Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

UNIVERZITET U NOVOM SADU 

FILOZOFSKI FAKULTET 

ODSEK ZA PEDAGOGIJU 

KONSTRUKTIVISTIČKI PRISTUP 

AKTIVNIM POREMEĆAJIMA U 

SOCIJALNOM PONAŠANJU MLADIH 

DOKTORSKA DISERTACIJA 

Mentor: Kandidat: 

Prof.dr Olivera Knežević Florić Mr Mila Beljanski 

Novi Sad, 2013.

UNIVERZITET U NOVOM SADU 

FILOZOFSKI FAKULTET 

KLJUČNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA 

Redni broj: 

RBR 

Identifikacioni broj: 

IBR 

Tip dokumentacije: 

TD 

Tip zapisa: 

TZ 

Vrsta rada (dipl., mag., dokt.): 

VR 

Ime i prezime autora: 

AU 

Mentor (titula, ime, prezime, 

zvanje): 

MN 

Naslov rada: 

NR 

Jezik publikacije: 

JP 

Jezik izvoda: 

JI 

Zemlja publikovanja: 

ZP 

Uže geografsko područje: 

UGP 

Godina: 

GO 

Izdavač: 

IZ 

Mesto i adresa: 

MA 

Monografska dokumentacija 

Tekstualni štampani materijal 

Doktorska disertacija 

Mr Mila Beljanski 

Dr Olivera Knežević Florić, vandredni profesor 

za naučnu oblast Pedagogija 

Konstruktivistički pristup aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju mladih 

Srpski 

Srpski i engleski 

R Srbija 

AP Vojvodina 

2013. 

Autorski reprint 

Novi Sad, Dr Zorana Đinđića 2

Fizički opis rada: 

FO 

Naučna oblast: 

NO 

Naučna disciplina: 

ND 

Predmetna odrednica, ključne reči: 

PO 

UDK 

Čuva se: 

ČU 

Važna napomena: 

VN 

Izvod: 

IZ 

225 strana, 112 literarna izvoda, 31 tabela 

Pedagogija 

Socijalna pedagogija 

Konstruktivizam, poremećaji u ponašanju, 

mladi, socijalnopedagoška delatnost 

Biblioteka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 

Nema 

U istraživanjima u oblasti socijalne pedagogije vrlo 

retko se mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju pitaju za razloge i mišljenja u 

vezi sa problemima koje se njih direktno tiču. U 

ovom radu su problemi u socijalnom ponašanju 

posmatrani kao aktivni poremećaji u socijalnom 

ponašanju mladih u čijoj osnovi leže lične dimenzije 

značenja odnosno konstrukti. Drugim rečima 

rečeno, namera nam je bila da razumemo ugao 

posmatranja mlade osobe koja ima probleme u 

socijalnom ponašanju, kako bismo razumeli njegove 

razloge za takvo socijalno ponašanje i na osnovu 

toga mogli usmeriti dalju socijalnopedagošku 

delatnost. Razumeti svet ličnih značenja mlade 

osobe koja ima aktivne poremećaje u socijalnom 

ponašanju predstavlja cilj, a Teorija ličnih 

konstrukata i socijalni konstrukcionizam referentni 

okvir ove doktorske disertacije. Stoga, ovako 

koncipirano kvalitativno istraživanje je nacrta 

studije slučaja u kojoj se koristi metodološki 

instrumentarijum Teorije ličnih konstrukata – 

tehnika „Reka“, tehnika „10 laži“, 

samokarakterizacija i Mreža repertoara.

Istraživanjem je obuhvaćeno 20 ispitanika, mladih 

koji imaju izrečenu vaspitnu meru na osnovu 

evidencije centra za socijlni rad i koji su u periodu 

od šest meseci imali više oblika pretežno aktivnih 

poremećaja u socijalnom ponašanju. U društvu su 

oni postavljeni na margini, pozicionirani kao 

neuspešni i „loši momci“, međutim nalazi ove 

doktorske disertacije pokazuju da mladi sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju nemaju lošu 

sliku o sebi. Naprotiv, oni i pre kao i sada sebe 

doživljavaju kao dobre osobe koje su zadovoljne 

svojim životom i uspehom koje su u njemu postigli. 

Značajan nalaz ovog istaživanja jeste da većina 

ispitanika navodi kao svoju pozitivnu osobinu da je 

dobar drug i da pomaže drugovima. Ispitanici se 

slažu da imati mnogo novca nije preduslov za sreću 

i zadovoljstvo u životu. Iskrenost je dimenzija koja 

zauzima visoku poziciju poželjnih osobina kod 

mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju. Kada govore o porodici, ispitanici i 

pored ne tako funkcionalnih odnosa kod kuće, 

porodicu predstavljaju idealnijom i imaju potrebu za 

normalizcijom porodičnih odnosa. Ispitanici 

porodicu visoko vrednuju i doživljavaju kao važan 

oslonac. Mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašnju nipošto ne bi želeli da budu 

sami, da budu kvarni, osramoćeni i ne bi želeli da 

budu obični propaliteti. Ispitanici veruju da su 

spoljašnji činioci doprineli činjenju krivičnog dela. 

Time konstruktivistička perspektiva podupire 

subjektivni pristup aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju, te od tih činilaca treba krenuti 

u razvijanju mreža socijalne podške u procesu 

resocijaliacije.

Datum prihvatanja teme od strane 

NN veća: 

DP 

Datum odbrane: 

DO 

Članovi komisije: 

(ime i prezime / titula / zvanje / 

naziv organizacije / status) 

KO 

24.6.2011. 

predsednik: 

član: 

član:

Accession number: 

ANO 

Identification number: 

INO 

Document type: 

DT 

Type of record: 

TR 

Contents code: 

CC 

Author: 

AU 

Mentor: 

MN 

Title: 

TI 

Language of text: 

LT 

Language of abstract: 

LA 

Country of publication: 

CP 

Locality of publication: 

LP 

Publication year: 

PY 

Publisher: 

PU 

Publication place: 

PP 

University of Novi Sad 

Key word documentation 

Monograph documentation 

Textual printed material 

PhD thesis 

Mr Mila Beljanski 

Dr Olivera Knežević Florić, Associate Professor 

Constructivist Approach to Active Disorders of 

Social Beahviour with the Young 

Srbian 

English and serbian 

R Srbija 

AP Vojvodina 

2013. 

Reprint of autor 

Novi Sad, Dr Zorana Đinđića 2

Physical description: 

PD 

Scientific field 

SF 

Scientific discipline 

SD 

Subject, Key words 

SKW 

UC 

Holding data: 

HD 

Note: 

N 

Abstract: 

AB 

225 pages, 112 references, 31 tables 

Pedagogy 

Social pedagogy 

Constructivism, behaviour disorders, young, 

social-pedagogical practice 

Library of Ph 

Research in the field of social pedagogy rarely 

questions the reasons or attitudes of young people 

with active disorders in social behaviour regarding 

the problems that affect them directly. This paper 

views problems in social behaviour as active 

disorders in social behaviour of the young, at the 

bases of which are personal dimensions of meaning, 

i.e. constructs. In other words, the intention was to 

comprehend the viewpoint of a young person with 

social behaviour problems, so that we could 

understand their reasons for such social behaviour, 

and therefore guide further social-pedagogical 

practice in the most appropriate direction. 

Understanding the world of personal meanings of a 

young person is set as a goal of this dissertation, 

while the Theory of Personal Constructs and social 

constructionism are referential frameworks. 

Therefore, a qualitative research envisaged in this 

manner is a sketch for a case study in which 

methodological techniques of the Theory of Personal 

Constructs such as “River of Experience“”10 lies“,

self-characterisation and Repertory Grid are used. 

The study included twenty subjects, young people 

sentenced with educational correctional measures 

according to the data of social care centre, and who 

have had several instances of active disorders in 

social behaviour in the previous six months. The 

society places them at the margins; they are 

positioned as failures or “bad boys”. However, the 

findings in this dissertation show that the young with 

active disorders in social behaviour do not see 

themselves this way. On the contrary, much as 

before, they see themselves as good persons, 

satisfied with their lives and the success they have 

achieved. An important finding of this research is 

that the young people emphasize that being a good 

friend and helping others is a positive trait of theirs. 

Subjects also agree that having means is not a 

prerequisite for happiness or satisfaction in life. 

Honesty is a dimension which occupies a high 

position in a hierarchy of positive traits with the 

young people with social behaviour problems. When 

speaking of their families, the subjects with less than 

functional relationships in their families tend to 

depict them as more ideal than they are in reality, 

and show inclination to normalise family relations. 

The subjects esteem family and regard it as an 

important support. Young people with active social 

behaviour disorders do not want to be abandoned, 

fallible, embarrassed or common criminals. The 

subjects believe that external factors have 

contributed to their acts of delinquency. The 

constructivist perspective supports the subjective 

approach to active disorders in social behaviour 

here, and these are the aspects that should be the

Accepted on Scientific Board on: 

AS 

Defended: 

DE 

Thesis Defend Board: 

DB 

starting point of developing the network of social 

support in the process of resocialization. 

24.6.2011. 

president: 

member: 

member:

REZIME 

Konstruktivistički pristup aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju mladih 

U istraživanjima u oblasti socijalne pedagogije vrlo retko se mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju pitaju za razloge i mišljenja u vezi sa problemima koje se njih direktno tiču. U ovom radu su 

problemi u socijalnom ponašanju posmatrani kao aktivni poremećaji u socijalnom ponašanju mladih u 

čijoj osnovi leže lične dimenzije značenja odnosno konstrukti. Drugim rečima rečeno, namera nam je bila 

da razumemo ugao posmatranja mlade osobe koja ima probleme u socijalnom ponašanju, kako bismo 

razumeli njegove razloge za takvo socijalno ponašanje i na osnovu toga mogli usmeriti dalju 

socijalnopedagošku delatnost. Razumeti svet ličnih značenja mlade osobe koja ima aktivne poremećaje u 

socijalnom ponašanju predstavlja cilj, a Teorija ličnih konstrukata i socijalni konstrukcionizam referentni 

okvir ove doktorske disertacije. Stoga, ovako koncipirano kvalitativno istraživanje je nacrta studije slučaja 

u kojoj se koristi metodološki instrumentarijum Teorije ličnih konstrukata – tehnika „Reka“, tehnika „10 

laži“, samokarakterizacija i Mreža repertoara. Istraživanjem je obuhvaćeno 20 ispitanika, mladih koji 

imaju izrečenu vaspitnu meru na osnovu evidencije centra za socijlni rad i koji su u periodu od šest meseci 

imali više oblika pretežno aktivnih poremećaja u socijalnom ponašanju. U društvu su oni postavljeni na 

margini, pozicionirani kao neuspešni i „loši momci“, međutim nalazi ove doktorske disertacije pokazuju 

da mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju nemaju lošu sliku o sebi. Naprotiv, oni i pre 

kao i sada sebe doživljavaju kao dobre osobe koje su zadovoljne svojim životom i uspehom koje su u 

njemu postigli. Značajan nalaz ovog istaživanja jeste da većina ispitanika navodi kao svoju pozitivnu 

osobinu da je dobar drug i da pomaže drugovima. Ispitanici se slažu da imati mnogo novca nije preduslov 

za sreću i zadovoljstvo u životu. Iskrenost je dimenzija koja zauzima visoku poziciju poželjnih osobina 

kod mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju. Kada govore o porodici, ispitanici i pored 

ne tako funkcionalnih odnosa kod kuće, porodicu predstavljaju idealnijom i imaju potrebu za 

normalizcijom porodičnih odnosa. Ispitanici porodicu visoko vrednuju i doživljavaju kao važan oslonac. 

Mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašnju nipošto ne bi želeli da budu sami, da budu kvarni, 

osramoćeni i ne bi želeli da budu obični propaliteti. Ispitanici veruju da su spoljašnji činioci doprineli 

činjenju krivičnog dela. Time konstruktivistička perspektiva podupire subjektivni pristup aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju, te od tih činilaca treba krenuti u razvijanju mreža socijalne podške 

u procesu resocijaliacije. 

Ključne reči: konstruktivizam, poremećaji u ponašanju, mladi, socijalnopedagoška delatnost

ABSTRACT 

Constructivist Approach to Active Disorders of Social Beahviour with the Young 

Research in the field of social pedagogy rarely questions the reasons or attitudes of young people with 

active disorders in social behaviour regarding the problems that affect them directly. This paper views 

problems in social behaviour as active disorders in social behaviour of the young, at the bases of which are 

personal dimensions of meaning, i.e. constructs. In other words, the intention was to comprehend the 

viewpoint of a young person with social behaviour problems, so that we could understand their reasons for 

such social behaviour, and therefore guide further social-pedagogical practice in the most appropriate 

direction. Understanding the world of personal meanings of a young person is set as a goal of this 

dissertation, while the Theory of Personal Constructs and social constructionism are referential 

frameworks. Therefore, a qualitative research envisaged in this manner is a sketch for a case study in 

which methodological techniques of the Theory of Personal Constructs such as “River of Experience“”10 

lies“, self-characterisation and Repertory Grid are used. The study included twenty subjects, young people 

sentenced with educational correctional measures according to the data of social care centre, and who 

have had several instances of active disorders in social behaviour in the previous six months. The society 

places them at the margins; they are positioned as failures or “bad boys”. However, the findings in this 

dissertation show that the young with active disorders in social behaviour do not see themselves this way. 

On the contrary, much as before, they see themselves as good persons, satisfied with their lives and the 

success they have achieved. An important finding of this research is that the young people emphasize that 

being a good friend and helping others is a positive trait of theirs. Subjects also agree that having means is 

not a prerequisite for happiness or satisfaction in life. Honesty is a dimension which occupies a high 

position in a hierarchy of positive traits with the young people with social behaviour problems. When 

speaking of their families, the subjects with less than functional relationships in their families tend to 

depict them as more ideal than they are in reality, and show inclination to normalise family relations. The 

subjects esteem family and regard it as an important support. Young people with active social behaviour 

disorders do not want to be abandoned, fallible, embarrassed or common criminals. The subjects believe 

that external factors have contributed to their acts of delinquency. The constructivist perspective supports 

the subjective approach to active disorders in social behaviour here, and these are the aspects that should 

be the starting point of developing the network of social support in the process of resocialization. 

Key words: constructivism, behaviour disorders, young, social-pedagogical practice

S A D R Ž A J: 

UVODNA RAZMATRANJA ................................................................................................. 3 

I TEORIJSKA ORIJENTACIJA ........................................................................................ 6 

1.Terminološko razjašnjenje osnovnih i srodnih pojmova ................................................ 6 

2.Dosadašnja istraživanja aktivnih poremećaja u socijalnom ponašanju mladih ........... 13 

3. Teorijska utemeljenost problema istraživanja .............................................................. 16 

3.1.Teorija ličnih konstrukata ........................................................................................ 16 

3.2.Socijalni konstrukcionizam ..................................................................................... 32 

4.Poremećaji u socijalnom ponašanju: funkcija, vizija ili realnost ................................. 36 

4.1. Aktivni poremećaji u socijalnom ponašanju kao izbor mlade osobe ................... 38 

4.2. Etiologija poremećaja u socijalnom ponašanju ..................................................... 39 

4.3.Fenomenologija poremećaja u socijalnom ponašanju ........................................... 50 

5. Resocijalizacija ili o efikasnosti pedagoških postupaka .............................................. 65 

5.1.Socijalnopedagoške intervencije na polju aktivnih ................................................ 69 

poremećaja u socijalnom ponašanju .............................................................................. 69 

II METODOLOŠKI PRISTUP PROBLEMU ISTAŽIVANJA ................................... 74 

1.Predmet i problem istraživanja ....................................................................................... 74 

2.Cilj i zadaci istraživanja .................................................................................................. 75 

3.Metod istraživanja ........................................................................................................... 78 

4.Tehnike i instrumenti istraživanja .................................................................................. 78 

4.1.Analiza dokumetacije ............................................................................................... 78 

4.2. Intervjuisanje ........................................................................................................... 79 

4.3.Tehnika Reka ............................................................................................................ 80 

4.4.Tehnika „10 laži“ ..................................................................................................... 81 

4.3.Samokarakterizacija ................................................................................................. 82 

4.4.Mreža repertoara ...................................................................................................... 83

5. Određenje i opis uzorka istraživanja ............................................................................. 88 

6.Tok istraživanja ............................................................................................................... 94 

7.Način obrade i prikaza rezultata istraživanja .................................................................... 94 

III PRIKAZ REZULTATA ISTRAŽIVANJA ............................................................... 97 

1.Samoprocena mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju ................ 97 

2.Osobine i vrednosti mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju...... 100 

3.Opis i odnosi u porodici mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju .......................................................................................................................... 126 

4.Centar za socijalni rad iz ugla mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju .......................................................................................................................... 132 

5. Pozicija javnosti (zajednice) iz ugla mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju .......................................................................................................................... 136 

6.Razlozi učinjenog krivičnog dela mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju .......................................................................................................................... 140 

7. Pozicija krivičnog dela u kontekstu celokupnog životnog toka mladih sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju ........................................................................... 144 

8. Pozicija krivičnog dela u kontekstu predstavljanja sebe mladih sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju ........................................................................... 148 

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA ...................................................................................... 152 

LITERATURA ..................................................................................................................... 161 

PRILOZI ............................................................................................................................... 169

UVODNA RAZMATRANJA 

3 


Mladost nalazi snage i vremena za sve: 

mlad čovek ne vidi kraja ni svojoj snazi ni svom vremenu. 

Meša Selimović 

U oblasti socijalne pedagogije, pedagogije mladih sa poremećajima u socijalnom ponašanju, 

rađena su brojna istraživanja. Većina njih su bila pozitivistički orijentisana i stavljala su naglasak 

na socijalnu strukturu i socijalne pritiske pokušavajući tačno opisati, utvrditi i objasniti uzroke i 

pojavna obeležja tih poremećaja u ponašanju mladih. 

Današnje vreme mladima nudi nove i drugačije izazove, nego što je to bilo nekoliko 

desetina godina u nazad. Stiče se utisak da nije lako biti mlad. Toliko promena, izazova, pravila, 

običaja, moranja i obaveza od mladih zahteva „brzo učenje“ i još brže prilagođavanje. Ne 

uspevaju svi u tome. Pojedini ostaju neuspešni u tom pokušaju. Šta se sa njima dešava? Ko su 

oni? Kako i pored svog neuspeha uspevaju da opstanu i pronađu „svoje mesto pod suncem“? 

Vrlo često su to mladi koje bije glas da su buntovnici, kriminalci, zaostali, lopovi, 

narkomani, neprilagođeni, oni koji su skrenuli, neuspešni, drugačiji, nedisciplinovani, ponavljači, 

autsajderi i drugo... Kako razumeti neprihvatljivo i uopšte štetno ponašanje mladih odnosno kako 

se stručno postaviti prema njima da bi se takvo ponašanje suzbilo i sprečilo a u cilju preventivnog 

uticaja da se takvo ponašanje ne pogorša i usložni? 

U dosadašnjoj praksi, prilikom razmatranja funkcija socijalnopedagoške delatnosti 

preporučljivo je poći od temeljne pretpostavke prema kojoj je svaka pedagoška delatnost prvo 

motivisana potpomaganjem celovitog čovekovog razvoja i integralnog pristupa čoveku. Stoga 

osnovni preduslovi uspešnog socijalnopedagoškog procesa predstavljaju uočavanje, razumevanje, 

prihvatanje, analiziranje i evaluacija potreba mladih kao i sprovođenje intervencija. Međutim, 

postavlja se pitanje šta o tome zaista misle mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju jer se njih ovi problemi i rešenja direktno tiču?

4 


U ovom radu su problemi u socijalnom ponašanju posmatrani kao aktivni poremećaji 

socijalnog ponašanja mladih u čijoj osnovi leže lične dimenzije značenja odnosno konstrukti. 

Drugim rečima rečeno, namera nam je bila da razumemo ugao posmatranja mlade osobe koja ima 

probleme u socijalnom ponašanju, kako bismo razumeli njegove razloge za takvo socijalno 

ponašanje i na osnovu toga mogli usmeriti dalju socijalnopedagošku delatnost. Nisu nas 

interesovale pretpostavke brojnih istraživanja o tome zašto je neka mlada osoba „posrnula“ i 

učinila krivična dela, nego smo u istraživanju pošli od pretpostavke da su upravo ti mladi ljudi 

osobe koje imaju svoje teorije o sopstvenom ponašanju koje proveravaju, ispituju i menjaju. Cilj 

nam je bio da razumemo svet ličnih značenja mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju, što predstavlja i osnovno zalaganje autora ovog rada. 

Način na koji opojmljavamo poremećaje u ponašanju više zavisi od društvene paradigme, 

načina na koji gledamo svet i pojedinca, nego što to zavisi od naučnih teorija. Ako posmatramo 

mlade sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju kao „loše momke“, kao odbojne i 

nemoralne, takve teorije i intervencije ćemo pozicionirati u okviru socijalnopedagoške delatnosti. 

Sa druge strane, konstruktivistički pristup se zalaže za subjektivni pristup poremećajima u 

socijalnom ponašanju u kome će mladi razvijati konstrukte da bi objasnili sebe sebi i da bi 

objasnili svet koji ih okružuje. Kao što u zadnjih petnaestak godina sve češće slušamo o tome da 

su se stručnjaci „izgubili“ u odnosu na pojavu poremećaja u ponašanju dece i mladih, jednako 

tako slušamo i o važnosti uvažavanja korisničke perspektive u svim oblicima rada sa ljudima, a 

naročito u pomagačkim profesijama. Stoga, razumeti svet ličnih značenja mlade osobe koja ima 

aktivne poremećaje u socijalnom ponašanju predstavlja cilj a teorija ličnih konstrukata i socijalni 

konstrukcionizam referentni okvir ove doktorske disertacije. 

Umesto mnogobrojnih pretpostavki istraživanja i teorija o tome zašto se kod nekih mladih 

javlja problem u socijalnom ponašanju, pitali smo mlade sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju za njihovo mišljenje o uzrocima, posledicama i načinima rešavanja problema. 

Specifičnost ovako koncipiranog predmeta istraživanja, sastoji se u tome što smo aktivne 

poremećaje u socijalnom ponašanju koje mladi ispoljavaju posmatrali kao izbor samih mladih. 

Uzorak su činili mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju, njih dvadeset, mladih 

koji su na evidenciji centra za socijalni rad u periodu od šest meseci imali više oblika pretežno 

aktivnih poremećaja u socijalnom ponašanju. Ovako koncipirano kvalitativno istraživanje je

5 


nacrta studije slučaja u kome smo koristili metodološki instrumentarijum Teorije ličnih 

konstrukata – tehnika „Reka“, tehnika „10 laži“, samokarakterizacija i Mreža repertoara. Nalazi 

ovog istraživanja pokazuju da iako su ovi mladi ljudi pozicionirani u društvu kao neuspešni, oni 

sebe vide kao dobre osobe, iskrene drugove i osobe koje su zadovoljne svojim životom i 

uspehom koji su u njemu postigli. Mladima sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju je 

porodica važna podrška i oslonac u životu. Takođe, ovi mladi vrlo dobro znaju kakvi ne bi želeli 

da budu u životu – ne bi želeli da budu sami, da budu kvarni, osramoćeni i ne bi želeli da budu 

obični propaliteti. Uopšteno govoreći, na osnovu rezultata sprovedenog istraživanja moguće je 

zaključiti da jedna drugačija pedagoška orijentacija u radu sa mladima sa aktivnim poremećajima 

u socijalnom ponašanju, koji su pozicionirani kao loši, osobe sa problemom, može da dovede do 

promene njihove pozicije. Profesionalcima koji rade sa ovom populacijom u okviru 

socijalnopedagoške delatnosti bi trebali da razumeju svet ličnih značenja ovih mladih i da na 

osnovu njih osmišljavaju i menjaju postupke u okviru pedagoško-savetodavnog rada sa mladima. 

Ovaj rad takođe nudi nove perspektive, drugačije poglede na aktivne poremećaje u 

socijalnom ponašanju, što se posebno ogleda u kvalitativnoj metodologiji i konstruktivističkom 

pristupu socijalnopedagoškom diskursu i mladima sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju. Verujemo da se u doktorskoj disertaciji Konstruktivistički pristup aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju mladih nalaze mnogi odgovori, ali možda još više pitanja 

čiji odgovori zahtevaju nova značenja, naučna i stručna ulaganja i promišljanja.

I TEORIJSKA ORIJENTACIJA 

6 


1. Terminološko razjašnjenje osnovnih i srodnih pojmova 

Osim pojma aktivnih poremećaja u ponašanju u upotrebi u svakodnevnom životu kao i u naučnim 

krugovima različitih profesija se koriste i pomovi: delinkvencija, prestupništvo, devijantno 

ponašanje, vaspitna zapuštenost, društvena neprilagođenost i drugi. Pošto su u upotrebi svi ovi 

termini, otežavajući svakodnevnu komunikaciju, a s obzirom da se iste pojave različito definišu i 

nazivaju kao i što se različite pojave nazivaju istim imenom, važno je terminološko razrešenje 

ovih pojmova. To je bio jedan od motiva zašto smatramo neophodnim prvo objašnjenje i 

definisanje osnovnih pojmova, što će u velikome olakšati razumevanje pojave koja nam je u 

fokusu pažnje. 

Delinkvencija 

Uz delinkvenciju, kao termin stranog porekla, se najčešće koristi pojam prestupništvo. Najčešće, 

ova dva termina predstavljaju sinonime. 

Ne zna se tačno od kada datira izraz delinkvencija ali se pretpostavlja da nije stariji od 

jednog veka (lat. delinquo znači pogrešiti,skriviti). Želela se označiti razlika između maloletnog 

delinkventa od odraslog kriminalca, ali ne i njihova radnja odnosno ponašanje (Jašović,1991). 

Tek kasnije se obim pojma delinkventnog ponašanja mladih proširuje tako da obuhvata i oblike 

ponašanja koji nisu pravno inkriminisani kada su u pitanju odrasli izvršioci. 

U pojmovnom određenju prestupništva (delinkvencije) susreću se dva pristupa: pravni i 

sociološko-kriminološki pristup. 

Pravni pristup definisanju pojma prestupništva je uži i ograničava se na ponašanja koja 

predstavljaju kršenje pravnih propisa, kako krivičnih dela tako i prekršaje mladih. Stoga, se s

7 


pravom upućuje na nedostatke takvog pristupa delinkvenciji i kriminalitetu (Mikšaj-Todorović, 

2004) gde se naglašavaju samo ona ponašanja kojima se ostvaruju različita obeležja kaznenih i 

prekršajnih dela. Isključivi formalnopravni karakter definisanja tog pojma nikako nije dovoljan 

zato što delinkventnih ponašanja ima vrlo mnogo i po svojoj prirodi su vrlo različita. 

Prema širem, ekstenzivnom, sociološko-kriminološkom shvatanju koji zastupa veći broj 

autora i koji u pojam delinkvencije uključuju, pored kršenja krivičnih i drugih pravnih normi, i 

ponašanja maloletnika koja određena socijalna sredina smatra negativnim i neprihvatljivim. 

Takvo shvatanje maloletničke delinkvencije podržava i prof. A.Todorović koji navodi sledeću 

definiciju: Pod maloletničkim prestupništvom podrazumevamo takva devijantna ponašanja 

mladih određenog uzrasta kojima se krše legalne norme i odgovarajući propisi određenih 

ustanova i zajednica, kao i moralne norme društvene sredine (Todorović,1971:22). Tako shvaćen 

pojam prestupništva obuhvata širok spektar neprihvatljivih oblika ponašanja kao što su: problemi 

u školovanju, bežanje od kuće, skitnja i prosjačenje, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, nasilno 

ponašanje i vandalizam, poremećaji seksualnog ponašanja i na kraju kao najteži vid 

prestupničkog ponašanja – vršenje krivičnih dela. 

Stoga, iako na prvi pogled termini delinkvencija (prestupništvo) nije sporan, iz 

navedenoga se može zaključiti da nije tako i da ga nije lako definisati. Pojedini autori naglašavaju 

da je osnovna razlika između delinkvencije i ostalih devijantnih ili problematičnih ponašanja i 

stanja - zakon, a sa druge strane pojedini autori prilikom definisanja delinkvencije navode i 

ponašanja mladih koja u negativnom smeru odstupaju od pisanih ali i nepisanih standarda 

ponašanja i koja su kao takva sankcionisana legalnim ili pak moralnim kodeksom nekog društva. 

Sam termin delinkvencija (prestupništvo) nedovoljno asocira na ponašanja koje krši samo pisane 

norme (u pojedinim shvatanjima pojma) što je sa aspekta prevencije i tretmana poremećaja u 

ponašanju dece i mladih nedovoljno i neprihvatljivo. 

Zbog svega toga se odustalo od korišćenja ovog termina u ovom radu. Takođe, valja 

napomenuti da sam termin delinkvencija upućuje više na sociološko-kriminološki aspekt pojave, 

a manje na socijalnopedagoški aspekt i tretman.

Poremećaj ponašanja 

8 


Termin poremećaj ponašanja češće se može sresti u medicinskoj literaturi i kao takav postoji u 

Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, povreda i uzroka smrti – ICD – 10 (Popović-Ćitić, Žunić- 

Pavlović, 2005). Termin poremećaj ponašanja upućuje na zaključak da se radi o poremećaju 

celokupnog ponašanja jedne osobe iako se zapravo radi o poremećaju jedne dimenzije ili nekih 

dimenzija celokupnog ponašanja neke osobe. 

Prema ovoj klasifikaciji, u grupu poremećaja ponašanja svrstani su sledeći poremećaji: 

poremećaj ponašanja ograničen na porodičnu sredinu, nesocijalizovani poremećaj ponašanja, 

socijalizovani poremećaj ponašanja, poremećaj u vidu protivljenja i prkosa, drugi poremećaji 

ponašanja i nespecifikovani poremećaj ponašanja. 

Stoga, pojam poremećaj ponašanja obuhvata različite pojave koje izlaze iz okvira 

opšteprihvaćenih normi ponašanja za određeni uzrast ili određenu sredinu. Tim osnovnim 

određenjem bi se moglo reći da je taj pojam dovoljno širok da bi obuhvatio i poslužio da se 

objasne problemi ovoga rada. Međutim, medicinski pristup u definisanju u nemedicinskim 

profesijama predstavlja veću prepreku nego dobit u praksi. 

Društveno neprihvatljivo/neprilagođno ponašanje 

I termin društveno neprilagođeno ponašanje koristi se u više značenja. Po jednom shvatanju 

(Jašović, 1991) društvena neprilagođenost ili neprihvatljivo ponašanje se uzima kao opšti pojam 

za sve oblike devijacija u ponašanju mladih. U pojedinim zemljama se maloletni delinkventi 

nazivaju imenom maloletni izvršioci krivičnih dela, što znači da se ovim izrazom obuhvataju 

devijacije koje znače kršenje krivično-pravnih normi (isti izvor). Pojedina shvatanja društvenu 

neprilagođenost shvataju u užem značenju i njome obuhvataju ponašanja koja u manjoj meri 

odstupaju od uobičajenog ponašanja i predstavljaju predznak pojavljivanja delinkvencije. Može

9 


se zaključiti da je naglasak na socijalnoj neusklađenosti, odnosno neprihvatanju socijalnih normi 

ponašanja. Takođe, na osnovu navedenoga se može zaključiti da se celokupna odgovornost za 

prestupničko ponašanje svodi na nesposobnost, neprilagođenost i da se pripisuje subjektu 

odnosno psihičkoj strani subjekta ponašanja. Ono naravno, ima karakter i socijalne pojave te se 

ne može tako jednostrano posmatrati (Popović-Ćitić, Žunić-Pavlović, 2005). 

Vaspitna zapuštenost 

Termin vaspitna zapuštenost danas se retko upotrebljava. U starijoj literaturi (Skala,1959) tumači 

se kao dete lišeno majčine nege, domaćeg vaspitanja i blagovremene društvene pomoći i zaštite. 

Stoga se težište pomera sa deteta na sredinu i uslove u kojima dete, mlada osoba odrasta. Isti 

autor navodi da vaspitna zapuštenost ima tri faze ili stupnja: vaspitna ugroženost, vaspitna 

zanemarenost i maloletničko prestupništvo. Stoga ovaj pojam označava situaciju, stanje i proces. 

Neki autori nagoveštavaju da ovim terminom nisu obuhvaćena deca, odnosno mladi ljudi koji 

krše odredbe kaznenog i prekršajnog prava. Očigledno je da su zagovornici upotrebe termina 

vaspitna zapuštenost nastojali da izbegnu efekat žigosanja – stigmatizacije dece i mladih 

premeštanjem fokusa „krivice“ sa deteta na sredinu. Međutim, time je učinjena zamena teza – 

uzrok (zapuštanje) je dobio značenje posledice (prestupništva). To je jedan od razloga 

isključivanja ovog termina iz upotrebe ali je primetna i njegova prevaziđenost sa stanovišta 

savremenih tokova razvoja srpskog jezika (Popović-Ćitić, Žunić-Pavlović, 2005). 

Devijantno ponašanje 

Prva asocijacija na ovaj pojam podrazumeva sve oblike ponašanja koji odstupaju od 

opšteprihvaćenih vrednosti, normi i pravila ponašanja. Prilikom upotrebe ovog termina ističe se 

da je reč o ponašanjima koja izazivaju društvenu reakciju neodobravanja. Tri su ključne 

dimenzije društvenih devijacija: a) uključuju ponašanja kojima se krše društvene ili grupne 

norme b) devijacije ugrožavaju društvo ili njegove delove i c) izazivaju društvenu reakciju 

(Šućur, 2004). Devijantnost, osim kriminaliteta i maloletničke delinkvencije, kao jezgra 

društvenih devijacija, obuhvata i nekriminalna ponašanja koja nisu pravno, odnosno zakonski

10 


kontrolisana. Nekriminalna ponašanja obuhvataju kršenja društvenih normi za koje ljudi misle da 

su pogrešna i da zaslužuju kaznu (kartanje,psovanje,abortus i druge). Standardi u vezi sa time šta 

treba uvrstiti u nekriminalne devijacije zavise od mesta gde se dešavaju, kada se dešavaju, 

uslovljena su kulturološki i vrednosno. 

Nedovoljna preciznost prilikom upotrebe ovog termina kao i negativna konotacija koja 

etiketira i još više stigmatizuje osobu, dovodi u pitanje njegovu upotrebu u svakodnevnom životu 

i naučnim krugovima. 

Asocijalno ponašanje 

Sam termin asocijalno znači ne-socijalno ponašanje. U Pedagoškom leksikonu (1996) termin 

asocijalno ponašanje ukazuje na različite obrasce individualnog ili grupnog ponašanja kojima se 

izražava indiferentnost prema društvenim normama i vrednostima (...) Sredina pokazuje težnju 

da kao asocijalno kvalifikuje svako ponašanje koje odstupa od obrazaca uobičajenoga ili 

propisanog ponašanja. Za asocijalno ponašanje nije karakteristično da je usmereno protiv 

društva, niti da krši socijalne norme. Sa druge strane, antisocijalno ponašanje nije povlačenje od 

sveta nego najčešće akcija protiv sveta (Hrnčić,2009:32 ). 

Može se reći da se pod asocijalnim ponašanjem podrazumevaju oblici ponašanja koji su 

suprotstavljeni opšteprihvaćenim moralnim normama, ali nisu pravno inkriminisani i 

sankcionisani. Stoga takvo asocijalno ponašanje može postati faktor rizika za dalje antisocijalno 

ponašanje. Ovaj pojam je uži od pojma prestupništva, odnosno njime je obuhvaćen samo jedan 

deo prestupničkog ponašanja. 

Antisocijalno ponašanje 

Sa druge strane antisocijalno ponašanje je ono ponašanje koje je u suprotnosti sa socijalnim i 

moralnim normama određene zajednice, odnosno ponašanja koja su protivdruštvena, društveno 

neprihvatljiva, u sukobu sa normama društva. 

Termin antisocijalno je prema svom pojmovnom određenu najbliži pojmu prestupništva 

(Hrnčić,2009) i takođe, zaobilazi problem različitog definisanja krivičnog dela u različitim

11 


kulturama kao i problem dokazivanja krivice na sudu odnosno problem vezan za proces selekcije 

onih koji su osumnjičeni, optuženi i osuđeni za krivična dela. Takođe, ovaj termin naglašava da 

je u pitanju ponašanje a ne cela osoba. Zbog toga ovaj termin je posebno koristan u razmatranju 

etioloških faktora koji dovode do krivičnog dela i naglašava se kako je reč o jednom od 

savremenih izraza u društvenim naukama. Međutim, ovaj termin se često koristi u psihijatriji gde 

ima donekle drugačije značenje, kao sindrom koji prati poremećaj ponašanja ličnosti i vezuje se 

za decu starijeg uzrasta. Isto tako antisocijalno ponašanje u medicinskim, psihijatrijskim naukama 

nije klasifikovano kao poremećaj ili bolest nego se samo odnosi na širu kategoriju koja obuhvata 

grupu različitih ponašanja (agresivna, nasilna, delinkventna, kriminalna, antisocijalni poremećaj 

ličnosti i druge). 

Ako se maloletnička delinkvencija shvati u širem smislu (kršenje važećih normi 

ponašanja), antisocijalno ponašanje, prestupništvo i delinkvencija su sinonimi. Ako se 

delinkvencija shvati u užem smislu (kao kršenje pravnih propisa) onda je antisocijalno ponašanje 

širi pojam od pojma delinkvencije, jer je uključuje, a takođe se može ispoljiti oblik antisocijalnog 

ponašanja koji nije zakonom sankcionisan (na primer prostitucija, kartanje). Takođe je moguće 

da osoba bude osuđena za neko krivično delo (saobraćajna nesreća sa smrtnim ishodom) a da ne 

pokazuje niti jedan oblik antisocijalnog ponašanja. 

Rizično ponašanje 

Sve češće je u upotrebi pojam rizično ponašanje kojim se definišu oblici ponašanja kojima se 

ugrožava zdravlje i ukupno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje. Iako se za većinu 

prestupničkih ponašanja može reći da su rizična, ovaj termin najviše upućuje da je reč o 

zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, određenim seksualnim ponašanjima, pokušaju samoubistva i 

drugo. 

Pojam poremećaj u ponašanju se sve ređe koristi u međunarodnoj literaturi i zamenjuje ga 

pojam rizično ponašanje ili problemi ponašanja mladih. Osnovni razlog leži u činjenici da se 

pojam poremećaj koristi prvenstveno vezano za različite klasifikacije psihopatologije kao i u

12 


psihijatrijskim krugovima (Ajduković i sar., 2008). Što se tiče rizičnih ponašanja, ona 

predstavljaju ponašanja koja nisu direktno kršenje zakona i postojećih pravnih propisa ali vrlo 

često prethode delinkventnom ponašanju ili se javljaju uz delinkventno ponašanje. Time 

predstavljaju razvojni rizik za mlade koji ih čine, ali takođe mogu predstavljati rizik za njihove 

bližnje. 

Ovaj termin ima široku upotrebu, po nekim autorima (Bašić i sar.,2004) ima i pretenziju 

da postane osnovni termin kojim se opisuju deca i mladi suočeni sa mnogobrojnim problemima. 

Međutim, on takođe, može da se koristi kada se opisuju deca i mladi koji su izloženi prenatalnom 

stresu, preko siromaštva, zlostavljanja i smrti roditelja do školskog neuspeha, nasilja i vršnjačkog 

nasilja, maloletničke trudnoće i delinkvencije što ih dalje može voditi u dalja rizična ponašanja. 

Povremeno se termin rizično ponašanje koristi paralelno sa terminom poremećaji u 

ponašanju ali smatramo da je u njihovoj konceptualizaciji opravdano naglašeno da je pojam 

rizično ponašanje nadređen pojmu delinkventno ponašanje (Ajduković i sar., 2008). 

Poremećaji u socijalnom ponašanju 

Da bi se izbegle zamerke, ograničenja i kritike termina koji su se u različitim vremenskim 

periodima koristili, počeo se sve više koristiti termin poremećaji u ponašanju, koji je u početku 

označavao izuzetnu decu i mlade antisocijalne i asocijalne prirode (Bouillet, Uzelac, 2007). Tim 

terminom se nastoji obuhvatiti vrlo široka lepeza različitih obeležja, trajanja, složenosti, 

opasnosti ili štetnosti ove pojave (Koller-Trbović, 2004). Ista autorka navodi da pojam 

poremećaji u ponašanju predstavlja skupni naziv za sve one pojave biološke, psihološke i 

socijalne geneze koje manje ili više pogađaju pojedinca i nepovoljno djeluju na njegovu aktivnost 

i reaktivnost, te neugodno, ili dapače štetno utječu na druge pojedince i društvene organizacije 

(obitelj, dječije ustanove, školu, užu i širu zajednicu) (Koller-Trbović, 2004:84). 

Ovakav termin navodi na zaključak da je u pitanju poremećaj jedne dimenzije ili nekoliko 

dimenzija ponašanja, dok ostale dimenzije ostaju „neporemećene“ i predstavljaju mogućnost da 

se na njima „radi“ i da se primenom socijalnopedagoških metoda i tehnika utiče na osnaživanje i 

jačanje tih dimenzija (Uzelac S. U: Knežević-Florić, 2007).

13 


Ovom terminu često se takođe upućuju kritike a vezano za njegovu nezgrapnost i 

pretencioznost da obuhvati sve osobe asocijalne i antisocijalne prirode te se u poslednje vreme 

sve češće koristi pojam poremećaji u socijalnom ponašanju. Naglašava se da je ponašanje 

individualna kategorija ali kada se govori o poremećajima u ponašanju, takvo ponašanje prelazi 

okvire individualnog i dovodi se u vezu sa ponašanjima drugih ljudi. Stoga su poremećaji u 

socijalnom ponašanju društvena kategorija i određenje ponašanja kao socijalnog mu u potpunosti 

odgovara (Bouillet,Uzelac, 2007). 

O ovoj vrsti poremećaja, terminu, pojmovnom određenju, manifestacijama, intenzitetu i 

složenosti biće podrobnije reči u narednim poglavljima. 

Aktivni poremećaji u socijalnom ponašanju 

Aktivni poremećaji u socijalnom ponašanju predstavljaju najuobičajeniju socijalnopedagošku 

podelu socijalnih poremećaja u ponašanju na aktivne (prkos, bes, agresivnost, delinkvencija) i 

pasivne (plašljivost, stidljivost, povučenost). Stoga su aktivni poremećaji u socijalnom 

ponašanju definisani kao nedovoljno kontrolisana i na druge usmerena ponašanja; ponašanja 

koja iziskuju dodatnu stručnu i/ili širu društvenu pomoć radi uspešne socijalne integracije 

osobe odnosno ponašanja koja se znatnije razlikuju od uobičajenog ponašanja većine mladih 

određene sredine a usmerena su na druge. 

2. Dosadašnja istraživanja aktivnih poremećaja u socijalnom ponašanju 

mladih 

Prilikom objašnjenja osnovnih pojmova koji se upotrebljavaju u naukama kao što su pedagogija, 

socijalna pedagogija, psihologija, sociologija, socijalni rad pisali smo o pojmu poremećaji u 

ponašanju. Takođe, smo naveli sve razloge upotrebe ovog termina umesto drugih (delinkventno 

ponašanje, asocijalno ponašanje, antisocijalno ponašanje i drugi) i naglasili smo da ovaj termin 

najbolje opisuje populaciju na koju je usmereno istraživanje u ovom radu. Sve češće je u upotrebi 

termin poremećaji u socijalnom ponašanju (Bouillet i Uzelac, 2007) koji naglašava postojanje

14 


društvene pojave u okviru ponašanja jedne individue, sa svim karakteristikama koji čine 

ponašanje jedne osobe koja je u interakciji sa drugim ljudima i svojom okolinom. 

Stoga su aktivni poremećaji u socijalnom ponašanju definisani kao nedovoljno 

konstrolisana i na druge usmerena ponašanja (prkos, laganje, neposlušnost, bežanje, skitanje, 

agresivnost, delinkvencija); ponašanja koja iziskuju dodatnu stručnu i/ili širu društvenu pomoć 

radi uspešne socijalane integracije osobe odnosno ponašanja koja se znatnije razlikuju od 

uobičajenog ponašanja većine mladih određene sredine a usmerena su na druge. 

Nalazi koji se odnose na istraživanja u vezi sa fenomenom aktivnih poremećaja u 

socijalnom ponašanju (tj. različitih termina koji su istraživači koristili za isti ili slični fenomen: 

maloletnička delinkvencija-prestupništvo, antisocijalno ponašanje i drugo) ukazali su na 

povezanost tih fenomenoloških obeležja kriminaliteta mladih sa jedne i nivoa poremećaja u 

ponašanju mlade osobe, njegove vaspitne zapuštenosti i obeležja sredine u kojoj živi sa druge 

strane (Rutter et al,1998; Poldrugač,2004). Naš cilj nije puko pobrojavanje istaživanja koja su 

rađena nego samo kratki pregled i uvid u značajnija, a na osnovu kriterijuma korisnosti u našem 

radu. 

Takođe, dosadašnja istraživanja su rađena na osnovu toga da li opisuju: vrstu krivičnih 

dela (pa onda da li je vršeno samostalno ili u društvu), kontinuitet u vršenju krivičnih dela, težinu 

krivičnih dela, uzroke krivičnih dela. U ovom radu želeli smo prikazati dosadašnja istraživanja i 

bavljenje ovim fenomenom kroz osnovna određenja poremećaja u ponašanju, etiologije i 

fenomenologije poremećaja u socijalnom ponašanju. 

