ili<br />
zajedni~kim sistemima za sagorijevanje,<br />
pri ~emu ekonomski<br />
efekat ovoga zavisi od procenta<br />
u~e{}a biomase u sistemu zajedni~kog<br />
sagorijevanja.<br />
Biomasa se mo`e transformisati<br />
u elektri~nu energiju (ili<br />
toplotu) na razli~ite na~ine.<br />
Tehnologije za kori{~enje biomase<br />
za proizvodnju razli~itih<br />
vrsta upotrebnih oblika energije i<br />
biogoriva zasnivaju se na dobro<br />
poznatim klasi~nim tehnologijama<br />
termohemijskog pretvaranja:<br />
- sagorijevanju,<br />
- gasifikaciji i<br />
- pirolizi.<br />
Najve}i dio elektri~ne energije<br />
iz biomase se dobija kori{}enjem<br />
parnog ciklusa, gdje<br />
se biomasa prvo u kotlu pretvara<br />
u paru, a zatim se dobijena para<br />
koristi za pokretanje turbine<br />
povezane sa generatorom.<br />
Biomasa se tako|e mo`e<br />
koristiti zajedno sa ugljem za<br />
proizvodnju elektri~ne energije u<br />
postoje}im elektranama. Kosagorijevanje<br />
je veoma ekonomi~na<br />
opcija za uvo|enje nove<br />
proizvodnje energije iz biomase,<br />
a tako|e i za smanjenje {tetnih<br />
emisija iz termoelektrana na<br />
ugalj.<br />
Uzimaju}i u obzir relativno<br />
male investicije neophodne za<br />
prepravku postoje}ih postrojenja<br />
na ugalj da bi se pre{lo na<br />
proces kosagorijevanja biomase<br />
i uglja, kao i zna~ajna smanjenja<br />
neophodnih koli~ina uglja i<br />
mogu}nost smanjenja odre|enih<br />
{tetnih emisija, primjena procesa<br />
kosagorijevanja biomase i uglja<br />
u posljednje vrijeme nalazi sve<br />
vi{e pristalica. Treba napomenuti<br />
da je za modifikaciju termoelektrana<br />
na ugalj za proces<br />
kosagorijevanja potreban period<br />
od 2 do 3 godine.<br />
Pored razvoja sistema kosagorijevanja<br />
biomase i uglja,<br />
naro~ito razvijene zemlje ula`u<br />
zna~ajna sredstva i istra`iva~ke<br />
napore u istra`ivanja i razvoj<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
sistema primjene biomase u<br />
procesima kogeneracije, odnosno<br />
kombinovane proizvodnje<br />
elektri~ne i toplotne energije,<br />
gdje se o~ekuju zna~ajni pozitivni<br />
rezultati.<br />
Gasifikacija je<br />
proces pretvarnja ~vrste<br />
biomase u gas.<br />
Ovako dobijen gas<br />
mo`e biti kori{}en za<br />
pokretanje visoko efikasnih<br />
gasnih generatora,<br />
gasnih ma{ina<br />
ili u raznim industrijskim<br />
procesima.<br />
Tipi~ne veli~ine<br />
ovih postrojenja se<br />
kre}u od nekoliko kW<br />
(dovoljno za prosje-<br />
~no U.S. doma}instvo),<br />
do reda 80<br />
MW. Procjenjuje se<br />
da se svakim instalisanim<br />
MW kapaciteta<br />
za biomasu mo-<br />
`e proizvesti dovoljno<br />
elektri~ne energije u<br />
toku godine za<br />
podmirenje energetskih<br />
potreba za<br />
oko 1.000 prosje~nih<br />
US. doma}instava.<br />
Cijena elektri~ne<br />
energije dobijene iz<br />
biomase zavisi od tipa kori{}ene<br />
tehnologije, veli~ine elektrane i<br />
cijene biomase kao goriva.<br />
U dana{njim elektranama<br />
sa direktnim sagorijevanjem<br />
biomase proizvodna cijena je<br />
oko 9 US c/kWh. Predpostavlja<br />
se da }e u budu}nosti napredne<br />
tehnologije, kao {to su sistemi<br />
zasnovani na gasifikaciji, kogeneraciji<br />
i sl. smanjiti ovu cijenu<br />
na 5 US c/kWh.<br />
Pri kori{}enju tehnologije<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
kosagorijevanja, biomasa kao<br />
gorivo (naro~ito aka se koristi<br />
jeftinija biomasa) mo`e ko{tati<br />
manje nego ugalj.<br />
Sa procijenjenom veli-<br />
~inom od oko 14.000 MW<br />
Osim za ishranu u budu}nosti i za energiju<br />
godi{njih svjetskih instalisanih<br />
proizvodnih kapaciteta, snaga iz<br />
biomasa je trenutno tre}i po<br />
veli~ini izvor obnovljive elektri~ne<br />
energije, iza hidro energije i<br />
vjetra.<br />
USA je najve}i proizvo|a~<br />
elektri~ne energije iz biomase na<br />
svijetu. Trenutno USA raspola`e<br />
sa snagom iz biomase ve}om<br />
od 7.000 MW. Pretpostavlja se<br />
