Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

35
Doktorska disertacija
neodvojivi jedan od drugog. Time je lični identitet privremen, podložan promenama i
preispitivanju.
Za upoznavanje ove teorije potrebno je upoznati i termine koje ona stavlja u fokus
posmatranja i objašnjenja. Jedan od takvih pojmova je i diskurs. Diskurs je termin koji se korsti u
dva smisla: (1) da označi sistematičan, koherentan skup slika, metafora i tako dalje, koji
konstruišu neki objekat na određen način, i (2) da označi postojeću govornu razmenu među
ljudima (Ber,2001:234).
Diskurs se odnosi na skup metafora, slika, značenja, priča koji na neki način zajedno
proizvode određenu verziju događaja, jer je svaki objekat okružen bezbrojnim diskursima. Svaki
diskurs pokreće druga pitanja, ističe druge aspekte. Na primeru to bi moglo biti pitanje discipline
u razredu. Kada učenik šeta po učionici za vreme časa po tradicionalnom shvatanju discipline,
učenik se može predstaviti kao dete koje je po prirodi divlje i nekontrolisano i potrebno je da ga
nastavnik kontroliše spolja i na osnovu takvog diskursa će nastavnik postupati prema tom
učeniku. Sa druge strane, drugačije shvatanje govori da su deca po prirodi dobra, da im treba
dopustiti slobodno kretanje i razvoj volje, pa će nastavnik sa stanovišta tog diskursa usmeravati
svoje reakcije i pustiti učenika da slobodno šeta za vreme časa, čak će takvo ponašanje podsticati.
Svaki diskurs pokreće druge dileme i ima druge implikacije na postojeću praksu. Verovatno bi se
jedan te isti postupak ili situacija mogli posmatrati iz različitih uglova, polazeći od različitih
diskursa. .
To bi značilo da reči ili rečenice ne pripadaju same po sebi nekom određenom diskursu
već one zavise od diskurzivnog konteksta, opšteg pojmovnog okvira u koji su reči smeštene. Tim
jezikom rečeno, identitet jedne osobe ne proističe iz same osobe već društvenog konteksta, iz
diskursa jezika i drugih znakova.
Drugi pojam koji je potrebno objasniti i koji čini osnovu u socijalnom konstrukcionizmu
je pojam moći. Njega najbolje objašnjava Fuko (Foucault) koji navodi da moć nije oblik
posedovanja koji je nekim ljudima dostupan, a drugima nije, moć je za njega posledica diskursa
(Ber,2001). Po Fukou znanje je moć nad drugima, moć da se definišu drugi. Tamo gde ima
znanja ima i moći, a otpor i moć su drugi nerazdvojni par kod Fukoa (Ibid). Diskurs je moć koju
treba zadobiti (Fuko,2007).