Međutim, postojeće teorije i modeli objašnjenja poremećaja u ponašanju, iako 

osvetljavaju i pokušavaju objasniti ovaj složen fenomen, ne daju odgovore na neka važna pitanja 

na primer: Zašto neki mladi koji odrastaju u visokorizičnim okolnostima ne pokazaju znake 

poremećaja u ponašanju? Koji je razlog što neki mladi prestanu sa ispoljavanjem poremećaja u 

socijalnom ponašanju? Savremena objašnjenja pokušavaju ponuditi konceptualni okvir za 

celovito razumevanje uzroka i posledica poremećaja u ponašanju uzevši u obzir koncept rizika i 

otpornosti, naglašavajući multikauzalnu, dijalektičku i dinamičku prirodu poremećaja u 

ponašanju. Odnosno, poslednjih godina istraživači i praktičari više pažnje posvećuju činjenici da 

deca i mladi imaju raznovrsne probleme i da su ti problemi u najvećoj meri rezultat njihovih

15 


izbora i ponašanja te je potrebno pomagati mladim ljudima da uspeju i smanjivati rizik kroz 

sveobuhvatni pristup. To bi značilo u isto vreme boriti se sa rizičnim faktorima kao što su loše 

roditeljstvo ili neuključenost u školu i jačanje zaštitnih faktora i uslova, kao pozitivan uticaj 

vršnjaka koje će ujedno smanjiti uticaj rizičnih faktora (Scales,1999). 

Prvi pokušaji objašnjenja poremećaja u ponašanju odnosili su se na pronalaženje uzročno- 

posledičnih odnosa između nekog uzroka i ponašanja (Bouillet i Uzelac,2007). U prošlosti na 

mlade ljude sa poremećajima u socijalnom ponašanju gledalo se kao na „iskvarene duše“, mlade 

ljude koji su namerno, slobodnom voljom izabrali da budu prestupnici. Danas, takvo stanovište je 

napušteno, smatra se da je izbor pozicije „protiv društva“ prinudan izbor, ono je posledica 

njihovih složenih mogućnosti (Hirschi&Gottfredson,1993; Hrnčić,2009.; Jašović,1991). Tako su 

osnovni faktori koji su razmatrani kao značajni u pojavi poremećaja u ponašanju bili: nepovoljne 

socijalne okolnosti i biološke predispozicije, neadekvatni roditelji, odbacivanje, nepripadanje, 

česti stresovi (Dodge&Coie,1987; Patterson et al,1990). Takođe, nalazi nekih drugih istraživanja 

(Jašović,1991) navode negativne uticaje školske sredine na razvoj poremećaja u socijalnom 

ponašanju i pojavu niskog obrazovnog nivoa ovih mladih i dalje navode da se među 

prestupnicima nalazi visok procenat slabih učenika i mladih koji ponavljaju razred. Od posebnog 

značaja su rezultati koji upućuju na loše interpersonalne odnose u školskoj sredini i to navode kao 

osnovne razloge pojave poremećaja u socijalnom ponašanju (Singer i Mikšaj-Todorović,1989). 

Stoga, je jasno da ne postoji konsenzus u vezi sa shvatanjima, karakteristikama i 

objašnjenjima teorija koje se tiču poremećaja u socijalnom ponašanju. Zato se postavlja pitanje 

zašto konstruktivistički pristup u radu sa mladima koji imaju neke oblike poremećaja u 

socijalnom ponašanju? Mlade sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju niko ne pita za 

probleme koje oni imaju kao da se ti problemi njih ne tiču. Uvek se sluša šta ima da kažu 

istraživanja, nauka i struka. Međutim, ono što je izvesno, jeste važnost uvažavanja korisničke 

perspektive u radu sa ovim mladima. Korisnici, u ovom slučaju mladi sa poremećajima u 

socijalnom ponašanju, imaju lične potencijale za uobličavanje vlastite perspektive i prava da tu 

perspektivu izlože stručnjacima. U tom smislu Keli, osnivač Teorije ličnih konstrukata, 

konstatuje da postoji paralela između korisnikovih kognitivnih procesa i teorijskih konstrukata 

koji su razvili naučnici. Kao što naučnici razvijaju teorijske konstrukte da bi objasnili neki

16 


fenomen tako i korisnici, klijenti, mlade osobe, razvijaju konstrukte da bi objasnili sebe sebi i da 

bi objasnili svet oko sebe (Kelly, 1955). Upravo nas taj proces zanima da upoznamo persektivu 

mlade osobe sa poremećajima u socijalnom ponašanju i njen opažaj sebe. 

3.1.Teorija ličnih konstrukata 

3. Teorijska utemeljenost problema istraživanja 

Dosadašnja istraživanja koja su rađena u oblasti socijalne pedagogije uglavnom su se ticala 

pozitivističkog pristupa ovoj populaciji mladih. Bila su usmerena na socijalnu strukturu i 

socijalne pritiske u objašnjenju pojava i pokušavala su uspostaviti dominantne teorije koje bi 

objasnile uzroke nastanka i mogućnosti rešenja problema. Tako su nastajale teorije koje su 

postavljali naučnici, stručnjaci i praktičari – „značajni drugi“. Niko, ili bar retko ko je pitao za 

perspektivu mladih i njihovu vizuru problema. Konstruktivizam podrazumeva shvatanje 

nemogućnosti saznavanja objektivne stvarnosti nezavisne od posmatrača. Čovek je naučnik koji 

pokušavajući da osmisli svet oko sebe neprekidno stvara hipoteze koje zatim proverava, da bi 

zadržao one koje se potvrđuju, a odbacio one koje „ne rade“. Na ovom tragu, konstruktivistički 

pristup aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju može da doprinese razvoju teorija i 

unapređenja socijalnopedagoškog rada sa ovim mladima. Odnosno, zalažemo se za jedno 

drugačije viđenje aktivnih poremećaja u socijalnom ponašanju mladih koje zahteva usresređenost 

na razumevanje perspektive mladih i socijalnog ponašanja sa stanovišta logike osobe koja se 

ponaša u kontekstu društvenih odnosa koji se ostvaruju u svetu. 

Konstruktivistička metateorija kao širi okvir Teorije ličnih konstrukata predstavlja 

referentni okvir ovog rada. Teorija ličnih konstrukata (ili skraćeno TLK) koju je utemeljio 

Džordž Aleksandar Keli bila je pokušaj suprotstavljanja tadašnjem pravcu koji je preovlađivao u 

društvenim naukama – pozitivizmu. Način kako je njen utemeljivač razvijao sebe i kako je 

razvijao svoj život, neodvojivo je povezan sa načinom kako se razvijala teorija ličnih konstrukata.

17 


Keli (George Aleksandar Kelly) rođen je na farmi u Pertu, Kanzas, SAD, 1905. godine. 

Nakon oskudnog institucionalnog osnovnoškolskog obrazovanja, koje su uglavnom realizovali 

njegovi roditelji, odlazi od porodice i nastavlja svoje školovanje u nekoliko srednjih škola. 

Upisao se na fakultet na Park koledž u državi Misuri i stekao diplomu iz oblasti matematike i 

fizike, a magistrirao je iz oblasti sociologije na Univerzitetu u Kanzasu,da bi se nakon toga 

preselio u Minesotu. Zainteresovao se za društvene nauke jer je vodio tribine i neformalne 

razgovore sa svojim kolegama. Po ko zna koji put se ponovo preselio, ovaj put u Šeldon, Ajova, 

SAD. Dobija poziv i neku vrstu stipendije za Univerzitet u Edinburgu, Velika Britanija. Tu je 

završio studije psihologije i nakon povratka u SAD, doktorirao je na Univerzitetu u Ajovi 1931. 

godine. Nakon toga je predavao psihologiju na Kanzaškom državnom koledžu u Fort Hejzu 

razvijajući svoju teoriju i kliničku praksu. Za ovakvom vrstom prakse postojala je velika potreba 

jer je to bilo vreme ekonomske krize. Keli je prepoznao bol i patnju porodica farmera i odlučio je 

da učini nešto mnogo humanije u svom životu: posvetio se razvoju usluga kliničke psihologije. 

Mnogi od njegovih klijenata nisu imali novca, neki nisu ni mogli doći do njega, tako da je on 

putovao do njih. Sve to je doprinelo razvoju „putujuće klinike“ u kojoj je Keli oslanjajući se na 

znanja postojeće psihologije, a kasnije videći da ista ne daje rezultate u potpunosti, počeo je da 

primenjuje svoja pravila i razvija svoju teoriju. Ono što je bila osnova Kelijevog rada bila je 

mogućnost da klijent sam postavlja svoje teorije, svoje konstrukcije stvarnosti, sveta koji ga 

okružuje i problema koji ima. Za vreme Drugog svetskog rata bio je angažovan u programu 

obuke pilota, gde je takođe bio uspešan. Nakon rata, 1946.godine postao je profesor i upravnik 

Katedre za kliničku psihologiju na Univerzitetu u Ohaju. Tu je ostao zaposlen 20 godina, napisao 

je svoje kapitalno delo u dva toma „Psihologija ličnih konstrukata“ i stekao je brojne studente na 

koje je izvršio uticaj i koji su kasnije uobličili, preneli i nastavili njegova učenja, nakon njegove 

prerane smrti 1967.godine (Boeree, 1997; Fransella&Dalton, 1990; Stojnov, 2007). 

Psihologija ličnih konstrukata je u početku bila predstavljena kao teorija ličnosti i 

psihoterapije; iako nesvrstana niti u jedan psihološki pravac, vrlo brzo je prerasla u posebnu 

Teoriju ličnih konstrukata. Tako je postala osnova mnogih srodnih teorija u društvenim naukama, 

koje za osnovu imaju upravo ovu teoriju (konstruktivizam, socijalni konstrukcionizam, narativna 

teorija i dr.) a koje su poznate pod nazivom konstruktivistička metateorija (Stojnov, 2007).

18 


Pre više od trideset godina, sve veći broj teorija koje su bile oslonjene na srodne 

onotološke i epistemološke pretpostavke uobličile su pravac koji se zajedničkim imenom naziva 

konstruktivistička metateorija (Stojnov, 1996). Ono što je zajedničko za sve ove pravce jeste da 

smatraju da ne postoji jedna objektivna stvarnost nezavisna od posmatrača. Uloga čoveka nije da 

otkriva tu objektivnu stvarnost nego da uz pomoć svog uma oblikuje, odnosno stvara, realnost i 

da interpretira realnost u skladu sa individualnim karakteristikama svakog čoveka. Stoga, ne 

postoji jedna istina koju čovek kao mapu sa blagom treba da sledi i da u toku života otkrije. Tako 

da, iako različite, konstruktivističke metateorije imaju zajedničke osnovne karakteristike: 

Proaktivnu kogniciju – koja naglašava aktivnu, anticipativnu i konstruktivnu prirodu ljudskoga 

znanja za razliku od nekonstruktivističkih teorija koje u prvi plan prilikom sticanja ljudskog 

znanja stavljaju pasivnu ulogu uma gde je njegova uloga receptivne, reaktivne i retentivne 

prirode. Konstruktivisti ne žele da delatnost uma svedu na sposobnost skladištenja podataka o 

objektivnim svojstvima stvari, koji se kao neka vrsta kopije stvarnosti iz spoljašnjeg sveta 

prenose u um. Zbog toga odbacuju shvatanje da se informacija prenosi iz okruženja u 

organizam preko čula, već (...) informacija predstavlja podatak koji se o svetu uobličava 

iznutra (Stojnov,2007:32). Prilikom saznavanja sveta po konstruktivistima, čovek koristi 

imaginacije, fikcije, pretpostavke, odnosno konstrukte ljudskoga uma kojima se oblikuje i 

konstituiše realnost (Stojnov, 1996). 

Morfogeničku strukturu jezgra – sržni procesi svakoga čoveka upravljaju njegovim 

ponašanjem, odnosno ponašanja svake osobe određena su i predrasudama i ostalim 

„dubinskim“ procesima svake osobe. Čovekom „upravljaju“ i potrebe i interesi i ciljevi za 

koje zna ali isto tako i za koje na svesnom nivou ne zna da ga određuju. 

Samoorganizujući proces razvoja – ljudi su u stanju da sami, kada sposobnosti konstruisanja 

nisu oštećene, sami sebi pomognu i reorganizuju postojeće sisteme konstrukata (kada shvate 

da određeni konstrukti „ne rade“). 

Tako je konstruktivistička pozicija vrlo jasna - bez osobe koja posmatra neki objekat, bez 

njene tačke gledišta, njenog sistema vrednosti, potreba i interesa nema „stvarnosti“.

3.1.1. Osnovne pretpostavke Teorije ličnih konstrukata 

19 


Konstruktivizam predstavlja pokušaj uobličenja polaznih stanovišta za određenje fizičke realnosti 

koja su suprotna filozofiji realizma, doktrini po kojoj spoljašnji svet postoji nezavisno od procesa 

opažanja ili mišljenja čoveka. Takve naučne činjenice su proizvod ljudskog razmišljanja i ljudske 

delatnosti i neodvojivo su vezane za aktivnost ljudi. Ljudski razum je deo prirode sa kojom je u 

dinamičkoj interakciji, tako da ne postoji jedna apsolutna i objektivna stvarnost, nego mnoštvo 

konstrukcija. Zato ljudi oko sebe oblikuju i otkrivaju „svoj“ svet i univerzum kao i istinu o tom 

svetu i u tom svetu. U tom procesu nastaju konstrukti za koje je potrebno objasniti šta su i kako 

nastaju. 

Keli (Kelly, 1955) u svojoj Teoriji naglašava da je svaki čovek ujedno i naučnik. Čovek 

u traganju da bolje objasni i osmisli svet oko sebe neprekidno stvara hipoteze koje zatim 

proverava, da bi zadržao one koje se potvrđuju, a odbacio one koje bivaju opovrgnute. U tu svrhu 

čovek razvija konstrukte – psihičke apstrakcije odnosno procese koji su omeđeni načinima kako 

osoba predviđa događaje. Istina o tome šta stvarnost jeste uvek ljudima ostaje nedostižna, ali 

postoji istina za tu osobu. Te apstrakcije čovek koristi da bi razlikovao jedne događaje od drugih, 

stvarajući konstrukte ili šeme, a njihova upotrebljivost varira. Nekim šemama, konstruktima se 

jasnije može predviđati i kontrolisati događaji, dok su drugi toliko neupotrebljivi da ljude dovode 

u stanja koja se nazivaju psihički poremećaji. Svaka osoba posmatra sličnosti i razlike kada 

posmatra svet oko sebe i događaje u svetu. A Kelly navodi da: 

Niko ne mora da se nađe u ćorsokaku svojih alternativa niti iko mora da bude žrtva 

sopstvene biografije. Ljudi ne mogu da izaberu svoju prošlost ali mogu da se opredele za 

svoju budućnost (Kelly,1955:15). 

Konstrukt je apstrakcija koja proizilazi iz svesti o sličnosti i razlikama između događaja, 

konstrukt je dvopolan (svaki pol ima različito značenje koje nije univerzalno za svaku osobu npr. 

vredan-lenj, dok se za drugu osobu na drugoj strani konstrukta vredan nalazi usporen čovek).

20 


Konstrukti su organizovani u hijerarhijski sistem u kome ima relativno malo nadređenih, a 

relativno mnogo podređenih konsrukata. Ideja o konstruktu može se slikovito opisati kao žljeb u 

kome se nalazi kuglica koja kada se nagne na jednu stranu nalazi se na jednoj strani konstrukta 

(polu) i obrnuto. Konstrukt proizilazi iz ličnog iskustva osobe i predstavlja njegov proizvod, 

objedinjuje u jedan domen kognitivne, emotivne i konativne aspekte. Ima predviđajuća svojstva, 

a pojedini konstrukti nastaju još pre nego što čovek počne govoriti. 

U vezi sa sistemom konstrukata važno je naglasiti da svaka osoba bira konstrukt koji joj 

se čini prikladnim, a zatim vrši izbor pola - konstrukta koji će primeniti. Sistem konstrukata jedne 

osobe, nije zauvek dat, u procesu oblikovanja stvarnosti on se stalno modifikuje i menja. S 

obzirom da nečje viđenje određuje ponašanje, ovo se ponašanje može objasniti procesom izbora 

jedne od nekoliko mogućnosti u viđenju. Osoba sama u dvopolnom konstruktu bira onu 

alternativu za koju smatra da će dovesti do poboljšanja u njenom sistemu. Koji će pol izabrati 

zavisi od značenja koja se pripisuju određenim konstruktima, jer bez obzira što više osoba koristi 

isti konstrukt (istu reč za konstrukt) ispunjavaju je različitim sadržajem koji je od osobe do osobe 

različit. Npr. nemirno dete za jednu majku može biti dete koje stalno plače i budi se noću, dok u 

sistemu druge majke nemirno dete bi predstavljalo sina koji ima neki oblik aktivnih poremećaja u 

socijalnom ponašanju i upravo je učinio krivično delo. Pored ovakvog značenja konstrukata, 

konstrukti se mogu razlikovati i po svom obliku. A na osnovu razlika po obliku postoje dva 

skupa kriterijuma na osnovu kojih je moguće utvrditi različite oblike konstrukata, a to su: 

1. Formalna svojstva konstrukata ( područje (opseg) primene – svojstvo na osnovu kojeg 

je neki konstrukt za osobu upotrebljiv za predviđanje događaja, žiža primene – predstavlja 

osnovu značenja, odnosno oblast primene u području za čije razumevanje je dati konstrukt 

najpogodniji, element – stvari ili događaji koji su obuhvaćeni područjem primene nekog 

konstrukta, kontekst – svi elementi na koje se konstrukt obično primenjuje, pol – jer je 

svaki konstrukt bipolaran, suprotnost – odnos između dva pola konstrukta koji su u 

međusobnom kontrastu, pojavna strana konstrukta – ona koja obuhvata najveći deo 

trenutno opaženog sadržaja i druga svojstva). 

2. Profesionalni konstrukti – njihova svrha je da terapeuta ili osobu koja želi da utvrdi 

ispitanikov sistem ličnih konstrukata i postavi dijagnozu kao i postavi temelj za rad sa

21 


ispitanikom, opskrbi svim potrebnim dimenzijama i tehnikama za utvrđivanje sistema 

ličnih konstrukata. 

Sami po sebi profesionalni konstrukti nisu ni dobri niti loši, zdravi ili manje zdravi, 

prilagodljivi ili manje prilagodljivi. Oni su jednostavno tu da omoguće osobi da označi 

odgovarajuću poziciju i da skicira kurs kretanja (Fransela&Dalton; 1990: 14). 

Naravno da konstrukti predstavljaju više nego samo sistem reči koji se koristi u govoru 

jer pojedini konstrukti nastaju i pre formiranja jezika, dok se pojedini konstrukti razvijaju na 

neverbalnom nivou jer su za njih više vezana osećanja, intuicija i nalaze se izvan pojmovnog 

repertoara. Takvi konstrukti su neverbalni nasuprot verbalnim konstruktima. Takođe, postoje 

konstrukti koje možemo razlikovati na osnovu toga koje elemente obuhvataju u svoje područje 

primene i tako postoje nadređeni i podređeni konstrukti. Nadređeni konstrukti obuhvataju druge 

konstrukte u svoje područje primene dok su podređeni oni konstrukti koji su obuhvaćeni 

područjem primene nekog drugog konstrukta. U okviru nadređenih konstrukata možemo 

razlikovati regnantne konstrukte, koju predstavljaju za čoveka konstrukte koje biramo na osnovu 

kategorije „sve ili ništa“, koji omogućavaju lake i brze izbore u svakodnevnom životu jer je to 

kategorija koju uvek i bez oklevanja biramo. Osobi kojoj je konstrukt prijateljstva u regnantnom 

odnosu sa uvek pomoći drugu u nevolji, svaki put će biti prioritet da pomogne drugaru kome je 

potrebna podrška i pomoć u tuči. Još jedna vrsta nadređenih konstrukata su sržni konstrukti koji 

upravljaju procesima održanja i stvaraju identitet neke osobe (Kelly,1955:482). Nasuprot njima 

površinski konstrukti su takvi konstrukti koji se ne mogu menjati bez veće modifikacije sržne 

strukture i bez većih „potresa“. 

Među profesionalnim konstruktima postoji još jedna grupa konstrukata koju čine široko 

obuhvatni konstrukti čijim se područjem primene može obuhvatiti široka lepeza događaja, dok 

su usko obuhvatni konstrukti konstrukti čije područje primene obuhvata relativno mali izbor 

događaja. Primer za široko obuhvatni konstrukt koji se često navodi, jer predstavlja najbolji 

primer za to, je konstrukt dobar-loš jer se većina svakodnevnih događaja može obuhvatiti

22 


područijem primene ovog konstrukta. Sa druge strane obuhvatnost konstrukta miran-čini nasilje 

(ljubazan-neraspoložen), je uska. 

Profesionalni konstrukti imaju još jednu podelu a na osnovu spremnosti svojih polova da 

u svoje područje primene prime nove događaje. Konstrukti koji su spremni da u svoje područje 

primene prime nove događaje sa kojima je neka osoba suočena nazivaju se permeabilni- 

popustljivi konstrukti i oni predstavljaju „lakoću kojom konstrukt prima nove elemente u 

područje primene“. Dok sa druge strane osobe koje su nespremne da konstrukti u svoje područje 

primene obuhvate nove događaje nazvaju se nepermeabilni -nepropustljivi konstrukti. Za ovu 

osobinu konstrukta se vezuje i promena u sistemu i vrlo često, terapeuti naglašavaju da je ova 

promena cilj terapije (nepropustljivost ka propustljivosti, kada se „puštaju“ i teški momenti u 

životu). Da bi nova značenja mogla da pronađu mesto u sistemu konstrukta osobe, a da ne naruše 

njegovu stabilnost potrebno je da nadređena struktura bude dovoljno popustljiva. Osoba koja 

smatra da su sve osobe iskrene onda se ona ovim polom konstrukta služi na vrlo permeabilan 

način, dok sa druge strane osoba koja smatra da mu nema sreće u životu osim ako se ne odseli u 

instranstvo konstruiše sa ekstremnom nepropustljivošću i sigurno neće biti zadovoljna dok se ne 

odseli ili dok svoje konstruisanje ne učini permeabilnijim. 

Profesionalni konstrukti mogu imati i osobinu propozicionalnosti odnosno preemtivnog 

konstruisanja. Preemtivno konstruisanje je isključivo konstruisanje, konstrukt zarobljava 

„elemente“ u svom području primene, „ništa drugo osim“ konstruisanje. Npr. „Ova stolica je 

objekat za sedenje i ništa drugo osim toga ne može biti.“ Sa druge strane nalazi se 

propozicionalno konstruisanje gde nema isključivosti, element je slobodan da prelazi u područje 

primene bilo kog drugog konstrukta. Na primeru stolice, ovaj konstrukt ostaje otvoren prema 

raznim mogućnostima za konstruisanje: „ Ova stolica može da posluži da se na nju popne i da se 

zakači zavesa. Može da posluži kao udobno mesto da na njoj spava mačka.“ Ovakvo 

konstruisanje omogućava osobi da bude tolerantnija i da izbegne sukobe usled rigidnih stavova. 

Vrsta profesionalnih konstrukata koja se tiče promenljivosti sa kojom se pomoću njih 

događaji mogu sagledati su stegnuti/labavi konstrukti. Labavi konstrukti vode promenljivim 

predviđanjima, ali zadržavaju svoj identitet. Na primer, ako neko govori o osobi koja ima aktivne 

poremećaje u socijalnom ponašanju kao“ On je osoba koja je u stvari dobra, mada je ponekad

23 


nepredvidiv i nezgodan, ali je ipak dobar kakvih sve mladića ima, mada je ponekad neizdrživo 

provoditi vreme sa njim, a sa druge strane je ipak dobar učenik i hoće ponekad da posluša kada 

ga nešto zamolim...“ takvo konstruisanje predstavlja primer osobe koja labavo konstruiše. Ne 

može se sa sigurnošću tvrditi o kojem je konstruktu reč. Kod osoba koje ovakvo konstruišu 

prisutne su „gumene“ hipoteze i time se osoba čuva od invalidacije ali je sa druge strane sistem 

konstrukata osobe koja labavo konstruiše može dovesti i do toga da osoba nikada nema tačnu 

pretpostavku ili dobru procenu. Stegnuti konstrukti su oni kod kojih elementi stoje čvrsto vezani 

za jedan od polova i takvo konstruisanje omogućava jasne i stabilne predikcije. Primer stegnutog 

konstuisanja imamo kada osoba daje izjavu: „ Svaka osoba koja ima brata/sestru u svakoj 

situaciji i u svakom trenutku mora biti spremna da pomogne na sve načine svom bratu/sestri.“ 

I na kraju, nalaze se dilacija vs. konstrikcije koje se objašnjavaju i slikovito opisuju 

otvorenim/zatvorenim prozorima u Windows-u. Dilacija se dešava kada osoba, zbog očiglednih 

neuskladivosti, rasteže svoje perceptivno polje da bi mogla da ga reorganizuje na 

sveobuhvatnijem nivou. Na primer, kada jedna osoba u isto vreme ima mnogo uloga koje treba da 

uskladi da bi u svakoj bila uspešna i zadovoljna (majka, supruga, dete, uspešna poslovna žena, 

predusetljiva komšinica, zainteresovana rođaka i drugo). Njeno polje se dilatira i uloge koje ima 

se posmatraju kao pitanje dobre organizacije i određivanje prioriteta. Rešenje može da pronađe u 

odustajanju od jedne od uloga, što može da dovede do nezadovoljstva i nekvalitetnog učešća u 

drugim ulogama. Za nekoga ovo može da bude spas, a za nekoga je problem. Takođe pitanje 

konstrikcije može biti problem ili spas od dilacije, kada osoba sažima svoje perceptivno polje da 

bi svoju neusklađenost minimalizovala. Ista osoba koja ima previše uloga i obaveza „digne ruke“ 

od većine svojih uloga i posveti se samo jednoj, predstavlja dobar primer konstrikcije. 

Teorija ličnih konstrukata je i po svojim osnovnim principima drugačija od ostalih, 

srodnih teorija. Ostale teorije nam govore pored osnovnih pojmova, i o dinamici, razvoju ličnosti 

dok kod ove teorije toga nema. Umesto ličnosti u Teoriji ličnih konstrukata se upoznajemo sa 

sistemom ličnih konstrukata osobe, a kada je reč o strukturi ličnosti, reč je o organizaciji njenog 

sistema ličnih konstrukata. Keli nam govori da svaka osoba na svoj način posmatra svet, jer 

čovek ne može sebe da isključi iz posmatranja sveta koji ga okružuje. Keli je pokušao dati temelj 

ovoj teoriji na taj način što je postavio osnovni postulat i jedanaest korolara koji su iz njega

24 


izvedeni. Osnovni postulat glasi: Način anticipovanja događaja neke osobe usmerava (kanališe) 

njene psihološke procese (Kelly,1955:46). Ovaj postulat predstavlja ideju, osnovu od koje 

polazimo u razumevanju cele teorije. Osoba će posmatrati svet oko sebe i u zavisnosti od toga 

kako anticipuje (pridaje značenje, traga za predviđanjima) tako će reagovati odnosno takva će 

osoba biti. Način na koji opažamo određuje naše ponašanje. Na primer, ako neki predmet 

anticipujemo kao igračku, nećemo sa njom kopati baštu. 

Budući prototip naučnika kakav jeste, čovek traži predviđanje. Njegova strukturisana 

mreža puteva vodi ka budućnosti tako da bi on mogao da je predvidi. To je svrha kojoj 

mreža služi. Anticipacija je istovremeno sila koja u isto vreme i vuče i gura u Teoriji ličnih 

konstrukata (Kelly,1955:49). 

Na osnovu ovog postulata Keli je postavio i 11 korolara (poučci iz postulata, izvodi) koje 

navodi ovim redom: 

1.KOROLAR O KONSTRUISANJU-Osoba anticipuje događaje konstruišući njihovo 

povratno javljanje. 

Svaki čovek teži da identifikuje teme koje se ponavljaju, jer tek kada postoje tri događaja, 

stvari ili osobe može nastati konstrukt jer te tri stvari upoređujemo npr. dve osobe nose cipele a 

jedna nosi čizme i to je svest o tome da su dve stvari slične i u isto vreme različite od treće stvari. 

Konstrukt je svest o razlici i on nas sa jedne strane ograničava a sa druge strane nam daje 

slobodu. Keli nam poručuje da: 

Tek kada naćulimo uši da oslušnemo teme koje se ponavljaju u monotonom toku, univerzum 

počinje da dobija smisao (Kelly,1955:36)...Konstruisati znači čuti šapat tema koje se 

ponavljaju (Kelly,1955:53)... Teme koje se ponavljaju i čine život tako punim smisla, 

predstavljaju originalne simfonijske kompozicije čoveka koji pokušava da nađe sadašnjost 

u prošlosti i budućnost u sadašnjosti (Kelly, 1970:11-12). 

2. KOROLAR O INDIVIDUALNOSTI- Osobe se razlikuju jedna od druge po svom 

konstruisanju stvarnosti.

25 


Ljudi mogu da tumače iste događaje na različite načine. Na primer, za nekoga odlazak na 

godišnji odmor može da znači dugo očekivani odmor dok za drugu osobu isti taj godišnji odmor 

može da znači gubitak klijenata i nemogućnost zarade. Tako se vrlo često dešava da dve osobe 

koje su prisustvovale istom događaju kao svedoci na sudu daju različite izjave jer su isti događaj 

različito konstruisali. 

3. KOROLAR O USTROJSTVU- Svaka osoba, da bi olakšala anticipovanje događaja,na 

sebi svojstven način stvara sistem konstrukata koji obuhvata ordinalne odnose između 

konstrukata. 

Konstrukti su kod svake osobe povezani u sistem konstrukata koji je hijerarhijske prirode 

a poredak u njemu podrazumeva postojanje nadređenih i podređenih konstrukata. Time se osobe 

ne razlikuju samo u načinu na koji konstruišu događaje nego se razilikuju i u načinu na koje 

organizuju konstrukcije tih događaja. Promena nadređenih vrlo često znači i promenu i menjanje 

podređenih konstrukata. Time se objašnjava i prethodni korolar da su dva ista konstrukta kod 

dve osobe drugačije organizovana. 

4. KOROLAR O DIHOTOMIJI – Sistem konstrukata osobe sačinjen je od određenog broja 

dvopolnih konstrukata. 

Ovim korolarom Keli nam je dao deo definicije konstrukta da je on dvopolan, da nikada 

ne stoji sam za sebe i kada primenjujemo konstrukt zanima nas šta je sa druge strane, šta je 

suprotno, kontrast, različitost. Zato se kaže ja sam pametan ali ne i brz, da bi se znalo na šta se taj 

konstrukt odnosi. Nije konstrukt samo pametan, mora imati i svoju suprotnost, ono što se nalazi 

sa druge strane. Nikada ne tvrdimo nešto bez istovremenog poricanja, a svet osmišljavamo 

simultanim opažanjem sličnosti i razlika. Na osnovu rečenoga može se zaključiti da konstrukt 

dobija značenje tek kroz komplementrarnost suprotnog pola. 

5. KOROLAR O IZBORU – Osoba u dvopolnom konstruktu bira za sebe onu alternativu 

kroz koju anticipuje veću mogućnost za rastezanje i omeđanje svog sistema. 

Kako neko bira šta će da postane? Osoba gradi svoj život na osnovu jedne od alternativa u 

dihotomnom izboru. Ne vodi nas jednostavna težnja ka izbegavanju bola i traganju za 

zadovoljstvom već su naši izori u službi anticipovanja.

26 


6. KOROLAR O OPSEGU – Konstrukt je primenljiv za anticipovanje jednog ograničenog 

opsega događaja. 

Konstrukti se mogu posmatrati i kao skladišta u koja se smeštaju elementi (ali i podređeni 

konstrukti). Konstrukti se uspešno mogu primeniti na neke pojave, a na neke ne mogu, jer koliko 

god bilo veliko neko skladište, nijedno nije dovoljno veliko da obuhvati sve događaje u životu 

jedne osobe. 

Kod konstrukta visok vs. nizak je mnogo lakše videti njegovu tačnu određenost opsega 

primene. Neko može konstruisati visoke kuće nasuprot niskih kuća, visoke ljude nasuprot 

niskih, visoko drveće nasuprot niskog drveća. Ali niko ne misli da je prikladno konstruisati 

visoko vreme nasuprot niskog vremena, visoku svetlost nasuprot niske ili visok srah 

nasuprot niskog straha. Vreme, svetlo i strah su, bar za većinu nas, jasno izvan opsega 

primene konstrukta visok nasuprot nizak (Kelly,1955:69). 

7. KOROLAR O ISKUSTVU – Sistem konstrukata osobe se menja dok ona uzastopno 

konstruiše replikacije događaja. 

Sistem konstrukata se menja kada osoba nastoji da razume nove događaje, čime se 

omogućuje da se neke stvari sagledaju kao povezane na nekom apstraktnijem nivou 

(Stojnov,2007:90). Šta je iskustvo? Iskustvo se sastoji u uzastopnim interpretacijama i 

reinterpretacijama događaja i shvaćeno je kao kreativna imaginacija. 

Na osnovu iskustva sistem konstrukata se menja kada osoba nastoji da razume nove 

događaje čime je omogućeno da se neke stvari sagledaju kao povezane na nekom apstraktnijem 

nivou. Tako teče i ciklus iskustva. Osoba anticipuje događaj i kada se prihvati pretpostavka da se 

sistem konstrukata jedne osobe menja u zavisnosti od uspešnosti reinterpretacije događaja, kada 

se ona susretne sa događajem kojim ona opovrgava ili potvrđuje svoju pretpostavku (hipotezu) 

može doći do revidiranja hipoteza i stvaranja iskustva. Iskustvo ne zavisi od broja događaja već 

od ulaganja koje osoba čini u anticipacijama i revizijama konstruisanja. 

8. KOROLAR O MENJANJU – Promene u sistemu konstrukata pojedinca su ograničene 

propustljivošću koju imaju konstrukti unutar čijeg područja primene se nalazi ono što se menja.

27 


Promene u sistemu konstrukata organičene su time koliko su konstrukti neke osobe 

propustljivi, odnosno koliko je osoba otvorena ka novim iskustvima. Marko Aurelije je govorio: 

Da li se neko plaši promene? A zar bez nje može nešto da se desi? (Milenković,2005:223) Keli je 

govorio: 

Konstrukt je propustljiv tj. permeabilan ako dopusti da u njegov opseg uđe novi element 

koji još uvek nije konstruisan u njegovom poretku...Takođe, postoje relativni stupanj 

permeabilnosti i nepermeabilnosti. Jedna osoba može da ima konstrukt dobar vs. loš koji 

može biti dovoljno permeabilan da mu dopusti da vidi mnogo novih ideja i novih 

poznanstava kao dobre ili loše. Konstrukt dobar vs. loš druge osobe može uključivati 

mnogo toga ali ne i uključivanje mnogo noviteta; većina dobrih i većina loših stvari je već 

određena (Kelly,1955:79). 

Optimalno je da osoba ima sistem konstrukata koji je dovoljno otvoren za nove događaje. 

Popustljivost nadređene strukture ograničava promene u sistemu konstrukata ali i predstavlja 

otvorenost za nove konstrukte. Zbog čega se gotovo svi ljudi boje i opiru promeni? Mi se 

osećamo ugroženim kada se suočimo sa postojećom promenom u našim suštinskim konstruktima. 

Tada moramo da napravimo druge korenite promene u našoj svakodnevici. Što popustljiviji 

konstrukti to je veća šansa prilagođavanja novim zahtevima (Fransela, 1978:117). 

9. KOROLAR O FRAGMENTACIJI – Osoba može da primenjuje raznovrsne podsisteme 

konstrukata koji se ne slažu jedan sa drugim. 

Kod osoba koje su opsesivno kompulsivne sve je sa svačim povezano u sistemu 

konstrukata i takav sistem je monolitan, dok je uobičajeno da sistem konstrukata bude 

fragmentiran (da se sastoji iz delova). Osoba može da koristi podsisteme koji su međusobno 

neuskladivi i time postoje podsistemi u sistemu. Na primer, u isto vreme čovek ima i ulogu žrtve, 

a ulogu krivca u nekoj drugoj situaciji. 

10. KOROLAR O ZAJEDNIŠTVU – Sličnost psiholoških procesa dve osobe zavisi od toga 

koliko je konstruisanje iskustva kojim se koristi jedna osoba slično onome koje upotrebljava 

druga osoba. Sličnost između ljudi je određena sličnošću njihovih pogleda na svet.

28 


Dvoje ljudi se mogu ponašati slično čak i ako su bili izloženi potpuno različitim dražima 

(stimulusima). Osnovu za slične postupke nalazimo u sličnosti konstrukata a ne u 

istovetnosti samih događaja (Kelly,1955:91). 

11. KOROLAR O DRUŠTVENOSTI- U zavisnosti od toga u kojoj meri jedna osoba 

konstruiše procese konstruisanja druge osobe, ona može da igra igru u društvenom procesu koji 

uključuje tu drugu osobu. 

Ljudi su svakodnevno u odnosu koji podrazumeva da barem ponekad imamo potrebu da 

razumemo njihov sistem ličnih konstrukata. Svakodnevno smo na primer učesnici saobraćaja, gde 

svaki učesnik ima svoju verziju događaja odnosno mi pokušavamo da razumemo kako drugi 

konstruišu, kako anticipuju određene događaje i saobraćajne situacije, a sa ciljem da se bolje 

snađemo u saobraćaju. Važno nam je da imamo sposobnost da subsumiramo odnosno da 

pogledamo iz ugla, „iz cipela“ osobe čije ponašanje nas zanima. Na osnovu toga predviđamo 

korake i dalje postupke te osobe i na osnovu toga i mi se ponašamo. 

Vozeći autoputem, na primer, rizikujemo naše živote hiljadu puta dnevno na našoj 

sposobnosti da predvidimo šta će vozač kola koja nam dolaze u susret uraditi.(...) to je 

zaista neverovatan primer kako ljudi vrše predikciju ponašanja jedni drugih kroz 

subsumiranje percepcija jedni drugih u raznim situacijama (Kelly,1955:95). 

Keli je takođe, pored opsežne i detaljne teorije ličnih konstrukata, u okviru nje ponudio i 

raznovrsne oblike tehnika koje se mogu upotrebljavati. Zajedničko svim tehnikama koje su 

karakteristične za Psihologiju ličnih konstrukata je to što omogućava pojedincu da uobliči svoj 

odgovor u skladu sa ličnim teorijama koje ima i u skladu sa sopstvenim potrebama i interesima. 

U ovom prikazu pobrojaće se samo osnovne tehnike koje se mogu upotrebljavati u okviru ove 

teorije a u cilju upoznavanja i kratkog predstavljanja. Nije nam cilj u ovom prikazu da iscrpimo 

svu njihovu upotrebu kao i da redosledom damo na značaju u njihovoj upotrebljivosti.

Dakle, kvantitativne tehnike su: 

29 


1. Test repertoara konstrukata uloga – ili skraćeno Mreža repertoara gde se svaki element 

procenjuje pomoću svakog konstrukta dok je zadatak ispitanika da svaki od ponuđenih 

elemenata proceni na svakom od konstrukata na nekoj unapred predviđenoj numeričkoj skali 

procene. Pomoću analize mreže repertoara moguće je ispitati sistem konstrukata gde svaki 

ispitanik osmišljava svet, sebe i druge osobe u tom svetu. 

2. Mreža implikacija – tehnika na osnovu koje je moguće odrediti značenje svakog konstrukta 

pomoću drugih konstrukata koje on implikuje i koji njega implikuju. Ispitanik navodi 

sopstvene konstrukte koje on smatra da su od posebne važnosti. 

3. Mreža otpornosti prema promeni – U okviru ove tehnike konstrukti se takođe porede među 

sobom, gde ispitanik bira kojeg pola od dva para konstrukata bi se lakše odrekao. Time se 

dobija konstrukt koji je nadređeni odnosno najvažniji od ostalih konstrukata u sistemu. 

4. Mreža zavisnosti – ispituju se odnosi pomoću kojih ispitanik povezuje određene situacije sa 

određenim osobama, odnosno bira osobe (resurse) na koje bi mogao da se osloni u rešavanju 

problema. 

Kvalitativne tehnike za procenu konstruisanja: 

1. Samokarakterizacija – analiza protokola može dovesti do odgovora koje promene ispitanik 

želi da pokrene u okviru teksta koje je ispitanik napisao o sebi u trećem licu jednine. Detaljno 

ova tehnika je objašnjena u delu o metodološkoj orijentaciji ovog istraživanja. 

2. Lestvičenje – pošto postoje manje nadređenih a više podređenih konstrukata lestvičenje 

predstavlja način utvrđivanja položaja nadređenih konstrukata i ispitivanje razloga zbog kojih 

se oni održavaju. Osnovno pitanje u proceduri lestvičenja je pitanje „Zašto“. 

3. Piramidisanje – za razliku od tehnike lestvičenja, piramidisanje predstavlja obrnutu proceduru 

jer se pomoću nje traga za podređenim konstruktima. Osnovna pitanja su „Kako?“ i „Šta?“ 

4. Tehnika ABC – Ovom tehnikom se može osvetliti zašto ispitanik ima dilemu koja ometa 

promenu u željenom pravcu, odnosno istražuju se izbori koji leže u osnovi nepreduzimanja

30 


promene koje ispitanik ne želi. Koraci u sprovođenju tehnike ABC opisani su u literaturi 

(npr.Stojnov,2007). 

5. Leptir-mašne – tehnika je dobila ime po karakterističnom sklopu koji se formira kada se 

K 

A 

strelicama povežu konstrukti i ponašanja koja iz njih slede. Upotreba ove tehnike najbolje se 

može uočiti iz primera (Ipitanik I. I.) prilkom sistematskog intervjua, gde mlada osoba sa 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju ima problem sa majkom: Mlada osoba navodi 

da ga majka stalno pritiska da treba da radi, što za njega predstavlja veliki problem. Za majku 

(sa kojom se razgovaralo ranije, prilikom redovne socijalnopedagoške delatnosti istraživača) 

je najveći problem što joj je sin „lenj, stalno provodi vreme napolju i živi kao parazit“. To su 

polja konstrukcija (K). Akcija (A) majke pedstavlja stalnu kritiku, opominjanje, „zvocanje“, 

dok mlada osoba ovo doživljava kao stalni pritisak i to ga navodi na akciju (A) stalnog odlaska 

od kuće, provođenja vremena sa društvom i retko ulaženje u kuću. Dalje, to je za majku još 

veći dokaz da je sin lenj i da neće da radi i tako u nedogled. 

Slika br.1: Jedan primer predstavljanja sistemskih leptir mašni 

Mlada osoba sa aktivnim 

Majka poremećajima u soc.ponašanju 

„Opet je napolju, lenj je, neće da radi, 

živi kao parazit“ 

Kritikuje,opominje, grdi i nervira se 

i stalno prebacuje što je nezaposlen 

„Stalno me pritiska da treba da 

radim,da se zaposlim, da donesem 

pare u kuću“ 

Nezaposlen je, stalno je napolju sa 

društvom, retko provodi vreme sa 

porodicom

31 


6. Strelice na dole – tehnika koja se može upotrebljavati da bi se utvrdilo koja značenja ispitanik 

pripisuje pojedinim događajima, dolazi se do podataka od uopštenog ka specifičnom, od 

apstraktnog ka konkretnom. 

7. Tok svesti – opet se i u ovoj tehnici naglasak stavlja na klijentovu interpretaciju materijala, gde 

on treba sa ispitivačem da podeli svoja osećanja, misli, predstave, pamćenja koja mu se 

javljaju dok je u trenucima potpune opuštenosti. Ona se posle koriste za kasniju diskusiju kada 

razgovor posle poprimi normalan tok. 

8. Igra laganja ili tehnika 10 laži – tehnika u kojoj ispitanici sami trebaju da navedu najmanje 10 

važnih laži o sebi, u okviru nekog izabranog domena ili uloge. Ova tehnika naglašava važnost 

laganja za ljudski rod jer se ne može razumeti šta ljudi govore ako se ne razume šta je 

suprotno od toga. 

9. Mapa reka – Ispitanici na praznom listu papira treba da ucrtaju predstavu svoga života u formi 

krivudavog toka reke označavajući prekretnice ili važne tačke u svom životu. Kasnije u 

razgovoru navode razloge zbog kojih su markirali neki poseban događaj. 

10. Linija Salmonove i druge – Ova tehnika se može uspešno upotrebljavati prilikom utvrđivanja 

mesta gde se neki konsrukt po svojoj važnosti nalazi.Takođe, ovu tehniku je jednostavno 

shematski predstaviti. Prvi korak u ovoj tehnici jeste da se problem odredi i verbalizuje, 

elicitira njegova suprotnost, tako da se može predstaviti kao dvopolni konstrukt. Dva pola 

kojim ispitanik opisuje ovaj konstrukt razmeštaju se na krajevima jedne nacrtane linije. 

Ispitanik posle ubeleži znak na delu linije na kome smatra da se nalazi trenutno. Primer 

tehnike Linije Salmonove dat je na slici br.2 za ispitnika V. T. 

Slika br.2: Primer tehnike linije Salmanove 

Nespretan/usamljen Interesantan drugima/prihvaćen 

Jedini način da bude prihvaćen je da bude interesantan drugima, naveo je ispitanik. Kada 

pokuša da bude interesantan, smota se i postaje nespretan i tako postane i usamljen. Jedno od

32 


pitanja koje je postavljeno ispitaniku je „Da li je to jedini način da bude prihvaćen-da bude 

interesantan?“ 

Nijedna tehnika, nijedan profesionalni konstrukt, nijedna dimenzija sama po sebi nije ni 

dobra niti loša. One se mogu samostalno upotrebljavati, ali se najčešće upotrebljavaju zajedno, u 

kombinaciji nekoliko tehnika u zavisnosti od toga šta se želi postići, a u cilju uvrđivanja teorija 

koje predstavljaju perspektivu samog ispitanika. 

3.2.Socijalni konstrukcionizam 

U oblasti društvenih i humanističkih nauka 80-tih godina 20.veka pojavila se nova teorijska 

orijentacija koja predstavlja temelj svih novijih pristupa u proučavanju ljudskih bića i odnosa 

koje između njih postoje ( „kritička psihologija“, „analiza diskursa“, „poststrukturalizam“ – i 

drugi pravci koji su nastali a nasuprot pozitivizmu u društvenim naukama kao i u pedagogiji). 