da }e u budu}nosti rasti<br />
motivacija za kori{}enje ove<br />
energije, prije svega zbog<br />
Prirodni potencijali �<br />
porasta potreba industrije,<br />
potreba za redukcijom otpadnih<br />
materija, striktnijih propisa za<br />
o~uvanje `ivotne sredine, kao i<br />
stalno rastu}eg zahtjeva za<br />
ve}im kori{}enjem obnovljivih<br />
energetskih izvora.<br />
Iako su zna~ajni<br />
rezultati postignutih na<br />
ovom polju, naro~ito u<br />
posljednje vrijeme, i<br />
dalje se ula`u znatna<br />
sredstva i vr{e veoma<br />
intenzivna istra`ivanja<br />
sa `eljom da se<br />
pobolj{a efikasnost<br />
samog procesa, da se<br />
prona|u nave tehnologije<br />
i na~ini kori{}enja,<br />
kao i da se postigne<br />
optimizacija postoje}ih<br />
tehni~ko-tehnolo-<br />
{kih sistema.<br />
Predvi|a se da<br />
}e snaga instalisanih<br />
kapaciteta za proizvodnju<br />
eklektri~ne energije<br />
iz biomase porasti do<br />
2020. godine na vi{e<br />
od 30.000 MW. Naro-<br />
~ito se o~ekuje veliki<br />
porast u zemljama u<br />
razvoju.<br />
Me|utim, i pored<br />
zna~ajnih prednosti koje se<br />
javljaju pri razli~itim na~inima<br />
energetskog kori{}enja biomase,<br />
neophodno je ukazati i na postojanje<br />
odre|enih nedostataka, kao<br />
{to su: mala gustina, heterogenost<br />
sastava, vremenska promjenljivost<br />
sastava i koli~inska<br />
raspolo`ivost, kao i problemi<br />
vezani za prikupljanje, transport i<br />
skladi{tenje biomase.<br />
47
� Ekologija<br />
U situaciji kada cijene goriva<br />
u svijetu rastu, zemlje jugoisto~ne<br />
Europe vagaju da li mogu<br />
da smanje zavisnost od istog.<br />
Doma}i i strani investitori u<br />
Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji zapo~eli<br />
su izgradnju pogona za<br />
proizvodnju alternativnih vrsta<br />
goriva.<br />
Do nedavno, mogu}nost kori{}enja<br />
biodizela kao motornog<br />
goriva Balkanu je bila pominjana<br />
sa podsmjehom. Vi{e nije<br />
tako. Gorivo dobijeno<br />
preradom industrijskih<br />
biljaka, uglavnom uljane<br />
repice i suncokreta,<br />
postalo je zna~ajna investicija.<br />
Pravila EU<br />
propisuju da najmanje<br />
dva odsto dizela na<br />
tr`i{tu ove godine mora da bude<br />
biljnog porijekla, sa godi{njem<br />
pove}anjem udjela na tr`i{tu od<br />
0,75 odsto do 2010. godine.<br />
Rumuni su prvi koji su<br />
krenuli u bitku za udio na tr`i{tu,<br />
kako doma}em, tako i evropskom.<br />
Ta zemlja sada proizvodi tri<br />
miliona tona biodizela godi{nje.<br />
Portugalska firma Martifer gradi<br />
fabriku biodizela u<br />
Lehliu Gari, u<br />
okrugu Kalarasi. Taj<br />
projekat, vrijedan 47<br />
miliona eura, bi}e<br />
zavr{en 2007.<br />
godine. Planirani su<br />
veliki kapaciteti – do sto hiljada<br />
tona biodizela godi{nje – {to<br />
predstavlja tre}inu rumunske<br />
48<br />
Balkansko bio gorivo<br />
potro{nje ekolo{kog goriva. Bi}e<br />
posla i za poljoprivrednike, po{to<br />
ta koli~ina goriva zahtijva obradu<br />
pedeset hiljada hektara zemlje.<br />
Drugi projekat, vrijedan 133<br />
miliona eura, vodi MAN Ferostal,<br />
ogranak nema~kog MAN-a. Ta<br />
firma gradi pogone u Atelu i<br />
Loamnu, u okrugu Sibiu, koji bi do<br />
2008. godine trebalo da proizvodi<br />
400 tona goriva dnevno od 120<br />
hiljada hektara biljnih kultura.<br />
Kona~no,<br />
naftna kompanija<br />
Rompetrol tako|e<br />
se nada svom<br />
par~etu kola~a, sa<br />
godi{njom proizvodnjom<br />
od {ezdeset<br />
hiljada tona 2007.<br />
godine.<br />
U Bugarskoj, lokalni<br />
snabdeva~ goriva EKO Petroleum<br />
saop{tio je da }e idu}e godine<br />
po~eti izgradnju fabrike biodizela u<br />
Vidinu, u severoisto~nom dijelu<br />
zemlje. Taj pogon trebalo bi da<br />
ko{ta oko {ezdeset miliona eura.<br />
Do 2008. godine, trebalo bi da<br />
proizvodi 150 hiljada tona<br />
biodizela godi{nje, i to od 400<br />
hiljada tona od repice gajene na<br />
250 hiljada hektara zemlje.<br />
