Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

17
Doktorska disertacija
Keli (George Aleksandar Kelly) rođen je na farmi u Pertu, Kanzas, SAD, 1905. godine.
Nakon oskudnog institucionalnog osnovnoškolskog obrazovanja, koje su uglavnom realizovali
njegovi roditelji, odlazi od porodice i nastavlja svoje školovanje u nekoliko srednjih škola.
Upisao se na fakultet na Park koledž u državi Misuri i stekao diplomu iz oblasti matematike i
fizike, a magistrirao je iz oblasti sociologije na Univerzitetu u Kanzasu,da bi se nakon toga
preselio u Minesotu. Zainteresovao se za društvene nauke jer je vodio tribine i neformalne
razgovore sa svojim kolegama. Po ko zna koji put se ponovo preselio, ovaj put u Šeldon, Ajova,
SAD. Dobija poziv i neku vrstu stipendije za Univerzitet u Edinburgu, Velika Britanija. Tu je
završio studije psihologije i nakon povratka u SAD, doktorirao je na Univerzitetu u Ajovi 1931.
godine. Nakon toga je predavao psihologiju na Kanzaškom državnom koledžu u Fort Hejzu
razvijajući svoju teoriju i kliničku praksu. Za ovakvom vrstom prakse postojala je velika potreba
jer je to bilo vreme ekonomske krize. Keli je prepoznao bol i patnju porodica farmera i odlučio je
da učini nešto mnogo humanije u svom životu: posvetio se razvoju usluga kliničke psihologije.
Mnogi od njegovih klijenata nisu imali novca, neki nisu ni mogli doći do njega, tako da je on
putovao do njih. Sve to je doprinelo razvoju „putujuće klinike“ u kojoj je Keli oslanjajući se na
znanja postojeće psihologije, a kasnije videći da ista ne daje rezultate u potpunosti, počeo je da
primenjuje svoja pravila i razvija svoju teoriju. Ono što je bila osnova Kelijevog rada bila je
mogućnost da klijent sam postavlja svoje teorije, svoje konstrukcije stvarnosti, sveta koji ga
okružuje i problema koji ima. Za vreme Drugog svetskog rata bio je angažovan u programu
obuke pilota, gde je takođe bio uspešan. Nakon rata, 1946.godine postao je profesor i upravnik
Katedre za kliničku psihologiju na Univerzitetu u Ohaju. Tu je ostao zaposlen 20 godina, napisao
je svoje kapitalno delo u dva toma „Psihologija ličnih konstrukata“ i stekao je brojne studente na
koje je izvršio uticaj i koji su kasnije uobličili, preneli i nastavili njegova učenja, nakon njegove
prerane smrti 1967.godine (Boeree, 1997; Fransella&Dalton, 1990; Stojnov, 2007).
Psihologija ličnih konstrukata je u početku bila predstavljena kao teorija ličnosti i
psihoterapije; iako nesvrstana niti u jedan psihološki pravac, vrlo brzo je prerasla u posebnu
Teoriju ličnih konstrukata. Tako je postala osnova mnogih srodnih teorija u društvenim naukama,
koje za osnovu imaju upravo ovu teoriju (konstruktivizam, socijalni konstrukcionizam, narativna
teorija i dr.) a koje su poznate pod nazivom konstruktivistička metateorija (Stojnov, 2007).