Tim alternativnim i radikalnim pravcima i orijentacijama, koji se jednim imenom mogu nazvati 

socijalni konstrukcionizam, zajedničko je da se interesuju za konstruisanje znanja i stavljaju 

akcenat na ulogu društvenih procesa u tom konstruisanju. Osnovna ideja je da znanje nije unutar 

umova pojedinaca, niti van njih, znanje nije samo ono što opažamo kao postojeće, već znanje 

jeste i nastaje između ljudi odnosno znanje izvire iz društvene razmene posredovane jezikom. 

Socijalni konstrukcionizam naglašava da ...spoljašnji, društveni i kulturni činioci van domena 

same nauke, igraju presudnu ulogu u razvoju naučnog saznanja (Stojnov,2007:49). 

Zajedničko svim autorima socijalnog konstrukcionizma je da smatraju da: 

1. Znanje nije pouzdano – treba zauzeti kritički stav prema tvrdnji da je naše razumevanje 

sveta pouzdano. Takođe, kategorije koje postoje u svetu vrlo često su proizvod ljudske 

konstrukcije (...) činjnicu da jednu vrstu muzike shvatamo kao „klasičnu“ a drugu kao 

„pop“ ne znači nužno i pretpostavku da u samoj prirodi muzike postoji nešto što određuje 

da ona bude podeljena baš na taj način (Ber,2001:33).

33 


Zato nas socijalni konstrukcionizam upozorava da moramo biti nepoverljivi i oprezni prema 

svojim predstavama o svetu, kao i da se ne možemo na svoja opažanja osloniti kao na jedine 

izvore znanja. 

2. Shvatanje sveta je istorijski i kulturno specifično – svi načini razumevanja sveta su 

istorijski i kulturno relativni tako što su specifični za posebne kulture i istorijska razdoblja 

ali su i zavisni od te kulture i istorijskog perioda u kome su nastali. 

Tako se npr. i shvatanje maloletničke delinkvencije kroz istoriju menjalo, ali se menjalo 

to shvatanje i u jednoj istrorijskoj epohi kod različitih kultura. Smatralo se pod uticajem bečkog 

lekara F.J.Gala da slobodna volja ne postoji. Da li će čovek, mlada osoba, postati delinkvent i 

razviti neke forme devijantnog ponašanja zavisi prvenstveno od strukture ili karaktera njegovog 

mozga. Sposobnost čoveka se ispoljava preko „čvoruga“ na lobanji, pa se i o čovekovom 

delinkventnom ponašanju može saznati na osnovu određenih organskih anomalija lobanje. Sličnu 

antropološku studiju o zločinu dao je i italijanski psihijatar Lombrozo koji je smatrao (pa i 

stručna javnost tog vremena) da se na temelju fizičkih svojstava može odrediti predodređenost za 

delinkventnu akivnost. Danas su ovakve frenološke teorije napuštene (Danilović,1986). Takođe, 

kod različitih kultura se različito definiše ovaj pojam. Verovatno kod nekih plemena u Africi 

pojam maloletničke delinkvencije ni ne postoji i nema potrebe za njegovim definisanjem. 

3. Društveni procesi su osnov znanja – naše verzije znanja nastaju u svakonevnoj interakciji 

ljudi u društvenom životu. Ono što u našem konstruisanju „istine“, u shvatanju i stvaranju 

sveta prihvatamo nije proizvod samo posmatranja tog sveta, već stalnih interakcija i 

socijalnih procesa u tom svetu. 

Ljudska bića nisu nekakvi sunđeri koji upijaju ideje iz svog društvenog okruženja već su 

učesnici u raspravi, bića koja neprestano istražuju suprotne implikacije ideja. Osoba je 

dakle, aktivni mislilac, neko ko je sposoban da napravi izbor i donosi odluke u vezi sa 

snagom i slabostima vrednosti i ideja svog društva (Ber,2001:124).

34 


4. Znanje i društveno delanje su nerazdvojno povezani – kao što je shvatanje sveta i 

dešavanja u tom svetu istorijski i kulturno povezano, tako isto oni zahtevaju ili izazivaju 

različitu vrstu ljudskih delovanja. Na primer, pre istraživanja i dubljeg proučavanja 

fenomena nasilja u porodici, žena se smatrala odgovornom za provokaciju, muževljevu 

reakciju i batine koje je dobijala. Međutim, u novije vreme, situacija i razumevanje ove 

pojave se promenilo i danas se žena koja trpi nasilje ne smatra jedino odgovornom, već se 

fokus posmatranja pomerio na supruga koji ima problem i odgovornost za takvo 

ponašanje. U skladu sa tim se organizuje i pomoć žrtvi, odnosno društveno delovanje je 

promenilo svoj ugao. Objašnjenja ili konstrukcije sveta podržavaju neke obrasce 

društvenog delovanja dok druge isključuju. 

Socijalni konstrukcionizam je nastao pod kombinovanim uticajem jednog broja 

severnoameričkih, britanskih i evropskih autora pre više od 40 godina. Kriterijum prema kome se 

neki teoretičari mogu svrstati u socijalne konstrukcioniste, a drugi ne, podrazumeva da se barem 

sa jednom od navedenih tačaka slažu da li direktno ili indirektno. Najznačajniji autori su: Gergen 

i Gergenova, Sarbin koji su se bavili načinom kako neko opisuje sebe, konstruišući priče kao 

narative, Šoter (Shotter) se više bavio interpersonalnim procesima konstrukcije, Hare je 

proučavao kako jezik uslovljava načine i kako poimamo sebe i svet oko nas. Francuski filozof 

Fuko (Foucault) značajan je po analizama diskursa ali je i naglašavao i konstruktivnu moć jezika. 

Značajni autori su još i Rouz (Rose), Holvej (Hollway), Parker (Parker) i drugi. Teorije koje su 

najviše doprinele razvoju socijalnog konstrukcionizma su simbolički interakcionizam koji 

nalašava da ljudi stvaraju svoje i tuđe identitete kroz društvene interakcije i svakodnevne 

međusobne susrete. Značajna je i psihološka teorija koju je izgradio Gergen koji tvrdi da nema 

smisla tražiti jednom za svagda data objašnjenja ljudi i društva jer je jedina stalna odlika 

društvenog života činjenica da se on neprestano menja (Ber, 2001:42). Na osnovu rečenoga se 

može zaključiti da socijalni konstrukcionizam stavlja pod sumnju upravo ono što smatramo da je 

jednom za svagda dato. 

Shvatanje ličnosti kod socijalnih konstrukcionista se sastoji od fragmenata, odnosno ljudi 

imaju mnoštvo potencijalnih jastava koja nisu međusobno nužno konzistentna. Jezik postaje 

glavni teren na kojem se osoba konstruiše i on predstavlja osnovu mišljenja - jezik i mišljenje su

35 


neodvojivi jedan od drugog. Time je lični identitet privremen, podložan promenama i 

preispitivanju. 

Za upoznavanje ove teorije potrebno je upoznati i termine koje ona stavlja u fokus 

posmatranja i objašnjenja. Jedan od takvih pojmova je i diskurs. Diskurs je termin koji se korsti u 

dva smisla: (1) da označi sistematičan, koherentan skup slika, metafora i tako dalje, koji 

konstruišu neki objekat na određen način, i (2) da označi postojeću govornu razmenu među 

ljudima (Ber,2001:234). 

Diskurs se odnosi na skup metafora, slika, značenja, priča koji na neki način zajedno 

proizvode određenu verziju događaja, jer je svaki objekat okružen bezbrojnim diskursima. Svaki 

diskurs pokreće druga pitanja, ističe druge aspekte. Na primeru to bi moglo biti pitanje discipline 

u razredu. Kada učenik šeta po učionici za vreme časa po tradicionalnom shvatanju discipline, 

učenik se može predstaviti kao dete koje je po prirodi divlje i nekontrolisano i potrebno je da ga 

nastavnik kontroliše spolja i na osnovu takvog diskursa će nastavnik postupati prema tom 

učeniku. Sa druge strane, drugačije shvatanje govori da su deca po prirodi dobra, da im treba 

dopustiti slobodno kretanje i razvoj volje, pa će nastavnik sa stanovišta tog diskursa usmeravati 

svoje reakcije i pustiti učenika da slobodno šeta za vreme časa, čak će takvo ponašanje podsticati. 

Svaki diskurs pokreće druge dileme i ima druge implikacije na postojeću praksu. Verovatno bi se 

jedan te isti postupak ili situacija mogli posmatrati iz različitih uglova, polazeći od različitih 

diskursa. . 

To bi značilo da reči ili rečenice ne pripadaju same po sebi nekom određenom diskursu 

već one zavise od diskurzivnog konteksta, opšteg pojmovnog okvira u koji su reči smeštene. Tim 

jezikom rečeno, identitet jedne osobe ne proističe iz same osobe već društvenog konteksta, iz 

diskursa jezika i drugih znakova. 

Drugi pojam koji je potrebno objasniti i koji čini osnovu u socijalnom konstrukcionizmu 

je pojam moći. Njega najbolje objašnjava Fuko (Foucault) koji navodi da moć nije oblik 

posedovanja koji je nekim ljudima dostupan, a drugima nije, moć je za njega posledica diskursa 

(Ber,2001). Po Fukou znanje je moć nad drugima, moć da se definišu drugi. Tamo gde ima 

znanja ima i moći, a otpor i moć su drugi nerazdvojni par kod Fukoa (Ibid). Diskurs je moć koju 

treba zadobiti (Fuko,2007).

36 


Na kraju, važno je naglasiti da suštinu socijalnokonstuktivističkih objašnjenja osobe 

predstavlja: mnogostrukost i fragmentarnost jastvenosti, njena promenljivost i kulturna i 

istorijska uslovljenost (Ber,2001). Značaj autora socijalnog konstrukcionizma je veliki. Oni 

naglašavaju drutveni konsenzus u konstruisanju znanja, pridaju veliki značaj ulozi jezika, a 

psihički život se ne odvija unutar ljudi, nego se dešava u razmeni među njima. 

4.Poremećaji u socijalnom ponašanju: funkcija, vizija ili realnost 

Određenja poremećaja u socijalnom ponašanju se temelje na fenomenolškom pristupu (usmeren 

na poznavanju same datosti, pojmnosti fenomena oslonjen na paradigmu razumevanja- 

interpretativnu paradigmu ), neka na etiološkom, a treća opet naglašavaju i oslanjaju se na pojam 

vaspitanja i socijalizacije deteta. 

Ž. Jašović (1991) upotrebljava termin prestupničko ponašanje i navodi da se radi o 

ponašanjima pojedinca ili grupe mladih koja su usmerena protiv društva, odnosno društveno 

neprihvatljiva ponašanja, ponašanja kojima se krše pravne ili moralne norme određenog društva i 

koja kao takva iziskuju društveno reagovanje radi zaštite društvenih dobara i vrednosti. M. I T. 

Košiček (prema:Bouillet i Uzelac,2007:129) poremećaje u ponašanju definišu kao sve one pojave 

u ponašanju mlade osobe kojima ona iskazuje svoj negativni stav prema braći, sestrama i 

prijateljima u školi; prema radu, učenju i drugim korisnim aktivnostima i prema društvenim 

normama i pravilima života u zajednici. M.Dervišbegović (1997:139) govori o emocinalno 

oštećenoj ili o socijalno neprilagođenoj deci. To je dete koje se ponaša na društveno neprihvatljiv 

način, jer je njegovo ponašanje neprilagođeno, neadekvatno, agresivno i antagonističko prema 

sredini u kojoj živi. M.Singer i LJ.Mikšaj-Todorović (1989:35) iako se bave samo maloletničkom 

delinkvencijom u užem smislu, a ne ostalim oblicima poremećaja u ponašanju, ističu značaj 

socijalnih, kulturnih i drugih činioca okoline koji doprinose delinkventnom ponašanju mladih, 

kao uticaju iz spoljnog sveta u delu ponašanja, činjenja ili prepuštanja, kojima se ostvaruju

37 


različita obeležja krivičnog dela. Prema T.Dobrenić i V.Poldrugač (prema:Koller-Trbović, 

2004:84) poremećaji u ponašanju predstavljaju naziv za sve one pojave biološke, psihološke i 

socijalne geneze koje manje ili više pogađaju pojedinca i nepovoljno djeluju na njegovu aktivnost 

i reaktivnost, te neugodno ili dapače štetno utječu na druge pojedince i društvene organizacije 

(obitelj, dječije ustanove, školu, užu i širu zajednicu). 

Na sličan način i prof. Uzelac (Bouillet i Uzelac,2007:130) definiše poremećaje u 

ponašanju kao ponašanja koja se znatnije razlikuju od uobičajenog ponašanja većine mladih 

određene sredine, ponašanja koja su štetna/ili opasna kako za osobu koja se tako ponaša, tako i 

za njenu širu okolinu te ponašanja koja zbog toga iziskuju dodatnu stručnu i/ili širu društvenu 

pomoć radi uspešne socijalane integracije takve osobe. Stoga, ovakvo ponašanje odstupa od 

ponašanja većine ili proseka. Kao takvo, ono uglavnom ima i negativni uticaj na obrazovno i 

radno postignuće deteta/mlade osobe, kao i na njegovo socijalno i opšte funkcionisanje. S 

obzirom da je reč o ponašanju ono se kao takvo vrlo često primeti u najranijoj fazi pojavljivanja, 

ali u zavisnosti od kulturoloških i opšte socijalnih kriterijuma, vrlo često rana intervencija 

izostane. To se dešava najčešće iz razloga različitih definisanja takvih poremećaja u socijalnom 

ponašanju. Vrlo često pojedina odstupanja u ponašanju ne moraju nužno značiti da je reč o 

poremećajima u socijalnom ponašanju. 

Kriterijumi na osnovu kojih se može sa sigurnošću reći da je reč o poremećajima u 

socijalnom ponašanju su: 

- Trajanje poremećaja, kada se o poremećajima u ponašanju govori da postoje ako traju 

neko određeno, duže vreme (najčešće od tri do šest meseci i duže) 

- Intenzitet poremećaja, odnosno težina poremećaja, pri čemu se najčešće pominju blagi, 

umereni i teški poremećaji, odnosno poremećaji koji sa sobom nose nisku, umerenu i 

visoku rizičnost 

- Prisutnost poremećaja u određenoj sredini, pri čemu se opasniji poremećaji pojavljuju u 

više sredina ( i u školi, i u porodici i drugo) 

- Prisutnost većeg broja različitih poremećaja, pri čemu su poremećaji u ponašanju koji 

imaju nekoliko različitih poremećaja opasniji i teži za intervencije kao multiproblemski 

poremećaji u ponašanju

38 


- Socijalni ili kulturni kriterijumi, što znači da u zavisnosti od sredine u kojoj se javljaju 

poremećaji u ponašanju različito će biti procenjeni kao i sprovođenje sankcija koje su za 

sredinu prihvatljive 

- Hitnost intervencije 

- Prethodne intervencije i rezultati (recidivi) (Bouillet i Uzelac, 2007: 130). 

4.1. Aktivni poremećaji u socijalnom ponašanju kao izbor mlade osobe 

Konstruktivistička perspektiva koja se javlja 60-ih godina prošlog veka, oslanjajući se na 

Kelijevu Teoriju ličnih konstrukata, polazi od shvatanja da je društvena devijacija etiketa, 

subjektivno iskustvo i dobrovoljni čin. Devijantnost nije unutrašnje obeležje ponašanja nego je 

posledica ljudskog prosuđivanja. Drugačije rečeno, neki je čin devijantan samo zato što tako 

misle neki ludi. Zato je za konstruktiviste važno istražiti zašto je neki čin označen i definiše se 

kao devijantan i kakva je uloga pojedinih socijalnih aktera u procesu etiketiranja. Ovoj naučnoj 

perspektivi je veoma bliska teorija etiketiranja koja upravo počiva na pretpostavci da nijedno 

delo nije po svojoj intrizičnoj prirodi kriminalno ili nenormalno nego ga drugi ljudi vide kao 

takvo (Šućur, 2004). Društvo je po svojoj prirodi organizovano na načelu da svaki pojedinac koji 

poseduje određena društvena obeležja ima moralno pravo da očekuje da će ga drugi vrednovati i 

ponašati se prema njemu na odgovarajući način (Gofman,2000). Svi ljudi imaju potrebu da 

razumeju okolinu u kojoj žive, nastoje da razumeju svoje ponašanje i ponašanje drugih ljudi 

(Ricijaš,2009). 

Poslednjih godina i istraživači i praktičari se slažu da nije lako u današnje vreme biti 

mlada osoba. Deca i mladi ljudi imaju raznovrsne probleme, ti problemi su u najvećoj meri 

rezultat njihovih izbora i ponašanja. Ako se pogleda dete koje u četvrtom razredu nema prijatelja, 

prisutan je veći rizik od napuštanja škole nekoliko godina kasnije (Scales, 1999). 

Vrlo često se dešava da mladi ljudi imaju svoje teorije u odnosu na pojavu poremećaja u 

ponašanju. Takođe, predstavnici pomažućih profesija naglašavaju važnost uvažavanja

39 


perspektive korisnika kada osmišljavaju aktivnosti i sačinjavaju plan akcije sa njima. Oni imaju 

ličnih potencijala za uobličavanje vlastite perspektive kao i pravo da tu perspektivu izlože 

stručnjacima. U tom smislu Keli (Kelly,1955), kao osnivač Teorije ličnih konstrukata, navodi 

kako postoji paralela između konstrukta osoba koja ima neki problem i njenih teorija o tome 

odakle problem i kako ga rešiti, i teorijskih konstrukata koje su razvili naučnici. Kao što naučnik 

stvara konstrukte da bi objasnio neki fenomen tako i ljudi u svojstvu naučnika, razvijaju 

konstrukte da bi objasnili sebe sebi i da bi sebi objasnili svet koji ih okružuje. Upravo se to 

dešava tokom specifično oblikovane komunikacije (npr.procesa individualnog razgovora 

stručnjaka sa mladom osobom koja ima probleme u socijalnom ponašanju) gde stručnjak 

upoznaje korisnikovu perspektivu, a korisnik stručnjakov pogled i mišljenje za njegov problem. 

Ukratko,konstruktivistički pogled na svet predstavlja pravo mlade osobe na iskazivanje 

vlastite perspektive kroz iskazivanje vlastitog mišljenja o tome kako mladi vide svoj problem, 

odnosno kakve su njihove definicije poremećaja u socijalnom ponašanju. 

4.2. Etiologija poremećaja u socijalnom ponašanju 

Da bi imali jasnu sliku o poremećajima u socialnom ponašanju moramo takođe obuhvatiti i 

etiološki aspekt poremećaja odnosno da se usmerimo na pronalaženje uzročno-posledičnih veza i 

odnosa između nekog uzroka i ponašanja odnosno između uzroka pojave poremećaja i posledice 

određenog socijalnog ponašanja. 

Do sada su produkovane i ponuđene mnoge ideje i teorije, kao i sprovedena brojna 

istraživanja u nastojanju da se objasne složeni fenomeni kriminaliteta, delinkvencije i poremećaja 

u socijalnom ponašanju. Ovim prikazom nije zamišljeno da se iscrpe sve teorije, kako rane tako i 

savremene, koje objašnjavaju poreklo poremećaja u socijalnom ponašanju nego samo da se 

ukratko pokuša dati prikaz i kratak pregled u cilju boljeg razumevanja ovog fenomena.

40 


Brendtro i Ness (prema: Bouillet i Uzelac,2007:143) ponudili su devet temeljnih pristupa 

objašnjenju pojave poremećaja u ponašanju: 

1. Pretežno biološko objašnjenje (monokauzalne teorije) koje je prepoznatljivo u: 

- Modelu oslabljene sposobnosti učenja i 

- Medicinskim i biopsihičkim teorijama koje poremećaje u ponašanju i učenju objašnjavaju 

kao rezultat različitih bioloških oštećenja 

2. Pretežno psihološka orijentacija (monokauzalna teorija) koja se prepoznaje u: 

- Psihodinamičkom modelu gde je osnovni pokazatelj poremećaja u ponašanju 

nezadovoljenje njihovih emotivnih potreba (zbog loših interpersonalnih odnosa) 

- U transcendentalnom modelu koji posmatran logički je prisutan pre svakog iskustva i 

veruje u objašnjenja koja su mistična 

3. Sociološka orijentacija (monokauzalna teorija) prepoznatljiva je u: 

- Strategijama modifikacije ponašanja gde je osnova svih učenja socijalno učenje (imitacija i 

posmatranje) 

- Modelu međukulturalnih promena koja poremećaje u ponašanju tumači kritikom socijalnih 

odnosa i institucija 

- Ekološkom modelu gde su poremećaji u ponašanju posledica nesklada između mladih i 

njihovog socijalnog okruženja 

4. Multikauzalna orijentacija je prepoznatljiva u konceptima objašnjenja etiologije 

poremećaja u ponašanju u: 

- Razvojnom modelu koji poremećaje u ponašanju objašnjava kao posledicu poremećaja u 

razvoju koji su uslovljeni poremećajima u interakciji deteta sa osobama iz njegovog 

socijalnog okruženja 

- Psihoedukacijskom modelu koji ujedinjuje elemente ostalih modela i po svojoj prirodi je 

eklektički (objedinjuje različite teorije o nastanku poremećaja u ponašanju) i holistički 

(model posmatranja čoveka, dijagnoze i tretmana u celini) 

Prikazaćemo samo primere teorija koje oslikavaju različita viđenja etiologije poremećaja 

u socijalnom ponašanju i koje upućuju i potvrđuju etiološku multikauzalnost te pojave a sa ciljem 

da pokažemo složenost njene pojavnosti. Ovim prikazom nemamo pretenzije da pokažemo da su

41 


neke teorije važnije od drugih nego ćemo samo dati pregled teorija koje smatramo važnim za ovaj 

rad. 

4.2.1. Teorija afektivne vezanosti 

50-tih i 60-tih godina 20 veka britanski psihoanalitičar John Bowlby razvio je teoriju 

privrženosti odnosno afektivne vezanosti koja počiva na teoriji da su ljudska bića rođena sa 

predispozicijom za ostvarivanje odnosa afektivne vezanosti - trajna, jaka emotivna veza za koju 

je karakteristično tendencija traženja i zadržavanja bliskosti sa specifičnom osobom naročito u 

stresnim situacijama. Najkarakterističniji je takav odnos koji se razvija između majke (ili osobe 

koja za njega brine) i novorođenčeta. A sa etiološkog stanovišta naša predispozicija za 

stvaranjem odnosa privrženosti i fleksibilnosti u pronalaženju i prihvatanju novih ponašanja 

kojima uspostavljamo odnos privrženosti evolucijska je činjenica koja nam pomaže u 

preživljavanju (Bouillet i Uzelac,2007:144). 

Bartholomew (1991) je definisala model o četiri kategorije vezanosti adolescenata i 

odraslih. Model je izveden iz hipoteze koju je postavio Bolwby o postojanju dva tipa unutrašnjih 

modela vezanosti, modela sebe i modela drugih, a svaki od njih može biti i pozitivan i negativan. 

U osnovi tog modela su dve dimenzije: anksioznost i izbegavanje. Šta to u praktičnom životu 

znači? Na pozitivnom polu dimenzije anksioznosti to znači da osoba misli o sebi kao o vrednoj 

osobi, dok se na negativnom polu javlja osećaj odbacivanja bliskosti. Sa druge strane dimenzija 

izbegavanja na pozitivnom polu predstavlja prihvatanje bliskosti a sa druge, negativne strane, 

predstavlja izbegavanje bliskosti. Ukrštanjem ovih modela nastaje četiri stila afektivnog 

vezivanja: sigurni, preokupirani, odbacujući i bojažljivi stil. 

Bowlby navodi da je začetak agresivnosti i delinkvencije povezan sa ranim iskustvom 

nesigurne vezanosti, a što definiše kao jasan nedostatak oslonca i staranja značajnog drugog o 

detetu. Ova deca su suočena sa suprotnim stavovima roditelja, neadekvatnim tretiranjem njihovih 

potreba, separacijama i pretnjama napuštanja od strane osobe koja se o njima stara. Ova deca u 

beznađu izražavaju ljutnju i prema značajnom drugom, a što još više doprinosi poremaćaju 

relacije dete- roditelj (Čačić,2010).

42 


Na osnovu svega može se zaključiti da je rano iskustvo izbegavajuće vezanosti faktor 

rizika poremećaja u socijalnom ponašanju tokom detinjstva i adolescencije, naročito kod dečaka 

(Bartholomew,1991). 

4.2.2. Teorija akcije 

Teorija akcije svoj temelj je pronašla u radovima Maksa Vebera (Max Weber) o socijalnom 

delovanju a osnova je odnos individualnih misli i akcije. M.Veber smatra da socijalno delovanje 

može biti: 

a) Ciljno-racionalno – kada osoba postupa (dela) u skladu sa očekivanim ponašanjem 

drugih ljudi i koristeći se tim očekivanjima kao sredstvima za postizanje tih ciljeva 

b) Vrednosno-racionalno – kada se svesno veruje u apsolutnu vrednost 

(religioznu,estetsku,etičku) nekog ponašanja jer je ona takva po sebi, nezavisna od 

uspeha 

c) Afektivno – kada se postupa (dela) u skladu sa postojećim afektima (emocijama) 

d) Tradicionalno – kada se postupa (dela) u skladu sa navikama (Veber,1976). 

Drugačijim rečima rečeno, po Veberovom mišljenju, veliki broj ponašanja koja ljudi čine 

orijentisana je prema vlastitom interesu. Iako pojedinci u svojim izborima nisu potpuno slobodni, 

oni svojim odlukama i ponašanjem jasno pokazuju korišćenje vlastitog razuma i svesti. Veber 

smatra da treba da postoje idealni tipovi kao standard na osnovu kojeg se utvrđuje koliko i u 

kojim pravcima od njega odstupaju pojedini slučajevi ponašanja. Ta odstupanja koja se ne 

uklapaju u racionalnu normu mogu da budu izvor devijacije od tog obrasca. Time su poremećaji 

u ponašanju iz ugla ove teorije odraz neuspeha šireg socijalnog sistema da na odgovarajući način 

socijalizuju pojedine osobe, ali i odraz osobe koja svojom akcijom bira one elemente koji se ne 

uklapaju u racionalnu normu.

4.2.3. Teorija socijalne kontrole 

43 


U literaturi se spominju brojni autori koji su predstavnici ove teorije (Ney, Seydlitz, Hirschi, 

prema: Hrnčić, 2009) i navode nekoliko tipa kontrole vezane za poremećaje u ponašanju: 

- Direktna kontrola je spoljašnja u odnosu na adolescenta i nametnuta kroz ograničenja i kazne; 

indirektna kontrola – gde adolescent izbegava delinkventna ponašanja da bi izbegao 

razočaranje, sramoćenje ili povređivanje ljudi za koje je vezan; internalizovana kontrola 

(unutrašnja) – kao socijalna svest koja je zavisna od detetovog prihvatanja roditelja. 

Teorija socijalne kontrole navodi da biranje prijatelja kod adolescenata je bazirano na 

delinkvenciji (Knecth et al, 2010). Hirši (Hirschi & Stark,1969; Hirschi & Gottfredson,1993) kao 

najznačajniji predstavnik ove teorije, navodi da je afektivna veza sa roditeljima i vršnjacima 

dobar preduslov nepojavljivanja delinkventnog ponašanja, za razliku od odanosti društvenim 

normama (kada mlada osoba ne čini krivična dela jer postoji strah od negativnih posledica) i 

učešća u konvencionalnim akivnostima (koje utiču na smanjivanje vremena i energije za 

učestvovanje u krivičnim delima). 

Teorija socijalne kontrole navodi da postoje snažni socijalni okovi u porodicama i 

institucijama koje preveniraju delinkventno ponašanje i nedelinkventni mladi su manje skloni 

druženju sa delinkventnim vršnjacima. Znači u osnovi je izbor, mladi u izboru vršnjaka sa kojma 

se druže traže sličnosti i to utiče na pojavu i razvoj poremećaja u socijalnom ponašanju (Knecth 

et al.,2010). 

4.2.4.Teorija moći 

Nasuprot teoriji kontrole postoji teorija moći odnosno teorija diferencijalne asocijacije čiji se 

predstavnici slažu da adolescenti u svojim prijateljstvima utiču jedni na druge pod vršnjačkim 

pritiskom. Tako nastaju i poremećaji u socijalnom ponašanju kod adolescenata. 

Pretpostavlja se da kvalitet prijateljstava ima pozitivni uticaj na moralni razvoj i socijalnu 

adaptaciju i isto tako prijateljstva mogu biti rizičan faktor kada se pojavljuje antisocijalno 

ponašanje. Mladi koji imaju problem u socijalizaciji imaju smanjenu mogućnost izbora vršnjaka

44 


kao i veću vervatnoću da će izabrati prijateljstva u kojima su problematični vršnjaci (Knecht et 

al,2010). 

Džon Hejgan i saradnici (Haggan i sar.,1987 prema: Hrnčić,2009) razvili su ovu teoriju u 

kojoj pretpostavljaju da klasni odnosi u porodici utiču na odnose roditelja prema deci različitog 

pola, na kome se zasniva njihov odnos moći u porodici. Majke u patrijahalnim porodicama, gde 

je moć muškaraca veća, kontrolišu više kćerke nego sinove. Kćerke se uče da budu pasivnije i da 

izbegavaju rizik. Time objašnjavaju veće učešće dečaka, mladića u delinkventnim radnjama. U 

tom duhu se vaspitavaju i deca u patrijahalnim društvima, gde se taj obrazac socijalne kontrole 

reprodukuje na decu i na njihov dalji izbor prijatelja. Tako teorija moći odnosno teorija 

diferencijalnih asocijacija (Sutherland,Cressey,1992) objašnjava da se delinkventno ponašanje 

stiče kroz proces socijalizacije i uticaja vršnjaka, a definisanje prhvatljivog ponašanja se takođe 

uči i stiče. Odnosno prisutan je uticaj, vršnjački pritisak. 

4.2.5. Model stadijuma socijalne interakcije 

Ovaj model razvio je Džerald Peterson i njegovi saradnici (Patterson et al.,1990). U okviru ovog 

modela opisuju se četiri faze razvoja poremećaja u socijalnom ponašanju (u okviru ovog modela 

je korišćen termin antisocijalno ponašanje zbog originala) koje su sukcesivne. Reakcije u okviru 

ovih faza su često simultane i pojavljivanje i razvoj ove četiri faze se međusobno preklapaju. 

Krajnji ishod osobe koja prođe sve četiri faze je kriminalna karijera u odraslom dobu. 

Ovaj model opisuje većinu hroničnih delinkvenata i odraslih kriminalaca, a treća faza 

modela opisuje i „kasne početnike“, koji izvrše oko polovine svih krivičnih dela koja počine 

maloletnici. 

Prva faza: osnovni trening 

U periodu adolescencije, mlade osobe su suočene sa novim ulogama, odnosima i društvenim 

situacijama koje zahtevaju drugačije socijalne veštine od onih koje su im bile potrebne na drugim 

uzrastima. U usvajanju i ovladavanju tim sposobnostima ključnu ulogu ima grupa vršnjaka kao

45 


novi referentni okvir, koji je podjednako važan, često važniji i od roditeljskog. U okviru grupe 

vršnjaka adolescent može da eksperimentiše sa raznim ulogama i da ne oseća pretnju zbog toga. 

Adolescenti navode da u ovom periodu kod njih se menja kvalitet odnosa sa vršnjacima, 

odnosno, prijateljstva u ovom periodu postaju čvršća i iskrenija. Mnogi adolescenti navode da 

sada imaju čak manje prijatelja nego ranije, ali su zadovoljniji kvalitetom tih prijateljstava 

(Joksimović,1986; Coleman & Hendry,1999). 

Ova faza započinje slomom roditeljske efikasnosti u disciplinovanju. Neefikasnost 

Peterson definiše kao ...grdnja, prigovaranje, vika i psovanje zbog relativno trivijalnih stvari i 

pretnja kažnjavanjem bez izvršenja (Patterson et al.,1992:11). 

Neefikasni roditelji su oni roditelji kojima nedostaje veština tačnog praćenja i 

klasifikovanja problematičnog ponašanja gde oni lakše povrede u ponašanju kod deteta 

klasifikuju kao devijantno ponašanje. Zatim im nedostaju veštine ignorisanja trivijalnih prinudnih 

događaja (događaj u kome negativno, neprijatno ponašanje jedne osobe uslovljava ponašanje 

druge osobe). Takođe, nedostaju im veštine doslednog kažnjavanja, odnosno korišćenja efikasnih 

posledica kada je neophodno kažnjavanje. Dete nalazi da je njegovo neprijatno ponašanje 

efikasno jer eliminiše neprijatno ponašanje drugih članova porodice, a može direktno da dovede 

do pozitivnih dobiti (eskalaciju, pozitivno potkrepljenje). Eskalacija može da uključi i fizičke 

napade roditelja, nemoćnih da ovladaju detetovim antisocijalnim ponašanjem. Roditelj se povlači, 

ne uspeva da nadgleda kretanje deteta, daje dozvolu (direktnu ili prećutnu) da dete provodi vreme 

nenadgledano i van porodice što ga kasnije može dovesti do grupe vršnjaka koji imaju 

poremećaje u socijalnom ponašanju (Patterson et al.,1992). 

Ovakav objašnjeni koursivni (prinudni) mehanizam je visoko prisutan i kod mladih koji 

pokazuju preadolescentno antisocijalno ili izrazito agresivno ponašanje. Postoji velika 

verovatnoća odbacivanja od strane roditelja zbog čega su ovi mladi često tužni. 

Postavlja se pitanje zašto to roditelji rade? Takvo neefikasno ponašanje roditelja 

uslovljeno je mnogim faktorima kao što su: karakteristike roditelja (nedostatak prosocijalnih 

veština, psihopatologija, zloupotreba supstanci), karakteristike deteta (detetov temperament) i 

karakteristike vezane za kontekst (stresori, nepovoljni faktori sredine). 

Na osnovu ove faze, ovog modela posledica roditeljske neefikasnosti u disciplinovanju 

deteta je povećanje koursivne, prinudne razmene roditelja sa mladom osobom.

Druga faza:reakcija socijalnog okruženja 

46 


Neprijatan stil ponašanja mlade osobe sa poremećajima u socijalnom ponašanju (eksplozivni 

napadi besa, odbijanje da se prihvati negativan odgovor, izbegavanje teških zadataka) dovešće ga 

verovatno do duplog socijalnog neuspeha: 

- odbacivanje od strane „normalnih“ vršnjaka i 

- lošeg uspeha u razvijanju akademskih veština. 

Dete postaje posmatrač, retko učesnik, grupnih aktivnosti vršnjaka. Odbacivanje od strane 

vršnjaka i roditelja može da dovede do poremećaja i u procesu socijalizacije. Dolazi do 

akumulacije propuštenog, koja vodi do daljih neuspeha – uspostavlja se povratna sprega. Mlada 

osoba sebe vidi kao žrtvu nepravednog i okrutnog sveta i uglavnom je takav ugao posmatranja 

tačan. Ono često biva ismevano i kažnjavano a time i odbačeno (Hrnčić,2009:60). 

Ukoliko je dete duže u tom procesu, utoliko su veći propusti u njegovom socijalnom 

razvoju što vodi do razvijanja antisocijalnih stavova. Do 10-11 godine kod deteta je već prisutno 

neraspoloženje zbog odbacivanja. Verovatnoća ulaska u sledeću fazu je vrlo visoka. 

Treća faza: devijantni vršnjaci i učenje antisocijalnih veština 

Ova faza koja je karakteristična za adolescenciju može početi i u preadolescentnom periodu. 

Mlade osobe iz perioda pre ovog su u fazi potrage za društvom, za sebi sličnima. Obrasci 

ponašanja u ovoj fazi, će uključivati i određene poremećaje u socijalnom ponašanju 

(laganje,krađe) koji u svojoj osnovi imaju izbegavanje neprijatnih iskustava (reakcija 

izbegavanja) i pojačavanje prijatnih događaja. Rizik od zloupotrebe supstanci je vrlo visok. 

Ova faza je takođe, karakteristična i za tzv. kasne početnike – delinkvente koji nisu prošli kroz 

prethodne faze. Početak njihovog antisocijalnog ponašanja prate neprijatni događaji koje imaju 

njihovi roditelji i to dovodi do smanjenog nadgledanja ove, do tada „normalne“ dece. To ih dalje, 

zbog smanjene kontrole vodi do delinkventnih vršnjaka koji onda preuzimaju primat u uticaju i u

47 


razvoju antisocijalnog ponašanja. Ipak, ova deca su u manjem riziku da uđu u poslednju fazu 

ovog modela (jer su razvili određene socijalne veštine i porodica im je adekvatnija). 

Četvrta faza: karijera antisocijalnog odraslog 

Osoba koja je prošla sve faze koje su prethodno opisane ima marginalizovan položaj u društvu 

kada odraste i sigurnu karijeru osobe koja je zagazila u kriminal. Tvorci ove teorije (modela) 

Peterson i saradnici navode da ove osobe karakteriše nezaposlenost, nesrećni brakovi, razvodi, 

nasilje u porodici, zloupotreba supstanci, preterana konzumacija alkohola, hapšenja i deca sa 

problemima u socijlnom ponašanju. Takva osoba je stalno u problemima, u krizama. Ona čak nije 

ni uspešan kriminalac, nego običan gubitnik (Patterson et al.,1992;1990). 

4.2.6. Model socijalnog informacionog procesuiranja 

Mnogi istraživači su se bavili pitanjem šta se dešava u osobi kao reakcija na neki događaj i šta 

određuje kako će ta osoba da se ponaša kao odgovor na taj događaj. Jedna od teorija koju ovaj 

aspekt dobro obrađuju je model socijalnog informacionog procesuiranja Dodža i saradnika 

(Dodge et al.,1987,1990). 

Po ovom modelu socijalno ponašanje dece je rezultat uzastopnih koraka u načinu na koji se 

događaj tumači, kako se bira odgovor na taj događaj – u postupku na koji se ovaj događaj 

procesuira. Ovaj model je velikim delom posledica socijalnog učenja. Pretpostavlja se da 

primereno i vešto procesuiranje dovodi do primerenog ponašanja, dok problemi i nedostaci u 

procesu procesuiranja koje je iskrivljeno predrasudama vodi do poremećaja u socijalnom 

ponašanju. Koraci u procesuiranju su: 

1. dešifrovanje socijalnih znakova 

2. interpretacija socijalnih znakova 

3. pojašnjavanje ciljeva 

4. pristup odgovorima ili konstrukcijama (kada se sećaju rešenja koja mogu da koriste da bi 

se nosili sa socijalnim problemom)

5. odluka o odgovoru 

6. bihejvioralno odigravanje 

48 


Istraživanja autora koje smo naveli su pokazala da agresivna deca i mladi kao i mladi sa 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju imaju teškoće u sledećim fazama: 

- u prvoj fazi mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju primećuju manje 

socijalnih znakova i pre primećuju neprijateljske nego benigne znakove 

- u fazi interpretacije socijalnih znakova, agresivna deca imaju predrasudu o 

neprijateljskim namerama drugih ljudi i stavljanje u prvi plan emocije straha na primer, 

koje bi ih učinile jačim 

- u fazi pristupa odgovorima ili konstrukcijama imaju nedostatak u kvalitetu i kvantitetu 

ovih rešenja 

- u fazi odluke o odgovoru (kada donose odluku o tome koje rešenje je najbolje za njih), 

agresivnu decu karakteriše pozitivna verovanja o agresivnom odgovoru 

- u fazi odigravanja, agresivna deca su manje vešta da izvedu pozitivno interpersonalno 

ponašanje. 

4.2.7. Deca u sukobu sa zakonom: konstruktivistička teorija Ričarda Butlera 

Ponašanje osobe je određeno prirodom njegovog sistema konstrukata (Kelly,1970). I sa tim u 

vezi teorija ličnih konstrukata smatra da je problematično ponašanje izražavanje sopstvene 

predstave o sebi i svetu nekoga deteta. Ako dete sebe doživljava kao nasilnika, ono će se upustiti 

u pronalaženje prilika da muči drugu decu. Ponašanje je takođe eksperimentalno u tom smislu da 

dete traga za tim da ispita hipotezu, pa bi izazivanje mlađeg deteta koje se u suzama povlači, 

potvrdilo detetovu predstavu o tome da je podsmevanje mlađoj meti bilo uspešno. Detetovi dalji 

postupci mogu služiti potvrđivanju ili invalidaciji sebe kao nasilnika (Butler&Green,1998). 

Kada se donosi presuda za učinjeno krivično delo za mladu osobu, teorija ličnih 

konstrukata savetuje da se uzmu u obzir okolnosti. Smatra se da se na mladu osobu koja

49 


ima aktivne poremećaje u socijalnom ponašanju ne može gledati kao na odraslu osobu, niti 

da je ta osoba zla. Ova teorija zastupa tezu da je jedan događaj otvoren za mnoštvo manje- 

više korisnih interpretacija. Značenje dela nije očigledno ali dolazi iz pokušaja da ga 

razumemo. Naš posao je da više značaja pripišemo faktorima okolnosti odnosno da 

razvijamo svoje teorije kako bismo objasnili postupke drugih. Stoga, uvek postoje drugi 

načini konstruisanja a naša sposobnost da zamislimo alternativu je ograničena vremenom 

u kome živimo, porodicom iz koje potičemo i našim ličnostima (Butler&Green,1998:102). 

Analiza ličnih konstrukata obraća pažnju na „ličnu priču“ o događajima. Ona obraća 

pažnju ne samo na okolnosti pod kojima je počinjeno krivično delo već i na konstrukte pojedinca 

događaja - kako ju je on percipirao u tom trenutku. Ona detaljno istražuje mišljenje počinioca o 

sebi samom i njegovo ponašanje. Osim toga, teorija ličnih konstrukata formuliše svoje predloge u 

formi hipoteza o tome kako se događaji mogu protumačiti pre nego da izvlači zaključke koji 

svedoče o onome što se zaista odigralo. Postoje tri korisne mogućnosti u vezi sa problemima koji 

se javljaju u okviru Teorije ličnih konstrukata a koje predlaže ova teorija: 

1. Što bolje poznajemo ljude, lakše ćemo predvideti njihovo ponašanje. Ako znamo šta 

osoba/dete koja ima problematično ponašanje misli o sebi, svojoj porodici, školi, na koji način 

posmatra svoje jake i slabe strane, moći ćemo preciznije da posmatramo tu osobu i razloge 

činjenja krivičnog dela. Dakle, uvažavanje sistema ličnih konstrukata pojedinca pruža nam 

mnogo dokaza koji će biti ključni za naše napore da predvidimo njihovo buduće ponašanje. 

2. Keli predlaže u svom „društvenom korolaru“ da naša sposobnost da igramo neku društvenu 

ulogu sa drugom osobom zavisi isključivo od naše sposobnosti da vidimo svet njihovim očima 

ili, njegovim rečima, da „konstruišemo njihove procese konstrukcije“. Za one koji su 

odgovorni za zdrav razvoj dece- roditelje, nastavnike, socijalne radnike, ovo izgleda kao 

poželjan princip. Što bolje razumemo kako funkcioniše određeno dete, bolje mu možemo 

pomoći. Ali iz ovoga takođe proističe da, ukoliko na prvom mestu želimo da kontrolišemo 

ponašanje mlade osobe, da je kaznimo ili ukorimo, ovaj zadatak će biti lakše obavljen ukoliko 

su obe strane upućene u perspektivu one druge strane. Ako, naprotiv, u pokušaju odrasle osobe 

da dovede u red problematično dete, to dete prepozna neobaveštenost i nerazumevanje, naše

50 


dobre namere mogu biti pogrešno protumačene. Kazna koja nema smisla za kažnjenika, koji 

ne oseća da se njegov glas čuje, ne može a da se ne oseti proganjanim. 

3. Svi se slažu da nešto treba da se učini po pitanju sprečavanja delinkvencije. Šta tačno treba da 

se uradi, nije u potpunosti sigurno. Dok zagovornici jednostavne kažnjavačke politike mogu 

da igraju na kartu publike u sudnici ili na dobijanje poena u nekoj političkoj stranci, u praksi, 

efektivni pravni lek za maloletničku delinkvenciju nije lako pronaći. Nemamo druge opcije 

nego da razmišljamo na kreativan način o načinima za prosuđivanje svakog pojedinačnog 

slučaja za sebe i teorija ličnih konstrukata nam nudi okvir u kome možemo da razmatramo 

alternative (Butler&Green, 1998:106-107). 

Zadatak za one koji žele da unesu promene u ponašanja mladih je da pronađu način da 

privuku i povedu mlade ka socijalno prihvatljivim oblicima ponašanja ali takvim koji neće 

predstavljati pretnju za dete. Uspeh ne može izostati ako smo ubeđeni da je detetovo gledište od 

najvećeg značaja, jer kada definišemo postojanje problema, to je definicija odraslih-značajnih 

drugih. Zato pokušavamo shvatiti shvatanje sveta i razloga mlade osobe sa aktivnim 

poremećajem u socijalnom ponašanju (Cummins,2006:95). 

4.3.Fenomenologija poremećaja u socijalnom ponašanju 

Mnogi autori su pokušali dati klasifikaciju poremećaja u socijalnom ponašanju i potrudili su se da 

ona bude savršena. Međutim, svaka od njih ima neki nedostatak. To se odnosi i na klasičnu, 

najuobičajeniju podelu na aktivne i pasivne poremećaje u socijalnom ponašanju. Jer isto dete, 

može pokazivati oblike i jednog i drugog ponašanja (u kući aktivne – agresivnost i oholost, a u 

društvu vršnjaka pasivne- povučenost i plašljivost). Takođe, pojedini oblici ponašanja uključuju i 

aktivnu i pasivnu ulogu (beg od kuće). 