Srbija, na drugoj strani,<br />
planira da izgradi svoju prvu<br />
fabriku idu}e godine. Doma}i<br />
proizvo|a~ biljnih ulja, Viktorija<br />
Grup iz {ida u Vojvodini, planira<br />
da sagradi pogon vrijedan<br />
petnaest miliona eura, koji }e<br />
proizvoditi sto hiljada tona<br />
biodizela godi{nje od uljane<br />
repice, soje i suncokreta. Biogorivo,<br />
zapravo, nije nepoznanica<br />
za Srbiju. Tokom sankcija, 1995.<br />
godine, Poljoprivredni kombinat<br />
Beograd, koji hrani glavni grad<br />
Srbije, proizveo je oko deset<br />
hiljada tona takvog goriva.<br />
Me|utim, srpska dr`ava u tom<br />
poslu jo{ ne u~estvuje.<br />
Va`nost dr`avne pomo}<br />
mo`e se videti na primeru Brazila.<br />
Tokom prve naftne krize 1973.<br />
godine, kada je cijena nafte<br />
u~etvorostru~ena, Brazilci su<br />
po~eli razmi{ljaju o re{enjima.<br />
Tada su uvozili osamdeset odsto<br />
goriva, kao {to je to slu~aj danas<br />
na Balkanu, i na to tro{ili polovinu<br />
dr`avnih prihoda. Da bi se<br />
oslobodili te zavisnosti, Brazilci su<br />
zapo~eli projekat zamjene benzina<br />
etanolom, dobijenim iz {e}erne<br />
trske.<br />
Ove godine,<br />
zahvaljuju}i toj odluci,<br />
Brazil }e se proglasiti<br />
nezavisnim od<br />
uvoza nafte. Sa<br />
proizvodnjom od 3,6<br />
milijardi galona etanola<br />
i izvozom istog u vrijednosti<br />
od 600 miliona dolara, Brazil<br />
pokriva polovinu svjetskog tr`i{ta.<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
Na doma}em tr`i{tu, sedam od<br />
deset automobila kao gorivo koristi<br />
etanol, koji je tri puta jevtiniji od<br />
benzina. Etanol po~inju da koriste<br />
~ak i avioni.<br />
U trenutku kada cijene nafte<br />
ponovo zabrinjavaju cio svijet,<br />
brazilsko ~udo privla~i vi{e pa`nje<br />
nego ikada. U Sjedinjenim Dr`avama,<br />
gde se etanol proizvodi od<br />
kukuruza, planirano je pove}anje<br />
proizvodnje. Ameri~ka istra`ivanja<br />
o smanjenju tro{kova proizvodnje<br />
mogla bi da budu izuzetno<br />
zanimljiva za balkanske zemlje,<br />
po{to je proizvodnja etanola od<br />
kukuruza trideset odsto skuplja<br />
nego od {e}erne repe.<br />
Zemlje Balkana definitivno<br />
su u poziciji da proizvode kukuruz.<br />
Rumunija ve} proizvodi oko deset<br />
miliona metri~kih tona godi{nje,<br />
Srbija 6,3 tone, a Hrvatska 2,2<br />
miliona tona. Kapaciteti proizvodnje<br />
su daleko ve}i od tih brojki.<br />
Brazilski primjer pokazuje<br />
da dr`ava mora da uvede<br />
kori{}enje etanola, po{to je prva<br />
faza uvijek ekonomski neisplativa.<br />
Poljoprivrednici moraju da dobijaju<br />
subvencije za uzgoj proizvodnje<br />
kukuruza, uljane repice i drugih<br />
sirovina. Vlasti moraju da<br />
finansiraju {irenje mre`a pumpi na<br />
kojima se to~i novo gorivo i da<br />
zahtevaju od dr`avnih institucija<br />
da koriste vozila sa pogonom na<br />
biodizel ili etanol.<br />
Slede}i korak su poreske<br />
olak{ice za kori{}enje ekolo{kih<br />
vozila, a zatim i kvote za kori{}enje<br />
bio-goriva. {ta se doga|a kada<br />
imamo kombinaciju svih tih faktora?<br />
Na to pitanje mo`e da odgovori<br />
Folksvagenova filijala u Brazilu.<br />
Pro{le godine, posjetilo ju je 38<br />
delegacija iz vi{e od deset zemalja<br />
– sve su bile zainteresovane za<br />
vozila sa pogonom na vi{e vrsta<br />
goriva.<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
Ideja o ~uvanju zamrznutog<br />
genetskog materijala biljnih i<br />
`ivotinjskih vrsta na rubu<br />
izumiranja zvu~i vi{e kao zaplet<br />
filma “Park iz doba jure” nego kao<br />
stvarnost, ali ipak je rije~ o<br />
projektu koji je na pragu<br />
ostvarenja.<br />
Programi za{tite ugro`enih<br />
vrsta, zoolo{ki vrtovi te<br />
konzervatoriji biljnih vrsta<br />
poku{avaju za{tititi biljnu i<br />
`ivotinjsku populaciju Zemlje, no<br />
da bi se sa~uvalo bogatstvo<br />
biolo{ke raznolikosti potrebne su<br />
alternative poput banaka gena,<br />
objavili su nau~nici na godi{njoj<br />
