Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

5
Doktorska disertacija
nacrta studije slučaja u kome smo koristili metodološki instrumentarijum Teorije ličnih
konstrukata – tehnika „Reka“, tehnika „10 laži“, samokarakterizacija i Mreža repertoara. Nalazi
ovog istraživanja pokazuju da iako su ovi mladi ljudi pozicionirani u društvu kao neuspešni, oni
sebe vide kao dobre osobe, iskrene drugove i osobe koje su zadovoljne svojim životom i
uspehom koji su u njemu postigli. Mladima sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju je
porodica važna podrška i oslonac u životu. Takođe, ovi mladi vrlo dobro znaju kakvi ne bi želeli
da budu u životu – ne bi želeli da budu sami, da budu kvarni, osramoćeni i ne bi želeli da budu
obični propaliteti. Uopšteno govoreći, na osnovu rezultata sprovedenog istraživanja moguće je
zaključiti da jedna drugačija pedagoška orijentacija u radu sa mladima sa aktivnim poremećajima
u socijalnom ponašanju, koji su pozicionirani kao loši, osobe sa problemom, može da dovede do
promene njihove pozicije. Profesionalcima koji rade sa ovom populacijom u okviru
socijalnopedagoške delatnosti bi trebali da razumeju svet ličnih značenja ovih mladih i da na
osnovu njih osmišljavaju i menjaju postupke u okviru pedagoško-savetodavnog rada sa mladima.
Ovaj rad takođe nudi nove perspektive, drugačije poglede na aktivne poremećaje u
socijalnom ponašanju, što se posebno ogleda u kvalitativnoj metodologiji i konstruktivističkom
pristupu socijalnopedagoškom diskursu i mladima sa aktivnim poremećajima u socijalnom
ponašanju. Verujemo da se u doktorskoj disertaciji Konstruktivistički pristup aktivnim
poremećajima u socijalnom ponašanju mladih nalaze mnogi odgovori, ali možda još više pitanja
čiji odgovori zahtevaju nova značenja, naučna i stručna ulaganja i promišljanja.