Kako u osnovi svih pojavnih oblika kriminala, maloletničke delinkvencije i svih 

poremećaja u socijalnom ponašanju uvek stoje određeni društveni pa i drugi uslovi, tako je 

fenomenologija manifestni izraz delovanja svih tih uslova (Jašović,1991). Pošto postoje različite

51 


podele, određenja i saznanja u vezi sa fenomenologijom poremećaja u socijalnom ponašanju, 

takvu situaciju treba tražiti u različitim shvatanjima pojma delinkvencija, poremećaji u 

socijalnom ponašanju i oblicima njihovog manifestovanja. 

Stalne prisutne promene, kako na polju ponašanja gde se na ponašanje više ne gleda kao 

na kumulativni fenomen, nego kao na deo ciklusa stalne promene te ga je stoga teže opisati i 

objasniti, tako i na polju poremećaja, gde je regularnost modernog vremena modifikovana 

normalnost neregularnosti i zato poremećaj sam po sebi postaje prihvatljiviji, normalniji i 

uobičajniji (Žižak,2004). Stoga je način na koji konceptualizujemo poremećaje u ponašanju 

zavisniji od društvene paradigme, načina na koji gledamo svet i pojedinca, nego što zavisi od 

saznanja dobijenih naučnim istraživanjima i teorijama (Elkind,1998). Tako postoji stalno prisutan 

sukob između kažnjavajućeg pristupa, koji naglašava da su pojedinci odgovorni za svoje 

ponašanje jer biraju svesno takav put, bez obzira na uzrast i stepen razvoja, te je cilj ovakvog 

pristupa utvrditi krivicu i kaznenu odgovornost (pravni pristup). Sa druge strane je 

rehabilitacijski pristup u kome se naglašava da nije izbor pojedinca taj koji dovodi do činjenja 

krivičnog dela, nego do toga dolazi iz drugih razloga, kao što su neadekvatna roditeljska kontrola 

i briga, slabe socijalne veštine, loš socio-ekonomski status i drugo. Takav pristup je rezultat 

nesposobnosti prosuđivanja i povlači sa sobom ograničenu odgovornost za takvo ponašanje. 

Takođe, taj pristup naglašava obavezu i odgovornost društva u obezbeđivanju adekvatne brige i 

zaštite za mlade u svom društvu. 

Stoga, mladima sa poremećajima u socijalnom ponašanju društvo je u obavezi da osigura 

ne samo kazneno-popravne nego i socijalno-zaštitne intervencije. Takvo društvo je odgovorno i 

razume da je uzrast mladih koji čine krivična dela osetljiv, buran, ali i podložan uticajima i 

menjanju. Seymour i Gregorie (2002) ističu da samo kazna i rehabilitacija (tretman) nisu u stanju 

zadovoljiti narušene potrebe zajednice, oštećenika i počinitelja.

52 


Tako se javlja novi, postmoderni pristup * koji objedinjuje kažnjavajući i rehabilitacijski 

pristup i podrazumeva da se mlada osoba kao i zajednica koja je oštećena, vrati u pređašnje stanje 

i da se šteta nadoknadi. Intervencija se sastoji od interakcije svih uključenih-počinitelja, 

oštećenog, stručnjaka i zajednice. 

Korišćenjem podataka iz Statističkih biltena Republičkog zavoda za statistiku mogao se 

pratiti obim, dinamika i struktura prestupništva maloletnika u periodu od 2007. do 2011. godine u 

Republici Srbiji, kao i krivičnopravne reakcije na prestupništvo mladih. Takođe, na konkretnim 

primerima može se najjasnije uočiti koji su to pojavni oblici poremećaja u socijalnom ponašanju. 

Kao i prilikom svake statistike, postojanje tamne brojke kriminaliteta, velikog broja 

učinjenih i neprocesuiranih krivičnih dela, ostaje neregistrovana. To naravno ne umanjuje i onako 

veliki broj mladih u ukupnom broju počinjenih krivičnih dela u Republici Srbiji. Pošto se radi o 

detaljnoj statistici i upoređivanju brojnih parametara i brojnim podacima, za potrebe ovog rada 

važno nam je da uočimo koliki je procenat mladih u činjenju krivičnih dela kao i vrsti krivičnog 

dela gde je maloletnička delinvencija najzastupljenija. 

Mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju vrlo često su počinioci krivičnih 

dela, odnosno mi smo pretpostavili vezu između ove dve pojave. Tako da postoji mogućnost da 

mlada osoba počini krivično delo kao izvršilac, saizvršilac, podstrekač i pomagač. U tabeli br. 1 

dat je prikaz učinjenih krivičnih dela maloletnika od 2007. do 2011. godine kao i broj optuženih 

maloletnika (maloletnik prema kome je podnet predlog veću za maloletnike za izricanje kazne, 

odnosno vaspitne mere, te je postupak pred većem završen odlukom kojom je: postupak 

obustavljen, izrečena mera bezbednosti bez izricanja sankcije ili izrečen maloletnički zatvor ili 

vaspitna mera). 

________________________________________________________________________ 

* Stari režim i stari pristup propagira načelo da kazne budu specifične, pravilno podešene, delotvorne i da u 

svakom slučaju budu pouka svima povremeno postaju takve da se javlja dvostruko držanje stanovništva: 

zločinac je pogotovo kada je u pitanju bio neki krijumčar ili pak seljak koga goni gazda gulikoža-nalazio 

na spontano odobravanje, u njegovom nasilju narod je video produžetak svojih ranijih borbi. A sa druge 

strane kada bi neko počinio zločine na račun stanovništva, kao na primer prosjak-skitnica koji krade i 

ubija, postao bi lako predmet naročite mržnje (...), (Fuko, 1997:94) i narod bi se okrenuo protiv njih. Ovo 

treba da utiče na mehanizam snaga: da slabe želju koja krivično delo čini privlačnim, da jačaju interes 

koji kaznu čini strašnom; da preokrenu odnos snaga,tako da ideja o kazni i njenim nepovoljnim 

posledicama bude življa od ideje o krivičnom delu (Fuko,1997:121).

53 


Tabela br.1: Optužena maloletna lica prema krivičnom delu u Srbiji od 2007.do 2011.godine 

KOJA KR.DELA 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 

UKUPNO BROJ % BR. % BR. % BR. % BR. % 

2051 100 2833 100 2465 100 2205 100 3140 100 

Protiv života i tela 421 16.8 388 13.7 369 15 278 12.6 381 12.1 

Protiv sloboda i prava 

čoveka i građanina 

23 0. 18 0.6 17 0.7 29 1.3 44 1.4 

Protiv polne slobode 35 1.4 38 1.3 43 1.7 30 1.4 44 1.4 

Protiv zdravlja ljudi 117 4.7 142 5.0 127 5.2 124 5.6 206 6.6 

Protiv privrede 22 0.9 15 0.5 16 0.6 14 0.6 21 0.7 

Protiv imovine 1570 62.8 1807 63.8 1424 57.8 1256 57.0 1754 55.9 

Protiv bezbednosti i 

javnog saobraćaja 

Protiv javnog reda i 

mira 

105 4.2 107 3.8 89 3.6 81 3.7 98 3.1 

88 3.5 187 6.6 260 10.5 243 11 438 13.9 

Ostala krivična dela 120 4.8 131 4.6 120 4.9 150 6.8 154 4.9 

Na osnovu tabele br.1 uočava se stalni porast ukupnog broja mladih optuženih za 

krivično delo. Godine velikih kriza, stalnih političkih i ekonomskih previranja obeležene su i 

povećanim brojem maloletnika koji su „zagazili“ u kriminal. Ovi podaci jasno govore o 

dominantnoj zastupljenosti krivičnih dela protiv imovine (više od polovine optuženih maloletnih 

lica je učestvovalo u ovim krivičnim delima svake godine) i veliki broj maloletnika je prisutno u 

izvršenju krivičnog dela protiv života i tela, kao najtežih krivičnih dela. Krivično delo gde se 

svake godine povećava broj maloletnika koji su optuženi je krivično delo protiv javnog reda i 

mira. 

Ono što nas je takođe zanimalo jeste koje vaspitne mere se izriču za osuđene maloletnike. 

Na osnovu podataka (Saopštenje o mll.,2012) zaključuje se da je 2011.godine bilo ukupno 2290 

maloletnika koji su osuđeni za učinjeno krivično delo, od čega je izrečeno 13 zatvora i 2277 

vaspitnih mera. Od tog broja najviše je izrečeno vaspitnih nadzora 1159, mera upozorenja i 

nadzora 1014, dok je zavodskih mera izrečeno svega 104. Takođe, u periodu od 1991. do 2000.

54 


godine (Vasiljević,2007) prisutna je ista tendencija u izricanju vaspitnih mera i naloga; 55,1% 

slučajeva izricanja vaspitne mere pojačan nadzor u odnosu na 40,3% mera upozorenja i 

usmeravanja (u tom periodu to su bile disciplinske mere) i takođe svega 3,7% izrečenih mera 

upućivanja u Zavode. 

Ono što ohrabruje jeste činjenica da od stupanja na snagu „Zakona o maloletnim 

učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica“ (Sl.glasnik 85/2005) 1.1.2006. 

godine, sudije dobijaju nove kompetencije, posebnim ispitima sudija (kao i tužilac) može biti 

specijalizovan za rad sa maloletnicima. Time se osnovna tendencija izricanja vaspitnih mera i 

naloga uz uvažavanje brojnih socijalnih, psiholoških, pedagoških i drugih varijabli prilikom 

određivanja sankcija prema maloletniku može u potpunosti zadovoljiti. Izbor opcija 

vaninstitucionalnog tretmana (mere pojačanog nadzora) je preporuka i savremeni trend u izboru 

sankcija prema maloletniku u skladu sa savremenim idejama resocijalizacije. Ne treba zapostaviti 

ni tretmane u institucijama koji imaju svoje prednosti planskog, svakodnevnog i sistematičnog 

rada sa maloletnikom koji ima poremećaje u socijalnom ponašanju. 

Bez obzira na, kao što smo videli, različite pojavne oblike i podele poremećaja u 

socijalnom ponašanju (kao i vrstama krivičnih dela) zadržaćemo se na osnovnim 

fenomenološkim obeležjima primera pretežno pasivnih (preterano kontrolisanih, 

internalizovanih) i pretežno aktivnih (nedovoljno kontrolisanih, eksternalizovanih) poremećaja u 

ponašanju mladih. Važno je naglasiti da postoji preklapanje u ovim pojavnim oblicima i da jedna 

mlada osoba vrlo retko ima samo jedan oblik poremećaja u ponašanju. 

4.3.1.Pasivni poremećaji u socijalnom ponašanju 

Plašljivost 

Plašljivost je znak da se dijete ili mlada osoba osjeća nesigurno, ugroženo, da je njihovo 

samopouzdanje vrlo slabo. Taj poremećaj u ponašanju znači da dijete ne vjeruje u mogućnost

55 


vlastite afirmacije, da se ne usuđuje izraziti vlastitu osobnost, stupiti s drugima u natjecanje i 

braniti svoj društveni status (Bouillet i Uzelac,2007:189). 

U školskom uzrastu pojava plašljivosti može biti posledica nekih organskih oštećenja, 

autoritativnog vaspitnog stila roditelja jer takvi roditelji upravo koriste zastrašivanje kao osnovno 

vaspitno sredstvo. Posledica plašljivosti mogu biti i preterane ambicije roditelja dece koja ne 

mogu da postignu ono što im roditelji nameću. 

Plašljivost može bitno da remeti proces socijalizacije i uklapanja u kolektiv vršnjaka i da 

za posledicu ostavi loš školski uspeh i nedovoljnu motivaciju za učenje. U školskom uzrastu 

plašljivost može biti praćena i različitim neurozama (mokrenje u krevet, mucanje, nedostatak 

apetita, fobija od škole i drugo). 

Ne retko ova deca su meta školskih nasilnika, ulaze u začarani krug nasilja u školi. 

Postajući meta nasilnika plašljivo dete dobija još veću potvrdu svoje nesposobnosti i neuspešnosti 

i još se više povlači u sebe i postaje još više plašljivo (Olweus,1998). 

Povučenost 

U literaturi (Vodak&Šulc,1966:78) se navodi akolektivnost kao oblik povučenosti i preterane 

izolovanosti deteta od kolektiva. Takođe, navodi se razlika između samoće koja postaje crta 

njegove prirode i dete, odnosno mlada osoba, se saživi sa tim i to prihvati,a sa druge strane 

imamo usamljenost kao oblik ponašanja koje je detetu nametnuto i ne uspeva se tome uspešno 

prilagoditi, uz izraženu, a ne zadovoljenu, potrebu za druženjem i društvom. 

Povučenost je vrlo često ponašanje koje „ide ruku pod ruku“ sa plašljivošću i odraz je 

lične nesigurnosti i nepoverenja u druge. Osobe koje su povučene najčešće se opisuju kao 

introvertne, sramežljive, niskog samopouzdanja, nezadovoljne životom, nesrećne, pesimistične, 

neprijateljski raspoložene prema drugim ljudima. Pokušavajući da uspostave kontakt sa drugim 

ljudima, stalno dobijaju poruku da nisu uspešne i da su u pravu što imaju mišljenje o sebi kao 

nespretnima jer im se takve situacije svakodnevno ponavljaju. Sve dok pokušavaju, dobijaju 

poruku od okoline da su neuspešni i sve se dublje ukorenjuje njihova povučenost. Sve dok 

jednom ni ne pokušaju da uspostave kontakt sa drugim ljudima-tako je najmanje bolno. Posredi je

56 


začarani krug. Vrlo često plašljive i povučene osobe imaju jedan od oblika neuroza (mokrenje u 

krevet, nedostatak apetita, fobija i drugo). 

Olweus (1998) smatra da su povučena, usamljena i napuštena deca u školi tipične žrtve, 

žrtve odnosa nasilnik/žrtva. On dalje, navodi tipične a moguće znakove da je povučeno dete 

postalo žrtva nasilničkog ponašanja svojih vršnjaka. To su: 

1. PRIMARNI ZNAKOVI – jasnije i direktnije su povezani sa situacijom nasilnik/žrtva: 

a) U školi – druga ih deca zadirkuju na neugodan način, rugaju im se, grde ih (mogu im 

nadenuti i pogrdne nadimke), ismejavaju ih i omalovažavaju ih, ponižavaju, prete, 

podčinjavaju; smeju se i zbijaju šale na njihov račun; guraju ih, gađaju, udaraju ih 

nogama i rukama; uvučeni su u svađe ili sukobe u kojima su bespomoćni i iz kojih 

žele da izađu; uzimaju im, oštećuju ili razbacuju knjige, školski pribor i lične stvari; 

imaju pocepanu odeću, modrice, ozlede, posekotine, ogrebotine koje se ne mogu 

prirodno objasniti. 

b) Kod kuće – dolaze iz škole u pocepanoj odeći sa oštećenim knjigama, imaju modrice, 

posekotine i ogrebotine koje se ne mogu prirodno objasniti. 

2. SEKUNDARNI ZNAKOVI – pokazatelji ovakve situacije, ne tako direktno, ali 

nastavnicima a naročito roditeljima može biti pokazatelj da se nešto dešava: 

a) U školi – često su isključeni iz grupe vršnjaka, za vreme odmora, čini se da nemaju 

niti jednog dobrog druga u razredu – povučeno dete; biraju ih poslednje za timske 

igre; nastoje da ostanu sa odraslim osobama za vreme odmora; potišteni su, plačljivi i 

njihovo školsko postignuće iznenadno ili postepeno slabi bez nekog jasnog ili 

vidljivog razloga (bolest i drugo). 

b) Kod kuće – ne dovode drugove iz razreda kući, nemaju niti jednog prijatelja sa kojim 

provode svoje slobodno vreme u nekim aktivnostima (kupovini, igralištu, sportskim 

manifestacijama i dr.); nikada ih niko (ili vrlo retko) ne poziva na rođendane i druge 

proslave; bezvoljni su, imaju slab apetit, nemiran san, stalne glavobolje, bolove u 

trbuhu (naročito ujutru); biraju „nelogičan“ put do/od škole; traže ili kradu dodatan 

novac od porodice (kako bi udovoljili zahevima nasilnika) i drugo.

57 


Da bi se uspešno rešio ovaj tretman i deca i mladi ponovo uključili u društvo vršnjaka 

potrebno je vrlo oprezno i postupno uključivanje u različite organizacije i udruženja za koje 

mlada, povučena osoba, ima afiniteta. Naravno da su potrebne sve raspoložive metode i tehnike 

socijalnopedagoške struke. Potreban je poseban oprez, jer ako ne postoji organizovano i 

profesionalno uključivanje i socijalna integracija ovakve mlade osobe sa ovim pasivnim 

poremećajem u socijalnom ponašanju, može se desiti veći problem i čak pojačavanje početne 

manifestacije poremećaja u ponašanju. 

Lenjost ili nemarnost 

Nemarnost predstavlja nedovoljno odgovoran odnos prema radnim zadacima, u čemu se 

prepoznaje nedostatak radnih navika što je po prvilu praćeno različitim izgovorima, manje ili više 

uspešnim (Uzelac, 1995:115). Takva su deca troma, spora, bez inicijative, u svemu čekaju 

podsticaj odraslog, sve rade preko volje i takav oblik ponašanja se može javiti vrlo rano već na 

predškolskom uzrastu. Nemarnost najviše eskalira u školskoj dobi i tada doprinosi lošem 

školskom uspehu i lošim ocenama. 

A sa druge strane se lenjost najčešće definiše kao nedostatak želje za bilo kakvom 

aktivnošću ili radom. Izrazito lenje osobe, koje odbijaju da se bave bilo kakvim aktivnostima, ne 

uspevaju da nauče nikakvu veštinu ili talenat i njihovo samopouzdanje postaje sve slabije 

(Bouillet i Uzelac, 2007:197). Lenjost kvari tromo telo, kao što se kvari voda koja se ne pokreće 

(Milenković,2005). 

Ovi poremećaji u socijalnom ponašanju, ako se na vreme ne preduzmu adekvatni 

socijalnopedagoški tretmani, mogu u budućnosti prerasti u obrasce ponašanja i trajne crte ličnosti 

što umanjuje mogućnost mlade osobe za razvoj školskih i radnih aspiracija i poželjne socijalne 

integracije.

Potištenost 

58 


Potištenost označava ponašanje učenika koji je krajnje povučen, mrzovoljan, otresit, 

šutljiv, pasivan, koji se tuži na umor, tjeskobu... (Uzelac,1995:115). 

Potištenost, kao preteča depresivnosti, česta je pratilja plašljivosti i povučenosti, naročito ako su 

ovi poremećaji u ponašanju posledica problema koje mlada osoba ima u porodici. Takođe, 

potištenost može biti i posledica trpljenja nasilja u školi. Ako se dijagnoza potištenosti postavi 

rano i što se pre dete uključi u tretman veća je verovatnoća brzog i sveobuhvatnijeg oporavka. 

Jedna od mogućih posledica ovog poremećaja u ponašanju može biti i samoubistvo. 

Nezainteresovanost (dosada) 

U literaturi vrlo često možemo pronaći pedagoško objašnjenje za nekog učenika ili dete da je 

nezainteresovano. Potrebno je nešto više reći i objasniti ovaj pretežno pasivan poremećaj u 

socijalnom ponašanju. Nedovoljno odgovoran odnos učenika prema radnim zadacima ili prema 

sadržajima slobodnog vremena, u čemu se prepoznaje neprihvatljivi nedostatak motiva za 

stanovitu aktivnost (Uzelac, 1995:115). 

Trinaestogodišnji Dino nema interesa ni za što...Neprestano se dosađuje. Često izmišlja 

nepostojeće potrebe tužeći se nastavnicima na glad, žeđ, potrebu da ide u WC i sl. 

Nestrpljiv...Često je nepristojan prema ostalim učenicima, a i prema nastavnicima...Često 

psuje...Djeluje zapušteno...Odeća mu je često prljava, ruke nečiste, nokti neporezani...kosa 

i uši neoprani...`Izgubio korak` u učenju...Općenito loš učenik...Vezan za nastavnika 

povjesti kojemu je inače sused u stambenom naselju... (Uzelac,1995:116).

4.3.2.Aktivni poremećaji u socijalnom ponašanju 

Nedisciplinovanost 

59 


Nedisciplinovano ponašanje u širem određenju obuhvata manifestacije ponašanja i drugih 

poremećaja u ponašanju kao što su neposlušnost, razni oblici dečjeg otpora, agresija, laž, 

izostajanje i bežanje iz škole, skitnje, krađa i ostalo. Prirodno je da svako dete povremeno, 

ponekad remeti disciplinu, da nije u stanju da prihvati pravila određene grupe ili sredine, ali o 

nedisciplini govorimo kada se ona manifestuje duže vreme i kada takvo ponašanje remeti 

detetovo socijalno funkcionisanje (Bouillet i Uzelac, 2007). Disciplina kao celovit proces 

obuhvata razvojni, preventivni i korektivni aspekt a podrazumeva proces upravljanja ponašanjem 

učenika u razredu, sa ciljem da se nastava i učenje na času nesmetano odvijaju (Gašić- 

Pavišić,2005:9). 

Nedisciplinovanosti posebno mogu doprineti negativni uslovi kao što su: previše zahtevni 

vaspitači (koji svojim zahtevima premašuju mogućnosti deteta zauzimajući nemilosrdan stav, 

traže bezuslovnu potčinjenost, kruti su i kod dece izazivaju strah); popustljivi vaspitači koji sve 

dozvoljavaju (ne privikavaju dete na poslušnost i dete ne uviđa značaj i potrebu da bude 

poslušno); kolebljivi odosno neodlučni vaspitači (imaju suprotne i nedosledne vaspitne zahteve te 

dete ne može shvatiti šta se od njega traži); nejedinstveni vaspitači (dete sluša samo onog 

vaspitača čiji mu stav odgovara) (Vodak&Šulc,1966:68-69). 

U program socijalnopedagoškog tretmana nedisciplinovanog deteta je potrebno uključiti 

sve ljude iz okoline deteta koji će zauzeti jednak vaspitni stav i uvesti jednaka pravila ponašanja 

kao i odgovornost, zadatke i posledice za sve učesnike vaspitnog procesa. 

Laganje 

Laganje označava ponašanje koje se sastoji u tome da dete/mlada osoba svesno odnosno namerno 

govori neistinu. P.Vodak i A.Šulc (1966:84-85) razlikuju dečju laž, zablude i neistine. Dečje 

zablude vezane su za nedostatak procesa uopštavanja, za nedostatak analitičko-sintetičke 

aktivnosti mozga i uz nesposobnost da razlikuje fikciju od stvarnosti. Dečje neistine se pojavljuju

60 


u razdoblju tzv. „naivnog realizma“ deteta na mlađem školskom uzrastu a odnose se na 

nepravilne, nelogične i netačne stavove i doživljaje stvari, bića i pojava. Dečje laganje u pravom 

smislu, može se javiti već u predškolskom uzrastu, između četvrte i pete godine i može biti: 

odbrambena laž, laž iz navike, laž u kojoj preovlađuju agresivne tendencije, laž mašte i na kraju 

laž kao simptom bolesnih stanja. 

Protiv dečjih zabluda i neistina ne treba preduzimati nikakve socijalnopedagoške 

intervencije jer je to pitanje faze razvoja deteta i normalne pojave koja nestaje vremenom sama 

po sebi. Kada je posredi laž iz navike i kada mlada osoba duže vreme uspeva laganjem doći do 

cilja, prvi korak je da roditelj/staratelj postane svestan toga i ostane dosledan u svom zahtevu da 

ne bi mlada osoba ponovo lagala radi izbegavanja da uradi neki zadatak. Takođe, u literaturi 

(Bouillet i Uzelac,2007:208) postoji savet koji navodi da je važna istinoljubivost odgojitelja i 

apsolutno odustajanje od svake upotrebe laganja u „odgojne“ svrhe. Veliki je problem kada 

izostanu pozitivni vaspitni uticaji jer latinska poslovica govori da Lažljivcu se ne veruje ni kad 

govori istinu. 

Deficit pažnje i hiperaktivnost 

Poremećaj poznat pod nazivom nedostatak (deficit) pažnje sa hiperaktivnošću (Attention-Deficit 

Hyperactivity Disorder, ADHD) je najrasprostranjeniji poremećaj u detinjstvu i adolescenciji u 

kojem se manifestuju visok nivo nepažnje, rasejanost impulsivnost i hiperaktivnost 

(Johnston&Mash, 2001). 

Međutim, u literaturi se navodi da ADD nije deficit pažnje već smanjena fleksibilnost 

pažnje jer deficit podrazumeva nedostatak nečega, a kod dece koja imaju ovaj poremećaj u 

ponašanju upadljiva su dva ekstrema pažnje: izražena odsutnost i nepažljivost kod aktivnosti koje 

su im dosadne (posebno školske obaveze) i intenzivni fokus, „hiperfokus“ pažnje na stvari koje su 

im interesantne (Jovanović i sar., 2009:12). Stoga, osobe sa ADD strukturom imaju neurološku 

različitost i zbog toga misle, ponašanju se i uče drugačije. Nalazi studija koje su rađene sa ovom 

populacijom dece navode da deca sa ovim poremećajem u ponašanju imaju negativna iskustva u 

školi i da nastavnici svojim postupcima (kritikovanje i kažnjavanje) doprinose negativnim 

iskustvima hiperaktivne dece ( Knežević-Florić et al.:2012).

61 


Zato je važno upoznavanje sa ovim poremećajem u ponašanju i odabir tretmana sa ovom 

decom i mladima da bi se smanjila dalja stigmatizacija i nanošenje dodatne štete razvoju. 

Agresivno ponašanje 

Agresija je napadanje, nasilno ponašanje koje se očituje u neprijateljskoj i destruktivnoj akciji 

prema osobama ili predmetima. Ona je namerni postupak kojem je cilj nanošenje štete ili 

uzrokovanje boli. Može biti fizička (udaranje, guranje, razbijanje), verbalna (uvrede, 

dobacivanja, pretnje) i jedna i druga (Stanić, 2008:147). 

Dečaci su agresivniji od devojčica kada je reč o direktnoj agresiji, a devojčice su 

agresivnije kada se radi o indirektnoj agresiji. Veća je verovatnoća da nasilnici budu dečaci nego 

devojčice, ali je zapaženo da nasilje koje devojčice sprovode je teže otkriti jer se one koriste 

manje uočljivim sredstvima zlostavljanja, poput klevetanja, ogovaranja i manipulisanja 

prijateljskim odnosima u odeljenju (Beljanski, 2009:718). 

Tako se pojmovi agresivnog i nasilničkog ponašanja često koriste kao sinonimi a oni 

zapravo to nisu. Nasilništvo je poseban oblik agresivnosti gde se dominantni pojedinac (nasilnik) 

ponaša agresivno prema manje dominantnom pojedincu (žrtvi) i to duže vreme (Olweus,1998). 

Istraživanja koje je isti autor sproveo, dokazala su da približno 60% dečaka koji su u školskom 

uzrastu označeni kao nasilnici, barem su jedanput osuđeni za neko kazneno delo do svoje 

24.godine, za razliku od 10% dečaka koji su bili osuđeni za neko krivično delo a nisu se u 

školskoj dobi ponašali agresivno. 

Agresivno dete se prepoznaje po drskom i nasilnom ponašanju. Prisutno je destruktivno 

ponašanje, rušilačko raspoloženje i pakost. Sve to obeležava ovaj poremećaj u ponašanju koji 

zahteva ozbiljnu stručnu pomoć. Socijalnopedagoški tretman se sastoji od promena 

neprijateljskog i negativnog ponašanja uz jasno izražen jedinstven stav okoline da agresivno 

ponašanje nije dozvoljeno, da se ne toleriše (postojanje nulte tolerancije na nasilje i agresivno 

rešavanje problema). Važno je takođe, da svi u okruženju mlade osobe koja ispoljava agresivno 

ponašanje poštuju pravila ponašanja i dosledno ih primenjuju kao i da postoji jasna reakcija 

ukoliko se takva pravila ne poštuju.

Bežanje iz škole i kuće 

62 


Pod pojmom bežanje dece od kuće podrazumeva se duže vremensko udaljavanje iz roditeljskog 

doma bez njihove dozvole i znanja. To je najčešće neplanirani odlazak u igru, ali bez zadržavanja 

preko noći. Drži se kršenjem kućne discipline i ne ostavlja nikakve posledice na dete i njegovo 

ponašanje, ako to ne čini učestalo i ne luta gradom. Ponavljanjem stvara naviku i kada postane 

školarac, posebno adolescent, njegove potrebe i želje će porasti, a roditelji često ne menjaju 

odnos i postupke prema njemu, te će ono koristiti sve mogućnosti da zadovolji svoje potrebe 

(Stanić,2010:332). 

Bežanje iz škole kao manifestaciji ozbiljnih poremećaja u socijalnom ponašanju govorimo 

kada mlada osoba to radi izrazito često i kada takvo ponašanje predstavlja suprotnost školskim 

propisima. Takođe, beg iz škole može dovesti do neopravdanih izostanaka sa nastave koji dovode 

do izricanja pedagoških mera te mogu rezultirati isključivanjem iz škole, a neposećivanje nastave 

pospešuje i daljem postizanju loših obrazovnih rezultata (Bouillet i Uzelac,2007:208). Isti autori 

navode da na pojavu bežanja iz škole mogu uticati: nedovoljno razvijene intelektualne 

sposobnosti, nepostojanje radnih navika, nepovoljna socijalna sredina, negativni stavovi prema 

školi i nastavnicima, poremećeni odnosi u porodici, slaba kontrola i negativni vaspitni uticaj 

roditelja/staratelja, nezainteresovanost za nastavne sadržaje. 

Za vreme bega od kuće ili škole mlada osoba je izložena negativnim uticajima i nizu 

nepovoljnih okolnosti što povećava rizik od primarne delinkvencije i činjenja krivičnih dela kao 

i skitnje (traje duže nego beg od kuće ili iz škole koja uključuje različite fenomene: lutanje bez 

dozvole starijih, kasno dolaženje bez dozvole, izostanci iz škole, bežanje od kuće ili iz škole, 

avanturistički poduhvati, pojava delinkventnog ponašanja (Uzelac,1995:113)). 

Ne bi trebalo niti jedan beg od kuće smatrati nevažnim jer on šalje poruku i uvek postoji 

razlog zašto je dete/mlada osoba pobegla od kuće. Pošto postoji vrlo visoka korelacija između 

bežanja i delinkvencije, trebalo bi ovom poremećaju u ponašanju pristupiti ozbiljno. Vrlo često 

prvi beg se dešava u školi, pa je škola najpodesnije mesto za sprovođenje socijalnopedagoških 

tretmana. Dovoljno je da se podsetimo lika Olivera Tvista, napuštenog deteta u surovom 

Londonu 19. veka, i da se setimo kroz šta sve jedno dete može proći ako je napušteno i samo.

63 


Skloni smo da osećamo simpatije prema takvom borbenom i snalažljivom detetu i da saosećamo 

sa njim, ali takvom detetu je potreban sistematičan socijalnopedagoški tretman upravo zbog 

okolnosti u kojima je odrastao, a koje predstavljaju okidač za skitnju, koje mogu ostaviti trajne 

posledice na dalji razvoj. 

Delinkventno ponašanje 

Najtežim oblikom poremećaja u socijalnom ponašanju smatra se kriminalno ponašanje mladih 

koje podrazumeva ponašanje koje nije u skladu sa odredbama krivičnog zakonodavstva. Ono 

često sa sobom nosi splet različitih pasivnih i aktivnih poremećaja u socijalnom ponašanju ali na 

kraju rezultira činjenjem krivičnog dela bez obzira da li je prijavljeno ili ne i bez obzira da li ono 

ima sva obeležja krivičnog dela. Analiza pojavnih oblika delinkventnog ponašanja mladih 

ukazuje na veliki broj krivičnih dela protiv imovine, materijalnih dobara (Statistički bilten,2010), 

a reč je o sklopu srodnih ali po oblicima vrlo različitih poremećaja u socijalnom ponašanju. 

Pod maloletničkim prestupništvom (delinkvencijom) podrazumevamo takva devijantna 

ponašanja mladih određenog uzrasta kojima se krše legalne norme i odgovarajući propisi 

određenih ustavnova i zajednica, kao i moralne norme društvene sredine (Todorović,1971:22). 

Najčešće bi se moglo reći da tipični znaci, koji čine neko ponašanje delinkventno, moraju da 

zadovolje sledeće kriterijume: 

- Kod maloletnih delinkvenata najčešće se susrećemo sa stalnim razvojem poremećaja u 

ponašanju još od školskog razdoblja. U tim slučajevima razvoj počinje izostajanjem sa 

nastave, bežanjem i krađama. Ređe se susreće delinkventno ponašanje bez prethodnog 

razvoja tog ponašanja (osim ako je slučaj o „kasnim počecima“); 

- Najveći broj delinkvenata javlja se oko 15.godine (vrlo često i ranije ali su mladi sa 14 

godina krivično odgovorni, a pre toga vrlo često se njihovo ponašanje ne uzima za 

ozbiljno), a dominira u 17.godini. Povremeno, kada mladi učine neko krivično delo 

(npr.krađu) u porodici, roditelji nisu spremni da odmah prijave, nego se za prijavu sačeka 

novo krivično delo, kada je ta osoba starija. To može biti jedan od razloga zašto se u

64 


literaturi navodi da maloletnička delinkvencija nastaje kasnije dok se vrlo često u 

praktičnom životu javlja rano, i na uzrastu oko 11-12 godina; 

- Preovlađuje činjenje krivičih dela u skupinama uz veliko „učešće“ alkohola; 

- Više od 50% mladih delinkvenata potiču iz porodične sredine gde preovlađuju problemi 

(Vodak&Šulc, 1966:144). 

Baveći se problemom mladih koji imaju problem u socijalnom ponašanju, stalno se 

postavlja pitanje kako, pod kojim uslovima i na koji način pomoći mladima u njihovoj socijalnoj 

reintegraciji. Centar za socijalni rad (Organ starateljstva) je ustanova koja radi sa mladima koji 

imaju probleme u ponašanju. Nakon učinjenog krivičnog dela i pokrenutog krivičnog postupka 

protiv njih, sudija na osnovu Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj 

zaštiti maloletnih lica (Službeni glasnik RSrbije, br.85/2005) traži izveštaj Centra za socijalni rad 

o ličnosti maloletnika. Nakon procene i predložene vaspitne mere, sudija donosi presudu. Postoje 

različite vaspitne mere i nalozi koje sudija može da izrekne (većina stručnjaka smatra da su iste 

blage i da zbog toga ne daju željene rezultate). Pravi efekat bi se postigao kada bi se sa mladima, 

čije ponašanje poprima prva obeležja aktivnog/pasivnog poremećaja u socijalnom ponašanju, 

radilo u okviru socijalnopedagoškog tretmana, naročito u pogledu prevencije 

(Beljanski,2012a:792).

5. Resocijalizacija ili o efikasnosti pedagoških postupaka 

65 


U naučnoj ali i praktično-naučnoj javnosti postoje sinonimi za pojam resocijalizacije a to su 

„prevaspitavanje“, „tretman“, „popravljanje“, „reedukacija“, „korekcija“ i dr. Pošto postoji 

konfuzija i neusaglašenost u vezi sa ovim pojmovima u literaturi se navode dva osnovna značenja 

ovog pojma: 

1. Resocijalizacija kao proces-predstavlja sistematsku, plansku i organizovanu aktivnost 

koja se preduzima prema, u ovom slučaju, mladima čije ponašanje nije u skladu sa opšte 

prihvaćenim normama i pravilima određenog društva. 

2. Resocijalizacija kao cilj – predstavlja osposobljavanje ove kategorije mladih da poštuju 

društvene vrednosti i norme, da postanu korisni članovi društva (Ilić,2000:83). 

Najčešće se termini resocijalizacija i prevaspitanje koriste kao sinonimi. Prevaspitavanje 

je zasnovano na istim principima kao i vaspitanje jedino je dodat prefiks „pre“ koji upućuje da je 

reč o nečemu što se dešava ponovo, iznova, naknadno. Tako se navodi da je prevaspitanje u 

stvari ponovljeno vaspitanje koje u svojoj suštini i ciljnom usmerenju ne može biti ništa drugo 

nego vaspitanje (Jašović,1991:181). 

Dosadašnja najčešća praksa vaspitno-popravnih ustanova za mlade, gde se najčešće i 

najsistematičnije sprovodi proces resocijalizacije, jeste da se postigne disciplinovanje, 

kažnjavanje i insistiranje da vaspitanik prhvati naredbe, norme i pravila ponašanja. Propisana 

pravila se moraju poštovati, a ako se ne poštuju sledi disciplinska kazna od strane vaspitnog 

osoblja ustanove. Međutim, u ovakvim slučajevima ne deluje se na promenu motiva vaspitanika, 

promene su spolja vidljive, a do suštinskih, stvarnih promena u ličnosti vaspitanika ne dolazi. 

Proces resocijalizacije podrazumeva korigovanje i menjanje, odnosno preusmeravanje, gde se 

raniji način reagovanja i ponašanja zamenjuje novim. Osnova je u strukturi motiva koji dovode 

do promena stavova vaspitanika, a sve u pravcu podsticanja i jačanja mehanizama unutrašnje 

kontrole koji doprinosi kočenju i neutralizovanju onih navika koje su suprotna društvenim 

očekivanjima (Ilić,2000).

66 


Vrlo često u literaturi (Ilić,2000; Jašović,1991) se navodi da je jedino proces 

resocijalizacije koji se sprovodi u zavodsko-institucionalnim uslovima najkvalitetniji i 

najcelovitiji jer postoji kontinuitet i kompletnost samog tretmana. Međutim, istraživanja novijeg 

datuma (New Treatment and Resociallization System, 2012) navode da tretman prevaspitavanja u 

vaninstitucionalnim uslovima može biti takođe uspešan i navodi se da ako ovakav tretman daje 

rezultate može trajnije delovati na mladu osobu i njeno ponašanje, kada je izvan neposredne 

kontrole i neposrednog uticaja stručnog lica. 

Tako dalje treba naznačiti da se proces vaspitanja-prevaspitanja, socijalizacije- 

resocijalizacije i integracije-reintegracije može sagledati iz dva ugla (Uzelac,1995). Prvo kao 

proces ponovnog usvajanja poželjnih navika, znanja i sposobnosti dok drugi predstavlja 

ispravljanje grešaka negativnog ili menjanje nepoželjnog ponašanja, stavova, navika i interesa. I 

jedna i druga naglašava usaglašavanje u vezi sa nepovoljnim ishodom vaspitnog procesa, ali dok 

prva naglašava podsticanje pozitivnih, očuvanih strana i resursa, druga predstavlja otklanjanje i 

ispravljanje negativnih posledica neadekvatnog ili nepostojećeg vaspitanja. U tim procesima 

važna je intencionalnost i usmerenost. 

Socijalna pedagogija čini pokušaj da na temelju socijalnih i filozofskih koncepcija utvrdi 

vezu i zavisnost između vaspitanja i vaspitnih uticaja u (ne)institucionalnim uslovima. Jedan od 

njenih ciljeva je i utvrđivanje faktora i uslova koji utiču na procese resocijalizacije, 

prevaspitanja i integraciju mladih sa aktivnim poremećajem u socijalnom ponašanju. Tom 

analizom dobijamo dva karaktera delatnosti socijalne pedagogije – profilaktički (ima za cilj 

neutralizaciju dejstva socijalnih faktora koji dovode do potencijalne vaspitne i socijalne 

ugroženosti kroz podsticanje pojedinca na aktivnosti društveno prihvatljivog ponašanja, sa jedne 

strane i sa druge strane kočenje nekih aktivnosti koje mogu dovesti do problema u ponašanju) i 

kompenzacioni karakter (ima za cilj nadoknađivanje-kompenzaciju dejstva nekih faktora ili 

okolnosti koji su doveli do problema). Time dolazimo do određenja osnovnih faktora koji svaki 

na svoj način utiču na karakter vaspitnog delovanja i smatramo da su od izuzetnog značaja za 

problem našeg izučavanja. Zadržaćemo se na sagledavanju sledećih faktora resocijalizacije 

mladih sa porećemajima u socijalnom ponašanju: 

a) Školovanje – kao socijalna sredina i društvena institucija predstavlja važnu ulogu u 

razvoju mladih u određenom društvu. Veliki broj mladih sa aktivnim poremećajima u

67 


socijalnom ponašanju su bili prvi put prepoznati, definisani (vrlo često i etiketirani) upravo u 

školskom sistemu. U praksi su prisutne dileme u vezi sa realizacijom zahteva za integracijom 

vaspitno-obrazovnog rada, naročito osnovnog obrazovanja i uključivanje mladih sa 

poremećajima u socijalnom ponašanju (naročito zavodskog tipa) u redovan školski sistem. 

Drugačije rečeno, da li je potrebno mlade kojima je sud izrekao neku od vaspitnih mera 

vaninstitucionalnog karaktera zbog problema u ponašanju, uključiti (vratiti) u redovan 

školski sistem? 

b) Rad i profesionalno osposobljavanje – Ono što je prisutno u obrazovanju i 

profesionalnom osposobljavanju mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju 

jeste skraćeno trajanje obrazovnog procesa. Oni mladi koji imaju izrečenu neku od vaspitnih 

mera vaninstitucionalnog karaktera vrlo često su uključeni u Škole za osnovno obrazovanje 

odraslih koje omogućavaju završavanje školske godine za jedno polugodište (dva razreda za 

jednu školsku godinu), što mladima sa poremećajima u socijalnom ponašanju predstavlja 

ubrzani proces školovanja zbog postojećih razlika između kalendarskog uzrasta i dostignutog 

nivoa obrazovanja. Nakon osnovnoškolskog obrazovanja mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju treba da izaberu zanimanje kojim će se u budućnosti baviti. Osnovni 

zadatak osoba koje rade sa ovom populacijom (nastavnici, vaspitači u ustanovama, voditelji 

slučaja u cenrima za socijalni rad i drugi) jeste uspešna i dobro sprovedena profesionalna 

orijentacija sa svim elementima (pripreme, usmeravanja, selekcije i izbora). Ponekad postoji 

spoj između sposobnosti i interesovanja za određeno zanimanje što treba razvijati, ali 

ponekad ne postoji interesovanje za nijedno zanimanje i česta apatija. Tada se situacija 

usložnjava i podrazumeva motivisanje za nastavak školovanja i pronalaženje argumenata 

koji se oslanjaju i pozivaju na vrednosti koje vladaju u društvu. Takođe, nailazi se na teškoće 

u realizaciji i kada maloletnik izabere zanimanje (neki zanat) i potrebno mu je obezbediti 

praktičnu obuku za to zanimanje. Realizacija obuke teško se ostvaruje zbog predrasuda i 

zabluda majstora koji treba da prime ove mlade na obuku, a to je da će maloletnik pričiniti 

neku štetu, da će krasti i drugo. 

c) Slobodno vreme – predstavlja uslov izražavanja ličnosti maloletnika ali zbog svoje 

složenosti i specifičnosti predstavlja i pedagoški problem. Postoji potreba za organizovanim 

vaspitnim akcijama. Istraživanja su pokazala da mladi sa poremećajima u socijalnom

68 


ponašanju raspolažu sa daleko više slobodnog vremena od njihovih vršnjaka – 

nedelinkvenata (Jašović,1991). Više od polovine ispitivane populacije delinkvenata provodi 

svoje slobodno vreme nestrukturirano i neorganizovano – sadržaji koji zadovoljavaju potrebu 

za avanturizmom, zabavom – hedonistička orijentacija, smanjeno učešće napora, naročito u 

psihičkoj sferi jesu opredeljenja maloletnih delinkvenata (Ilić,2000:226). Stoga, sadržaji 

slobodno-vremenskih aktivnosti treba da budu takvi da zainteresuju mlade sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju da se u njih uključe. 

d) Porodica – kao primarna društvena grupa u kojoj mladi započinju svoj razvoj 

predstavlja značajnu komponentu u formiranju i razvoju mladih kao i mladih sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju. O uticaju porodice na pojavu nekih od poremećaja u 

socijalnom ponašanju se mnogo pisalo i istraživalo (Danilović,1986; Hrnčić, 2009; Patterson 

et al.,1992; Rutter et al.,1998). Većina istraživanja se slaže da problemi u komunikaciji, 

nedostatak odgovornosti prema porodičnim obavezama, nedostatak veština za rešavanje 

problema, nasilno ponašanje, zloupotreba i zavisnost od psihoaktivnih supstanci pogoduju 

javljanju poremećaja u socijalnom ponašanju mladih. Kada postoji tako jak uticaj na pojavu 

delinkventnog ponašanja mora postojati i veliki uticaj i značaj porodice u procesu 

resocijalizacije i pomoći mladima da se vrate na pravi put. Drugim rečima rečeno, najveći 

broj mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju potiče iz porodica u čijem 

funkcionisanju postoji čitav niz teškoća i problema. Stoga, osnaživanje porodice i njeno 

osposobljavanje za obavljanje svoje osnovne pedagoške funkcije predstavlja uslov za 

uključivanje porodice, razvoj podrške i pozitivnog podsticaja mlade osobe sa problemima u 

ponašanju, odnosno procesa njene resocijalizacije. Vrlo često je centar za socijalni rad 

osnovni nosilac ovakvih aktivnosti. Međutim, aktivnosti Centra se iscrpljuju na 

uspostavljanje kontakata i osnaživanje porodice jednokratnim materijalnim pomoćima tako 

da pravi stručni rad na osposobljavanju porodice za učešće u prevaspitanju i resocijalizaciji 

često izostane (Ilić,2000). 

e) Neformalne grupe vršnjaka – O uticajima vršnjačke grupe na mlade kao i o 

razvoju poremećaja u socijalnom ponašanju bavile su se mnoge studije i istraživanja 

(Ćurčić,2005; Knecht et al.2010; Joksimović,2004). Druženje sa mladima koji takođe imaju 

poremećaje u ponašanju i veća distanca prema roditeljima predstavlja uspešan prediktor

69 


antisocijalnog ponašanja mladih. One otvaraju prostor vršnjacima za povećani uticaj i značaj 

ali sa druge strane predstavljaju resurs na kojem i sa kojim se može raditi. Ako postoji 

uspešan proces resocijalizacije na barem jednog člana neformalne grupe, pretpostavlja se da 

bi on mogao izvršiti pozitivni uticaj na barem nekoga iz grupe. Vrnjačka edukacija (pa i 

reedukacija) pokazala je da može imati rezultate, naročito u školskim uslovima 

(Joksimović,2004). 