konferenciji Ameri~kog dru{tva za<br />
nauku.<br />
Kad biljne i `ivotinjske<br />
ugro`ene vrste nestanu iz<br />
prirodnih stani{ta i mogu se na}i<br />
jo{ samo u zoolo{kim vrtovima i<br />
parkovima, istra`iva~i tra`e<br />
alternative za o~uvanje tih vrsta.<br />
Zahvaljuju}i nedavnom razvoju<br />
kriobiologije, stanice se sada<br />
mogu odr`ati `ivima i nepromijenjenima<br />
stotinama ili ~ak hiljadama<br />
godina. Uz pomo} kriobiolo{kih<br />
tehnologija, Zoolo{ko dru{tvo iz<br />
San Diega stvorilo je “Smrznuti<br />
zoo” u kojem se ~uvaju stanice<br />
vi{e od 3.200 sisavaca, ptica i<br />
Ekologija �<br />
’’Smrznuti zoo’’<br />
reptila koji predstavljaju 355<br />
razli~itih vrsta i podvrsta.<br />
[ef odjela za reprodukciju<br />
ugro`enih vrsta Zoolo{kog dru{tva<br />
u San Diegu, Oliver Ryder kazao<br />
je da }e se, pored napora za<br />
odr`anje vrsta u njihovim<br />
prirodnim stani{tima, ve}i dio<br />
borbe za o~uvanje vrsta u<br />
budu}nosti voditi putem<br />
o~uvanja zamrznute<br />
DNK. On je dodao da<br />
se eksperimenti zamrzavanja<br />
DNK ili drugih<br />
stanica ~esto pogre{no<br />
tuma~e kao odustajanje<br />
od o~uvanja vrsta u<br />
prirodnim stani{tima.<br />
No, takve banke poma-<br />
`u istra`iva~ima jer<br />
prou~avanjem DNK `ivotinja<br />
mogu otkrivati<br />
njihovu genetiku {to mo`e pomo}i<br />
pri odr`avanju vrste.<br />
Kathyrn Kennedy, predsjednica<br />
i izvr{na direktorica Centra<br />
za o~uvanje biljaka (CPC) ~ija je<br />
misija o~uvanje rijetkih biljaka u<br />
SAD-u, misli da je najbolja za{tita<br />
od izumiranja ugro`ene biljke<br />
uzimanje genetski reprezentativnih<br />
uzoraka iz divljine, najbolje u<br />
obliku sjemena. CPC trenuta~no u<br />
svojoj kolekciji ima sjemenke 607<br />
rijetkih vrsta biljaka.<br />
Kriobiolog sa sveu~ili{ta<br />
New Orleans Stanley Leibo bio je<br />
me|u prvima koji su uspje{no<br />
zamrznuli embrije prije tridesetak<br />
godina. On danas radi na<br />
zamrzavanju embrija i gameta<br />
mno{tva razli~itih vrsta. Zbog<br />
razlika me|u vrstama, kriobiologija<br />
mo`e biti komplikovana, kazao je<br />
Leibo, ali je i nu`na za odr`avanje<br />
genetske raznolikosti na{e<br />
planete.<br />
49
� Ekologija<br />
Na drugom Svjetskom<br />
kongresu o o~uvanju<br />
(The World<br />
Conservation Congress-WCC)<br />
u glavnom<br />
gradu Jordana,<br />
Amanu, u oktobru<br />
2000. godine,<br />
76 zemalja, 104<br />
vladine agencije i<br />
720 predstavnika<br />
nevladinih organizacija<br />
~lanica IU-<br />
CN (The World<br />
Conservation Union)<br />
zatra`ile su da<br />
se u skladu s<br />
Okvirnom konvencijom<br />
UN o klimatskimpromjenama<br />
povede ra~una o tome da<br />
kori{}enje zemlji{ta, izmjene u<br />
kori{}enju zemlji{ta i eksploatisanje<br />
{uma ne naru{avaju `ivotnu<br />
sredinu i globalnu klimu.<br />
Kopneni ekosistemi igraju<br />
veliku ulogu u globalnom<br />
kru`enju ugljenika. Oko 46<br />
procenata ugljenika uskladi{teno<br />
je u biomasi i zemlji{tu {uma, a<br />
25 procenata u pa{njacima i<br />
savanama. Kada se {ume<br />
prekomjerno eksploati{u, umjesto<br />
da usisavaju ugljen-dioksid<br />
50<br />
Zemlji{te<br />
one po~inju da ga emituju, {to nanosi {tetu globalnoj klimi.<br />
Ponovna ravnote`a<br />
u tom slu~aju<br />
u ekosistemu<br />
mo`e se uspostaviti<br />
ukoliko se<br />
po{tuje biodiverzitet<br />
i promovi-<br />
{e odr`ivi razvoj<br />
{uma. Za ve}inu<br />
zemalja u razvoju<br />
stvaranje nacionalnog<br />
sistema za<br />
ra~unanje, mjerenje<br />
i monitoring<br />
promjena u zalihama<br />
ugljenika<br />
skup je projekat,<br />
U Italiji je, na primer, 45<br />
procenata obale izbetonirano, za<br />
[paniju naro~it problem predstavlja<br />
isu{ivanje tla, a kada su<br />
u pitanju zemlje isto~ne Evrope<br />
kandidati za ~lanstvo u EU na<br />
njihovim teritorijama izra`ena je<br />
erozija tla, 35 procenata<br />
zemlji{ta Poljske je pretjerano<br />
kisjelo, a u 40 procenata<br />
