Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

7
Doktorska disertacija
pravom upućuje na nedostatke takvog pristupa delinkvenciji i kriminalitetu (Mikšaj-Todorović,
2004) gde se naglašavaju samo ona ponašanja kojima se ostvaruju različita obeležja kaznenih i
prekršajnih dela. Isključivi formalnopravni karakter definisanja tog pojma nikako nije dovoljan
zato što delinkventnih ponašanja ima vrlo mnogo i po svojoj prirodi su vrlo različita.
Prema širem, ekstenzivnom, sociološko-kriminološkom shvatanju koji zastupa veći broj
autora i koji u pojam delinkvencije uključuju, pored kršenja krivičnih i drugih pravnih normi, i
ponašanja maloletnika koja određena socijalna sredina smatra negativnim i neprihvatljivim.
Takvo shvatanje maloletničke delinkvencije podržava i prof. A.Todorović koji navodi sledeću
definiciju: Pod maloletničkim prestupništvom podrazumevamo takva devijantna ponašanja
mladih određenog uzrasta kojima se krše legalne norme i odgovarajući propisi određenih
ustanova i zajednica, kao i moralne norme društvene sredine (Todorović,1971:22). Tako shvaćen
pojam prestupništva obuhvata širok spektar neprihvatljivih oblika ponašanja kao što su: problemi
u školovanju, bežanje od kuće, skitnja i prosjačenje, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, nasilno
ponašanje i vandalizam, poremećaji seksualnog ponašanja i na kraju kao najteži vid
prestupničkog ponašanja – vršenje krivičnih dela.
Stoga, iako na prvi pogled termini delinkvencija (prestupništvo) nije sporan, iz
navedenoga se može zaključiti da nije tako i da ga nije lako definisati. Pojedini autori naglašavaju
da je osnovna razlika između delinkvencije i ostalih devijantnih ili problematičnih ponašanja i
stanja - zakon, a sa druge strane pojedini autori prilikom definisanja delinkvencije navode i
ponašanja mladih koja u negativnom smeru odstupaju od pisanih ali i nepisanih standarda
ponašanja i koja su kao takva sankcionisana legalnim ili pak moralnim kodeksom nekog društva.
Sam termin delinkvencija (prestupništvo) nedovoljno asocira na ponašanja koje krši samo pisane
norme (u pojedinim shvatanjima pojma) što je sa aspekta prevencije i tretmana poremećaja u
ponašanju dece i mladih nedovoljno i neprihvatljivo.
Zbog svega toga se odustalo od korišćenja ovog termina u ovom radu. Takođe, valja
napomenuti da sam termin delinkvencija upućuje više na sociološko-kriminološki aspekt pojave,
a manje na socijalnopedagoški aspekt i tretman.