5.1.Socijalnopedagoške intervencije na polju aktivnih 

poremećaja u socijalnom ponašanju 

Rezultati istraživanja nagoveštavaju da jedino kroz humani pristup osobi može se pronaći 

objašnjenje i moguće rešenje problema kriminaliteta. Jedino tako moguće je „videti“ šta je iza i 

zašto se javlja maska kod mladih sa poremećajima u socijalnom ponašanju. Shvatamo da šta god 

pokušavamo dostići sa mladima koji su umešani u delinkvenciju, više će im pomoći da se okrenu 

preventivnim strategijama i da se upute na pravi izbor alternativnih pravaca prevencije 

(Occelli,2005). 

Međutim, da bi se ponašanja koja su nepoželjna za jedno društvo korigovala i zamenila 

poželjnijim oblicima ponašanja potrebno je da se nakon sagledavanja uticaja, uključe ili isključe 

neki od faktora koji na to utiču. Tako dolazimo do postojanja određenih činilaca uticaja, koji 

mogu biti formalni i neformalni agensi procesa socijalizacije i institucija formalne socijalne 

kontrole: porodica, škola, centri za socijalni rad, policija, tužilaštvo i sudovi za maloletnike. Isto 

tako programi prevencije kao i sprovođenje tretmana resocijalizacije može se sprovoditi u okviru 

ovih institucija. Takođe, programi koji se primenjuju mogu biti različiti ne samo po faktorima i 

činiocima gde se sprovode, nego se razlikuju i po oblicima (individualni rad, grupni rad, pojačani 

nadzor i organizacija slobodnog vremena) i metodama rada (eksplorativno-dijagnostičke i 

vaspitno-korektivne metode) (Nikolić,2006). Iako postoj preporuka za razvoj prevencije i

70 


preventivnih programa u prikazu koji sledi daćemo prikaz preventivnih ali i tretmana koji se 

odnose na sekundarnu prevenciju i smanjivanje antisocijalnog ponašanja među mladima. 

1. Jedan od takvih programa je program Patriše Čembrlen (Hrnčić,2009:62), tretmana koji se 

primenjuje tokom hraniteljstva adolescenata sa delinkventnim ponašanjem, razvijen kao 

alternativa smeštaju mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju u institucije. 

Cilj programa je zasnovan na promeni antisocijalnih navika mladih sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju kroz poboljšanje njihovog socijalnog 

prilagođavanja. Mladi su nakon ovako koncipiranog programa trebali da promene svoje 

ponašanje, da smanje zloupotrebu psihoaktivnih supstanci i druženje sa vršnjacima koji 

imaju neki od oblika aktivnog poremećaja u socijalnom ponašanju, da se vrate u školu i 

redovno pohađaju nastavu uz poboljšanje uspeha, da uspostave prosocijalni odnos sa 

vršnjacima i da unaprede sposobnosti za život u porodici. Za roditelje promena je 

podrazumevala povećanje roditeljskih veština i bolje odnose u porodici. Program traje od 

šest meseci do jedne godine. Mladi su smešteni kod dva hranitelja koji su pažljivo 

odabrani, obučeni i supervizirani od strane tima stručnjaka. Paralelno roditelji prolaze 

program obuke koji traje duže i do godinu i po dana. Na kraju boravka mladih u 

hraniteljskoj porodici, roditelji i mladi zajedno prolaze program porodične terapije. 

Evaluacija programa je pokazala uspeh i efikasnost u postavljenim ciljevima i smatra se 

jednim od efikasnijih programa za promenu i resocijalizaciju mladih sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju. 

2. Program adolescentne tranzicije pokazao se takođe, veoma uspešan. Autori, Tomaš Dišin i 

Kejt Kavado (prema: Hrnčić,2009:63) naglašavaju da je reč o programu koji je zasnovan na 

ekološkoj perspektivi i modelu stadijuma socijalne interakcije i namenjen je mladima koji 

su u riziku od nastanka aktivnih poremećaja u socijalnom ponašanju i njihovim 

porodicama. Program je zasnovan na intervencijama i informacijama lokalne zajednice i 

opšte populacije; identifikovanju i selekciji mladih koji su u riziku od nastanka poremećaja 

u socijalnom ponašanju; primeni individualizovanih intervencija u cilju jačanja porodice, 

smanjenja upotrebe psihoaktivnih supstanci i antisocijalnog ponašanja mladih. Ovakve

71 


intervencije obuhvataju različite pristupe mladoj osobi i njegovoj porodici. Jedan od 

pristupa podrazumeva unapređivanje sposobnosti vođenja kvalitetnog života dok drugi 

pristup obuhvata povećanje prosocijalnog i smanjivanje antisocijalnog ponašanja mlade 

osobe. 

Ono što je zajedničko za oba programa jeste da se prvo procenjuju faktori rizika kao i 

protektivni faktori i na individualnom i na porodičnom nivou i tek onda se pristupa 

sačinjavanju i primeni individualizovanih intervencija i socijalnopedagoških tretmana. 

3. Goldštajnov program (Goldstein) – Učenje zamene agresije – program koji je namenjen 

agresivnim adolescentima i deci, odnosno maloletnim delinkventima. Goldštajn pripada 

onoj struji autora koji smatraju da je agresija naučena (posmatranjem drugih, neposrednim 

iskustvom, učenje po modelu i sl.) i da veoma malo nasleđe određuje negativno ponašanje 

mladih. Program obuhvata: a) obuku u učenju veštinama (kroz – modelovanje, igru uloga, 

fidbek o postignuću, učenje generalizacije); b) obuku u kontroli besa (kroz – 

identifikovanje izazivača besa, znakova besa, smanjivanja besa, korišćenja samoevaluacije i 

sl.); c) moralno vaspitanje (pojačavanje osećanja pravednosti, pravde, poštenja, bavljenje 

potrebama i pravima drugih kroz grupne razgovore). Goldštajn je 1997. godine razvio još 

jedan program – Prosocijalni program za agresivne mlade – gde se ističe učenje pozitivnog 

ponašanja nasuprot agresiji. Osnovna premisa je da kažnjavanje ne može da nauči decu 

kako da se ponašaju na drugačiji, pozitivan način. (Beljanski,2009:723). Program (Učenje 

zamena agresije) razvijali su i drugi autori, tako postoje rezultati koji objašnjavaju da su u 

okviru ovog programa sa manje recidiva bili oni mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju koji su priznali krivična dela i koji su u stanju da pričaju o krivici za 

učinjena dela. Oni su takođe bili uspešniji u realizaciji ovog programa (Holmqvist, Hill, 

Lang, 2009). 

4. Programi koji se bave specifičnim problemima u ponašanju dece i mladih, a ne samo 

unapređenjem opštih socijalnih veština, pokazali su daleko bolji efekat. Najčešće se kao 

oblik rada predlaže grupni rad. Efekti grupnog rada se često gube posle par godina, ukoliko

72 


se u tretman ne uključi i paralelni rad sa porodicom mlade osobe (Borduin et al., 1995; 

Seymour&Gregories, 2002; Wasserman et al., 2000). 

5. U cilju razvijanja efikasnijeg programa tretmana mladih sa problemima u socijalnom 

ponašanju, razvijen je program „Integrativni pristup mladima u sukobu sa zajednicom“ 

(Hrnčić i sar.,2011) u koji su uključeni mladi koji imaju probleme u ponašanju najmanje 

šest meseci, a krivični postupak je u toku ili je već izrečen vaspitni nalog ili vaspitna mera. 

Ovaj program je definisan kao sveobuhvatan i multisistemski pristup koji se bavi 

prevazilaženjem problema u svim sistemima u kojima problem postoji, uključujući 

individualne karakteristike, porodicu, školu, posao, širu društvenu zajednicu. Program 

tretmana je obuhvatao dve paralelne forme rada, rad sa mladima (u formi strukturisanih 

radionica kroz različite teme) i rad sa njihovim porodicama (kroz posete porodici). 

Rezultati ovog programa potvrdili su pozitivne efekte tretmana u smislu smanjenja 

poremećaja u socijalnom ponašanju, povećanja njihovih prosocijalnih veština i poboljšanja 

integracije u zajednicu. Porodice su pokazale napredak u prevazilaženju problema mlade 

osobe i zadovoljenju potreba svih članova (Hrnčić i sar., 2011). 

Stoga, profesionalci u centrima za socijalni rad nakon dobijanja pravosnažne sudske 

presude i izrečene jedne od vaspitnih mera (na primer pojačan nadzor organa starateljstva) u 

obavezi su da sačine kvalitetnu procenu i plan usluga u kojem će se predvideti dalji koraci. Taj 

posao se radi zajedno sa mladom osobom i njenim roditeljem/starateljem. Konstruktivistički 

pristup nas usmerava da pitamo mladu osobu šta ona misli o problemu i da na osnovu njenog 

viđenja problema, kao i mogućih rešenja, se ponudi plan rada. To znači da konstruktivistička 

perspektiva doprinosi razvoju pozitivnih socijalnih kompetencija i boljim interpersonalnim 

odnosima, kao i sagledavanju problema iz nekoliko uglova, što doprinosti boljem rešenju 

problema. Skloni smo takve mlade ljude da optužujemo, kažnjavamo što utemeljuje ideju da nisu 

sposobni za nešto bolje. Ako samo to budu dobijali kao poruku, dalje činjenje krivičnih dela neće 

samo od sebe nestati. Moramo im ponuditi nešto u zamenu.

73 


Proces rada sa maloletnikom je složen i vrlo često i neizvestan. Stoga takav rad mora biti 

unapred osmišljen, planiran i sistematičan kao i individualizovan. Praksa u Centrima za socijalni 

rad u radu sa mladima koji imaju izrečenu vaspitnu meru pojačan nadzor organa starateljstva 

jeste da se uglavnom primenjuje individualni razgovor sa maloletnikom kao i povremeni 

razgovori sa roditeljima. U radu sa maloletnicima je moguće primenjivati i radionički, grupni 

oblik rada čiji je cilj podsticanje maloletnika da prevaziđu probleme, razviju sposobnost 

uvažavanja i saosećanja sa drugima, te da u okviru sprovođenja ove vaspitne mere mlada osoba 

shvati značaj nečinjenja krivičnog dela, da prestane da ih čini i da se dalje razvija. Cilj ovakvog 

rada je sticanje pozitivnog iskustva maloletnika o sebi, svojoj porodici i okruženju, sticanje 

samopouzdanja i stimulacija dobrih potencijala i promeni obrazaca ponašanja (Beljanski,2012a). 

Na ovom tragu, pojedini centri za socijalni rad uveli su praksu grupnog rada i radionica sa 

mladima i njihovim roditeljima. Interni programi koji su razvijani, unapređivani i prilagođavani 

mladima i njihovim potrebama predstavljaju dugogodišnji rad, veliko iskustvo i želju da se 

mladima koji imaju neki od oblika aktivnih poremećaja u socijalnom ponašanju pomogne u 

prevazilaženju problema i smanjivanju recidiva. Neophodan je nastavak ovakvog rada, 

uvažavanje zahteva i rezultata nauke, u cilju delotvornije prakse rada sa mladima koji imaju 

probleme u socijalnom ponašanju.

74 


II METODOLOŠKI PRISTUP PROBLEMU ISTAŽIVANJA 

1.Predmet i problem istraživanja 

U okviru socijalnopedagoške delatnosti fokus pažnje predstavljaju mladi. Mladi koji imaju 

problem, najčešće u socijalnom ponašanju. Mladi u društvu vrlo često nisu dovoljno vidljivi, ne 

pitaju se za potrebe i mišljenja, samo se posledice njihovih konstrukcija i delanja na kraju mogu 

videti. Iako postoji „Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti 

maloletnih lica“ (Sl. glasnik RSrbije 85/2005), u svom primenjivanju ne pitamo adolescente za 

njihovo mišljenje o svemu što se njih tiče. Pedagoško-savetodavni rad sa mladima mora čuti šta o 

promenama koje se mladih direktno tiču, misle sami mladi. Jedino tako socijalnopedagoška 

delatnost i tretmani koji se primenjuju imaju smisla i može se pretpostaviti kasniji efekat. U 

ovom radu se problemi u socijalnom ponašanju posmatraju kao aktivni poremećaji u socijalnom 

ponašanju mladih u čijoj osnovi leže lične dimenzije značenja, odnosno konstrukti. Drugim 

rečima rečeno, namera nam je bila da razumemo ugao posmatanja mlade osobe koja ima 

probleme u socijalnom ponašanju, kako bi smo razumeli njegove razloge za takvo socijalno 

ponašanje i na osnovu toga mogli usmeriti dalju socijalnopedagošku delatnost rada sa mladima 

koji imaju aktivne poremećaje u socijalnom ponašanju. Važan uticaj na socijalno ponašanje 

mladih ima njihova porodica, kao figure koje su izvor ljubavi i privrženosti za mlade, koji su 

odgovorni za proces socijalizacije, kao i drugih važnih zadataka. 

Zato nas zanima kako mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju 

doživljavaju sebe, svoju porodicu, kakva im značenja pripisuju, odnosno kako procenjuju vlastite 

porodice. 

U tom smislu, konstruktivistički pristup je bio referentni okvir za sagledavanje 

samoprocene mladih sa aktivnim poremećajima u socijlnom ponašanju, njihove vlastite 

osobenosti kao i samoprocene vlastite porodice. Umesto mnogobrojnih pretpostavki istraživanja

75 


o tome zašto se kod nekih mladih javlja problem u socijalnom ponašanju, u istraživanju smo pošli 

od pretpostavke da su upravo ti mladi ljudi osobe koje imaju svoje teorije o sopstvenom 

ponašanju koje nisu stalne nego ih proveravaju, ispituju, menjaju. Teorije o sopstvenom 

socijalnom ponašanju mogu ali vrlo često nisu u skladu sa postojećim „vladajućim“ teorijama. 

Specifičnost ovako koncipiranog predmeta istraživanja, a u odnosu na srodna istraživanja, sastoji 

se u tome što se na aktivne poremećaje u socijalnom ponašanju koje mladi ispoljavaju posmatra 

kao na izbor samih mladih, narasta kao „proishod sadejstva ličnih značenja“ (Kelly,1955) u 

njihovoj okolini, sa kojima mladi svakodnevno dolaze u interakciju. Smatrali smo da se problem 

koji smo izučavali može sagledati na drugačiji način nego što se u dosadašnjim istraživanjima 

činilo ako se mladi čovek koji ima probleme u socijalnom ponašanju posmatra iz ugla osobe koja 

takođe ulaže aktivne napore da stvara značenja, osmišljava i predviđa događaje (stvara 

konstrukte). Stoga je osnovni problem ovog istraživanja glasio: da li primenom drugačije 

pedagoške strategije i konstruktivistički pristup u radu sa mladima koji imaju aktivne poremećaje 

u socijalnom ponašanju i njihove samoprocene sopstvenih porodica, može dovesti do menjanja 

postupaka odraslih koji rade sa mladima koji imaju aktivne poremaćaje u socijalnom ponašanju u 

okviru socijalnopedagoške delatnosti, odnosno da li jedna drugačija pedagoška orijentacija može 

da dovede do promene pozicija i menjanja postupaka u okviru socijalnopedagoške delatnosti, 

odnosno socijalnog ponašanja i prevaspitavanja mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju. 

2.Cilj i zadaci istraživanja 

Cilj našeg istraživanja je bio da se razmotri problem aktivnih poremećaja u socijalnom ponašanju 

mladih iz perspektive samih mladih kao i njihova samoprocena sadašnjeg porodičnog stanja i 

projekcije željene porodice. 

Iz ovog cilja operacionalizovani su sledeća istraživačka pitanja, odnosno podciljevi. (I-III)

76 


I RAZUMETI KAKAV KONSTRUKT SEBE IMAJU MLADI SA AKTIVNIM 

POREMEĆAJIMA U SOCIJALNOM PONAŠANJU 

Ovaj podcilj konkretizovali smo sledećim zadacima: 

1. Sagledati kakav opis sebe nude mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju 

2. Razumeti kako opisuju svoje osobine i vrednosti u nekoliko vremenskih tačaka (sada, pre 

dela, pre PNOS-a, u budućnosti, nipošto) te u odnosu na porodicu i grupu vršnjaka 

2.a.Razumeti kako mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju opisuju svoje 

osobine i vrednosti s obzirom na strukturu porodice iz koje mlada osoba potiče 

2.b. Razumeti kako mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju opisuju 

svoje osobine i vrednosti s obzirom na aktuelni status školovanja mlade osobe sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju 

2.c. Razumeti kako se opis sebe, svojih osobina i vrednosti razlikuje u odnosu na sibling 

poziciju u primarnoj porodici 

2.d.Razumeti kako se osobine i vrednosti na mreži repertoara razlikuju u različitim 

vremenskim tačkama (sada-pre dela;sada-u budućnosti; sada-nipošto; pre dela-u 

budućnosti; pre PNOS-a- u budućnosti) 

II RAZUMETI KAKO IZGLEDA KONSTRUKT OBUHVAĆENIH ELEMENATA MREŽE 

SOCIJALNE PODRŠKE (PORODICA,CENTAR ZA SOCIJALNI RAD I ZAJEDNICA) 

MLADIH SA AKTIVNIM POREMEĆAJIMA U SOCIJALNOM PONAŠANJU 


3. Ispitati kako izgleda kostrukt porodice (kako mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju opisuju odnose unutar porodice) kao i ispitati značaj i značenje 

porodice koja ima važan uticaj na njihovo socijlno ponašanje 

4. Ispitati kako mladi sa aktivnim poremećajima u socijanom ponašanju opisuju i „vide“ 

Centar za socijalni rad, koja značenja i doživljaji ih vezuju uz ta iskustva.

77 


5. Sagledati opis percipirane pozicije javnosti kod mladih u razmatranju samog krivičnog 

dela i sebe kao tog počinioca 

III RAZUMETI KAKO MLADI SA AKTIVNIM POREMEĆAJIMA U SOCIJALNOM 

PONAŠANJU PERCIPIRAJU SAMO KRIVIČNO DELO (aktivne poremećaje) KOJE SU 

POČINILI 


6. Utvrditi razumevanje razloga učinjenog krivičnog dela kod mladih sa aktivnim 


7. Sagledati kakva je pozicija krivičnog dela u kontekstu predstavljanja celokupnog životnog 

toka 

8. Ispitati kako mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju predstavljaju sebe u 

kontekstu krivičnog dela koje su počinili 

Za ovakvo kvalitativno istraživanje, eksplorativnog karaktera, takođe je značajno da se ne 

postavlja na osnovu i u vezi sa unapred postavljenim hipotezama, već se odnosi na razvoj 

razumevanja i tek nakon, a ne pre, na analizu kvalitativnog gradiva, odnosno reči. Stoga, cilj 

ovakvog istraživanja nije postavljanje unapred postavljenih hipoteza nego se hipoteze postavljaju 

i menjaju uporedo sa prikupljanjem podataka (Rapuš Pavel i Kobolt, 2008:103). Mladi sa 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju postavljaju svoje teorije i imaju svoje razloge o 

svom ponašanju. Na osnovu ovog istraživanja čulo se kakve osobine i vrednosti mladi ove 

populacije sopstvenim subjektivnim merilima postavljaju i na osnovu toga stvara se prostor za 

nove teorije koje nastaju iz ovako dobijenih podataka.

3.Metod istraživanja 

78 


S obzirom da je naše istraživanje bilo orijentisano na proučavanje različitih značenja mladih sa 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju, njihovog samoviđenja i viđenja njihove 

porodice i projekcije željene porodice, nas je zanimalo da istražimo i razumemo njihove teorije 

koje su vezane za njihovo ponašanje. Ovakvi mladi postaju, po uzoru na Kelijev model, ljudi- 

naučnici koji sami formulišu sopstvene teorije o svom ponašanju. 

Stoga, ovako koncipirano kvalitativno istraživanje je nacrta sudije slučaja. Slučaj, 

odnosno predmet našeg istraživanja je bio grupa mladih ljudi koji imaju aktivne poremećaje u 

socijalnom ponašanju. Iako se studija slučaja najčešće odnosi na način produbljenog proučavanja 

pojedinačnog slučaja - pojedinca, vrlo često se odnosi i na proučavanje grupe, organizacije, 

sistema kao i određene odnose i procese (Ristić,2006). 

Nacrt studije slučaja od istraživača traži da se uhvati u koštac sa bogatsvom pojava i 

širinom konteksta svakodnevnog života gde će dobiti mnogo više interesantnih varijabli nego 

tačnih činjenica. Osnovna taktika je da se koristi više izvora događaja, odnosno više metoda ili 

vrsta podataka prilikom istraživanja istog fenomena, takozvani metod triangulacije (Yin,2008). 

U ovom istraživanju, da bi se došlo do činjenica, korišćena je i metoda teorijske analize kojom se 

stekao uvid, pregledala dokumentacija u Centru za socijalni rad, koja se odnosi na Dosije 

korisnika – mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju. 

4.Tehnike i instrumenti istraživanja 

4.1.Analiza dokumetacije 

Osnovna tehnika u okviru metode teorijske analize, koja je korišćena kao pomoćna metoda u 

ovom istraživanju je analiza sadržaja (dokumentacije). Neki metodolozi smatraju da je analiza 

sadržaja posebna metoda, dok su drugi pristalice da je analiza sadržaja tehnika odnosno postupak 

(Banđur,Potkonjak, 1999). U našem istraživanju je analiza sadržaja posebna, pomoćna tehnika. U

79 


okviru ove tehnike korišćen je nestandardizovani instrument u vidu pregleda da bi se beležili 

rezultati analize sadržaja. Na ovaj način, uvidom u Dosije korisnika, došli smo do podataka o 

vrsti aktivnih poremećaja u socijalnom ponašanju (delinkventno ponašanje, agresivno ponašanje, 

laganje, bežanje od kuće i dr.) i načinu kako je do njega došlo, učestalosti i merama koje su 

preduzete u različitim institucijama. Za ovu priliku, za svakog ispitanika u Dosijeu korisnika 

pregledane su: Početne procene korisnika (obrazac 4a), Ponovni pregledi, Listovi praćenja i rada 

na slučaju, Nalazi i mišljenja voditelja slučaja kao i presude suda a u vezi sa izrečenim merama 

za maloletnika koji je učinio krivično delo i druga važna dokumenta, a koja su sastavni deo 

Dosijea korisnika. 

4.2. Intervjuisanje 

Dalje, u istraživanju su primenjene kvalitativne i kvantitativne tehnike, odnosno primenjen je 

metodološki instrumentarijum a u okviru Teorije ličnih konstrukata: 

Polustrukturisani, vođeni intervju 

Tehnika „Reka“ 

Tehnika „10 laži“ 

Samokarakterizacija 

Mreža repertoara 

U istraživanju se nakon analize Dosijea korisnika pristupilo obavljanju intervjua sa 

svakim pojedinačnim učesnikom. S obzirom da je intervju bio polustrukturisani, vođeni, za 

svakog ispitanika se odnosio na tri važne celine: podaci o porodici, o sebi i elementima mreže 

socijalne podrške (porodica, Centar za socijalni rad i zajednica, javnost). U toku trajanja intervjua 

sa mladima koji imaju aktivne poremećaje u socijalnom ponašanju razgovaralo se o njihovim 

osnovnim osobinama, osobinama koje se odnose na njih kao počinioce krivičnih dela i na osnovu 

tih osobina radilo se lestvičenje (da bi se došlo do nadređenih konstrukata). Nakon intervjua 

ispitanici su radili ostale tehnike ( Reka, 10 laži i Samokarakterizacija), osim Mreže repertoara. 

Zatim se nakon obavljenih intervjua sa svim učesnicima, pristupilo utvrđenju učestalosti pojedine

80 


grupe konstrukata koji su kasnije korišćeni u naknadno sastavljenoj Mreži repertoara (pozivani su 

ispitanici ponovo da bi uradili ovu tehniku). 

Takođe, se nakon obavljenih intervjua pristupilo kodiranju transkripovanog materijala da 

bi se dobili podaci koji su kasnije korišćeni u interpretaciji rezultata. 

4.3.Tehnika Reka 

Anticipativna snaga konstrukata prema budućnosti leži u prošlosti. Da bi se došlo do izvesnog 

razumevanja sadašnjosti, neophodno je da se ono uporedi i kontrastira sa iskustvima koje smo 

nekada imali, a kojima se koristimo da bismo osmislili i predvideli budućnost (Stojnov, 2007: 

149). 

Stoga, da bi razumeli koje konstrukte koriste mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju, koji konstrukti im koriste, a koji ne rade, da bi mogli preduzeti dalje akcije 

rada sa njima u procesu resocijalizacije a u okviru socijalnopedagoške delatnosti, istraživač 

proverava ove teorije i konstrukte na brojnim primerima. Mi kao stručni radnici u radu sa njima 

takođe, anticipujemo određene teorije i ideje za koje smatramo da bi dale efekta u radu sa 

mladima koji imaju jedan od oblika aktivnog poremećaja u socijalnom ponašanju. Tako 

upoznavanje biografije mlade osobe sa kojom se radi a u cilju upoznavanja teorija koje imaju o 

sebi i značajnim „drugima“ je od velikog značaja. 

Tehnika „Reka“ ili „Mapa reka“ kako se u nekoj literaturi navodi (Stojnov,2007; Botella 1995) 

koristi se za ispitivanje konstrukata koji su korisni i koji to nisu za pojedinca. 

Samo ukoliko se konstrukti ekspliciraju i njihovo poreklo osvesti, može se stvoriti prilika za 

kreiranje novih alternativa i usmeravanja života novim tokom (Stojnov,2007:149). 

Mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju prilikom sprovođenja 

istraživanja a na osnovu uputstva koje su dobili da na praznom listu papira ucrtaju predstavu 

svoga života u formi krivudavog toka reke, čiji svaki deo označava neki važan period ličnog 

iskustva koji je uticao na smer života, odnosno reke, da ona krivuda prema dole ili gore...

81 


Kasnijom diskusijom, a na osnovu crteža, ispitanici su analizirali nacrtano i komentarisali su 

razloge zašto su označili baš taj događaj prekretnicom ili važnom tačkom u svom životu. Takođe, 

početak „reke“ je bio proizvoljan, odnosno od ispitanika se tražilo da počnu crtanje reke od kada 

smatraju da je to važno. 

4.4.Tehnika „10 laži“ 

Još jedna tehnika kvalitativne prirode za procenu konstruisanja koja je korišćena u ovom 

istraživanju je tehnika „10 laži“ ili „Igra laganja“. Prilikom korišćenja ove tehnike ne postoji 

svesna namera da se ispitanik obmanjuje, nego je osnovno načelo prilikom nastanka ove tehnike 

bilo da se ne može pomoći u dovoljnoj meri ispitaniku ukoliko se ne znaju u celosti njegovi 

konstrukti, odnosno suprotnosti svakog pojma (Stojnov, 2007). Na ovaj način se ispitaniku može 

pomoći da osvesti šta se nalazi sa druge strane pojma odnosno pojave o kojoj je reč. 

Ispitanici su dobili sledeće uputstvo. Na listu papira sa odštampanom tabelom trebali su 

da unesu laži o sebi. Takve laži treba da su kratke, jedna laž predstavlja jednu ideju. Trebalo je da 

se sete najmanje desetak laži o sebi. Kada su ispisali sve svoje laži, sa desne strane redova u 

kojima su laži napisane dodali su po dve kolone u koje je ispitnik odgovarao na pitanja sa da ili 

ne. Odgovarali su na sledeća pitanja: 

1. Da li želite da ova laž bude istina? 

2. Da li biste želeli da drugi poveruju u ovu laž? 

Ova tehnika se posebno koristi kada ispitanici imaju problema da izraze svoje stvarno 

stanje bilo da nemaju verbalne sposobnosti za to, bilo da su stidljivi ili trenutno nisu u stanju 

zbog loših osećanja da to učine. Ovakav način sprovođenja ove tehnike, koji liči na igru, kod 

ispitanika ovog uzrasta budi znatiželju i ima relaksirajući i oslobađajuću dimenziju, naročito kada 

se sprovodi posle zahtevnog ispitivanja pre toga.

4.3. Samokarakterizacija 

82 


Samokarakterizacija predstavlja opis ispitanika u trećem licu. Koristi se kada je 

ispitaniku/klijentu teško da razgovara o sebi, svojim osećanjima, planovima i težnjama te onome 

ko ga ispituje koristi da upozna njegov lični svet. U ovom istraživanju bilo nam je od značaja da 

čujemo šta mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju misle o sebi. Umesto da ih 

to direktno pitamo, poslužili smo se ovom tehnikom koju je osmislio sam Keli. Mladi su dobili 

zadatak da na praznom listu papira napišu skicu svog karaktera, u trećem licu jednine, kao da to 

piše prijatelj, koji o njemu ima pozitivno mišljenje i koji ga dugo i dobro poznaje. U skladu sa 

tim, uobičajeno je sledeće uputstvo: 

Želim od Vas da napišete skicu karaktera Harija Brauna, kao da je on glavni lik u nekoj 

predstavi. Napišite je kao što bi mogao da je napiše prijatelj kome je on bio simpatičan i 

koji ga je jako dobro poznavao, možda bolje nego što ga je iko ikada poznavao. Napišite 

je u trećem licu. Na primer, možete da počnete sa: Hari Braun je... (Kelly, 1955:323). 

Ovakav uobičajeni zahtev prilikom ispunjavanja samokarakterizacije dozvoljava 

ispitanicima određenu širinu prilikom ispunjavanja ove tehnike. Tako, ispitanici mogu da navedu 

sve detalje koje smatraju bitnim za svoj život i opis sebe. Ograničenja u pogledu vrste teksta i 

količine napisanog teksta nema, što dodatno omogućava ispitanicima da u potpunosti i bez 

ograničenja izraze sebe i svoje viđenje sebe. Naglašava se da je reč o prijatelju „koji ga jako 

dobro poznaje“ što mladima sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju, kao i većini 

mladih mnogo znači, jer su prijateljstva važan aspekt razvoja svake ličnosti, kao i uticaja koji nije 

zanemarljiv. Ako opisuju iz ugla prijatelja slobodniji su da sebe zamisle iz perspektive nekog 

drugog i da konceptualizuju sebe iz spoljašnjeg ugla jer je napor usmeren na to da on vidi sebe iz 

druge perspektive (Kelly,1955:323). Takođe, u zahtevu se navodi da je tom prijatelju on bio 

simpatičan što mladoj osobi sugeriše da razmišlja o sebi kao pozitivnoj i cenjenoj ličnosti. 

su: 

Stoga Kelly ističe da takvo uputstvo koje se ispitanicima daje ima svoj smisao i kaže da

83 


Uputstva prema kojima se sprovodi samokarakterizacija u cilju izbegavanja unapred 

stvaranja okvira sa kojim klijent treba da se poistoveti. Ipak to su uputstva. Ona dakle 

nameću neku vrstu strukture u ovoj situaciji. Njihova svrha je sledeća: Osoba koja radi 

samokarakterizaciju se podstiče da izloži samo one konstrukte sa kojma se identifikuje a 

ne one koji su nevažni u opisu njegove ličnosti. Konstrukti koji su u vezi sa njegovim 

načinom rešavanja aritmetičkih problema ili popravke auta ovde se ne traže, osim ako 

on sam ne odabere da ih navede jer su na neki način u vezi sa preciznim oslikavanjem 

njegove ličnosti (Kelly,1955:325). 

Da bi ispitivač mogao da stekne uvid u to kako ispitivana osoba vidi sebe, prilikom 

tumačenja i obrade rezultata ove tehnike, ispitivač mora biti objektivan i suspendovati sopstveni 

pogled na svet, kao i prihvatanje „zdravo za gotovo“ (Stojnov, 2007:126). Takođe, 

samokarakterizacija predstavlja primer strategije koju je Keli nazvao lakoverni pristup jer ako ne 

znaš šta se dešava sa nekom osobom, pitaj je, ona je u stanju da ti na to da odgovor 

(Fransella&Dalton,1990:53). Iz tog razloga je nastao izbor ove tehnike za ispitivanje specifičnosti 

posmatranja ove populacije mladih i njihovog viđenja sebe. Cilj ove tehnike nije dolaženje do 

istine, nego do mišljenja mladih osoba koje imaju probleme u socijalnom ponašanju, zašto oni 

misle da postoje problemi u ponašanju koji su doveli do aktivnih poremećaja u socijalnom 

ponašanju. 

4.4. Mreža repertoara 

Mreža repertoara je u svom nastajanju pretrpela brojne modifikacije, prilagođavanja i menjanja 

naziva od kako ju je Keli osmislio. Ova tehnika se naziva i Mrežasta forma testa repertoara 

konstrukata uloga ili Test repertoara konstrukata uloga ili skraćeno Mreža repertoara, odnosno 

Grid tehnika ( Fransella&Dalton,1990; Stojnov,2007; Kelly 1955). 

U njoj se svaki element procenjuje na osnovu svakog konstrukta, a zadatak ispitanika je 

da svaki od ponuđenih elemenata proceni u odnosu na ponuđene kostrukte (dimenzije) na nekoj 

od predviđenih numeričkih skala procene. Najčešće se koriste sedmostepene skale. U našem

84 


istraživanju koristili smo petostepenu skalu jer kada ispitanici nisu dovoljno odrasli ili obrazovani 

pribegava se korišćenju ove skale. Ponekad se koristi i svega dvostepena skala (Beail,1985). 

Ovom tehnikom se želelo utvrditi na koji način mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju anticipuju sebe u kontekstu najvažnijih osobina za uspeh u životu. Ovu 

tehniku čine: a) elementi – koji su definisani oblašću konstruisanja koja se ispituje (u slučaju 

našeg istraživanja, radi se o elementima vremenskog određenja, a u kontekstu krivičnog dela) b) 

konstrukti – kao sve ono što ljudima dozvoljava da dve stvari ili pojave opažaju kao slične, a u 

isto vreme različite od treće stvari (ili pojave) c) način povezivanja – procena elemenata u odnosu 

na svaki konstrukt. Prilikom analize postavljaju se osnovna pitanja koja se odnose na pitanja 

odnosa između elemenata, odnosa između konstrukata (poveznost konstrukata predstavlja 

implicitne teorije ispitanika) kao i odnosa elemenata sa konstruktima (gde se dobijaju odgovori 

vezani za postojeće teorije ispitanika i njihove povezanosti sa elementima koji predstavljaju 

ispitanika u različitim izdanjima – Ja kakav sam sada, Ja kakav sam nekada bio, Ja kakav bih 

voleo da budem, Ja kakav nipošto ne bih voleo da budem kao i druge osobe koje igraju važnu 

ulogu u njegovom životu, kao što su u našem slučaju Porodica i Grupa vršnjaka) (Stojnov,2007; 

Gutvajn, 2009). 

Mreža se sastoji od većeg broja ukrštenih redova (konstrukata) i kolona (elemenata). U 

našem istraživnju je bilo sedam redova i sedam kolona. Zadatak učesnika ispitivanja je bio da na 

zadatoj skali od 1 do 5, proceni u kojoj meri je svaki konstrukt primenljiv na svaki elemenat, 

odnosno da li je elemenat u području primene svih ponuđenih konstrukata. Broj 1 označava 

potpuno slaganje sa dimenzijom koja se nalazi sa leve strane, broj 2 označava delimično slaganje 

sa dimenzijom koja se nalazi sa leve strane. Broj 3 označava neodlučnost pri izboru, dok je 

brojem 4 označeno delimično slaganje sa dimenzijom koja se nalazi sa desne strane, a broj 5 

označava potpuno slaganje sa dimenzijom koja se nalazi sa desne strane. 

Izbor konstrukata i elemenata koji su korišćeni u Mreži repertoara mogu se vršiti 

različitim metodama. ...Izbor elemenata je ponekad važnije od elicitacije konstrukata. Elementi 

treba da budu unutar područja primene konstrukata (Fransella&Dalton, 1990:57). Izbor 

elemenata treba da sadrži prvenstveno osobe koje su ispitaniku od značaja i izbor treba da bude u

85 


skladu sa ciljem korišćenja mreže uopšte. U slučaju našeg istraživanja, te osobe koje su mladoj 

osobi od značaja uvedene su na osnovu polustrukturisanog, vođenog intervjua. Nakon 

sprovedenog intervjua sa svim ispitanicima utvrđena je učestalost javljanja ovih osoba te su u 

elemente Mreže repertoara navedene Porodica i Grupa vršnjaka. Što se tiče izbora ostalih 

elemenata koje je uveo ispitivač, vezani su za vremenske dimenzije ispitanika i ključne momente 

u njihovom životu (Ja pre dela, Ja pre PNOS-a) do kojih se došlo razgovorom sa ispitanicima 

prilikom vođenja polustrukturisanog intervjua. Ostala tri elementa (Ja sada,Ja kakav bih voleo da 

budem i Ja nipošto) uveo je sâm ispitivač a na osnovu uvida u već postojeće Mreže repertoara 

(Stojnov,2007; Fransella&Dalton,1990; Gutvajn,2009; Beail,1985). Stoga, elementi koji su 

korišćeni u Mreži repertoara predstavljeni su u Tabeli br.2: 

Tabela br.2: Lista elementata korišćenih u Mreži repertoara 

1. 

2. 

3. 

4. 

5. 

6. 

7. 

Ja pre dela 

Ja pre PNOS-a * 

Ja sada 

Ja kakav bi voleo da budem 

Ja nipošto 

Porodica 

Društvo vršnjaka 

* Vaspitna mera Pojačan nadzor Organa starateljstva 

Prilikom izbora konstrukata mogu se koristiti različite metode kao što su: Lestvičenje, 

Elicitiranje korišćenjem triada, Piramidisanje, ABC model i drugi. Za naše istraživanje prvo smo 

koristili metodu elicitiranja (izbora) konstrukata u toku trajanja polustrukturisanog intervjua koja 

podrazumeva razgovor u vezi sa upoređivanjem dva elementa i njihove razlike u odnosu na treći 

element (Fransella&Dalton, 1990). Ispitivač je ispitanicima postavljao pitanja koja se odnose na 

njihove osobine, odnosno za koje osobine ispitanici smatraju da ih najbolje opisuju, kojom 

osobinom se razlikuju od svojih vršnjaka za koje znaju da nemaju izrečenu vaspitnu meru, tj. 

nemaju aktivne poremećaje u socijalnom ponašanju. Tada je ispitivač pitao za suprotni pol ove

86 


osobine, konstrukta, odnosno za suprotnost. Na taj način se dobija dvopolni konstrukt i započinje 

metoda koja se naziva lestvičenje ili ledering (laddering). Zašto se koristi ova metoda? Cilj joj je 

da otkrije nadređene konstrukte, kojih ima manje u sistemu jedne osobe, koji su zaduženi za 

stvaranje i osmišljavanje sveta osobe kao i druge osobe u tom sistemu, obuhvatajući, 

osmišljavajući i podržavajući podređene konstrukte. Lestvičenje omogućava razumevanje zašto 

su neki konstrukti važni. Kada dobije dvopolni konstrukt, ispitivač pita učesnika istraživanja na 

kojem bi polu konstrukta voleo da se nalazi, ispitivač postavlja sledeća pitanja: ... Znači, na ovom 

konstruktu biste voleli da budete na ovom polu. Ono što bih ja voleo da znam, je razlog zbog 

kojeg biste radije bili na ovom polu konstrukta nego na onom drugom...Koje su prednosti tog 

željenog pola u odnosu na nedostatke ovog drugog...(Gutvajn, 2009:110). 

Osnovna pitanja u proceduri lestvičenja su „Zašto?“, „Zbog čega?“, „Šta je suprotno?“, 

„Šta biste više želeli?“. Ovako koncipirana pitanja koriste se da bi se išlo „gore“, ka nadređenim 

konstruktima, odnosno apstraktnijim uverenjima ili idejama. Da bi se išlo „dole“, odnosno tragalo 

za podređenim konstruktima, osnovna pitanja su „Kako?“ i „Šta?“, pitanja koja su karakteristična 

za tehniku piramidisanja, koja se u ovom istraživanju vrlo malo koristila. Za odgovor koji se 

dobije, prilikom tehnike Lestvičenja, ponovo se pita za njegovu suprotnost i dobija se novi 

dvopolni konstrukt. Jedan pol je poželjan, drugi je nepoželjan. Ispitivač ponavlja ova pitanja i 

gradi se sistem konstrukata jedne osobe. Na ovaj način može se „upoznati“ svet osobe koja se 

ispituje. Važno je napomenuti da se prilikom postavljanja pitanja u proceduri lestvičenja uvek 

traže nadređene implikacije priželjkivanog, poželjnog pola konstrukta, nakon čega sledi pitanje u 

vezi sa time šta je suprotno jer neposredno lestvičenje nepoželjnog pola može ispitanika suočiti 

sa prevelikom pretnjom ili osećajem nelagodnosti (Stojnov, 2007). 

Da bi tehnika lestvičenja bila u potpunosti jasna naveden je primer beleženja jednog 

slučaja lestvičenja kod jednog mladića sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju 

(Tabela br.3):

Tabela br.3: Primer beleženja jednog slučaja lestvičenja 

Ispitivač: Šta je za tebe bolje imati para ili nemati para? 

Ispitanik: Bolje je imati para. 

Ispitivač: Zašto je za tebe važno imati para? 

Ispitanik: ...pa da se preživi. Možeš izlaziti kao svet. 

Ispitivač: A kada nemaš para? 

Ispitanik: Pa ne možeš se lepo oblačiti, ne možeš izlaziti. 

Ispitivač: Zašto je za tebe važno da možeš izlaziti? 

Ispitanik: Pa da budem kao i moji drugari. 

Ispitivač: A kada ne možeš izlaziti, kada se ne možeš lepo oblačiti?Kuda te to vodi? 

Ispitanik:... imam želju da se kao i oni provodim, bude mi krivo... 

Ispitivač: Zbog čega ti je to važno da budeš kao i tvoji drugari? 

Ispitanik: Da ne bih bio sam... 

Ispitivač: A ako se ne provodiš kao oni? 

Ispitanik: Osećao bih se odbačeno, neprihvaćeno. 

87 


Ispitivač: Zašto ti je važno da ne budeš sam? 

Ispitanik:Pa to je jasno, nijedan čovek ne može sam, bio bi kao vuk samotnjak...usamljen 

Metodom lestvičenja (Tabela br.3) se došlo do nadređenih konstrukata ispitanika ovog 

istraživanja da bi nam pomogli u shvatanju značenja koja učesnici ispitivanja pripisuju svom 

problemu koji imaju sa činjenjem krivičnih dela. Takođe, ovom tehnikom se moglo doći do 

informacija u vezi sa osećanjima i doživljajima koje mlade osobe sa poremećajima u socijalnom 

ponašanju imaju. 

Kada su sprovedeni svi intervjui, sa svim učesnicima ispitivanja pristupilo se utvrđivanju 

učestalosti javljanja svakog pojedinačnog konstrukta u uzorku. Na ovaj način je dobijeno sedam 

konstrukata, dimenzija koji su značajni za istraživanje (Tabela br.4). Konstrukt pod rednim 

brojem 3 pojavljivao se samo jedan put, ali je ispitivač smatrao da je značajan te je uvršten u 

Mrežu repertoara.

1. 

2. 

3. 

4. 

5. 

6. 

7. 

Tabela br. 4: Lista konstrukata koji su korišćeni u Mreži repertoara 

Pun para - Siromašan 

Druželjubiv – Sam 

Iskren - Kvaran 

Povučen - Impulsivan 

Biti faca – Biti običan propalitet 

Dobar - Osramoćen 

Besan - Zadovoljan 

5. Određenje i opis uzorka istraživanja 

88 


Uzorak u okviru ovog istraživanja bili su mladi ljudi koji imaju aktivne poremećaje u socijalnom 

ponašanju. Pošto je to kategorija mladih koja je specifična po svojoj definiciji ...njihovo 

ponašanje se razlikuje od uobičajenog ponašanja većine mladih određene sredine, ponašanja 

koja iziskuju dodatnu, stručnu pomoć kao i ponašanje koje je nedovoljno kontrolisano i na druge 

usmereno ponašanje... (Bouillet i Uzelac,2007:130) do uzorka se teško dolazi. S obzirom da se u 

centrima za socijalni rad radi sa ovakvom populacijom mladih, smatrali smo najcelishodnije da 

tamo sprovedemo istraživanje. U centrima za socijalni rad postoji grupa mladih ljudi sa takvim 

problemima (a takav poremećaj mora zadovoljiti kriterijume da poremećaji traju, da su 

intenzivni, prisutni u više različitih sredina... ). 

Takođe, s obzirom na interesovanje za rad sa takvom populacijom i s obzirom na 

činjenicu da je istraživač bio zaposlen u Centru za socijalni rad u vreme kada je istraživanje 

sprovođeno, ovakav uzorak je istraživaču bio „pri ruci“, na raspolaganju. 

Stoga bi se ovakav uzorak mogao smatrati neverovatnosni – namerni uzorak, jer je to 

grupa mladih ljudi za koje smo smatrali da će doprineti najcelishodnijem sprovođenju preduzetog 

istraživanja. 