litvanskog zemlji{ta zabilje`ena<br />
je visoka koncentracija te{kih<br />
metala.<br />
ali bio bi vi{estruko<br />
isplativ.<br />
U razvijenim, ali i sve<br />
ve}em broju zemalja u razvoju,<br />
primjenjuje se ekosistemski<br />
pristup koji predstavlja strategiju<br />
integrisanog i odr`ivog upravljanja<br />
zemlji{tem, vodom i `ivim<br />
resursima, kao i promovisanje<br />
konzervacije `ivotne sredine.<br />
Zemlji{te koristi ~ovjeku prije<br />
svega zbog is<strong>hrane</strong><br />
Agro-biodiverzitet odnosi<br />
se na raznovrsnost biljnih i<br />
`ivotinjskih vrsta koje se koriste<br />
u ~ovje~joj ishrani. Samo 7.000<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
iljaka (2,6% svih biljnih vrsta)<br />
koristi se u ljudskoj ishrani, vi{e<br />
od 95% svjetske populacije se<br />
hrani svinjskim, gove|im i `ivinskim<br />
mesom, dok samo deset<br />
vrsta ribe dominira globalnim<br />
ishranom tim mesom.<br />
840 miliona ljudi na planeti<br />
dnevno ne unese dovoljne<br />
koli~ine namirnica, a broj tog<br />
dijela svjetske populacije<br />
pove}ava se iz dana u dan. To<br />
zna~i da }e do 2020. godine<br />
koli~ina proizvedene <strong>hrane</strong><br />
morati da se<br />
pove}a za 50%.<br />
Oko 90<br />
miliona hektara<br />
svjetskog zemlji-<br />
{ta mora}e da<br />
bude pretvoreno<br />
u poljoprivredna<br />
dobra do 2010.<br />
godine da bi se<br />
postigla globalna<br />
obezbije|enost<br />
hranom, a polovina<br />
tih povr{ina<br />
trebalo bi da<br />
bude dobijena<br />
kr~enjem {uma<br />
{to }e imati<br />
negativne posledice<br />
po globalnu klimu i<br />
biodiverzitet.<br />
Opasnost za svijet danas<br />
predstavlja gubitak agro-biodiverziteta<br />
i to, pored ostalih faktora,<br />
zbog upotrebe pesticida, pa ~ak<br />
i |ubriva.<br />
Upotreba pesticida i |ubriva<br />
u poljoprivredom, zaga-<br />
|ivanje tla otpadom i iz atmosfere<br />
samo su neki od akutnih<br />
problema s kojim se suo~ava<br />
Evropa.<br />
[ume i njihovo zemlji{te<br />
obezbje|uju osnovne ekolo{ke<br />
funkcije kao {to su za{tita<br />
vododelnica (linije razdvajanja<br />
rje~nih slivova), regulisanje re`im<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
a vode, odr`avanje regionalne<br />
klime, ~istog vazduha i stani{ta<br />
divljih `ivotinja. One donose<br />
dobrobit ljudima kroz hranu,<br />
turizam, gorivo i drugo.<br />
[ume prekrivaju oko 1.900<br />
miliona hektara u nerazvijenim<br />
zemljama, a od tog broja 720<br />
miliona su tropske {ume (cak<br />
50% tropskih {uma nalaze se u<br />
Brazilu, Indoneziji i Demokratskoj<br />
Republici Kongo).<br />
Najve}i gubitak {uma<br />
uzrokovan je drvnom industrijom,<br />
ilegalnom sje~om i pretvaranjem<br />
{uma u obradive povr{ine.<br />
Izme|u 1980. i 1995. godine<br />
zemlje u razvoju su izgubile 200<br />
miliona hektara {uma. Nestanak<br />
i degradacija tropskih {uma<br />
predstavlja}e jedini veliki uzrok<br />
izumiranja `ivih vrsta za 50<br />
godina.<br />
Poseban oblik zemlji{ta<br />
predstavljaju za{ti}ene povr{ine<br />
(protected areas) koje su takvim<br />
progla{ene s ciljem da bude<br />
za{ti}ena osjetljiva `ivotna<br />
sredina, `ivotinjski i biljni svijet,<br />
istaknuta posebna ljepota tih<br />
povr{ina ili njihova turisti~ka<br />
korist.<br />
Ekologija �<br />
Za{ti}ene povr{ine su od<br />
velikog zna~aja jer odr`avaju<br />
biodiverzitet, rezervoari su<br />
kiseonika, ~iste vode …<br />
U tropskim zemljama<br />
postoji oko 560 miliona hektara<br />
za{ti}enih povr{ina, od toga<br />
najvi{e u Africi i Ju`noj Americi.<br />
U za{ti}ene povr{ine<br />
spadaju prirodni rezervati, nacionalni<br />
parkovi, prirodni spomenici,<br />
za{ti}ena stani{ta i druge vrste<br />
zemlji{ta. Kada one obuhvataju<br />
najmanje dvije zemlje nazivaju<br />
se “parkovi<br />
mira”.<br />
Glavnu<br />
{tetu zemlji-<br />
{tu na staromkontinentunanose<br />
zaga|enje<br />
tla i vazduha,<br />
erozija,<br />
salinizacija,<br />
prekomjerna<br />
urbanizacija i<br />
poplave, a<br />
za njegovu<br />
za{titu ne<br />
postoji zajedni~kastrategija<br />
EU,<br />
iako ti problemi svakog dana<br />
poprimaju sve ve}e razmjere,<br />
upozoreno je u jednom izve{taju<br />
Evropske komisije u aprilu.<br />
U Italiji je, na primjer, 45<br />
procenata obale izbetonirano, za<br />
[paniju naro~it problem predstavlja<br />
isu{ivanje tla, a kada su u<br />
pitanju zemlje isto~ne Evrope<br />
kandidati za ~lanstvo u EU na<br />
njihovim teritorijama izra`ena je<br />
erozija tla, 35 procenata<br />
zemlji{ta Poljske je pretjerano<br />
kisjelo, a u 40 procenata<br />
litvanskog zemlji{ta zabilje`ena<br />
je visoka koncentracija te{kih<br />
metala.<br />
51
� Aktivnosti Udru`enja<br />
Ovih dana Udru`enje je<br />
kompletiralo tri re{enja-izvje{taja<br />
koje je dobilo od nadle`nih<br />
dr`avnih organa povodom devastacije<br />
prostora i pretjerane<br />
eksploatacije pijeska u toku rijeke<br />
Gra~anice u @upi<br />
Nik{i}koj. Re{enje koje je donio<br />
Glavni republi~ki<br />
ekolo{ki inpektor<br />
g-|a Vesna<br />
Zarubica u dosta<br />
dobroj mjeri<br />
je primoralo firmu<br />
Gravel<br />
Trade, koja je<br />
dobila dozvolu<br />
za eksploataciju<br />
pijeska, da popuni<br />
iskopane<br />
rupe u toku<br />
Gra~anice, sru{i<br />
bespravno zapo~eti<br />
objekat<br />
za separaciju pijeska<br />
i dijelom<br />
ukloni gomile pijeska<br />
u toku<br />
Gra~anice. Sli~no re{enje<br />
Udru`enje je primilo i od<br />
vodoprivrednig inpektora za<br />
52<br />
Eksploatacija po<br />
starom!!!<br />
Avqb-!Ojl|j~-!bwhvtu!3117/<br />
op{tinu Nik{i} gdina<br />
Miodraga<br />
Radulovi}a, u<br />
~ijim je rukama,<br />
~itavo vrijeme od<br />
2002. godine kada<br />
je i po~ela eksploatacija,<br />
bila<br />
odgovornost<br />
za sprovo|enje<br />
eksploatacije u skladu<br />
sa projektnim elaboratom.<br />
Da se eksploatacija oba-<br />
vljala u skladu sa obavezama<br />
preuzetim u elaboratu ne bi se<br />
dolazilo u situacije da mje{tani<br />
nekoliko puta blokiraju rad firmi<br />
Gravel Trade. Me|utim, rezultat<br />
ovih blokada su bila re{enja<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
koja je donio g-din Radulovi} a<br />
koja nijesu sprovedena do kraja,<br />
tako da je to bio povod da<br />
se uklju~i i Udru`enje u ovaj<br />
problem.<br />
Ipak, izvje{taj tro~lane<br />
komisije Ministarstva za poljoprivredu,<br />
koja je obi{la tok<br />
Gra~anice i od kojeg je Udru-<br />
`enje o~ekivalo da }e ukloniti<br />
sve nedostatke i primjedbe {to<br />
se ti~e eksploatacije pijeska,<br />
isklju~io je mogu}nost da je bilo<br />
ko kriv zbog nastalog stanja<br />
u Gra~anici.<br />
Ovaj izvje{taj, sa~injen<br />
tako da ne okrivi nikoga, sa<br />
sobom nam je donio sumnju da<br />
}e i u budu}nosti bilo {ta da se<br />
promijeni. O dvoli~nosti ovog<br />
izvje{taja govore i ~injenice i<br />
podaci iz njega samog. Naime,<br />
u izvje{taju se u ta~ki E.2. na<br />
osnovu vizuelnog zapa`anja<br />
~lanova komisije konstatuje da<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
je koncesionar u proteklom periodu<br />
gledano prostorno eksploataciju<br />
vr{io u granicama<br />
predvi|enim elaboratom, da bi<br />
se u toj istoj ta~ki konstatovalo<br />
da je koncesionar kopao pojedina~ne<br />
duboke<br />
jame, da su minor<br />
korita na pojedinim<br />
mjestima<br />
skoro vertikalna i<br />
da se prosijavanje<br />
pijeska vr{i u<br />
toku rijeke. Pa<br />
zar ova ista<br />
komisija nije<br />
mogla da ’’vizuelno’’<br />
utvrdi da<br />
{irina korita gdje<br />
je vr{ena eksploatacija<br />
prelazi na<br />
pojedinim mjestima<br />
i 150 m, iako<br />
je eksploatacionim<br />
elaboratom<br />
predvi|eno da<br />
najve}a {irina ne<br />
smije da prelazi<br />
57m.<br />
U ta~ki E.3. ovog<br />
izvje{taja, ta~ka 1, se konstatuje<br />
da se ne mo`e na osnovu<br />
stanja u koritu utvrditi ovogodi{nji<br />