Istraživanjem je obuhvaćeno ukupno 20 ispitanika (N=20), jer je nacrt ovako koncipiranog 

istraživanja kvalitativna studija slučaja, gde se koristi manji uzorak. Mnogi autori koji su se bavili

89 


kvalitativnim istražvanjima navode da nema potrebe za velikim brojem ispitanika jer kvalitativna 

istraživanja koriste mali (nereprezentativni) broj ispitanika i prigodni uzorak, a sve u cilju 

prikupljanja novih spoznaja, opisivanja, objašnjenja iskustva događaja i fenomena bez unapred 

postavljenih hipoteza (Mason,1996; Creswell,2007; Jeđud,2008). Ispitanici u našem istraživanju 

su bili mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju a koji su u periodu od šest 

meseci imali više oblika (najmanje 2), pretežno aktivnih poremećaja u socijalnom ponašanju – 

laganje, bežanje od kuće, agresivno ponašanje, delinkventno ponašanje i dr. Svi mladi sa 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju koji su bili učesnici našeg istraživanja su muškog 

pola. Ovakav visok procenat učešća mladića u činjenju krivičnih dela i izricanju vaspitne mere 

predstavlja deo uzorka, uzorka koji je bio „pri ruci“ istraživaču u momentu sprovođenja 

istraživanja. Svakako nije postojala namera isključivanja mladih ženskog pola iz istraživanja, ali 

u skladu sa karakterom i postavljenim ciljevima istraživanja, očekivalo se da će ovaj uzorak 

optimalno doprineti ostvarivanju projektovanog istraživanja. Da bi se lakše izvršila selekcija 

učesnika istraživanja smatrali smo da su mlade osobe sa izrečenom vaspitnom merom pogodne 

da čine uzorak ovog istraživanja. Vaspitna mera PNOS podrazumeva: 

...Ova mera može da traje najmanje šest meseci, a najviše dve godine, s tim da sud 

naknadno odlučuje o njenom prestanku.Dok traje ova mera maloletnik ostaje kod svojih 

roditelja ili drugih lica koja ga izdržavaju, odnosno koja se o njemu staraju, a pojačan 

nadzor nad njim vrši određeno službeno lice organa starateljstva ili drugo stručno lice koje 

odredi organ starateljstva. Organ starateljstva brine se o školovanju maloletnika, 

njegovom zaposlenju, odvajanju iz sredine koja na njega štetno utiče, potrebnom lečenju i 

sređivanju prilika u kojima živi (Službeni glasnik RSrbije 85/2005). 

Distribucija učesnika istraživanja prema uzrastu prikazana je u tabeli br.5

Tabela br.5: Broj učesnika istraživanja prema uzrastu 

Uzrast (f) (%) 

16.godina 3 15 




20. godina 1 5 

21.godina 1 5 

UKUPNO 20 100 

90 


Kao što se vidi iz tabele br.5, u istraživanju je učestvovalo 20 mladih sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju, učesnika koji imaju izrečenu vaspitnu meru PNOS. Svi 

učesnici su muškog pola. Distribucija uzrasta učesnika istraživanja navodi na zaključak da je u 

ovom istraživanju najviše učestvovalo mladih koji imaju 18 godina (40%) kao i mladih koji 

imaju 19 godina (20%). Ovakav visok postotak učesnika koji su punoletni i stariji od toga, govori 

u prilog činjenici da je većina njih počela u ranoj mladosti sa nekim od oblika antisocijalnog 

ponašanja i činjenja krivičnog dela, ali procesuiranja i korespodencije među ustanovama traju 

dugo, takođe, mnogi od njih imali su izrečene i već sprovođene druge vaspitne mere, te dok se ne 

počne sprovoditi ova vaspitna mera (PNOS), oni postanu već punoletni. To je odraz relanog 

stanja i procedura prilikom sprovođenja vaspitnih mera. 

U tabeli br.6 prikazana je distribucija uzorka vezanih za školovanje i školsko postignuće. 

Može se primetiti da je prilično jednaka raspoređenost učesnika istraživanja koji još uvek 

pohađaju školu (40%) i onih koji su svoje školovanje završili bilo u osnovnoj (30%) ili u srednjoj 

školi (30%). Njih 60% trenutno ne pohađa školu ali ne postoji pokazatelj koji navodi na 

zaključak da li su trenutno završili školu ili će svoje školovanje nastaviti (istraživanje je vršeno 

neposredno posle završene školske 2010/11. godine, u letnjem periodu). Upravo iz tog razloga za 

njih 25% nastavak i status daljeg školovanja je neizvestan jer su upućeni na popravni ispit, dok 

drugih 75% ima prolazan uspeh (ili su takav uspeh imali tokom školovanja, dok su pohađali

91 


nastavu). Ono što je dobar pokazatelj jeste da njih devetorica ima ili je tokom školovanja imalo 

odličan ili vrlo dobar uspeh, a na osnovu lične interpretacije. 

Tabela br.6: Distribucija učesnika istraživanja na osnovu školovanja i šk. postignuća 

Pohađanje škole (f) (%) 

Da 8 40 

Ne, završio srednju 

školu 

Ne, završio osnovnu 

školu 

6 30 

6 30 

UKUPNO 20 100 

Uspeh u školi 

Popravni 5 25 

Prolazan uspeh 6 30 

Dobar uspeh 9 45 

UKUPNO 20 100 

Što se tiče porodice, u tabeli br. 7 je dat prikaz porodičnih prilika učesnika istraživanja (sa kim u 

porodici živi, red rođenja i sibling).

Tabela br.7:Distribucija učesnika istraživanja na osnovu porodičnih prilika 

Sa kim u porodici živi (f) (%) 

Potpuna 8 40 

Nepotpuna 5 25 

Proširena 4 20 

Sam ili u drugom obliku 3 15 

UKUPNO 20 100 

Sibling 

Da 18 90 

Ne 2 10 

UKUPNO 20 100 

Red rođenja 

Prvorođen 5 27.8 

Drugo ili kasnije rođen 13 72.2 

UKUPNO 20 100 

92 


Kao što se vidi iz tabele br.7 većina učesnika istraživanja živi u potpunim porodicama (sa 

oba roditelja, nuklearna porodica) njih 40%, dok u nepotpunoj, kada nedostaje jedan od roditelja, 

živi 25% učesnika. U proširenoj porodici, kada nuklearna porodica živi sa babom, dedom ili 

porodicom brata ili sestre živi 20% ispitanika. Takođe, veliki je broj isptanika (15%) koji su se 

osamostalili i žive sami ili su privremeno smešteni u vaspitno-popravnom domu u Kruševcu 

(takav je jedan ispitanik). Veliki broj ispitanika ima brata/braću ili sestru/sestre (90%) dok grupu 

ispitanika koji su jedinci čini svega 10% učesnika istraživanja. Velika većina ispitanika su rođeni 

kao drugo ili kasnije rođeno dete 72,2%. 

U tabeli br. 8 dat je prikaz uzorka prema broju vaspitnih mera koje su do sada učesnici 

ispitivanja imali.

Tabela br.8:Distribucija učesnika istraživanja prema broju izrečenih vaspitnih mera 

Vaspitne mere (f) (%) 

Jedan put PNOS 13 65 

Dva i više puta i druge vaspitne mere 7 35 

UKUPNO 20 100 

93 


Većina ispitanika je imala vasptitnu meru PNOS izrečenu jedan put, njih 65 % , dok je 

manji broj ispitanika imalo izrečenu tu vaspitnu meru nekoliko puta ili su imali izrečenu neku 

drugu vaspitnu meru pre te. Uglavnom na osnovu procene stručnih radnika Centra za socijalni rad 

i suda, a uzimajući u obzir ličnost maloletnika, porodične i vaspitne prilike, maloletniku se 

predlaže neka od vaspitnih mera (a) mere upozorenja i usmeravanja: sudski ukor i posebne 

obaveze; (b) mere pojačanog nadzora: PNOR -Pojačan nadzor od strane roditelja, PNOS-Pojačan 

nadzor organa starateljstva ili (c) zavodske mere: upućivanje u vaspitnu ustanovu, vaspitno- 

popravni dom i upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje. Takođe, maloletniku 

(odnosno mladoj osobi koja je učinila krivično delo) se može izreći i neki od vaspitnih naloga 

(izvinjenje oštećenom, redovno pohđanje škole, uključivanje bez naknade u rad humanitarnih, 

socijalnih ili drugih institucija, upućivanje na odvikavanje od određenih oblika zavisnosti, 

uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj ustavnovi ili savetovalištu – koje 

mogu trajati najduže šest meseci i nakon toga mogu biti obustavljeni ili zamenjeni drugim 

vaspitnim nalogom ili merom ). 

Prilikom analize uzorka na osnovu ovog kriterijuma važno je naglasiti da su mladi koji su 

u evidenciji Centra za socijalni rad i koji imaju izrečenu vaspitnu meru Pojačan nadzor organa 

starateljstva jedan put, mladi ljudi kojima je ta mera bila na snazi prilikom sprovođenja 

istraživanja. Sprovođenje te vaspitne mere je bilo u toku i efekti kao i rezultati ne mogu se 

pouzdano pratiti. Kada su mladi sa poremećajima u socijalnom ponašanju u toku sprovođenja 

vaspitne mere učinili novo krivično delo, vaspitna mera se ili pooštrava ili se ista po drugi put 

donosi (kada je sprovođenje vaspitne mere na početku).

6.Tok istraživanja 

94 


Prilikom planiranja sprovođenja ovog istraživanja ispitivač se prvo upoznao sa obimnom i 

kompleksnom dokumentacijom u Centru za socijalni rad u Somboru. Na evidenciji mladih osoba 

koje imaju izrečenu vaspitnu meru PNOS ispitivač je odabrao one kojima je mera u sprovođenju i 

koji su voljni sarađivati. 

Nakon toga je usledilo sprovođenje istraživanja u okviru redovne socijalnopedagoške 

delatnosti ispitivača. Istraživanje je bilo podeljeno u dva dela. Prvo je sa svakim ispitanikom 

sproveden polustrukturisani, dubinski intervju, da bi se došlo do osnovnih podataka i mišljenja 

koje mladi imaju u vezi sa sobom, porodicom i činjenjem krivičnog dela kao i postavljanje 

osnovnih konstrukata kod mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju. U okviru 

prvog dela ispitivanja učesnicima istraživanja su zadate i tehnike Reka, 10 laži i 

samokarakterizacija. Sa svakim ispitanikom, u prvom delu istraživanja, je istraživač radio u 

proseku 2 sata. Prvi deo istraživanja je rađen u letnjim mesecima 2011. godine, kada su zbog 

školskih obaveza i poslova ispitanici bili najslobodniji. 

Nakon sprovedenog prvog dela istraživanja i utvrđivanja učestalosti javljanja konstrukata 

u uzorku i sastavljanja Mreže repertoara, svi ispitanici su pojedinačno bili ponovo pozvani u 

Centar za socijalni rad i pristupilo se popunjavanju Mreže repertoara. Drugi deo istraživanja je 

kraće trajao, tokom oktobra i novembra 2011. godine je sve bilo gotovo. 

Nakon sprovedenog istraživanja, sređivanja podataka i transkripcije pristupilo se 

statističkoj obradi podataka od marta 2012. godine. 

7.Način obrade i prikaza rezultata istraživanja 

Nakon pripreme podataka za statističku obradu pristupilo se samoj obradi podataka. Pošto je ovo 

istraživanje unutar područja kvalitativne kao i kvantitativne metodologije takva je i analiza 

podataka. Prilikom izbora postupaka za obradu podataka vođeno je računa o postavljenom cilju,

95 


zadacima istraživanja i uzorku istraživanja te će se prikaz rezultata istraživanja strukturisati na 

osnovu zadataka istraživanja da bi pregled rezultata bio sistematičniji i jednostavniji. 

Prilikom obrade rezultata dobijene tehnikom Mreže repertoara korišćena je deskriptivna 

statistika i kvantitativni pristup obrade, indentifikacija statističkih odnosa, kroz program SPSS. 

Analiza rezultata drugih tehnika i dubinskog intervjua podrazumevala je korišćenje kvalitativne 

metodologije. Ovakva mix-metoda (mešoviti pristup) podrazumeva da se mešanjem kvalitativnih 

i kvantitativnih metoda, procedura i paradigmi dobijaju nove, komplementarne snage bez 

stavljanja kvalitativnog pristupa kao pomoćnog ili kao dodatak kvantitativnom istraživanju 

(Koller-Trbović i Žižak,2008). 

Rezultati su za sve zadatke prikazani na dva načina: 

1.globalno - na nivou celog uzorka, kako bi se opisale opšte tendencije i razmatrala mogućnost 

generalizacije 

2.individualno - na nivou svakog pojedinačnog ispitanika, kako bi se opisale razlike među 

slučajevima i razmatrala korist individualizovanog pristupa odnosno studije slučaja. 

Rezultati istraživanja su interpretirani prema postojećim zadacima. 

U okviru prvog zadatka našeg istraživanja koji se odnosio na opis sebe koji mladi sa 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju nude, koristili smo rezultate tehnike 

samokarakterizacije. Pratili smo kako mladi vide status krivičnog dela u odnosu na opis sebe i 

analizirali smo socijalnu poziciju mlade osobe kroz ključne prideve kojima sebe opisuju. Stoga, u 

okviru ovog prvog zadatka podatke smo obradili kvalitativnom metodologijom analize. 

Drugi zadatak ticao se načina kako mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju opisuju svoje osobine, vrednosti u odnosu na ponuđene vremenske tačke i u odnosu na 

porodicu i grupu vršnjaka. Prilikom obrade rezultata primenjena je deskriptivna statistika 

(frekvencije i procenti). Prilikom utvrđivanja kako mladi sa aktivnim poremećajima socijalnog 

ponašanja opisuju svoje osobine i vrednosti s obzirom na strukturu porodice, aktuelni status 

školovanja i sibling konstalaciju korišćena je analiza varijanse (F test) a nakon određivanja 

vrednosti aritmetičkih sredina i standardnih devijacija. Jedino je prilikom određivanja razlika u

96 


odnosu na red rođenja korišćen t test (ispitivanje razlika između dve grupe ispitanika za 

nezavisne uzorke ). Nakon toga je za dimenzije za koje je uočena razlika urađena post hoc analiza 

(LSD). 

U trećem, četvrtom i petom zadatku našeg istraživanja koji se odnosio na sagledavanje i 

ispitivanje značaja i značenja koje konstrukti obuhvaćenih elemenata mreže socijalne podrške 

(porodica, Centar za socijalni rad i zajednica) imaju na mlade sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju, primenjene su kvalitativne tehnike analize polustrukturisanog intervjua. 

Šesti zadatak istraživanja se odnosio na utvrđivanje razloga učinjenog krivičnog dela. 

Podaci za ovaj zadatak dobijeni su na osnovu polustrukturisanog intervjua i na osnovu 

kvalitativne analize utvrđivanja frekvence razloga činjenja krivičnog dela kao i utvrđivanja 

najčešćeg razloga, odnosno grupe razloga. 

U sedmom zadatku bilo je važno sagledati poziciju učinjenog kivičnog dela u kontekstu 

dosadašnjeg života što je učinjeno kvalitativnom analizom tehnike Reka, određivanjem najčešćeg 

odgovora u delu pozitivni i negativni odgovori. 

Osmi zadatak našeg istraživanja bio je ispitivanje kako mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju predstavljaju sebe u kontekstu krivičnog dela koje su počinili. 

Kvalitativnom analizom tehnike Laži došlo se do odgovora na postavljeni zadatak.

III PRIKAZ REZULTATA ISTRAŽIVANJA 

97 


1.Samoprocena mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju 

U prvom zadatku našeg istraživanja koji se odnosio na sagledavanje opisa sebe koji mladi sa 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju nude, analizirana je tehnika samokarakterizacije i 

odgovori koje su mladi dali iz nekoliko uglova. 

Na nivou celokupnog uzorka globalni utisak koji pruža sadržaj dobijen tehnikom 

samokarakterizacije jeste da su ovu tehniku ispitanici koristili da prikažu „pravu istinu o sebi“, 

kao neku vrstu pravdanja i mogućnosti da se prikaže slika o sebi kakvu zapravo oni žele da 

prezentuju javnosti. 

Jedan ugao na osnovu koga ćemo analizirati ovu tehniku jeste ugao statusa krivičnog 

dela (aktivnih poremećaja u socijalnom ponašanju) u opisu sebe. Prethodno navedeno 

pravdanje sopstvenih karakteristika su najuočljiviji u načinu na koji mladi prikazuju krivično delo 

u kontekstu opisa sebe. U ovom delu mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju 

navode: 

Opravdavanje – imajući potrebu da navedu razloge zbog kojih su učinili krivično delo i 

prešli sa „druge strane“ zakona i idealizujući predstavu samog sebe ispitanici su navodili: 

...ja mislim da je bez obzira na to što je učinio ipak dobra osoba...(Ispitanik S.O.) 

...kada je činio krivična dela nije imao nameru nikoga da povredi nego samo da uzme 

materijalna sredstava...(Ispitanik N.Č.) 

Prihvatanje od strane društva uprkos krivičnom delu – takođe, mladi sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju u jednom periodu svoga života su bili okruženi

98 


okolinom koja ih je svakodnevno osuđivala i nisu bili prihvaćeni u širem socijalnom 

kontekstu, zbog toga veliki broj njih je u Samokarakterizaciji koju su sastavljali imali 

potrebu da navedu da su vredni poštovanja od strane svoje okoline. Slede izvodi njihovih 

rečenica koje su navodili, a tome u prilog: 

...veoma je pametna osoba... (Ispitanik N.T.) 

...razumem ga jer ima puno problema... (Ispitanik B.M.) 

...on je normalan... (Ispitanik D.G.) 

...ja mu ne zameram, ipak ga poštujem jer znam kakv je on... (Ispitanik S.O.) 

Eksterni lokus kontrole – svaka mlada osoba sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju ima svoje teorije zašto je došlo do toga da učini krivično delo. Jedan deo njih 

razloge za činjenje krivičnog dela pronalazi u spoljašljim faktorima. Za loše poteze u životu 

navode se usud, loše društvo, drugi su krivi, horoskop i drugo. Navodimo odgovore samo 

jednog dela mladih koji su najkarakterističniji: 

...kao da neka loša sila utiče na njega... (Ispitanik M.D.) 

...uhvatio se lošeg društva i zato je završio u zatvoru... (Ispitanik R.G.) 

...on je lakoveran i zato se sada nalazi tamo gde jeste u V.P.D... (Vaspitno-popravnom 

domu) (Ispitanik D.K.) 

...drugi ga iskorišćavaju... (Ispitanik D.K.) 

...on je uvek u pravu i vrlo je tvrdoglav, valjda zato što je bik u horoskopu... (Ispitanik 

I.I.) 

Slika krivičnog dela i samih mladih koji su u tome učestvovali praćena je kontrastom u izlaganju 

i davanju objašnjenja, a sve u funkciji opravdanja svojih postupaka. Navodimo samo neke 

odgovore, koji se u različitim modifikacijama mogu naći kod većeg broja ispitanika: 

... dobra osoba, dobar prijatelj – pa se pokvario...(Ispitanik B.M.)

99 


... bio je srećno dete, sve je imao – sve se promenilo – postao je kriminalac...(Ispitanik 

N.Č.) 

Jedan od načina na osnovu kojih se može analizirati tehnika Samokarakterizacije jeste da 

se preduzmu koraci analize npr. da se potraže rečenice na početku paragrafa jer je najčešće prva 

rečenica jako važna...kao i razumevanje svake rečenice u kontekstu celog protokola 

(Stojnov,2007:128). Na osnovu ovog uputstva analizirane su početne rečenice kod svakog 

ispitanika. Po ovom kriterijumu potvrđuje se opravdavanje, kao što smo navodili na početku ovog 

poglavlja, kao da mladi sa poremećajima u socijalnom ponašanju imaju potrebu da na samom 

početku sebe vide kao dobre i vredne osobe koje i pored krivičnog dela koje su počinile ipak nisu 

loše osobe. Zato većina njih navodi da su oni dobre, pozitivne osobe. Navodimo 

najkarakterističnije odgovore: 

...On je dobar,uvek spreman na šalu, uvek na raspolaganju prijateljima...voli da se druži 

sa drugovima...veoma dobar prijatelj...veoma druželjubiv, ne voli da vreme provodi u 

kući...dobar dečko koga znam već duže vreme...veoma dobar prijatelj, uvek je tu da 

pomogne ako nešto treba....ja ga zbog toga poštujem...veoma pametna osoba...znam ga 

još od detinjstva...dobar čovek,uvek je tu za prijatelje... 

Ono što takođe treba istaći kada je u pitanju analiza početka tehnike samokarakterizacije 

jeste da svi mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju koji su učestvovali u 

istraživanju navode u prvih nekoliko rečenica da su dobri drugovi i da su osobe koje su uvek 

spremne da pomognu. Na osnovu ovih rezultata se može zaključiti da je socijalna prezentacija 

osoba koje su imale problem sa zakonom i koje društvo vidi kao loše i problematične, imaju 

potrebu da „poprave“ svoju socijalnu prezentaciju time što će na samom početku navesti da se 

radi o osobi koja je dobra i koja je spremna da pomogne što je prilikom određivanja vrednosti 

kod mladih njihovih godina prioritet. 

Druga grupa analiziranih tekstova bazira se na ključnim pridevima koje su ispitanici 

upotrebljavali u opisu sebe u početnim rečenicama samokarakterizacije. Time su ispitanici 

opisivali svoju socijalnu poziciju koju karakteriše idealizovana adaptiranost. Najčešće se kao

100 


ključne karakteristike koriste elementi socijalne mreže kroz opis svog odnosa sa drugovima, čime 

se takođe potrvrđuje značaj socijalnih odnosa sa vršnjacima koje ispitanici tog uzrasta razvijaju 

sa svojim drugovima. Osnovni pridev koji svi ispitanici koriste u opisu sebe je dobar, takođe 

većina (50%) smatra značajnim pozitivnu osobinu koju je razvila a to je druželjubiv, zabavan i 

voli da izlazi (da se duži). Ono što predstavlja karakteristiku na kojoj se bazira ova analiza jeste 

da većina ispitanika navodi kao svoju pozitivnu osobinu dobar drug i pomoć drugovima; a u ovoj 

kategoriji su i karakteristike poput iskrenosti, odanosti, dostupnosti, poverljivosti (čuva tajnu), 

zaštitničke pozicije prema prijateljima.... Takav odnos i značaj koji mladi sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju pridaju prijateljstvima uklapa se u opštu sliku značaja koje 

mladi ovog uzrasta pridaju prijateljstvima. Želja za prijateljstvom u periodu adolescencije 

povezuje se za potrebu za sopstvenim identitetom i definisanjem sebe kao i očekivanjem od 

prijatelja da on bude pouzdan, tolerantan i lojalan, da investira sebe u odnos i da poštuje prijatelja 

(Joksimović,1986). 

2.Osobine i vrednosti mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju 

U drugom zadatku našeg istaživanja analizirana je tehnika Mreže repertoara koja je korišćena na 

ovom uzorku ispitanika. Vremenske tačke na osnovu kojih je izvršena analiza svrstane su u 7 

elemenata: 

- Ja pre dela 

- Ja pre PNOS-a (Vaspitne mere Pojačan nadzor organa starateljstva) 

- Ja sada 

- Ja kakav bi voleo da budem 

- Ja nipošto 

- Porodica 

- Društvo vršnjaka

101 


Takođe, dimenzije koje su ovom tehnikom ispitivane, dobijene su utvrđivanjem najčešćih 

konstrukata prilikom vođenja intervjua kod svih ispitanika. Tako su dobijeni konstukti: 

Pun para-siromašan 

Druželjubiv-sam 

Iskren- kvaran 

Povučen-impulsivan 

Biti faca-biti običan propalitet 

Dobar-osramoćen 

Besan-zadovoljan. 

a) Osobina (dimenzija) pun para vs. siromašan 

U tabelama koje slede dat je prikaz opisa sebe, odnosno osobina i vrednosti koje su mladi sa 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju uradili u Mreži repertoara. Za svaku dimenziju je 

data posebna tabela a u odnosu na sve elemente. U svakoj tabeli navedena je skala od 1 do 5 na 

kojoj su ispitanici procenjivali u kojoj meri je svaki konstrukt primenljiv na svaki element. Broj 1 

je označavao potpuno slaganje sa dimenzijom sa leve strane (npr.pun para, druželjubiv, besan i 

dr.) dok je broj 5 označavao potpuno slaganje sa dimenzijom sa desne strane (siromašan, 

sam,zadovoljan i dr.). Ostali brojevi označavaju delimično slaganje. Za svaku tabelu unešene su 

frekvence odgovora kao i deskriptivni podaci u vezi sa aritmetičkom sredinom i standardnom 

devijacijom. Osobine koje su navedene plod su razgovora sa mladima i određivanja najčešće 

pominjanih osobina prilikom vođenja intervjua. Za svaku od ovih osobina nije bio cilj definisati 

njeno tačno značenje nego im dati značenja koja su važna i koja su im dala mladi sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju.

Tabela br.9:Dimenzija novac u odnosu na sve elemente 

NOVAC f % N M σ 

Pre dela 1 2 10 20 3.05 1.146 

2 4 20 

3 7 35 

4 5 25 

5 2 10 

Pre PNOS-a 1 1 5 20 3.25 0.910 

2 2 10 

3 9 45 

4 7 35 

5 1 5 

Sada 2 4 20 20 3.45 1.050 

3 7 35 

4 5 25 

5 4 20 

Kako bi voleo da 

bude 

1 8 40 20 1.85 0.813 

2 7 35 

3 5 25 

Nipošto 1 2 10 20 4.20 1.399 

2 1 5 

3 2 10 

4 1 5 

5 14 70 

Porodica 1 1 5 20 3.50 1.100 

2 2 10 

3 7 35 

4 6 30 

5 4 20 

Društvo vršnjaka 2 2 10 20 3.45 0.887 

3 10 50 

4 5 25 

5 3 15 

UKUPNO 20 100 

102 


Na osnovu podataka u tabeli br.9 može se zaključiti da veći deo ispitanika smatra da 

novac u periodu dok su bili deca nije imao značaja u njihovim životima ili smataju tu dimenziju

103 


nevažnom za taj period života. Takođe, zaključuje se da je novac sada dimenzija kojoj mladi sa 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju ne pridaju toliko značaja, smatraju je nevažnom 

a manje od polovine ispitanika smatra je samo delimično važnom (ispitanici koji su označili 2 i 4 

na skali). Ono što je zanimljivo jeste da se ispitanici slažu i ne postoji nijedan odgovor koji bi 

opovrgnuo ovo tvrđenje, da je imati mnogo novca preduslov za sreću i zadovoljstvo u životu. 

Postavlja se pitanje iskrenosti prilikom davanja odgovora na ovo pitanje. Šta reći o uvreženom 

shvatanju da je za adolescenta najvažnije da ima „puno love“. Da li je to zaista stav i potreba 

mladog čoveka ili je to mišljenje o mladima koje imaju značajni drugi? 

U odnosu na porodicu i grupu vršnjaka novac za mlade sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju ne predstavlja osobinu koja je važna. Izgleda da imati puno novca nije presudno u 

izboru prijatelja kao što nije presudna osobina za merenje uspeha i zadovoljstva porodicom. 

b) Osobina (dimenzija) druželjubiv vs. sam 

Tabela br.10:Dimenzija druželjubiv u odnosu na sve elemente 

DRUŽELJUBIV f % N M σ 

Pre dela 1 14 70 20 1.45 0.826 

2 4 20 

3 1 5 

4 1 5 

5 - - 

Pre PNOS-a 1 10 50 20 1.75 0.910 

2 6 30 

3 3 15 

4 1 5 

5 - - 

Sada 1 15 75 20 1.40 0.821 

2 3 15 

3 1 5 


bude 

4 1 5 

1 18 90 20 1.25 0.786 

3 1 5 

4 1 5 

Nipošto 3 1 5 20 4.85 0.489

4 1 5 

5 18 90 

Porodica 1 15 75 20 1.65 1.348 

2 2 10 

3 0 0 

4 1 5 

5 2 10 


2 3 15 

3 1 5 

UKUPNO 20 100 

104 


Na osnovu tabele br. 10 i osobine druželjubivosti ispitanici smatraju (75%) da je to 

osobina koja ih krasi i većina njih (90%) bi volela da takvi i ostanu u budućnosti sa tendencijom 

da budu i više okrenuti društvu vršnjaka, kao što isti procenat ispitanika smatra da bi im za 

budućnost bilo loše da budu sami i da nemaju prijatelja. Time se potvrđuje shvatanje (Knecht et 

al.,2010) da je za mlade tog uzrasta prijateljstvo vrlo važno kao i da kvalitet prijateljstva ima 

uticaja na moralni razvoj i socijalnu adaptaciju. 

Kada mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju sebe porede sa grupom 

vršnjaka i kada se porede u odnosu na porodicu smatraju da su druželjubivi u dovoljnoj meri i 

sebe vide kao osobe, koje iako su imale problem sa zakonom, nemaju problem da stiču i održe 

prijateljstva. Naravno, ovim istraživanjem nije se uzelo u obzir razmatranje kvaliteta tih 

prijateljstava i nije se ispitivalo koje osobine ti prijatelji imaju, pa da se kao takvi nalaze u izboru 

za prijatelja mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju. S obzirom da nalazi 

drugih istraživanja navode da mladi koji imaju problem sa ponašanjem, za prijatelje takođe biraju 

osobe koje imaju problem sa ponašanjem, postavlja se pitanje da li su prijatelji naših ispitanika 

takođe osobe koje su činile krivična dela ili imaju neki drugi oblik aktivnih poremećaja u 

ponašanju (Hirschi&Stark,1969). Nalazi ovih istraživanja navode da je reč o izboru, sličnosti i 

nivou delinkventnog ponašanja na osnovu kojih se bira i održava prijateljstvo.

c) Osobina (dimenzija) iskren vs. kvaran 

Tabela br.11:Dimenzija iskren u odnosu na sve elemente 

ISKREN f % N M σ 

Pre dela 1 16 80 20 1.50 1.235 

2 2 10 

3 0 0 

4 0 0 

5 2 10 

Pre PNOS-a 1 11 55 20 2.00 1.338 

2 3 15 

3 2 10 

4 3 15 

5 1 5 

Sada 1 17 85 20 1.25 0.716 

2 2 10 


bude 

4 1 5 

1 17 85 20 1.30 0.801 

2 1 5 

3 1 5 

4 1 5 

Nipošto 5 20 100 20 5.00 0.000 

Porodica 1 15 75 20 1.35 0.671 

2 3 15 

3 2 10 


2 3 15 

3 2 10 

4 1 5 

5 1 5 

UKUPNO 20 100 

105 


Podaci iz tabele br.11 pokazuju da je situacija prilično jasna kada je u pitanju osobina 

iskrenost. Mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju navode da su u svom 

detinjstvu bili iskreni (90%), za period adolescencije i nakon činjenja krivičnih dela ispitanici su 

češće označavali brojeve na skali koji označavaju veće slaganje sa suprotnim, implicitnim polom 

(kvaran), njih 30%. Sada, kada većina mladih smatra da se sa stranputice vraća na pravi put i za 

očekivati je da će i sebe u odnosu na ovu osobinu doživljavati kao više iskrene.

106 


U odnosu na porodicu mladi sebe doživljavaju kao veoma iskrene (90%) dok su u odnosu na 

vršnjake iskreni ali manje nego u odnosu na porodicu (80%), iako njihov značaj i uticaj nije 

zanemarljiv. Ovakavi podaci potvrđuju hipoteze da su mladi u našem društvu vezani za vršnjake 

ali uz izražene jake veze sa porodicom, uz poštovanje i vezanost za roditelje, što se objašnjava još 

uvek zastupljenom patrijahalnom tradicijom u našem društvu (Joksimović S. U: Knežević- Florić, 

2007). 

d) Osobina (dimenzija) povučen vs. impulsivan 

Tabela br.12:Dimenzija povučen u odnosu na sve elemente 

POVUČEN f % N M σ 

Pre dela 1 3 15 20 3.50 1.504 

2 3 15 

3 2 10 

4 5 25 

5 7 35 

Pre PNOS-a 1 1 5 20 3.75 1.251 

2 3 15 

3 3 15 

4 6 30 

5 7 35 

Sada 1 2 10 20 2.90 1.165 

2 7 35 

3 3 15 

4 7 35 

Kako bi voleo da bude 

5 1 5 

1 2 10 20 2.80 0.951 

2 4 20 

3 11 55 

4 2 10 

5 1 5 

Nipošto 1 8 40 20 2.75 1.618 

3 5 25 

4 3 15 

5 4 20 

Porodica 1 4 20 20 3.15 1.309 

3 8 40 

4 5 25 

5 3 15 


2 3 15 

3 8 40 

4 4 20 

5 4 20 

UKUPNO 20 100

107 


Prema mišljenju 60% ispitanika (Tabela br.12) osobina impulsivnost je bila zastupljena u 

njihovim životima. Takva situacija se nastavila ulaskom u adolescentni period, čak njih 65% 

procenjuje da su kao svoju osobinu imali impulsivnost. Veliki procenat je i onih koji sebe, u 

ovom životnom razdoblju, obeležavaju da su neodlučni i da nisu sigurni da li su bili povučeni ili 

impulsivni. Za sadašnji period, podjednak je broj njih koji za sebe može reći da je impulsivan, a 

isti broj za sebe navodi da je povučen. Prilikom sprovođenja ovog istraživanja primetilo se da 

pojedini mladi pod definicijom impulsivnosti nisu imali isto značenje kao i drugi ispitanici, te se 

ovi podaci moraju uzeti sa rezervom, odnosno ovako i dalje visok procenat mladih sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju, koji su označili da smatraju da su impulsivni može se 

objasniti nerazumevanjem i drugačijim definisanjem ovog pojma kod svakog pojedinačnog 

ispitanika. 

Istraživanja osobina mladih koji su imali neki problem sa zakonom, navodi da 

antisocijalnu omladinu karakteriše snižena samokontrola i impulsivnost. Tako da, nemogućnost 

odlaganja impulsivnosti povlači sa sobom nedostatak planiranja i više vrednovanje neposrednih 

zadovoljstava (pozitivne posledice krivičnog dela) u odnosu na posredne (koje su vremenski 

udaljene), čime se može zaključiti da niska samokontrola i impulsivnost direktno dovodi do 

činjenja krivičnih dela (Hrnčić,2009).

e) Osobina (dimenzija) faca vs. običan propalitet 

Tabela br.13:Dimenzija faca u odnosu na sve elemente 

FACA f % N M σ 

Pre dela 1 7 35 20 2.10 1.071 

2 6 30 

3 6 30 

5 1 5 

Pre PNOS-a 1 7 35 20 2.15 0.988 

2 4 20 

3 8 40 

4 1 5 

Sada 1 4 20 20 2.35 0.875 

2 6 30 

3 9 45 


bude 

4 1 5 

1 6 30 20 2.10 0.852 

2 6 30 

3 8 40 

Nipošto 1 1 5 20 4.60 1.046 

3 2 10 

5 17 85 

Porodica 1 4 20 20 2.45 0.826 

2 3 15 

3 13 65 


2 5 25 

3 7 35 

4 1 5 

UKUPNO 20 100 

108 


Na osnovu tabele br.13 može se uočiti da su mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju u odnosu na osobinu biti faca-biti običan propalitet sebe videli i u 

detinjstvu i pre činjenja krivičnog dela kao face. Takav ugao posmatranja sebe se promenio u 

sadašnjem trenutku utoliko što mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju nisu 

sigurni kako sebe doživljavaju. Ta dilema se naročito odnosi na porodicu, jer kada tu osobinu 

posmatraju iz ugla porodice nisu sigurni kako se vide. U odnosu na društvo vršnjaka situacija je 

jasnija jer u odnosu na svoje vršnjake ovi mladi doživljavaju da su face, odnosno da su cenjeni u

109 


društvu u kojem se kreću. Ovde takođe, kao što smo navodili u prethodnim poglavljima može 

postojati dilema osobina i miljea iz kojih potiču vršnjaci koji za mlade sa aktivnim poremećajima 

u socijalnom ponašanju predstavljaju društvo. Ono što nema dileme jesu želje za budućnost 

ispitanika da nipošto ne žele da budu propaliteti (85%) i žele da uspeju u životu. Za buduća 

istraživanja postoji otvoreno pitanje: Šta podrazumeva uspeh u životu mladih koji su u sukobu sa 

zakonom? 

f) Osobina (dimenzija) dobar vs. osramoćen 

Tabela br.14:Dimenzija dobar u odnosu na sve elemente 

DOBAR f % N M σ 

Pre dela 1 14 70 20 1.30 0.470 

2 6 30 

Pre PNOS-a 1 5 25 20 2.95 1.572 

2 5 25 

4 6 30 

5 4 20 

Sada 1 11 55 20 1.90 1.294 

2 5 25 

4 3 15 

5 1 5 

Kako bi voleo da 1 19 95 20 1.05 0.224 

bude 

2 1 5 

Nipošto 3 3 15 20 4.70 0.733 

5 17 85 

Porodica 1 14 70 20 1.50 1.000 

2 4 20 

3 1 5 

5 1 5 


2 7 35 

4 1 5 

UKUPNO 20 100 

Ono što je karakteristika razgovora sa mladima koji imaju aktivne poremećaje u 

socijalnom ponašanju, a što je navedeno u prethodnim poglavljima, jeste da je većina njih istakla

110 


za svoju osnovnu osobinu dobrotu verovatno imajući potrebu da se tako i osećaju pošto su od 

strane svoje okoline vrlo često odbačeni i okarakterisani kao loši. Takođe, veliki broj njih su 

prilikom razgovora istakli da se sa druge strane ove osobine (konstrukta) nalazi biti osramoćen 

kao još jedna od osobina čije su posledice imali prilike iskusiti u svojoj prošlosti. Na osnovu 

tabele br.14 može se zaključiti da mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju sebe u 

svojoj prošlosti i detinjstvu su videli kao dobre (100%), da bi se u periodu mladalaštva i za vreme 

činjenja krivičnih dela situacija promenila i sebe su videli kao osramoćene (50%) dok je druga 

polovina i dalje sebe doživljavala kao dobre momke i pored toga što ih je okolina drugačije 

karakterisala. Sada njih 80% vidi sebe kao dobre i nešto veći procenat njih bi takvi i u budućnosti 

želeli da ostanu. Nipošto ne bi želeli sebe da vide kao osramoćene momke 85% dok su ostali u 

tome neodlučni ili tu osobinu ne smatraju važnom za budućnost. U odnosu prema porodici i grupi 

vršnjaka mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju sebe doživljavaju kao dobre. 

g) Osobina (dimenzija) besan vs. zadovoljan 

Tabela br.15: Dimenzija besan u odnosu na sve elemente 

BESAN f % N M σ 

Pre dela 1 2 10 20 4.00 1.298 

2 1 5 

3 1 5 

4 7 35 

5 9 45 

Pre PNOS-a 1 6 30 20 2.55 1.432 

2 5 25 

3 4 20 

4 2 10 

5 3 15 

Sada 1 1 5 20 3.80 1.240 

2 3 15 

3 2 10 

4 7 35 


bude 

5 7 35 

3 1 5 20 4.85 0.489 

4 1 5 

5 18 90

1 19 95 20 1.10 0.447 

Nipošto 3 1 5 

Porodica 1 2 10 20 4.00 1.338 

2 1 5 

3 2 10 

4 5 25 

5 10 50 


3 1 5 

4 8 40 

5 10 50 

UKUPNO 20 100 

111 


Agresivnost je direktno vezana za delinkvenciju. Mnoga delinkventna ponašanja 

uključuju agresiju i bes. Istraživanja pokazuju da je 70-90% nasilnih prestupnika bilo u mladosti 

visoko agresivno, kao i da skoro 50% dece koja su izrazito agresivna i besna kasnije pokazuju 

neke forme antisocijalnog ponšanja (Hrnčić,2009). Iz tabele br.15 može se uočiti drugačija 

zakonitost. 80% ispitanih smatra da su u toku svog detinjstva bili zadovoljni, nisu bili besni, da bi 

se taj procenat promenio, te je prilikom mladalaštva i činjenja krivičnih dela svega njih 25% bilo 

zadovoljno a ostali procenat mladih za sebe smatra da su bili besni. Ova osobina je 

okarakterisana kao loša i nepoželjna i većina mladih (95%) ne želi da je „ima“ u budućnosti. Sada 

većina ispitanih, njih 14-orica od 20 ispitanih, smatra da nisu besni i da su zadovoljni. U odnosu 

prema porodici i u odnosima sa porodicom ne osećaju bes kao ni u odnosu sa vršnjacima (taj 

procenat je veći u odnosu sa vršnjacima). Ovo potvrđuje da mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju u odnosu prema porodici povremeno imaju sukobe i ne tako skladnu 

porodičnu atmosferu zbog koje povremeno osećaju bes. Sa vršnjacima, pošto ne žive sa njima, 

manja je emotivna uključenost i nemaju potrebu za ovim osećanjem.

112 


2.a. Osobine i vrednosti mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju u 

odnosu na porodicu 

Da bi se uočila jasnija slika, a na osnovu mreže repertoara koji su ispitanici uradili pristupilo se 

razumevanju razlika, a na osnovu strukture porodice iz koje ispitanici potiču. Urađen je F test, 

analiza varijanse – razlike među grupama sačinjenim prema strukturi porodice iz kojih dolaze 

mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju. Ispitanici su podeljeni u četiri grupe a) 

potpuna – kada mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju žive sa oba roditelja 

sami ili sa braćom ili sestrama b) nepotpuna – kada žive u porodici sa jednim roditeljem c) 

proširena – kada mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju žive sa roditeljem i 

maćehom/očuhom ili bakom i dedom i sa ili bez braće i sestara i d) sam ili u drugom obliku – 

kada se mlada osoba osamostalila ili trenutno živi u ustanovi (takava je jedna mlada osoba). 

U tabeli br.26, u Prilogu, prikazane su vrednosti aritmetičkih sredina i standardnih 

devijacija za sve dimenzije a u odnosu na četiri grupe u porodici. Takođe, u tabeli br.27, u 

Prilogu, prikazane su vrednosti F testa i nivo značajnosti. 

Na osnovu analiza navedenih tabela može se zaključiti da bez obzira na strukturu 

porodice iz kojih mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju potiču ispitanici se ne 

razlikuju značajno u Mreži repertoara. Jedina razlika je uočena na dimenziji novac i to u odnosu 

na društvo vršnjaka. Izračunata F vrednost (F (3)=3.920), na zadatom nivou značajnosti p=.05 je 

veća pa se zaključuje da je razlika između dimenzije novac i društva vršnjaka statistički značajna. 

Odnosno, između dimenzije pun para-siromašan i društva vršnjaka postoje stvarne razlike. Šta to 

znači u praksi? Kao što smo navodili u prethodnim poglavljima (tabela br.9) dimenzija novac ne 

igra ulogu u izboru prijatelja i izboru društva sa kojima će se mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju družiti. Međutim, ovde se pokazalo da postoji statistički značajna razlika 

između elementa novac i društva vršnjaka, odnosno rađena je post hoc analiza (LSD) koja je 

trebala da pokaže među kojim grupama je razlika statistički značajna. Ona je pokazala da se u 

ovoj dimenziji razlikuju ispitanici koji žive sami ili u drugom obliku u odnosu na ispitanike koji 

žive u potpunim porodicama ili proširenim porodicama, ali ne i u odnosu na one čije su porodice 

samohrane.

113 


Ovaj podatak nam upravo ukazuje da mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju koji žive u potpunim ili proširenim porodicama su pošteđeni brige oko egzistencije, 

tek se nalaze u procesu osamostavljivanja (vrlo često se radi i o učenicima koji su u procesu 

redovnog školovanja) i vrlo često nemaju uvida o potrebi i značaju novca. Takođe, mladi sa 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju koji žive sami ili su na neki drugi način 

osamostaljeni imaju drugačiji odnos prema novcu. Za njih je imati novaca preduslov i imati 

društvo vršnjaka kao i rasterećenijeg i opuštenijeg života. Sledi deo odgovora jednog ispitanika 

koji navodi u intervjuu značaj para u njegovom životu, a živi već dve godine sam u kući: 

Imam mnogo problema i kuća, treba da platim struju, i škola i krivična dela koja sam 

radio... Ali ako u današnje vreme imaš pare znači da imaš sve. Tada dolaze i devojke, 

imaš i drugove i kuću možeš da održavaš pa da ti drugovi dođu na gajbu... (Ispitanik 

M.T.). 

Tako da kada je u pitanju odnos značaja para i društva vršnjaka u životu odgovor koji smo 

naveli govori u prilog da mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju koji žive sami 

ili u nekom drugom obliku smatraju da je imati novac preduslov za sreću, zadovoljstvo i lagodniji 

život i da će ih tako vršnjaci više ceniti. Takav odgovor nismo pronašli među mladima sa 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju koji žive u potpunoj porodici. 

Ono što je važno napomenuti prilikom tumačenja ovih rezultata jeste činjenica da postoji 

nekoliko tendencija (gde je p

114 


Zatim, biti faca-društvo vršnjaka (p= .088) ima tendenciju da bude statistički značajno jer 

jedino u odnosu na društo vršnjaka postoji tendencija da je nađena razlika između ovih grupa 

statistički značajna. U odnosu na vršnjačku grupu mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju imaju potrebe da budu face, taj konstrukt je važan u odnosu na ovaj elemenat najviše. 

2.b. Osobine i vrednosti mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju s 

obzirom na status školovanja 

U okviru Mreže repertoara moglo se doći do brojnih podataka. Jedan od njih je i razumevanje 

postojanja razlika, a na osnovu statusa školovanja koje mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju imaju. Urađen je F test, analiza varijanse- razlike među grupama na osnovu 

statusa školovanja koje su mladi pohađali. Ispitanici su podeljeni u tri grupe, a) - prva grupa 

mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju koja još uvek pohađa školu bez obzira 

koji stepen školovanja.U ovoj grupi su i mladi koji završavaju osnovnu školu u Školi za osnovno 

obrazovanje odraslih (ŠOOO) kao i mladi koji su na redovnom školovanju u srednjim školama i 

nekoliko mladih koji pohađaju Više strukovne škole i Fakultete u Srbiji; b) – drugu grupu čine 

mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju koji su završili svoje školovanje u 

srednjim školama i c) treću grupu čine mladi koji su svoje školovanje završili time što su završili 

osnovnu školu. 