obim eksploatacije, da bi<br />
se u ta~ki 2 konstatovalo da<br />
ukupan obim eksploatacije u<br />
prethodnom periodu nije dostigao<br />
obim definisan elaboratom<br />
za dobijanje koncesije. Za{to<br />
se ne zna ta~an obim eksploatacije,<br />
iako je po Ugovoru sa izvo|a~em<br />
D.O.O Gravel Trade<br />
Ministarstvo obavezalo da<br />
imenuje lice koje }e potpisivati<br />
otpremnice? Da li dr`ava i<br />
@upa gube ukoliko se eksploatacija<br />
obavlja u mnogo ve}em<br />
obimu od one za koju je dobi-<br />
Aktivnosti Udru`enja �<br />
jena koncesija?<br />
Izvje{tajem se ne konstatuje<br />
da je koncesionar u<br />
toku eksploatacije odvozio kamen<br />
i pijesak mnogo ve}e<br />
granulacije od predvi|ene elaboratom.<br />
Izvje{tajem se ne konstatuje<br />
da je koncesionar vr{io<br />
eksploataciju do samih kaskada<br />
~ime je prekr{io i ovu stavku<br />
elaborata.<br />
U predlogu daljih mjera<br />
ove komisije nema niti jedne rije~i<br />
koja bi konstatovala povredu<br />
ugovorenih obaveza i prekid<br />
Ugovora sa ovim koncesionarom,<br />
{to je ve}ina stanovnika<br />
@upe i o~ekivala.<br />
Razlog zbog ovakvog<br />
pristupa ovom problemu<br />
Udru`enje vidi u ~injenici da je<br />
na samom po~etku eksploatacije<br />
pijeska na prostoru @upe<br />
Ministarstvo poljoprivrede donijelo<br />
odluku o koncesiji i zamjenik<br />
ministra g-din Velizar<br />
Vojinovi} potpisao Ugovor sa<br />
izvo|a~em iako nije ura|ena<br />
procjena uticaja na `ivotnu<br />
sredinu, bez koje po Zakonu o<br />
u~e{}u privatnog sektora u<br />
vr{enju javnih usluga nije<br />
mogu}e dobiti koncesiju.<br />
Ne `ele}i da ulazimo u to<br />
da li su se ovim izvje{tajem ili<br />
ne `eljele sa~uvati ne~ije<br />
gre{ke, interesi i postupci, ipak<br />
ovakav na~in re{avanja problema<br />
sigurno nije koncept<br />
odr`ivog razvoja Crne Gore za<br />
koji se svi mi zala`emo, pa }e<br />
stoga Udru`enje iskoristiti sve<br />
mogu}e opcije kako bi se problem<br />
pretjerane eksploatacije pijeska<br />
i ugro`enosti `ivotne sredine<br />
u koritu rijeke Gra~anice<br />
rije{io na pravi na~in.<br />
53
� Sponzori<br />
Preduze}e D.O.O.«MARTEX« osnovano je<br />
12.07.1992. godine kao manje privatno trgovinsko<br />
preduze}e, ~iji je osniva~ i direktor gospodin<br />
Marko Martinovi}.<br />
Ve} 1994. godine<br />
formira veleprodaju, a<br />
1996. proizvodnju i<br />
preradu suhomesnatih<br />
proizvoda od<br />
svinjskog mesa, u<br />
sopstvenom objektu<br />
»Su{ara« u<br />
Bajicama, koji se<br />
nalazi na domak<br />
Cetinja. Preduze}e je<br />
izraslo u poznatog<br />
proizvo|a~a kvalitetnih<br />
suhomesnatih<br />
proizvoda i to: pr{ute,<br />
pe~enice, vrata,<br />
pancete, kobasice,<br />
{pic rebara, butkice,<br />
koljenice, i drugih<br />
proizvoda. Preduze}e<br />
je registrovano za trgovinu,<br />
proizvodnju,<br />
turizam i usluge u<br />
oblasti prometa. Od svog osnivanja uspje{no<br />
posluje i ostvaruje zavidne poslovne rezultate, tako<br />
da se svrstava me|u nekoliko najuspje{nijih preduze}a<br />
u Crnoj Gori iz svoje bran{e. U svom sastavu<br />
ima i ~etiri maloprodajna objekta, od kojih su<br />
54<br />
Martex<br />
tri locirana u Cetinju, a jedan u Baru.<br />
Preduze}e je pored tr`i{ta Crne Gore,<br />
pro{irilo plasman svojih proizvoda i na tr`i{tima<br />
Srbije, Makedonije,<br />
Bosne i Hercegovine i<br />
Hrvatske. Tako|e, intenzivno<br />
se radi na osvajanju<br />
novih tr`i{ta.<br />
Sklopljen je predugovor<br />
sa preduze}em iz<br />
Rusije, ~iji se po~etak<br />
realizacije o~ekuje<br />
tokom godine.<br />
D . O . O . « M A R -<br />
TEX« veliku pa`nju<br />
posve}uje unapre|enju<br />
i osavremenjavanju<br />
proizvodnog procesa,<br />
novim tehnologijama u<br />
proizvodnji, kao i<br />
pro{irenju asortimana<br />
suhomesnatih proizvoda,<br />
a sve u cilju potpunog<br />
zadovoljenja<br />
potreba savremenih<br />
potro{a~a. Krajem<br />
2005. godine implementiran<br />
je HACCP sistem kvaliteta i kontrole,<br />