U tabeli br.28, u Prilogu, prikazane su vrednosti aritmetičkih sredina i standardnih 

devijacija za sve dimenzije, a u odnosu na tri grupe i status školovanja. Takođe, u tabeli br.29, u 

Prilogu, prikazane su vrednosti F testa i nivo značajnosti. 

Na osnovu analiza u navedenim tabelama može se zaključiti da postoji razlika između 

pojedinih dimenzija,osobina, konstrukata sa jedne strane i elemenata sa druge starane u mreži 

repertoara. Razlike koje se uočavaju navešćemo redom na osnovu tabele br.28 i br.29, u Prilogu, 

a ne na osnovu statističke važnosti.

115 


U odnosu na dimenziju novac-sada gde izračunata F vrednost iznosi 4.070 uz stepen 

slobode df= 2 na zadatom nivou značajnosti od p

116 


pojave antisocijalnog ponašanja a često i neuspeha u školi može dovesti do zaštitnih mehanizama 

da se prevaziđe školski neuspeh i školovanje privede kraju. 

U odnosu na dimenziju iskren-društvo vršnjaka gde je F=3.844 uz df=2, na zadatom 

nivou značajnosti p

117 


Dimenzija besan-sada i besan-društvo vršnjaka pokazuje takođe statistički značajnu 

razliku. U okviru prve dimenzije besan-sada postoji statistički značajna razlika jer je F(2)=5.516, 

a p

118 


2.c. Osobine i vrednosti mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju s 

obzirom na red rođenja u porodici 

Iz Mreže repertoara smo takođe želeli da razumemo da li postoji statistički značajna razlika 

između mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju koji su rođeni prvi od onih koji 

su drugo ili kasnije rođena deca. Zato smo ispitanike podelili u dve grupe, a na osnovu ovog 

kriterijuma. Urađen je t-test, sada za nezavisne uzorke, u tabeli br.30, u Prilogu, su date prosečne 

vrednosti i standardne devijacije za svaku dimenziju upoređenu sa svakim elementom a u odnosu 

na ove dve grupe ispitanika. Zatim se pristupilo izradi t testa, čiji su rezultati i nivoi značajnosti 

prikazani u tabeli br.31, u Prilogu. 

Analizirajući rezultate iz navedenih tabela može se zaključiti da bez obzira na red rođenja 

u porodici mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju ispitanici se ne razlikuju 

značajno u Mreži repertoara. Dakle, ispitanici se ni po jednoj od ovih dimenzija ne razlikuju bez 

obzira da li su prvo, drugo ili kasnije rođena deca.

119 


2.d. Položaj pojedinih elemenata koji čine najvažnije vremenske tačke iz Mreže repertoara 

relevantnih za doživljaj sebe mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju 

Nakon svih analiza koje su prethodno opisane pristupilo se analizi ispitivanja razlika u prosečnim 

vrednostima. Rađeni su t-testovi za ponovljena merenja, jer je jedan ispitanik davao podatke o 

svim dimenzijama. Tada su poređene dimenzije, odnosno njihove mere proseka a na osnovu 

elemenata koje predstavljaju određene vremenske tačke iz mreže repertoara. Rađen je t-test jer se 

želela testirati statistička značajnost razlike između dve aritmetičke sredine (koje čine 1 par) a 

odnose se na pojedine dimenzije iz Mreže repertoara. 

Upoređivani su elementi: 

a) Sada – idealno (u budućnosti; kako bi voleo da bude) – jer se želelo ispitati kako mladi 

sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju doživaljavaju sebe i svoje osobine sada 

i kako se vide u odnosu na iste te osobine u budućnosti. 

b) Sada – nipošto – želelo se utvrditi kako vide sada svoje osobine i koje su to osobine koje 

nipošto ne bi želeli da u budoćnosti imaju. 

c) Pre PNOS-a – sada – period pre PNOS-a se odnosio na period života kada su činili 

krivična dela, period obeležen odlascima u policiju, na sud, period za koji većina mladih 

sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju navodi da ne želi da se seća tog ružnog 

perioda života. Želeli smo da uporedimo kako mladi vide svoje osobine sada, a u odnosu 

na taj period. Za koje osobine mogu reći da im se (ne)sviđaju što su ih imali pre izricanja 

vaspitne mere, a u kojoj meri su se sada promenili i izgubili neke od tih osobina. 

d) Pre dela – idealno (kako bi voleo da bude) – Period pre dela se odnosi na deo života 

mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju kada nisu bili aktivni u činjenju 

krivičnih dela. Zanimalo nas je kako upoređuju svoje osobine u odnosu na period pre 

činjenja krivičnih dela i kakvi bi voleli da budu u budućnosti.

a) Razlike sada-idealno (u budućnosti) 

Tabela br.16 : Razlike sada-idealno 

120 


parovi konstrukti-elementi M σ t df Sig. 

Par 1. Besan- sada 

Besan –kako bi voleo da bude 

Par 2. Novac-sada 

Novac – kako bi voleo da bude 

Par 3. Druželjubiv-sada 

Druželjubiv-kakav bi voleo da bude 

Par 4. Iskren-sada 

Iskren –kakav bi voleo da bude 

Par 5. Povučen-sada 

Povučen – kakav bi voleo da bude 

Par 6. Biti faca-sada 

Biti faca-kakav bi voleo da bude 

Par 7. Dobar-sada 

Dobar-kakav bi voleo da bude 

3.80 

4.85 

3.45 

1.85 

1.40 

1.25 

1.25 

1.30 

2.90 

2.80 

2.35 

2.10 

1.90 

1.05 

1.240 

.489 

1.050 

.813 

.821 

.786 

.716 

.801 

1.165 

.951 

.875 

.852 

1.294 

.224 

-3.367 19 .003 

5.287 19 .000 

1.143 19 .267 

-.295 19 .772 

.384 19 .705 

.925 19 .367 

2.904 19 .009 

Iz tabele br. 16 može se zaključiti da postoji statistički značajna razlika između prvog, 

drugog i sedmog para. U prvom slučaju besan t= -3.367, p< .05, razlika je statistički značajna i to 

tako da je procena kako bi mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju želeli da 

budu na ovoj dimenziji značajno pomereniji ka suprotnom polu od besan u odnosu na sada jer je 

veća prosečna vrednost za idealnu poziciju. U drugom slučaju, konstrukt novac, razlika je 

statistički značajna tako da bi ispitanici želeli da budu na ovoj dimenziji u odnosu na elemenat 

sada jer je t=5.287, p

) Razlike sada-nipošto 

Tabela br. 17 : Razlike sada-nipošto 

121 



Par 1. Besan- sada 

Besan –nipošto 

Par 2. Novac-sada 

Novac – nipošto 

Par 3. Druželjubiv-sada 

Druželjubiv-nipošto 

Par 4. Iskren-sada 

Iskren –nipošto 

Par 5. Povučen-sada 

Povučen – nipošto 

Par 6. Biti faca-sada 

Biti faca-nipošto 

Par 7. Dobar-sada 

Dobar-nipošto 

3.80 

1.10 

3.45 

4.20 

1.40 

4.85 

1.25 

5.00 

2.90 

2.75 

2.35 

4.60 

1.90 

4.70 

1.204 

.447 

1.050 

1.399 

.821 

.489 

.716 

.000 

1.165 

1.618 

.875 

1.046 

.733 

1.240 

9.275 19 .000 

-2.032 19 .056 

-12.955 19 .000 

-23.411 19 .000 

.264 19 .795 

-8.041 19 .000 

-6.866 19 .000 

Na osnovu tabele br.17 može se uočiti da postoje statistički značajne razlike u prvom, 

trećem, četvrtom, šestom i sedmom paru. U prvom paru postoji statistički značajna razlika jer je 

t=9.275, df=19 a p

122 


nagoveštava da je reč o dimenziji na suprotnom polu od dimenzije iskren. U vezi sa šestim parom 

t=-8.041,df=19 a p

123 


sigurnost u intervalu od 95% da se ne radi o slučajnoj grešci. Znači, razlika je statistički značajna 

i to tako kako su ispitanici sada na ovoj dimenziji i ta vrednost je značajno pomerena ka 

suprotnom polu od besan u odnosu na pre pnos-a. Odnosno, ispitanici smatraju da su zadovoljni 

sada, za razliku od iste osobine pre pnos-a. 

Kada biraju vremensku dimenziju sada-nipošto i vremensku dimenziju pre pnos-a - sada u 

odnosu na konstrukt besan-zadovoljan, mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju 

smatraju privlačnijim da budu besni- sada pre nego besni- nipošto, odnosno privlačnije im je da 

budu zadovoljni- sada kada se to poredi u odnosu na vremensku dimenziju pre pnos-a. 

Zaključuje se da je osobina biti besan nepovoljna jer je ne žele nipošto, i rađe je biraju sada, dok 

takođe, sada doživljavaju sebe da su zadovoljni u odnosu na vreme pre pros-a. 

Što se tiče para pod rednim brojem 4 i osobine iskrenost, t=2.210, df=19 a p

d) Razlike pre dela – idealno (u budućnosti) 

124 


Tabela br. 19 : Razlike pre dela – idealno (kako bi voleo da bude) 


Par 1. Besan- pre dela 

Besan –kakav bi voleo da bude 

Par 2. Novac-pre dela 

Novac – kakav bi voleo da bude 

Par 3. Druželjubiv-pre dela 

Druželjubiv-kakav bi voleo da bude 

Par 4. Iskren-pre dela 

Iskren –kakav bi voleo da bude 

Par 5. Povučen-pre dela 

Povučen – kakav bi voleo da bude 

Par 6. Biti faca-pre dela 

Biti faca-kakav bi voleo da bude 

Par 7. Dobar-pre dela 

Dobar-kakav bi voleo da bude 

4.00 

4.85 

3.05 

1.85 

1.45 

1.25 

1.50 

1.30 

3.50 

2.80 

2.10 

2.10 

1.30 

1.05 

1.298 

.489 

1.146 

.813 

.826 

.786 

1.235 

.801 

1.504 

.951 

1.071 

.852 

.470 

.224 

-2.904 19 .009 

3.479 19 .003 

1.165 19 .258 

.580 19 .569 

1.820 19 .085 

.000 19 1.000 

2.517 19 .021 

Ono što tabela br. 19 opisuje tiče se razlika osobina osnosno konstrukata pre dela i kako 

bi ispitanik voleo da bude (u budućnosti). Kao i u prethodnim tabelama svaki ispitanik je 

procenjivao svaki konstrukt odnosno osobinu u zavisnosti od svakog elementa. Urađeni su t- 

testovi za ispitivanje razlika u prosečnim vrednostima. Postoji nekoliko parova gde postoji 

statistički značajna razlika. U prvom slučaju, sa dimenzijom besan, razlika je statistički značajna i 

to tako da je procena kako bi ispitanici želeli da budu na ovoj dimenziji značajno pomerenija ka 

suprotnom polu od besan u odnosu na pre dela. Ispitanici smatraju privlačnijim da budu 

zadovoljni u budućnosti, pre nego što su to bili pre dela. Kada su posmatrali sebe u odnosu na 

vremenske elemente sada- kako bi voleo da bude ispitanici su takođe označili da bi voleli u

125 


budućnosti da budu zadovoljni, te se može izvesti zaključak da je ovo osobina za koju mladi 

smatraju da im je najznačajnija u budućnosti. 

U drugom slučaju, osobina novac, t=3.479, df=19 a nivo statističke značajnosti p

126 


Imajući u vidu navedene podatke stiče se utisak da učesnici istraživanja nemaju lošu sliku 

o sebi. Naprotiv, oni i pre kao i sada sebe doživljavaju kao dobre osobe koje su zadovoljne 

svojim životom i uspehom koji su u njemu postigli. U društvu su oni postavljeni na margini, 

pozicionirani su kao neuspešni i „loši momci“ međutim sliku koju ti mladi o sebi imaju se 

razlikuje od te opšte slike koju društvo o njima ima. Time se potvrđuje stav koji ima društvo kada 

neko učini krivično delo, pođe stranputicom, obeležen je za ceo život i sve situacije i događaji 

koji mu se dešavaju unapred su osuđeni na neuspeh i osudu od strane društva. 

3.Opis i odnosi u porodici mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju 

U trećem zadatku našeg istraživanja koji se odnosio se na ispitivanje elemenata mreže socijalne 

podrške a sa tim u vezi prvo i možda najznačajnije je ispitivanje opisa porodice i odnosa u njoj. 

Bilo nam je važno ispitati opis porodice i odnosa u porodicama mladih sa aktivnim poremećajima 

u socijalnom ponašanju. Podaci o razumevanju odnosa i značaja porodice od strane ispitanika 

dobijeni su polustrukturisanim intervjuom. Nakon toga pristupilo se analizi koja je 

podrazumevala traganje za dominantnim obrascima vezanim za oblast porodice a sve iz vizure 

mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju. 

Na nivou celokupnog uzorka podaci ukazuju na dve osnovne karakteristike predstavljanja i 

opisivanja porodice: 

a) Izražena normalizacija 

Odnosi se opisuju izraženo naglašenim pridevima kao što su dobri, solidni, normalni i drugo. 

Odnosi u mojoj porodici su dobri, komunikacija je na nivou...; ...solidni odnosi, što bi se 

reklo...; ...super su odnosi...sada sam zadovoljan, sestra i ja smo stariji, pa se više ne 

zadirkujemo toliko, imamo normalan razgovor...a ćale manje pije pa dolazi kući manje 

nervozan i ima manje tenzije...; ...odnosi su nam ekstra, sve ok, dobro mi

127 


je...;...zadovoljan sam odnosima u porodici...samo sam malo sa ćaletom u lošijim 

odnosima a sa kevom i sestrama sam super. On je malo strožiji pa zato,ali ok je sve 

to...;...dobri su odnosi, uvek se pomaže...; ...pa dobri su, slažemo se, nekada više nekada 

manje, ali ok...;...pa dobro se slažemo svi, normalni su odnosi, kakvi treba da su...; ...sve 

je u najboljem redu, međusobno se ispomažemo...; ...pa normalno...; ...sve je normalno, 

sada nema nikakvih problema...;...skladno koliko je to moguće...(Ispitanici od 1-20). 

Pojedini opisi odnosa u porodici imaju drugačiji prizvuk opisujući realno stanje stvari, uz 

naglašene probleme koje imaju roditelji međusobno ili koje mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju imaju sa jednim od roditelja. Pojedini naglašavaju razlog, dajući 

objašnjenje i opravdanje takvog stanja i loših porodičnih odnosa.Takvih odgovora je manje. Evo 

nekih od njih: 

... odnosi su uf...bože sačuvaj...non-stop svađe, tata dođe pijan, mama ga onda zeza, baš 

provocira, a i on ma svi su otišli na živce...; ...mama i tata su loše, ne pričaju i ne 

razgovaraju, svako ima svoje. Ja sam sa kevom super, a sa ćaletom na zdravo- 

zdravo...(Ispitanik D.V. i J.Đ.). 

Ono što pojedina istraživanja naglašavaju (Olson i sar,1989 prema: Hrnčić,1999) je da su 

roditelji skloniji davanju socijalno poželjnih odgovora, a sa druge strane mladi u svojoj borbi za 

nezavisnost od porodice, skloniji su kriticizmu. Takođe, procesi „subjektivizacije“ socijalne 

percepcije su još izraženiji u porodici kao intimnoj grupi koja je prinudnog karaktera, 

dugoročnog uticaja, velike emotivne važnosti i nejednakih pozicija u raspodeli socijalne moći 

(Opačić,1995). U ovom istraživanju uzorak istraživanja ne čine roditelji mladih sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju ali se može pretpostaviti da bi odgovori koje bi oni dali 

imali ovu tendenciju davanja socijalno poželjnih odgovora. 

Ispitivanja porodičnih odnosa u porodicama delinkvenata u istraživanjima koja su do sada 

rađena daju različite i neujednačene zaključke. Rezultati nekih istraživanja daju sliku haotičnih 

odnosa u porodici , neki rezultati upućuju na rigidne i vrlo stroge odnose i relacije, što sve 

ukazuje da može biti da je delinkventno ponašanje povezano i sa haotičnim i rigidnim

128 


porodičnim sistemima. (Henggeler,1989). Po istraživanjima koje navodi Hrnčić J. (Hrnčić,1999) 

govori se da porodične karakteristike delinkvenata ne čine jedinstvenu kategoriju jer jedan mali 

deo delinkvenata (7%) potiče iz normalnih porodica, dok veći deo njih potiče iz porodica gde ne 

postoje jasno izražene roditeljske figure, bez jasnih granica i ujednačenog vaspitnog stila. Najveći 

deo delinkvenata po navodima ove autorke potiče iz porodica gde je prisutna potpuna 

disfunkcionalnost porodičnog uticaja (neorganizacija porodičnih uloga, delinkvencija i 

alkoholizam oca i opšta roditeljska nesposobnost). 

Nalaz koji smo dobili ovim istraživanjem da mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju imaju potrebu za idealizacijom svoje porodice i prikazivanjem normalnih 

odnosa u porodici, suprotno je nalazima nekih ranijih studija vezanih za ovu problematiku. 

Postavlja se pitanje zašto je to tako? Jedan od razloga može biti upravo u uglu kako ih posmatra 

okolina u kojoj se svakodnevno kreću. Okolina očekuje da oni imaju probleme u svom ponašanju 

upravo jer potiču iz porodica koje su imale probleme. Ovo je jedan od načina da se to demantuje i 

da mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju pokažu da se ni po tome ne razlikuju 

od svojih vršnjaka. Time što su dobili vaspitnu meru, prestali sa činjenjem krivičnih dela ušli su u 

„normalnu“ populaciju mladih. Na taj način i njihova porodica mora biti „normalna“ da bi se 

uklopili u tu sliku. Ono što bi bilo značajno uraditi za sledeća istraživanja jeste poređenje te slike 

koju su mladi dali sa realnim pokazateljima odnosa i kvaliteta odnosa u porodičnom sistemu. 

Značenje porodice se opisuje na sledeći način: 

Moja porodica meni predstavlja sve...To su mi najbolji prijatelji...Grupa povezanih 

ljudi...Ljudi koji te neće izdati...Moja porodica meni daje siguran i harmoničan 

život...Oni su pomoć, podrška...Svetinja...Znače mi jer mi daju ljubav, podršku, pomoć, 

razgovor... Znače mi jer su me othranili pa sam ih zavoleo...Predstavljaju nešto 

najvažnije, ljubav...Porodica znači dobre ljude, ljude koji su uz tebe...Znače mi jer mogu 

da se oslonim na njih...

129 


Od učesnika ispitivanja se tražilo da daju ocenu kvaliteta odnosa u porodici brojčanim ocenama 

od 1 do 10. Ukupno 80% ispitanika daje ocenu od 6 do 10 (najviše ocene) a svega 3 ispitanika su 

kvalitet odnosa u porodici ocenili ocenama ispod 5. 

Takođe, ovi nalazi značenja i ocene porodice takođe ukazuju na idealizaciju porodice. 

Značenja koja im mladi pripisuju bez obzira na dobro porodično funkcionisanje su usmerena na 

ideal porodice. Moguća je projekcija onoga što bi mladi voleli da imaju a nemaju, međutim imaju 

potrebu da o tome govore u superlativu. U brojnim istraživanjima se pokazuje da porodice osoba 

koje imaju problem karakterišu nejasne poruke, slabo praćenje komunikacije i česta 

nerazumevanja (Hrnčić, 1999; Patterson & Stouthamer-Loeber, 1984; Singer i Mikšaj- 

Todorović,1989). Nalazi koje smo dobili navode na suprotno što sve može da ukazuje na želje za 

porodično funkcionisanje, otvorenost i jasnoću kao i pozitivne emocije koje postoje kod mladih 

sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju. Tako, ovi mladi razvijaju konstrukte da bi 

objasnili sebe, svoje mesto u svetu i objašnjavajući svoja i tuđa ponašanja daju smisao svetu koji 

ga okružuje, prilagođavaju ga i uobličavaju te na taj način ta objašnjenja postaju njihova socijalna 

ponašanja. Anticipirajući te odnose i dajući im značenja, mladi žele da poboljšalju i prilagode 

odnose u svojoj porodici. 

Budućnost. Kada navode sliku svoje buduće porodice, ona predstavlja kod većine 

ispitanika jednu idealnu sliku. Žele da stvore porodicu u kojoj će biti: 

...više ljubavi, više podrške, bolja komunikacija, manje svađe... 

Takođe, nekoliko ispitanika navodi da ne želi da ponovi ponašanje ili vaspitni postupak 

koji je jedan od roditelja imao (najčešće konzumacija alkohola). 

b) Izražena ambivalencija 

Idealizacija pretpostavljena na osnovu dominantnih prideva koje su mladi sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju izrazili još je uočljivija u kontekstu navedenih i opisanih 

karakteristika odnosa (dobijenih na osnovu pitanja vezanih za tipična ponašanja članova i

130 


karakteristike članova porodice), a koje ukazuju na izražene disfunkcionalne relacije i uloge 

pojedinih članova porodice. Do pojedinih podataka koje govore tome u prilog takođe se došlo na 

osnovu uvida u dokumentaciju – Dosije korisnika u Centru za socijalni rad. Porodice mladih sa 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju koji su učestvovali u istraživanju opterećene su 

sledećim problemima i oblicima disfunkcionalnosti: 

Relativno loše materijano stanje (praćeno invalidskim penzijama, dugovima, 

nezaposlenošću jednog ili oba roditelja, primanjem socijalne pomoći) 

Alkoholizam jednog od roditelja (najčešće otac); šestoro mladih sa aktivnim 

poremećajem u socijalnom ponašanju (od njih 20) pominje oca kao osobu u porodici 

koja je imala ili još uvek ima problem sa alkoholom 

Nedostatak komunikacije, povremeno svađa – 25% ispitanika navodi da postoji 

razdvojenost unutar porodice, gde svako „vodi svoj život“; takođe se navodi da postoji 

nezainteresovanost za komunikaciju – „šta imam sa njim da pričam kada je non-stop 

pijan!“ 

Specifični partnerski odnosi jednog od roditelja i briga o roditelju, briga o roditelju usled 

bolesti kao i samostalan život usled gubitka roditelja 

Prošireni ili porodični sistemi nastali nakon razvoda ili gubitka roditelja (ili prošireni 

nastali nakon razvoda siblinga) 

Zajednički razgovori u vezi sa problemom koji ima ispitanik (njih dvoje od dvadeset) 

Distancirani, hladni odnosi, cut-off odnosi (prekinute relacije) 

Osećaj „nepravde“ – jer siblinzi imaju bolji status – zbog boljeg vladanja ili im je žao 

što su miljenici 

Fizička kazna... 

Ovakav konstrukt porodice i porodičnih odnosa upućuje na nekoliko pravilnosti razvoja mladih 

sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju: 

Porodice mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju se opisuju 

dihotomno – idealizovanim pridevima, a sa druge strane postoje potpuni nefunkcionalni

131 


oblici interakcije (izostanak komunikacije, cut-off odnosi, organizovana komunikacija 

jedino vezana za problem koji su mladi imali sa zakonom ili nepostojanje bilo kakvog 

odnosa ). 

Zamenjene uloge (gde zbog kompleksnih odnosa i problema deca postaju roditelji 

svojim roditeljima – rizik od parentifikacije) i izostanak individualizacije (procesa koji 

karakteriše mogućnost razvojnog odvajanja od članova porodice uz analizu odnosa i 

uloga članova porodice, pre svega kritičke analize vaspitnih i drugih pozicija roditelja). 

Vrlo često želja da se bude drugačiji od svojih roditelja, da se ne ponavljaju iste greške 

(...jedino što znam je da ne želim da budem kao moj otac i da se toliko opijam...) ali je to 

i dalje isti konstrukt, samo suprotni pol. 

Uspostavljanje kontakta među članovima porodice je dominantno vezano za počinjeno 

krivično delo mlade osobe ili za problem koji neko u porodici ima. Takav fokus pažnje 

na problem ne omogućava optimum uslova za razvoj i prevazilaženje problema kao i 

resocijalizaciju koja se primarno odvija u porodici. 

Ovakva slika porodice i porodičnih odnosa mladih sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju je nešto što predstavlja realno stanje stvari. Naravno da se postavlja pitanje 

šta je ono što se može uraditi prilikom kritičke analize porodičnih uloga, pozicija, odnosa i 

kapaciteta porodice a sve u cilju pomoći u resocijalizaciji mladih sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju. Zanimljiva je slika kojom mladi predstavljaju porodicu i način kako 

anticipuju porodične događaje kao deo svoje razvojne potrebe i potrebe za prihvatanjem u 

socijalnim relacijama.

132 


4.Centar za socijalni rad iz ugla mladih sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju 

Četvrti zadatak je bio da se ispita kako mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju 

opisuju i „vide“ centar za socijalni rad i koja značenja i doživljaji ih vezuju za ta iskustva. Naime, 

mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju nakon izrečene pravosnažne vaspitne 

mere pojačan nadzor organa starateljstva na sudu, po pozivu dolaze u centar za socijalni rad gde 

dobijaju voditelja slučaja (socijalnog radnika, pedagoga ili psihologa) koji je zadužen za 

sprovođenje vaspitne mere. Ova vaspitna mera može trajati od šest meseci do dve godine, a 

rešenje o obustavljanju ove vaspitne mere donosi sud, na predlog i na osnovu izveštaja o 

sprovođenju vaspitne mere centra za socijalni rad. 

Način kako će se ta mera sprovoditi zavisi od mnogo faktora. Najčešće je fokus na 

specifičnosti ličnosti maloletnika, njegovih potreba, i specifičnosti i kapaciteta porodičnog 

funkcionisanja. Za svakog maloletnika se nakon početne procene ličnosti maloletnika pristupa 

sačinjavanju plana usluga za svaku mladu osobu sa aktivnim poremećajem u socijalnom 

ponašanju koja ima izrečenu meru (plan se sačinjava zajedno sa maloletnikom i članovima 

njegove porodice, a vrlo često i značajnim akterima iz lokalne zajednice koji mogu da pomognu u 

resocijalizaciji mlade osobe). 

Nakon te procedure, a na osnovu plana usluga maloletnik dolazi u centar za socijalni rad, 

voditelj slučaja posećuje porodicu, obavljaju se razgovori, društveno-koristan rad ako je 

predviđen, posete školi, razgovori sa značajnim ljudima u okolini maloletnika, odnosno 

maloletnik se prati u njegovom daljem razvoju i konstantno se vrši nadzor. 

U tom procesu uticaja primenjuju se brojne metode i postupci zavisno od složenosti i 

karaktera svakog pojedinačnog slučaja. Postavlja se pitanje, kako postići tu željenu 

promenu kod maloletnika? Koje metode i postupke primeniti, a da bi oni ostvarili svoj 

smisao i doveli do promene? Iz iskustva onih koji neposredno rade na tom kompleksnom 

poslu znamo da se u tom procesu može naići na brojne teškoće i prepreke. Proces rada 

sa maloletnikom je složen i često neizvestan (Čačić,Beljanski, 2012:129).

133 


Podaci vezani za ovaj četvrti zadatak dobijeni su polustrukturisanim intervjuom, kada smo 

mlade sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju, koji već neko duže vreme imaju 

izrečenu vaspitnu meru, pitali šta misle o centru za socijani rad, odnosno koje asocijacije na 

centar za socijalni rad imaju. Mladi su navodili sledeće odgovore: 

Tabela br.20:Asocijacije ispitanika na CSR 

KATEGORIJA ODGOVORA FREKVENCA 

Savet, razgovor 6 

Pomoć/dobri ljudi 9 

Popravni dom/kazna 2 

Loše/ništa lepo 4 

Krivično delo koje sam počinio 4 

Da niko neće da ti pomogne/gubljenje vremena 2 

Da si na dnu dna 1 

Provera 1 

Grafik br. 1: Asocijacije ispitanika na CSR 

10 

9 

8 

7 

6 

5 

4 

3 

2 

1 

0 

1 

2 

3 

4 

5 

6 

7 

8 

9

134 


Takođe, mlade sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju smo pitali koje emocije ih 

vezuju za centar za socijani rad. Navodili su sledeće odgovore: 

Tabela br.21:Emocije ispitanika na CSR 

KATEGORIJE ODGOVORA FREKVENCE 

Dosada 4 

Obaveza 2 

Briga/zabrinutost 1 

Strah od kazne 1 

Loše osećanje 1 

Kajanje 1 

Sramota 1 

Grafički odgovori na pitanje koje smo postavili mladima sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju, izgleda ovako: 

Grafik br.2:Emocije ispitanika na CSR 

4,5 

4 

3,5 

3 

2,5 

2 

1,5 

1 

0,5 

0 

dosada obaveza briga strah od 

kazne 

loše 

osećanje 

kajanje 

1 

2 

3 

4 

5 

6 

7 

8 

9

135 


Asocijacije i emocije otvaraju pitanje mesta i funkcionalnosti aktivnosti centra za socijalni 

rad u razumevanju i analizi krivičnog dela, konteksta u kome je do njega došlo kao i posledica i 

mogućnosti za promenu. Naravno, da se uvek postavlja i pitanje efekta sprovođenja ove mere kao 

i mogućnosti poboljšanja aktivnosti i praćenja efekata rada. 

Zakon koji predviđa vaspitnu meru Pojačan nadzor organa starateljstva ne daje smernice u 

pogledu sadržaja iste, dok je opšti cilj sprovođenja vaspitne mere da mlada osoba koja ima 

aktivne poremećaje u socijanom ponašanju dalje ne čini krivična dela kao i da se uspešno završi 

proces resocijalizacije mlade osobe. Centar se sa jedne strane pojavljuje kao predlagač vaspitnih 

mera prilikom procene ličnosti maloletnika, pri čemu jasni kriterijumi za izbor određene mere 

gotovo i da ne postoje. Sa druge strane, centar je sprovodilac mere, opet bez jasnih kriterijuma 

merenja efikasnosti sprovođenja vaspitne mere. Ova pozicija Organa starateljstva ukazuje na 

potrebu za definisanjem jasnih kriterijuma i standarda za efikasan rad sa ovom populacijom 

(Čačić, Beljanski, 2012). Ako se uzme u obzir i rezultati ovog istraživanja, odnosno odnos i 

emocije koje se kod ispitanika javljaju gotovo je izvesno da i mladi koji imaju izrečenu vaspitnu 

meru nisu u potpunosti sigurni šta u vezi sa centrom treba da osećaju. Pojedini naglašavaju da 

imaju pozitivne asocijacije u vezi sa centrom za socijalni rad, dok pojedini nisu sigurni u te veze 

kao i emocije koje se javljaju. Onda se naravno postavlja pitanje uspešnosti i efekta rada sa 

mladima koji imaju probleme u socijanom ponašanju.

136 


5. Pozicija javnosti (zajednice) iz ugla mladih sa aktivnim poremećajima u 


Peti zadatak našeg istraživanja se odnosio na sagledavanje opisa pozicija javnosti kod mladih koji 

imaju aktivne poremećaje u socijalnom ponašanju. Naravno, sagledavanje ovih pozicija ticalo se 

razmatranja samog krivičnog dela i posmatranja sebe kao počinioca istog. 

Podaci o opisu javnosti dobijeni su polustrukturisanim intervjuom. Iako je ovim 

instrumentom bilo planirano da se ispita generalna percepcija stava javnosti, definicija javnosti 

pre sprovođenja istraživanja mladima sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju nije 

data, kao što je to i običaj u kvalitativnim istraživanjima. Svaki ispitanik ima svoje teorije koje, 

na osnovu svog iskustva, prethodnog znanja i trenutnih potreba, proverava i ispituje u praksi. 

Takođe, nudi sopstvene definicije anticipirajući okolinu koja ga okružuje. Tako da, ispitanici nisu 

u potpunosti ujednačeno razumeli na šta se termin javnosti odnosi, nego su imali svoje teorije i 

definicije ponuđenog termina. Tako su uglavnom analizirali okolinu, komšiluk, ljude koji su im 

bliski, koje sreću, bez analize globalnog društvenog shvatanja krivičnog dela i odnosa koje 

društvo ima prema počiniocima tih dela. Nije zadatak bio da se „nauče“ ovom terminu niti da se 

promeni shvatanje mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju, nego se cilj ticao 

dobijanja odgovora koji za njih imaju neka značenja, da se na osnovu daljeg kodiranja mogu 

utvrditi neka značenja, odnosno konstrukti koje im mladi pridaju. 

U tom smislu podaci govore o tome kako ispitanici vide način na koji okolina koja bi 

trebala da bude sastavni deo mreže socijalne podrške, razume krivično delo i njih kao počinioce 

tog dela. Odgovori ispitanika na pitanje „Kako javnost opaža problem maloletničke 

delinkvencije?“ predstavljaju lične narative o opažanju javnosti i okoline koje mladu osobu sa 

aktivnim poremećajem u socijalnom ponašanju svakodnevno okružuju: 

..nisu zadovoljni bar kako čujem da pričaju da ne treba da se radi,da samo loše ti u 

životu može doneti...ono...nisu imali lepo mišljenje o meni, a kada sam im kasnije pričao 

da sam se promenio i sve ono..mislili su lopov, kriminalac, šta ja sa njim da se družim...i 

to me je bolelo...posle sam i ja sebe tako video jer su mi to govorili a posle nekog

137 


vremena sam shvatio da sam to i bio, krao i sve...shvatio sam da nisam to trebao da 

radim, ali sam posle nekog vremena shvatio da sam to – pravi lopov... (Ispitanik M.T.). 

... skroz te drugačije gledaju, u selu je to baš izraženo. Oni misle da sam ja sada neki 

mafijaš, da sam narkoman, da ću nekome nešto uraditi, a sa druge strane ja sam 

potpuno dobar, ne mogu vam opisati, ja mogu plakati na seriju da vidim da neko dete 

plače...Ljudi shvataju da sam se popravio a neki i dalje tvrde jedno i to je tako zapisano 

da se ja neću nikada promeniti...Takve priče mene ne zanimaju jer ja znam da ću 

jednoga dana ja imati svoju porodicu a tračevi i to sve što pričaju mene ništa ne 

zanima... (Ispitanik D.V.). 

... Da opaža nešto, nešto bi i napravili, a ovako...ne opažaju ništa, na decu 

pogotovo...opaža se da je Ceca došla npr. u Sombor, lupam, a to što je pre neko veče 

neko mlad poginuo, to ništa...to se preskoči umesto da se nađu neki poslovi, bilo šta da 

se radi, neka zanimacija, neki kamp, za to se nema para...To barem sada znam da 

previše vremena za tamo neko razmišljanje ne valja... (Ispitanik R.G. ). 

...Pa svi su mi davali savete skloni se dok je vreme, pre nego što završiš u zatvoru i 

dobiješ 5-6 godina, da ne provedeš svoje najbolje godine u domovima i zatvoru...Ali ja 

nisam mario za te priče, jer am jedno veče zarađivao po 50-60€ i to je svako veče i onda 

ne razmišljate hoćete li nekoga povrediti i da li ćete sutra ići u policiju ili ne. Bio sam 

faca... (Ispitanik N.Č. ). 

U tabeli br. 22 su dati najčešći odgovori koje su ispitanici davali na ovo pitanje:

Tabela br.22: Najčešći odgovori na pitanje vezano za javnost 


Samo neki ljudi znaju 5 

Prećute ili ne reaguju 2 

Daju savete da se to ne radi 4 

Nemaju lepo mišljenje 3 

Misle da sam lopov 1 

Misle da sam kriminalac 1 

Izbegavaju me 2 

Drugačije me/lošije gledaju 4 

Misle da sam mafijaš 1 

Misle da sam narkoman 1 

Misle da ću nekoga povrediti 1 

Kritikuju 1 

Zameraju 1 

Stvara se loš glas, generalizuju moja dela 2 

Misle da je to katastrofa 1 

Čine da se osećam neprijatno 1 

Začuđeni su 1 

Zgroženi su 1 

Misle da radim gluposti 1 

Sramote se mene 1 

Diskriminišu 1 

Gledaju me kao da sam problematičan 2 

Misle da sam kreten 1 

Samo da me strpaju u zatvor 1 

Okrenu leđa 1 

138 


Na osnovu analize tebele br.22 može se zaključiti da mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju imaju negativni ugao posmatranja javnosti odnosno osoba koji čine 

njihovu okolinu. Smatraju da ih javnost doživljava kao loše, nepodobne i iskvarene te

139 


doživljavaju da im vrlo često nameću „etikete“ tipa da su jednom bili loši i da će uvek biti loši 

kao osobe. Često ih komšiluk i poznanici izbegavaju, nemaju lepo mišljenje o njima, 

problematični su i krivi za sve loše što se u okruženju dešava. 

Time zajednica i javnost mladima sa aktivnim poremećajima u socijanom ponašanju ne 

pruža dovoljnu afirmativnu podršku za proces resocijalizacije kao i proces postepenog vraćanja u 

„normalan“ životni kolosek. Odgovori koje ispitanici navode ukazuju na malo opaženih 

kapaciteta zajednice da pruži podršku za kritičku analizu samog dela i sebe kao počinioca tog 

dela i vraćanja na „pravi“ put. 

Mladi kao što smo videli analizirajući samokarakterizaciju u prvom zadatku našeg 

istraživanja, nude idealizovanu sliku sebe, sa mnogo opravdanja, što povezujući sa ovakvim 

mišljenjem okoline, otvara pitanje podrške i zaista realne slike kako mladih sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju tako i njihove okoline i svakodnevnih kontakata. Na 

osnovu ovoga se može zaključiti da mladi i moraju takvu sliku o sebi prezentovati da bi opstali u 

zajednici jer ih drugačije zajednica odbacuje i etiketira. Samo ako ne „štrče“ od proseka mogu 

dobiti potvrdu kvaliteta i uspešnosti u životu. Naučili su da zajednica ceni mediokritet. Takvu 

sliku o sebi i prezentuju. Prezentujući sebe kao dobre, iskrene, dobre drugove, odane i poverljive 

( kao što smo navodili u rezultatima prvog zadatka) anticipiraju sebe na taj način i veruju da su 

zaista takvi. Sa druge strane postavlja se pitanje da li taj proces zaista ide na taj način ili kada se 

pojavi prilika za novo krivično delo, sve navedeno se zaboravi.

140 


6.Razlozi učinjenog krivičnog dela mladih sa aktivnim poremećajima u 


Šesti zadatak našeg istraživanja bio je da se utvrde razlozi zašto su mladi koji imaju aktivne 

poremećaje u socijalnom ponašanju učinili krivično delo, odnosno pokušaj da se teorije koje 

mladi imaju o sopstvenom ponašanju razumeju i ispitaju. 

U okviru pitanja u polustrukturisanom intervjuu, koje su mladima sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju postavljana, našla su se i pitanja koja se tiču razloga 

činjenja krivičnog dela, odnosno kako mladi razumeju zašto su krivično delo počinili. 

Rezultati ovog zadatka biće prikazani na dva načina: 

1.globalno – na nivou celog uzorka, kako bi se opisale opšte tendencije i razmotrila mogućnost 

generalizacije i 

2. individualno – na nivou pojedinačnih ispitanika kako bi se opisale razlike među slučajevima 

1. Podaci na nivou celokupnog uzorka i najčešće navođeni odgovori koje su mladi sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju dali, prikazani su u tabeli br. 23: 

Tabela br.23:Razlozi činjenja krivičnog dela-vizura mladih 


Radoznalost 1 

Novac 4 

Društvo 6 

Alkohol/droga 4 

Kriminalistički sadržaji na TV-u 1 

Popustljivost roditelja 1 

Dosada 3 

Porodični uslovi 1 

Utisak da ću proći nekažnjeno 1

141 


Grafički, razlozi zašto mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju čine krivično 

delo iz njihovog ugla izgleda ovako: 

Grafik br. 3: Najčešće navođeni odgovori ispitanika o razlozima činjenja krivičnog dela 

7 

6 

5 

4 

3 

2 

1 

0 

radoznalost novac društvo alkohol/droga Tv popustljivost 

roditelja 

Na osnovu tabele br. 23 i grafika br. 3 može se zaključiti da mladi veruju da je osnovni 

razlog zašto su počeli da čine krivično delo uticaj vršnjaka. Zašto mlada osoba uopšte ulazi u 

delinkventnu vršnjačku grupu i u njoj ostaje i kakav uticaj ova grupa ima na dalji razvoj aktivnih 

poremećaja u socijalnom ponašanju? Istraživanja koja su rađena o uticaju vršnjačke grupe na 

razvoj nekih oblika poremećaja u socijalnom ponašanju navodi da razvoj antisocijalnog 

ponašanja u vršnjačkoj grupi zavisi od uzrasta mlade osobe koja se takvoj grupi „pridružila“. Što 

je raniji i intenzivniji početak antisocijalnog ponašanja, to je uticaj delinkventne vršnjačke grupe 

manji, odnosno, kada antisocijalno ponašanje počinje kasnije, ulaskom u adolescenciju tj. 

ulaskom u antisocijalnu grupu vršnjaka, mlada osoba tada započinje svoje delinkventno 

ponašanje i uticaj grupe-„bande“ je veći. (Burges i sar,1966; Knecht et al.,2010.). Takođe, 

odgovori koje mladi navode kao razloge činjenja krivičnog dela potvrđuju i rezultati istraživanja 

da se „kroz interakciju u grupi uče veštine antisocijalnog ponašanja“ (Hrnčić,2009:115). 

1 

2 

3 

4 

5 

6

142 


U razloge koje mladi navode kao najčešće razloge zašto su počinili krivično delo je i 

nedostatak novca, potreba da se obezbedi na lak i jednostavan način sve potrebe koje mladi 

imaju, bez „rada i motike“. Drugi, najčešće pominjani razlog je uticaj sredstava zavisnosti (droga 

i alkohol), kao sredstva koja menjaju ličnost te mladi navode da ih je upotreba droge i alkohola 

toliko promenila da su činili krivična dela, a bez upotrebe psihoaktivnih supstanci i alkohola ne bi 

to činili. Pojedini mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju navode da je osnovni 

razlog zašto je među mladom populacijom porast činjenja krivičnog dela i višak slobodnog 

vremena te se javlja dosada. Da bi se život učinio zanimljivijim ulazi se u rizična ponašanja koja 

vode činjenju krivičnih dela. 

2. Podaci na nivou pojedinačnih ispitanika kao i najkakterističniji odgovori koje su dali ispitanici 

navodimo kao deo odgovora koji ilustruje navedene razloge: 

Društvo 

Novac 

...Počeo sam da činim krivično delo jer sam počeo da se družim sa njima, oni su to 

radili, ja sam mislio proći će, nisam ni verovao da će meni nešto biti...nisam se nadao 

da će sve svaliti na mene, ne znam šta im je bilo. Ja sam tamo bio najmlađi, a oni sve na 

mene da sam ja tamo bio glavni, da sam sve uradio, da sam bio vođa. Sada mi je krivo 

što sam se družio sa njima... (Ispitanik R.G.). 

To je sve bila čista glupost. To mi nije trebalo u životu. Kajem se što sam radio ta 

krivična dela. Hteo sam da se dokažem prijateljima, vamo-tamo i te gluposti. Sigurno 

nisam radio da bi se obogatio i jer mi je bilo potrebno, nego zbog društva, ovaj 

nagovara a ja da ne budem najgori, što da ne i idemo i tako... (Ispitanik M.V.). 

Zbog novca, zbog novca se sve to radilo. Kada uspeš da dobiješ taj novac, da ukradeš i 

prodaš to, imaš utisak da si uspeo...Ma ja sam sve to radio jer je u ovoj državi 

prvenstveno veliko siromaštvo, nije bilo para, tu utiče i loše društvo, jer kada pogledaš 

malo bolje nisi imao drugi izlaz. To neki ne shvataju, ali npr. mnogi nemaju izlaz.

Alkohol 

Dosada 

143 


Najlakše je otić', preskočit', ukrasti...jer neće niko maloletno lice da zaposli da radi i ti 

da zaradiš, pa ti to bude jedini izlaz da kradeš... (Ispitanik M.D.). 

...pa gledam, šta ja znam...naravno da razmišljam da nije bilo u redu to sve što sam 

radio i to, ali opet to nisam bio ja nego alkohol u meni. Tako da i danas kada bi se 

napio, ne mogu da znam da li bi nešto uradio jer opet to nisam ja... (Ispitanik D.K.). 

Razlog je to što se budi u tebi to da bi i ti da ne radiš ništa, a da imaš šta 'oćeš...i sve to 

tako misliš kada si na alkoholu i lekovima, nije ti onda ništa problem ni razbiti prozor, 

ući, ukrasti, ni ništa...Za druge ne znam, ali ja sam uvek kada sam to radio bio 

odvaljen... (Ispitanik D.V.). 

Zbog slobodnog vremena se to radilo. Bilo nam dosadno. Nisam zbog para, tada sam ih 

imao, koliko god hoću da dobijem i sada i onda kada nisam radio. Slobodno vreme je 

jako veliki tehnički problem. Za jako puno još mlađih od mene je to problem. A tu je 

takvo društvo...Teško je promeniti društvo da se razumemo. Oni sa kime ste ne morate 

odmah biti takvi ali posle jedno pola godine bićete...Bio sam ovca, ne znam kako to da 

vam objasnim...sada me je sramota...(Ispitanik M.T.). 