~ijom primjenom se omogu}ava ovom preduze}u<br />
da iza|e sa svojom {irokom paletom proizvoda i<br />
na tr`i{te EU i SAD.<br />
Krajem 2003. godine, D.O.O.«MARTEX«<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
sklapa Ugovor o menad`mentu sa A.D.«Trgocet«om<br />
iz Cetinja, a ve} u januaru 2004. godine postaje<br />
i ve}inski vlasnik pomenutog preduze}a.<br />
Sedam medalja za kvalitet proizvoda na<br />
Novosadskom sajmu 2006., od kojih je Zlatna<br />
medalja za vrhunski kvalitet pr{ute;<br />
Nagrada »Privredne komore Crne Gore« za<br />
najuspje{nije preduze}e u 2005. god.;<br />
Sedam medalja za kvalitet proizvoda na<br />
Novosadskom sajmu 2005., od kojih je Zlatna<br />
medalja za vrhunski kvalitet pr{ute;<br />
»Biznis partner 2005.«;<br />
Zlatna plaketa »EXPO TROPHY 2005.« sa<br />
Jadranskog sajma u Budvi 2005.;<br />
[ampion kvaliteta na Poljoprivrednom sajmu<br />
u Podgorici 2005.;<br />
[ampion kvaliteta na Poljoprivrednom sajmu<br />
u Podgorici 2004;<br />
I nagrada 2004. godine na Internacionalnom<br />
festivalu nacionalne <strong>hrane</strong>, starih zanata i<br />
muzike na Kopaoniku;<br />
[ampion kvaliteta 2003. u Podgorici;<br />
Sedam medalja za kvalitet proizvoda na<br />
Novosadskom sajmu 2003.;<br />
I nagrada 2003. godine na Internacionalnom<br />
sajmu u Atini, i mnoge druge.<br />
D . O . O . « M A R T E X «<br />
zapo{ljava 120 radnika, kojima<br />
se redovno ispla}uje li~ni dohodak<br />
i preduzimaju se sve potrebne<br />
aktivnosti u cilju dalje obuke<br />
i usavr{avanja radnika, kako bi<br />
bili u korak sa savremenim<br />
tr`i{nim trendovima.<br />
U svom poslovanju<br />
D.O.O.«MARTEX« nesebi~no<br />
poma`e i izlazi u susret kako<br />
brojnim privrednim dru{tvima,<br />
tako i mnogim fondacijama i<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.<br />
MARTEX<br />
Jabu~ka bb. Cetinje<br />
Tel: +381 86 <strong>23</strong>2 399<br />
+381 86 <strong>23</strong>2 890<br />
Fax: +381 86 <strong>23</strong>2 891<br />
e-mail: martex@cg.yu;<br />
www.martex.cg.yu<br />
Sponzori �<br />
fizi~kim licima.<br />
D.O.O.«MARTEX« je aktivni u~esnik na sajmovima,<br />
kako u zemlji tako i u inostranstvu.<br />
Dobitnik je i brojnih priznanja i<br />
nagrada za kvalitet svojih<br />
suhomesnatih proizvoda me|u<br />
kojima isti~emo:<br />
Sedam medalja za<br />
kvalitet proizvoda na<br />
Novosadskom sajmu 2006., od<br />
kojih je Zlatna medalja za<br />
vrhunski kvalitet pr{ute;<br />
Nagrada »Privredne komore<br />
Crne Gore« za najuspje{nije<br />
preduze}e u 2005.<br />
god.;<br />
Sedam medalja za<br />
kvalitet proizvoda na<br />
Novosadskom sajmu 2005., od<br />
kojih je Zlatna medalja za<br />
vrhunski kvalitet pr{ute;<br />
»Biznis partner 2005.«;<br />
Zlatna plaketa »EXPO<br />
TROPHY 2005.« sa<br />
Jadranskog sajma u Budvi<br />
2005.;<br />
[ampion kvaliteta na<br />
Poljoprivrednom sajmu u<br />
Podgorici 2005.;<br />
[ampion kvaliteta na<br />
Poljoprivrednom sajmu u<br />
Podgorici 2004;<br />
I nagrada 2004. godine na<br />
Internacionalnom festivalu nacionalne<br />
<strong>hrane</strong>, starih zanata i<br />
muzike na Kopaoniku;<br />
{ampion kvaliteta 2003. u<br />
Podgorici;<br />
Sedam medalja za kvalitet<br />
proizvoda na Novosadskom sajmu<br />
2003.;<br />
I nagrada 2003. godine na<br />
Internacionalnom sajmu u Atini, i<br />
mnoge druge.<br />
55
� Marketing strana<br />
56<br />
Adresa: <strong>Proizvodnja</strong> Zdrave Hrane Miolje Polje<br />
81 000 Nik{i} E-mail: ekohranamont@cg.yu<br />
Prodajem med, rojeve,<br />
paketne i na LR okvirima,<br />
@eljko Radman<br />
selo Rati{evina 7<br />
85347 Igalo<br />
Telefoni:<br />
088 86 091<br />
067 58 66 22<br />
Prodajem doma}i med<br />
vrhunskog kvaliteta ispitan<br />
069-535-968<br />
Prodajem doma}u<br />
{ljivovicu<br />
067-503-<strong>23</strong>2<br />
Prodajem jagnje}e meso<br />
069/ 574 262<br />
<strong>Broj</strong> <strong>23</strong><br />
septembar 2006.
Change language