Ono što se može zaključiti na osnovu svega navedenoga jeste da se uzroci za činjenje 

krivičnog dela nalaze u spoljašnjim činiocima i razlozima. Vrlo malo mladih sa aktivnim 

poremećajima u socjalnom ponašanju sebe vide kao glavnog krivca, uvek im je neko drugi kriv 

(najčešće društvo ili loši porodični uticaji ili alkohol) dok je njihov udeo u krivici vrlo mali ili čak 

i zanemarljiv. Ne postoji izbalansiran odnos i analiza realnog konteksta kao i sopstvenog 

doprinosa, a sa druge strane doprinosa okolnosti. Pogrešna interpretacija realnosti kao i razloga 

koji dovode do pojave određenih stanja, dovode do neadekvatnih strategija prevazilaženja 

problema i posledično do niske socijalne kompetencije (Hrnčić,2009). Međutim, naš ugao 

posmatranja mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju jeste konstruktivistička 

perspektiva u kojoj nema konsenzusa o tome da li nekoga treba definisati kao osobu sa

144 


devijantnim ponašanjem, nego osobu pitamo i trebamo shvatiti kako ta osoba razmišlja o sebi i 

društvu. Na taj način smo i mlade sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju pitali o 

razlozima njihovog neuspeha u društvu odnosno o razlozima činjenja krivičnog dela. Dobili smo 

odgovore koji se tiču analize spoljašnjih činilaca jer mladi veruju da se u tome „krije“ razlog 

njihovog „skretanja sa puta“. Time konstruktivistička perspektiva podupire subjektivni pristup 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju, te od tih činilaca treba krenuti u razvijanju 

mreža socijalne podške u procesu resocijalizacije. 

7.Pozicija krivičnog dela u kontekstu celokupnog životnog toka mladih sa 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju 

Sedmi zadatak našeg istraživanja odnosio se na sagledavanje počinjenog krivičnog dela u 

kontekstu celokupnog životnog toka, odnosno bilo nam je važno utvrditi gde se nalazi krivično 

delo, kako ga mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju doživljavaju i ocenjuju u 

odnosu na celokupni životni tok. 

U okviru ovog zadatka analizirana je tehnika Reka, gde se od ispitanika tražilo da ucrtaju 

predstavu svoga života u formi krivudavog toka reke, čiji svaki deo označava neki važan period 

ličnog iskustva koje je uticalo na smer celokupnog života. 

Na nivou celog uzorka analizirani su događaji koje ispitanici percipiraju kao one koji su doprineli 

boljem kvalitetu života (ili generalno osećanju da ispitanik vodi bolji život), kao i one događaje 

koji su doprineli lošijoj percepciji. Zbog boljeg terminološkog snalaženja ti događaji su 

okarakterisani (definisani) kao pozitivni odnosno negativni. Predstavljeni su u tabeli br.24 :

145 


Tabela br.24:Pozitivni/negativni događaji u životu mladih sa aktivnim poremećajima u soc. ponašanju 

POZITIVNI ODGOVORI NEGATIVNI ODGOVORI 

Odgovor Frekvenca Odgovor Frekvenca 

Dobar uspeh u školi 3 Krivično delo 13 

Bavljenje sportom 1 Razvod roditelja 4 

Upoznavanje devojke 1 Gubitak 7 

Odlasci u Centar za socijalni rad 2 Ponavljanje razreda/popravni 3 

Druženje sa drugovima 1 Ispisivanje/izbacivanje iz škole 3 

Upisivanje nove škole 1 Svađe u kući 1 

Završetak škole 1 Alkohol/droga 3 

Novi staratelj/povratak staratelja 1 Loše društvo 4 

Neuspeh u školi 2 

Pritvor 2 

Promena škole 1 

Bombardovanje 1 

Pubertet 1 

Bolest u porodici 1 

Prestanak komunikacije sa 

članom porodice 

Finansijska kriza 1 

Pozitivni događaji u životu mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju su: 

dobro obrazovno postignuće, redovno odlaženje na treninge i bavljenje sportom, zaljubljivanje, 

postojanje i redovan odlazak u institucije koje predstavljaju mrežu socijalne podrške, uticaj 

vršnjaka, promena škole, završetak škole i drugo dok su događaji koji su percipirani kao 

negativni u životu mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju: krivično delo (tuče, 

krađe) zbog koga je izrečena vaspitna mera pojačan nadzor organa starateljstva ili druge vaspitne 

mere, razvod roditelja, gubici (smrt roditelja ili člana porodice, odlazak člana porodice), 

ponavljanje razreda, ispisivanje ili izbacivanje iz škole, promena škole, svađe u kući, početak 

konzumacije droge i/ili alkohola, ulazak u loše društvo, pritvor, bombardovanje, ulazak u 

pubertet, bolest u porodici, prestanak komunikacije sa članom porodice, finansijska kriza i drugo. 

1

146 


Rezultati dobijeni tehnikom „Reka“ pokazuju izrazit kontrast u broju događaja koji mladi sa 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju percipiraju kao pozitivne u odnosu na veliki broj 

događaja koje su mladi naveli kao negativne. Da li to znači da se u životu mladih sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju više dešavalo negativnih i ružnih događaja nego pozitivnih 

ili ti pozitivni događaji nisu pecipirani kao značajni? 

U okviru pozitivnih događaja najviše je onih privatnih, koji se tiču škole, zaljubljivanja 

dok je percepcija mreže socijalne podrške (Centar za socijalni rad, porodica, zajednica) vrlo 

malo, svega je dva odgovora mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju koji 

smatraju da je učešće i odlazak u Centar kao i intervencije koje su tamo rađene pozitivno uticale 

na njihov dalji tok života. Postavlja se pitanje da li Centar i rad koji se tamo sprovodi je dovoljno 

značajan momenat u životu mlade osobe ili se intervencije i rad koji se tamo odvija i dalje 

podvodi pod kategoriju negativni događaji jer su u vezi sa lošim periodom života, periodom kada 

su mladi činili krivična dela? 

Što se tiče negativnih događaja u velikoj većini (frekvenca je 13) jeste percepcija 

počinjenog krivičnog dela kao izrazitog pada u kvalitetu života. Ta kategorija nosi sa sobom sve 

aspekte loših momenata u životu (česti odlasci u policiju, na sud, neizvesnost u vezi sa izricanjem 

presude, sramota, osuda okoline, promena društva, popuštanje u školi, promena škole i drugo). 

Još jedan podatak zaslužuje pažnju. Iako se elementi koji vode poboljšanju životnog toka 

(kada optimistično navode da je sada faza uspona na životnoj putanji) uglavnom ne opisuju ili ne 

opisuju precizno (šta tačno dovodi do poboljšanja), čini se da se pre radi o željama i očekivanjima 

ili o socijalno poželjnim odgovorima nego o realno opaženom poboljšanju. Poneki navode kao 

razloge i elemente koji vode poboljšanju života nakon činjenja krivičnog dela, procedure suđenja 

i loših iskustava, zaljubljivanje, zaposlenje, završetak škole i slično što predstavlja realne životne 

elemente koji mlade sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju mogu vratiti na „pravi 

put“. 

U poslednjim rečenicama, odnosno objašnjenju koje su učesnici istraživanja navodili 

nakon urađene tehnike „Reka“, iako su imali loše životno iskustvo, više negativnih događaja u

147 


životu i iako su od strane okoline pozicionirani kao neuspešni, planiraju i vide svoju budućnost 

pozitivno. Navodimo deo odgovora koji ilustruju navedeno: 

...posle sam počeo da budem dobar i da se popravljam...Upoznao sam devojku i ona mi 

je puno pomogla i valjda sam sada odrastao...eto to vam je to...ništa posebno... 

(Ispitanik I.I.) 

Izgledaće reka kao srčani snimak...E ovako bi ja poč'o. Prvo sam se rodio i to je bilo ni 

gore ni dole...Onda je sve išlo niz reku, stalne svađe i tuče sa roditeljima i onda su se 

oni razveli. Posle sam počeo da pijem i lekove dedine da koristim i da činim krivična 

dela. To je bilo najviše na dnu...užas...Posle su me uhvatili, dobio sam da se lečim i 

onda je moja reka krenula gore...Sada je bolje nego što je bilo, ali mi treba posao i bilo 

bi onda sve u redu i reka bi išla još gore, jer posle svega negativnoga što mi se 

dešavalo, valjda će doći bolji period...posle kiše dođe sunce... (Ispitanik D.V.) 

...onda sam radio krivična dela...to je bilo dno dna...posle je bio sud, pa sam išao u 

zatvor i to je negativno i jako je išlo dole. Posle je došla presuda i sloboda pa je i život 

krenuo prema gore. Posle sam završio osnovnu školu i to je bilo dobro...Sada polako 

upisujem srednju školu i to je dobro i neka se tako nastavi, ja bih baš voleo, sada mi je 

dobro... (Ispitanik M.V.)

148 


8. Pozicija krivičnog dela u kontekstu predstavljanja sebe mladih sa aktivnim 


Na osnovu tehnike „Laži“ ispitanicima je data mogućnost da u formi rečenice napišu laži o sebi, 

o stvarima ili pojavama koje su za njih bitne. Na osnovu laži koje su naveli i grupisanja oblasti u 

vezi sa kojima su lagali može se izvesti zaključak o oblastima ili poljima interesovanja mladih sa 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju. Pošto se ova tehnika koristi kada ispitanici 

nemaju dovoljno verbalnih sposobnosti ili nisu u dovoljnoj meri raspoloženi da pričaju o sebi, 

svojim osećanjima i bitnim konstruktima, ova tehnika pomaže da se dođe do onih oblasti u životu 

mladih koje karakterišu njihova razmišljanja, preokupacije i interesovanja, a sve kroz formu igre i 

zabave. Na ovaj način želeli smo da dođemo do odgovora vezanih za krivično delo koje su mladi 

sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju počinili u kontekstu predstavljanja sebe, 

odnosno koliko mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju pridaju važnost tom 

događaju i kako ga u kontekstu celokupnog života doživljavaju. 

Na osnovu rezultata ove tehnike može se grupisati široki dijapazon odgovora, 

predstavljenih u tabeli br. 30. Odgovori, odnosno laži, vezane za krivično delo koje su mladi sa 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju uradili u tabeli su izdvojeni podebljanim 

slovima. 

Tabela br.25: Frekvence „Laži“ ispitanika 

„LAŽ“ UČESTALOST 

POSAO (određeni poslovi ili zaposlenje) 28 

KRIVIČNO DELO (voleo bih da budem gori; nisam bio saučesik 

kriminala; nikada nisam kažnjavan; hoću da budem lopov; hoću da 

ubijem nekoga iz okruženja;nikada nisam krao;nikada nisam 

učestvovao u kriminalnim radnjama) 

VREDNOSTI I SLOBOBNO VREME (Voleo bih da dobijem 

Nobelovu nagradu;Voleo bih da ne promenim život;Ne bih želeo da 

menjam neke stvrari; Želeo bih da živim u boljem svetu; Želeo bih da 

10 

12

udem u Zvezdama Granda; Volim nepravdu; Odgovara mi svaka vrsta 

muzike; Idem u crkvu; Volim da gledam tenis itd.) 

PORODICA, DEVOJKE, ZALJUBLJIVANJE ( Ne volim svoju 

porodicu; Ne treba mi verna devojka; Ne volim lepe devojke; Imam dva 

brata ; Imam najsavršeniju porodicu i drugo) 

OBRAZOVANJE (Plaćao sam profesore za dobru ocenu; Bio sam 

Vukovac; Učiću, neću bežati sa časova,Odgovaraću za veću ocenu; 

Nemam nijednog keca ; Nepismen sam; Žalim što sam završio školu i 

drugo) 

LOŠE NAVIKE I DRUŠTVO ( Pijem/drogiram se, Neću više ni kap 

alkohola piti, prestaću da pušim i počeću da vežbam; Nikada nisam 

pušio marihuanu; Imao sam mirno društvo i drugo) 

FIZIČKE KARAKTERISTIKE I VEŠTINE ( Preplivao sam bazen ; 

Skočio sam iz aviona padobranom; Lep sam i drugo) 

LIČNE OSOBINE I STANJA 

(pametan,glup,vredan,lenj,srcolomac,spavalica,umišljen, 

dvoličan,nisam simpatičan,brzo razmišljam,komunikativan 

sam,najpoželjniji među devojkama,najviše smisla za humor, najbolje 

ideje, najtraženiji u društvu, ispunjava dogovore, stiže na vreme,srećan 

sam, volim kada me ljudi lažu, super mi je, ništa mi ne fali, jako sam loš 

i drugo) 

MAŠTANJE I NERELEVANTNI PODACI ( Imam slona, Letim na 

Mars, Ja sam vanzemaljac, Želeo bih da odem na Antartik i drugo) 

FINANSIJSKO STANJE (Ne želim dobra kola,Tata mi je 

bogataš,Imam 100000000€, Vozio sam Bugati Verion,Kupio sam 

Ferari,Našao sam kofer para, Imam veliku platu i drugo) 

RAZLIČITE JEDNOSTAVNE RADNJE (Srušiću zid, Izneću kantu, 

Praviću keks i drugo) 

149 


Što se tiče životnih oblasti koje su mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju navodili prilikom rešavanja ove tehnike, može se primetiti da su to upravo kategorije 

11 

12 

6 

11 

26 

5 

29 

2

150 


koje čine život svake mlade osobe. Najčešće su navodili kategoriju finansijskog stanja kao i 

kategoriju posla jer se čini da je to oblast u životu mladih ljudi o kojoj najviše razmišljaju i 

smatraju da od njih zavisi dalji uspeh u životu. Pošto nas je ova tehnika zanimala u kontekstu 

činjenja krivičnog dela potrebno je da to proanaliziramo. Može se zapaziti da je veliki deo mladih 

navodio ovu oblast u kontekstu kajanja, kao deo života koji žele što pre da zaborave i ne žele da 

se on ponovi. Na izjavne rečenice koje su navodili u okviru ove tehnike mladi su pitani: 

1. Da li želite da ova laž bude istina? i 

2. Da li biste želeli da drugi poveruju u ovu laž? 

Na veliku većinu ovih pitanja, mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju, 

su odgovarali odgovorom NE, naročito kada su se ova pitanja odnosila na rečenice, odnosno laži 

iz kategorije krivična dela. Na osnovu toga se može zaključiti da je to period u životu mladih 

zbog kojih se ne osećaju dobro i koji nije suština njihovog života. 

Analiza na globalnom uzorku vezano za krivično delo može ići u dva pravca, prvi se 

odnosi na prethodno krivično delo koje su mladi učinili i na odgovore koje su dali a koje se tiču 

toga da mladi žele da nikada to delo nije postojalo, da im je krivo i da se kaju zbog počinjenog. 

To su odgovori: 

Nisam bio saučesnik kriminala; Nikada nisam krao;Nikada nisam učestvovao u 

kriminalnim radnjama; Nikada nisam kažnjavan;Napolju nisam pravio probleme i 

drugi... 

Za sve ove izjave ispitanici su na oba pitanja odgovarali negatino jer ne žele da ta laž 

bude istina i ne žele da drugi u tu laž poveruju kao istinitu. 

Drugi pravac analize, u kontekstu krivičnog dela, mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju o sebi kao počiniocima krivičnog dela i aktuelnom statusu kao i rizičnom 

ponašanju navode odgovore ( laži, neistine) koji ukazuju na pozitivnu sliku: 

Voleo bih da činim krivična dela; Ja sam ubica; Hoću da budem lopov; Jako sam loš; Biću loš 

napolju; Ne radim ništa i druge laži za čiju istinu je potrebno suprotno „čitanje“.

151 


Znači, opšta tendencija je da se o krivičnom delu priča kao o nečem ružnom i 

nepoželjnom i da se o sebi kao počiniocu krivičnog dela navode pozitivne osobine, odnosno da se 

o sebi ne priča samo kao o počiniocu krivičog dela nego kao o počiniocu koji je dobar. Time sebe 

i svoju okolinu mladi „ubeđuju“ da su uspešni u procesu resocijalizacije. 

Da bi ilustrovali navedeno potrebno je da ponudimo tipičan odgovor koji je jedan 

ispitanik, mlada osoba sa aktivnim poremećajem u socijalnom ponašanju, ponudilo kao odgovore 

na tehniku „10 laži“: 

1. Ja bih želeo da budem učitelj. Ne-ne 

2. Ja imam crnu kosu. Ne-ne 

3. Želeo bih da budem u Zvezdama Granda. Ne-ne 

4. Ja sam nepismen. Ne-ne 

5. Želeo bih da budem gori učenik. Ne-ne 

6. Želeo bih da činim krivična dela. Ne-ne 

7. Jeo sam kavijar. Da-da 

8. Vozio sam Bugati Verion. Da-da 

9. Našao sam kofer pun para. Ne-ne 

10. Kada porastem biću najbolji fudbaler. Da-da (Ispitanik V.T.)

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA 

152 


U pesmi „Gangsta's paradise“, Collio, opisuje život mlade osobe sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju koja ima nestimulativno porodično okruženje i veruje da život ne može biti 

drugačiji nego kakvo je okruženje, porodični kontekst i vršnjački uticaj. 

I can't live a normal life, I was raised by the strip 

So i gotta be down with the hood team. 

(Ne mogu živeti normalan život, ulica me odgajala , tako da ostajem veran bandi iz kraja.) 

Rezultati studija (Drayfoos,1990) pokazuju da većina mladih, koliko god izazovi 

odrastanja bili veliki, uspeju pronaći „pravi“, pozitivan put prema odraslosti. Ipak, određeni broj 

mladih se uključuje u ponašanja koja ozbiljno mogu smanjiti njihove mogućnosti za uspeh. Za 

takve oblike ponašanja se u socijalnopedagoškoj literaturi koristi termin poremećaji u socijalnom 

ponašanju mladih, koji označava ponašanje koje: 

Odstupa od širokog okvira uobičajenoga ponašanja mladih određene sredine 

Predstavlja štetnost za pojedinca i/ili za njegovu okolinu 

Potrebna je dodatna, stručna pomoć. 

Tako kažu istraživanja, nauka, struka i praksa. U okviru ove doktorske disertacije 

zanimalo nas je šta kažu mladi koji imaju neki od oblika aktivnih poremećaja u socijanom 

ponašanju i koji su iz perspektive „značajnih drugih“ okarakterisani kao mlade osobe koje su 

„skrenule sa puta“. Zanimao nas je ugao opažanja sebe i svoje porodice tih mladih sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju. Ovakvi mladi, postoji uobičajeno shvatanje, predstavljaju 

rizik po društvo jer su skloni recidivu i pretvaranje takvog načina života u negativne životne 

stilove i trajno opredeljenje. Šta takvi mladi imaju da kažu o sebi? Šta nam rezultati ovog 

istraživanja kazuju? 

Uobičajeno je shvatanje da su ovi mladi zli, da žele drugima da nanesu zlo, da su opaki, 

neustrašivi i da će po svaku cenu učiniti novo krivično delo. Oni sebe ne vide tako. Prvo, mladi sa

153 


aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju sebe vide kao dobre, vredne i pozitivne mlade 

ljude koje i pored krivičnog dela koje su počinili nisu loše osobe. 

Mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju u okviru tehnike 

Samokarakterizacije navode već u prvih nekoliko rečenica da su dobri drugovi i da su osobe koje 

su uvek spremne da pomognu. Na osnovu ovih rezultata se može zaključiti da im je prijateljstvo i 

druženje sa vršnjacima vrlo važno. To predstavlja osnovnu karakteristiku i značajan nalaz ovog 

istaživanja da većina ispitanika navodi kao svoju pozitivnu osobinu da je dobar drug i da pomaže 

drugovima. Takođe, rezultati sa Mreže repertoara pokazuju da su ovi mladi druželjubivi u 

dovoljnoj meri i sebe vide kao osobe, koje iako su imale problem sa zakonom, nemaju problem 

da stiču i održe prijateljstva. U odnosu na društvo vršnjaka i u odnosu na svoje vršnjake ovi mladi 

doživljavaju da su face, odnosno da su cenjeni u društvu u kojem se kreću. U odnosu sa 

vršnjacima su iskreni, dobri, zadovoljni svojim drugovima i druženjem koje imaju. Takođe, 

nalazi upućuju na zaključak da mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju nipošto 

ne bi voleli da budu sami i da budu okarakterisani kao kvarni u odnosu sa prijateljima (ja 

nipošto). 

Na osnovu iznetog stiče se utisak potpunog zadovoljstva druženjima i vršnjacima. 

Međutim, istraživanje je takođe pokazalo da mladi koji i dalje idu u školu, osnovnu ili srednju, su 

besni na dimenziji društvo vršnjaka. Postavlja se pitanje zašto? Jedna od mogućih objašnjenja 

jeste ta da su ti mladi ljudi u procesu školovanja u kontaktu sa mladima, svojim vršnjacima koji 

nemaju niti jedan oblik aktivnih poremećaja u socijalnom ponašanju. Time se stiče utisak 

prisutnog etiketiranja, odbacivanja od strane vršnjaka i da zbog izolovanosti mladih sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju osećaju bes. Znači, društvo vršnjaka koje sami biraju ovi 

mladi cene, ali prema vršnjacima sa kojima su u školskoj klupi osećaju bes. Postavlja se pitanje 

kako reaguju nastavnici, da li i oni svojim ponašanjem i postupcima učvršćuju ovu sliku. Analiza 

nekih drugih istraživanja potvrđuje da mladi sa problemima u ponašanju i pored dobrog školskog 

uspeha manje se odlučuju za nastavak školovanja. Po mišljenju mladih sa problemom u 

ponašanju tome su doprineli nestimulativna porodična sredina i nastavnici svojim postupcima 

(Beljanski,2012b). 

Ono što je zanimljivo u rezultatima našeg istaživanja, jeste da se ispitanici slažu da je 

imati mnogo novca nije preduslov za sreću i zadovoljstvo u životu, odnosno imati puno novca

154 


nije merilo za izbor prijatelja, kao što nije merilo ni za uspeh i zadovoljstvo u porodičnom 

okruženju. Jedino ispitanici koji žive sami u odnosu na ispitanike koji žive u potpunim ili 

proširenim porodicama smatraju da je važno imati novac što predstavlja odraz njihove 

samostalnosti i materijalne nezavisnosti. Time će i druženje sa vršnjacima biti lagodnije i 

opuštenije. 

Novac je mladima sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju bio važniji u 

detinjstvu (pre dela) nego što im je važan da ga imaju u budućnosti (ja kakav bi voleo da budem). 

Rezultati istraživanja su pokazali takođe da im je poredeći dimenziju sadašnjost (ja sada) i 

budućnost (ja kakav bi voleo da budem) važnije da imaju para sada. Bilo kom drugom 

vremenskom elementu mladi daju prednost u odnosu na element budućnost, kada procenjuju 

neophodnost imanja novaca jer on ne predstavlja osnovnu osobinu za koju bi voleli da ih krasi u 

budućnosti, ali takođe je budućnost vrlo neizvesna i daleka kategorija. 

Naročito su interesantni nalazi koji se odnose na razumevanje konstrukta opisa odnosa u 

porodici mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju. Na Mreži repertoara sve 

dimenzije upoređene su sa svim elementima, ali nas je posebno zanimalo kako mladi sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju doživljavaju i opojmljavaju ove dimenzije u odnosu na 

elemenat porodica. Nalazi predstavljaju vredan doprinos objašnjenju razloga i uzroka pojave 

ovakvih oblika ponašanja. Kao što je navedeno osobina koja nije presudna za merenje uspeha i 

zadovoljstva porodicom je novac i time mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju 

navode da je bolje imati porodicu kakvu-takvu pa čak i opterećenu siromaštvom, nego da je 

ona bogata ili da je uopšte nemaju. U odnosu sa članovima porodice smatraju da su iskreni, 

mada navode da su bili iskreniji pre vaspitne mere PNOS nego sada, a važnije im je da ne budu 

kvarni u budućnosti (ja nipošto) nego da budu iskreni sada. Odnosno, iskrenost je dimenzija koja 

zauzima visoku poziciju poželjnih osobina kod mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju. Takođe, podatak koji ne iznenađuje jeste da su mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju sebe doživeli kao osobe koje su bile povučene pre vaspitne mere, ali je 

većina njih sada impulsivna u odnosu na porodicu ali sa druge strane anticipuju sebe kao dobre u 

odnosu prema članovima porodice (smatraju da su i dobri u odnosu na porodicu). Povećan je i 

bes u odnosu na porodicu. Većina ovih mladih nema tako idealnu porodičnu situaciju kod kuće 

(mada je žele takvu predstaviti) što predstavlja razlog za pojačan bes kao i nezadovoljstvo i

155 


osujećene potrebe ovih mladih u sveukupnoj teškoj materijalnoj i ekonomskoj krizi. Jedna od 

mogućih objašnjenja ovakve ambivalencije u odnosima prema članovima svoje porodice, kao i 

izražene normalizacije, nalazi se u želji da se kod mladih sa aktivnim poemećajima u 

socijalnom ponašanju sačuva porodično jezgro kao oslonac i podrška za dalje životne odluke i 

korake. Ovaj podatak predstavlja kvalitetan resurs za proces resocijaliacije. 

Značajan nalaz koji smo dobili ovim istraživanjem jeste da mladi sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju imaju potrebu za idealizacijom svoje porodice i 

prikazivanjem normalnih odnosa u porodici, što je suprotno nalazima nekih ranijih studija 

vezanih za ovu problematiku (Henggeler,1989; Hirschi&Gottfredson, 1993; Opačić,1995; 

Patterson&Stothamer-Loeber,1984). Značajni drugi očekuju da ovi mladi imaju probleme, da su 

porodični nesređeni odnosi jedan od razloga zašto ovi mladi imaju problem i zašto čine krivična 

dela. Kada smo pokušali razumeti svet ličnih značenja mladih sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju došli smo do uvida da oni svoju porodicu, bez obzira na kvalitet odnosa u 

njoj, novac, okruženje, imaju potrebu da predstave u boljem svetlu nego što ona možda jeste. To 

sve čine iz straha i da preduprede društvenu odbačenost, želeći da održe stav „ i ja i porodica smo 

dobri“ pri čemu se može sačuvati pozitivna slika o sebi i porodici. Čak i da postoji problem u 

porodici on biva dislociran iz nje u šire socijalno okruženje. 

Čini se umesnim ovde dodati ideju da je naše društvo još uvek patrijahalno i da primat 

predstavljaju snažne roditeljske veze i odnosi (Joksimović,1986) kao i poštovanje roditelja i 

čuvanje porodične strukture jer za mlade sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju bilo 

bi neprihvatljivo gubljenje indentifikacije sa porodicom. To im omogućava održavanje 

pozitivnog mišljenja o sebi i porodici i pored negativnog doživljaja interakcije sa porodicom 

(povremeno loše ocene kojima su ocenjivali odnose u porodici kao i povećan bes u odnosu na 

porodicu). 

Posebnu pažnju treba obratiti na nalaze koji ukazuju na odnos i emocije koje mladi imaju 

u odnosu na Centar za socijalni rad. Izvesno je da mladi sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju, mladi koji imaju izrečenu vaspitnu meru, nisu u potpunosti sigurni šta 

treba da osećaju u vezi sa radom stručnih radnika u centru. Sa jedne strane, podaci iz

156 


polustrukturisanog intervjua nam o tome svedoče, da ima i onih mladih koji pozitivno 

doživljavaju centar, ali i oni koji isti vide negativno. Onda se naravno postavlja pitanje uspešnosti 

i efekta rada sa mladima koji imaju probleme u socijanom ponašanju. Centar bi kao osnovna 

mreža podrške trebalo da bude osnova, stub u procesu resocijalizacije ovih mladih. Ako mladi 

negativno doživljavaju centar da li ta resocijalizacija ide u dobrom pravcu? 

Mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju imaju negativni ugao 

posmatranja javnosti odnosno osoba koji čine njihovu okolinu. Smataraju da ih javnost 

doživljava kao loše, nepodobne i iskvarene te doživljavaju da im vrlo često nameću „etikete“ 

tipa da su jednom bili loši i da će uvek biti loši kao osobe. Onda se može desiti da sebe 

posmatraju na taj način, da mišljenje o sebi izgrađuju reflektovanjem mišljenja koje ima njihova 

okolina. Međutim, kao što nalazi istraživanja pokazuju oni upravo sebe vide drugačije, verovatno 

pribegavajući procesu idealizacije, ali jedino tako mogu opstati u nestimulativnoj i 

nepodržavajućoj atmosferi. Prezentujući sebe kao dobre, iskrene, dobre drugove, odane i 

poverljive anticipiraju sebe na taj način i veruju da su zaista takvi. Takvo oni mišljenje o sebi 

imaju, to prezentuju javnosti ne bi li ona promenila mišljenje koje o njima ima. 

Konstruktivistički pristup posmatranja mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju je takav u kome nema konsenzusa o tome da li nekoga treba definisati kao osobu sa 

devijantnim ponašanjem, nego osobu pitamo i trebamo shvatiti kako ta osoba razmišlja o sebi i 

društvu. Na taj način smo i mlade sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju pitali o 

razlozima njihovog neuspeha u društvu odnosno o razlozima činjenja krivičnog dela. Dobili smo 

odgovore koji se tiču analize spoljašnjih činilaca jer mladi veruju da se u tome „krije“ razlog 

njihovog „skretanja sa puta“ (društvo, nedostatak novca, višak slobodnog vremena). Time 

konstruktivistička perspektiva podupire subjektivni pristup aktivnim poremećajima u socijalnom 

ponašanju, te od tih činilaca treba krenuti u razvijanju mreža socijalne podške u procesu 

resocijaliacije. Rezultati tehnike Reka ukazuju na izrazit kontrast u broju događaja koji mladi sa 

aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju percipiraju kao pozitivne u odnosu na veći broj 

događaja koje su mladi naveli kao negativne. Zanimljiv je i podatak koji smo istraživanjem dobili 

da su mladi sa aktinim poremećajima u socijalnom ponašanju pozitivni i optimistični kada je u 

pitanju dalja resocijalizacija i većina navodi da su već u tome uspeli (kao da time žele da ubede 

stručne radnike da im se mera može obustaviti). Poneki navode kao razloge i elemente koji vode

157 


poboljšanju života nakon činjenja krivičnog dela, procedure suđenja i loših iskustava, 

zaljubljivanje, zaposlenje, završetak škole i slično što predstavlja realne životne elemente koji 

mlade sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju mogu vratiti na „pravi put“. 

Znači, opšta tendencija je da se o krivičnom delu priča kao o nečem ružnom i 

nepoželjnom i da se o sebi kao počiniocu krivičnog dela navode pozitine osobine, odnosno da 

se o sebi ne priča samo kao o počiniocu krivičog dela nego kao o osobi koja je dobra. 

Nalazi istraživanja pokazuju koje osobine učesnici istraživanja anticipuju kao osobine 

koje su im bliske, koje imaju ili bi u budućnosti želeli da imaju. Te osobine oni smatraju važnim i 

od suštinskog značaja za uspeh u životu. Takođe, ti konstrukti koje su označili na mreži 

repertoara upotpunili su sliku koju su o sebi dali prilikom sprovođenja istraživanja. Na osnovu tih 

nalaza zaključuje se da mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju jako dobro znaju 

šta ne bi želeli da budu. Oni nipošto ne bi želeli da budu sami,da budu kvarni, osramoćeni i ne 

bi želeli da budu obični propaliteti. Za sebe sada smatraju da su dobri, zadovoljni i da imaju 

dovoljno novaca kao i da su besni. Pre izricanja vaspitne mere takođe su bili dobri ali su bili i 

povučeni i iskreni. U budućnosti voleli bi da budu zadovoljni. 

Imajući u vidu navedene podatke stiče se utisak da učesnici istraživanja nemaju lošu sliku 

o sebi. Naprotiv, oni i pre kao i sada sebe doživljavaju kao dobre osobe koje su zadovoljne 

svojim životom i uspehom koje su u njemu postigli. U društvu oni su postavljeni na margini, 

pozicionirani su kao neuspešni i „loši momci“ međutim sliku koju ti mladi o sebi imaju se 

razlikuje od te opšte slike koju društvo o njima ima. Time se potvrđuje stav koji ima društvo kada 

neko učini krivično delo, pođe stramputicom, obeležen je za ceo život i sve situacije i događaji 

koji mu se dešavaju unapred su osuđeni na neuspeh i osudu od strane društva. 

Saveti i implikacije za praksu 

Kao što smo na početku rada predvideli da je osnovni problem ovako koncipiranog 

istraživanja pitanje da li primenom drugačije pedagoške strategije i konstruktivistički pristup u 

radu sa mladima koji imaju aktivne poremećaje u socijalnom ponašanju može dovesti do

158 


menjanja postupaka odraslih koji rade sa ovom populacijom mladih u okviru socijalnopedagoške 

delatnosti? Odnosno pitanje je da li jedna drugačija pedagoška orijentacija može da dovede do 

promene pozicija i menjanja postupka u okviru socijalnopedagoške delatnosti, odnosno 

socijalnog ponašanja i prevaspitavanja mladih sa aktivnim poremećajima socijalnog ponašanja? 

Implikacije izloženih nalaza postoje i za školsku praksu. Deca i mladi koji imaju određene 

aktivne poremećaje u socijalnom ponašanju primaju više negativnih povratnih informacija od 

učitelja i od vršnjaka, nego druga deca i mladi, što sve ukazuje na potrebu stvaranja kvalitetnijih 

odnosa u školi kao temelj prevencije poremećaja u ponašanju, odnosno njihove trajne prisutnosti 

tokom školovanja i odrastanja. U školi zato ima smisla obratiti pažnju na preventivne programe 

prosocijalnog ponašanja jer deca i mladi koji rano počnu sa rizičnim ponašanjima u većem su 

riziku za pojavu ozbiljnijih poremećaja u socijalnom ponašanju u adolescenciji i odraslom dobu. 

Isto tako je školski neuspeh mogući prediktor pojave poremećaja u socijalnom ponašanju u 

adolescenciji. 

Imlikacije su jasno i nedvosmisleno vidljive u socijalnopedagoškoj oblasti, za praktičara 

koji radi sa ovom populacijom mladih ljudi. Taj praktičar bi povremeno trebalo da preispita svoje 

konstrukte i načine kako anticipira mlade sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju jer i 

on je deo javnosti, javnosti koja je nalazima ovog istraživanja pokazala da se negativno i 

nepodsticajno odnosi prema mladima koji su činili krivina dela. Takođe, trebalo bi da se zapita 

kako on vidi mlade odnosno kako razume stanovišta mladih i koliko ih uvažava i razmatra. Na 

osnovu stanovišta koje ima takav će i pristup imati u teškom i neizvesnom procesu 

resocijalizacije. 

Umesto mnogobrojnih pretpostavki o tome zašto se kod nekih mladih javlja problem u 

socijalnom ponašanju, u istraživanju smo pošli od pretpostavke da upravo ti mladi ljudi imaju 

svoje teorije o sopstvenom ponašanju kao i o sopstvenim porodicama, koje nisu stalne nego ih 

proveravaju, ispituju i menjaju. Teorije o sopstvenom socijalnom ponašanju posmatrani su kao 

ponašanja u čijoj osnovi leže lične dimenzije značenja odnosno konstrukti. Način kako 

posmatramo mlade upućuje nas na metod rada sa mladima koji imaju ovakav problem i 

usaglašavanje naše socijalnopedagoške delanosti sa njima, odnosno sa rezultatima njihovog 

samoposmatranja problema. Ugao konstruktivističkog posmatranja problema pomaže nam da 

sagledamo ugao iz kojeg mladi posmatraju sopstveni problem i dovodi do mogućnosti za

159 


planiranje optimalnih individualizovanih socijalnopedagoških intervencija primerenih njihovim 

potrebama, resursima i prioritetima, kao i menjanja celokupnog daljeg rada na ovom 

problemu.Na osnovu rečenoga se može zaključiti da se stavlja pod sumnju upravo ono što 

smatramo da je jednom za svagda dato. Mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju 

participirajući u rešavanju sopstvenog problema imaju veću verovatnoću uspešnog rešavanja 

problema. 

Na kraju, pošto smo iz ugla nove, postmoderne paradigme, mlade sa aktivnim 

poremećajima u socijalnom ponašanju pitali za njihove teorije o sopstvenom ponašanju, 

opažajem sebe, ličnim dimenzijama značenja sebe i porodice, potrebno je izlistati, subsumirati 

teorije do kojih su mladi sa aktivnim poremećaja u socijalnom ponašanju došli. Kao najznačajniji 

nalazi ove doktorske disertacije, odnosno rezultati koji se najviše mogu iskoristiti u praksi i 

promeniti ugao posmatranja aktivnosti u okviru socijalnopedagoške delatnosti tiču se: 

Da mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju sebe vide kao dobre drugove, 

osobe koje su uvek spremne da pomognu i nemaju problem da stiču i održe prijateljstva 

Smatraju da imati puno novaca nije merilo za izbor prijatelja, kao što nije merilo ni za 

uspeh i zadovoljstvo u porodičnom okruženju 

Iskrenost je visoko poželjna osobina među mladima sa aktivnim poremećajima u 


Porodica je važan oslonac i podrška u životu mladih sa aktivnim poremećajima u 

socijalnom ponašanju, a kada govore o svojoj porodici skloni su idealizaciji i 

normalizaciji odnosa u njoj 

Javnost mlade sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju doživljava kao loše, 

nepodobne i iskvarene dok ti mladi sebe ne doživljavaju tako. Oni sebe vide kao dobre 

osobe i imaju potrebu da se o njima pozitivno priča,a ne samo kao o počiniocima 

krivičnih dela 

Kao razloge krivičnih dela navode spoljašnje činioce (društvo, nedostatak novca, višak 

slobodnog vremena) ne procenjujući značaj sebe i sopstvenih, unutrašnjih činilaca kao 

uzroka takvog ponašanja

160 


Mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju jako dobro znaju kakvi ne bi 

želeli da budu u životu. Oni nipošto ne bi želeli da budu sami,da budu kvarni, osramoćeni 

i ne bi želeli da budu obični propaliteti. Za sebe sada smatraju da su dobri, zadovoljni 

svojim životom i uspehom koji su u njemu postigli. 

Bernard Rasel je rekao Ludosti učinjene u mladosti ne može nadoknaditi sva mudrost 

starosti (Milenković, 2005) ali kaže Džordž Keli, tvorac Teorije ličnih konstrukata, da svaki 

čovek bira svoju budućnost bez obzira na svoje izbore u prošlosti: 

Niko ne mora da se nađe u ćorsokaku svojih alternativa niti iko mora da bude žrtva 

sopstvene biografije. Ljudi ne mogu da izaberu svoju prošlost ali mogu da se opredele za 

svoju budućnost. (Kelly,1955:15) 

Na tragu ovog citata zaključuje se da se isplati uložiti napor za socijalnopedagoški rad sa 

ovom populacijom da bi ovi mladi izabrali dobru i pozitivnu budućnost. 

Ovim radom pokušali smo iz ugla nove, interpretativne paradigme i konstruktivističkog 

pristupa sagledati stari problem na novi način. Pokušali smo osvetliti ugao posmatranja sebe i 

problema mladih sa aktivnim pormećajima u socijalnom ponašanju. Pokušali smo dati odgovore 

na neka pitanja i otvorili smo mogućnosti da se interpretiraju rezultati i na drugačiji način. Druga 

pitanja na koja nismo dali odgovor, ostaju za budućnost jer samo baveći se njima možemo doći 

do nekih rezultata i promene pozicija i menjanja postupaka u okviru socijalnopedagoške 

delatnosti mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju.

LITERATURA 

161 


1. Ajduković, M. i saradnici (2008). Istraživanje o rasprostranjenosti rizičnog i delinkventnog 

ponašanja djece i mladih u urbanim sredinama – dodatni poticaj za ciljanu prevenciju. Dijete i 

društvo, br.10, Zagreb:Ministarstvo obitelji,branitelja i međugeneracijske solidarnosti. 

Preuzeto sa www.mobms.hr/media/19484/dijete i društvo br.10 1_2.pdf 23.11.2011. 

2. Banđur,V., Potkonjak, N. (1999). Metodologija pedagogije. Beograd: Savez pedagoških 

društava Jugoslavije. 

3. Bannister, D. (1985). Foreword, U: Beail, N. (Ed.): Repertory Grid Techniques and Personal 

Constructs: applications in clinical and education setings. Cambridge: Brookline Books. 

4. Bartholomew, K. (1991). Attachment styles among young adults: a test of a four category 

model. Yournal of Personality and Social Psychology, 61, 226-244. 

5. Bašić, J.,Koller-Trbović, N., Uzelac, S. (2004). Poremećaji u ponašanju i rizična ponašanja: 

pristupi i pojmovna određenja. Zagreb:Edukacijsko-rehabilitacjski fakultet. 

6. Beail, N. (Ed.). Repertory Grid Techniques and Personal Constructs: applications in clinical 

and education setings. Cambridge: Brookline Books. 

7. Beljanski, M. (2009). Predlog preograma prevencije u oblasti nasilja među vršnjacima. 

Pedagoška stvarnost 7-8, 713-734. 

8. Beljanski, M. (2012 a). Radionice socijalno-edukativnog karaktera sa mladima koji imaju 

problem u socijalnom ponašanju. U: Tematski zbornik Unapređenje kvalitete života djece i 

mladih , III međunarodna naučno-stručna konferencija, 791-796. 

9. Beljanski, M. (2012 b). Significance of School Education from Viewpoint of the Young with 

Behavioural Problems. Novi Sad: Contexts-The First International Interdisciplinary 

Conference for Young Scholars in Social Sciences and Humanities-book of abstracts, 33p. 

10. Ber, V. (2001). Socijalni konstrukcionizam. Beograd: Zepter Book World. 

11. Boeree, G. (1997). Personality theories: George Kelly. Retrieved 30.03.2011. from 

www.webspace.ship.edu/cgboer/kelly.html .

162 


12. Borduin, C.M., Mann B., Cone J., Lynn T., Henggeler H., Scott, W., Fucci, B.R., Blaske, 

D.M., Williams, R.A. (1995). Multisystemic treatment of scrious juvenile offenders: long 

term prevention of criminality and violence. Journal of counsulting and Criminal Psichology, 

63, 4:569-578. 

13. Botella, L. (1995). Personal construct psychology constructivisam and postmodernisam. 

Retrieved 13.05.2012. from www.massey.ac.uz/~alock/virtual/construct . 

14. Bouillet, D. i Uzelac, S. (2007). Osnove socijalne pedagogije. Zagreb: Školska knjiga. 

15. Burges, R.L.,Akers,R.L. (1966). A differential association-reinforcement theory of Criminal 

Behavior. Social problems, vol.14, No.2, University of California press Journals. 

16. Butler, R., Green,D. (1998). The Child Within. Oxford: Butterworth-Heinemann. 

17. Creswell, J.W. (2007). Qualitative inquiry & research design, London: Sage (second edition). 

18. Coleman, J. & Hendry, L.B. (1999). The nature of Adolesscence. London: Routledge. 

19. Cummins, P. (2006). Working with Anger. Chichestes:John Wiley & Sons. 

20. Čačić, S. (2010). Afektivno vezivanje delinkvenata. Magistarski rad, Novi Sad: Filozofski 

fakultet. 

21. Čačić, S., Beljanski M. (2012). Rad sa mladima kojima je izrečena vaspitna mera pojačan 

nadzor Organa starateljstva. Socijalna misao br.2, 129-142. 

22. Ćurčić, V.(Ur.) (2005). Unutrašnja i spoljašnja realnost adolescenta. Beograd: IP „Žarko 

Albulj“. 

23. Danilović, M. (1986). Porodica i maloljetnička delinkvencija. Rijeka: Izdavački centar. 

24. Dervišbegović, M. (1997). Socijalna pedagogija sa andragogijom. Sarajevo: Fakultet 

političkih nauka, Univerzitetska knjiga. 

25. Dodge, K.A. (1983). Behavioral Antecedents Peer Social Status. Child Development, 54, 

1386-1399. 

26. Dodge, K.A., Coie, J.D. (1987). Social-information-processing factors in reactive and 

proactive aggresion in children`s peer groups. Journal of Personality and Social Psychology, 

53,6: 1146-1158. 

27. Dodge, K.A., Coie, J.D., Pettit, G.S., Price, J.M. (1990). Peer status and aggression in boys 

groups: developmental and contextual analyses. Child Development,61,1289-1309.

163 


28. Drayfoos, J.G. (1990). Adolescent at Risk:Prevelence and prevention. New York:University 

Press. 

29. Elkind, D. (1998). Behavioral Disorders: A Postmodern Perspektive. Behavioral disorders, 

23,3,153-159. 

30. Fransella, F. & Bannister, D. (1977). A Manual For Repertory Grid Technique. 

London:Academic Press. 

31. Fransela, F. (1978). Potreba za promenom. Beograd: Nolit. 

32. Fransella, F. & Dalton P. (1990). Personal construct counselling in action. London: Sage 

Publications. 

33. Fridman Dž., Kombs Dž. (2009). Narativna terapija. Novi Sad: Psihopolis Institut. 

34. Fuko, M. (1997). Nadzirati i kažnjavati rođenje zatvora. Beograd: Prosveta. 

35. Fuko, M. (2007). Poredak diskursa, pristupno predavanje na Kolež de Fransu 1970. Loznica: 

Karpos. 

36. Gašić-Pavišić, S. (2005). Modeli razredne discipline. Beograd: Institut za pedagoška 

istraživanja. 

37. Gergen, K. (1999). Invitation to Social Construction. London: Sage. 

38. Gofman, E. (2000). Kako s predstavljamo u savremenom životu. Beograd: Geopoetika. 

39. Gutvajn, N. (2009). Konstruktivistički pristup obrazovnom postignuću učenika. Doktorska 

disertacija, Novi Sad: Filozofski fakultet. 

40. Havelka,N. (1980). Psihološke osnove grupnog rada. Beograd: Naučna knjiga. 

41. Henggeler, S.W. (1989). Delinquency in Adolescence. Sage Publications. 

42. Hindelang, M., Hirschi, T., Weis, J. (1979). Correlates of delinquency: the illusion of 

discrepancy between self-report and official measures. American Sociological Review vol.44, 

995-1014. 

43. Hirschi, T., Stark, R. (1969). Hellfire and delinquency. Social Problems, vol.17, No 2, 202- 

213. 

44. Hirschi, T., Gottfredson, M. (1993). Commentary: testing the General theory of Crime. 

Journal of Research in Crime and delinquency, vol.30, No 1, 47-54. 

45. Hirschi, T. (1986). On the compatibility of Rational Cchoice and Social Control Theories of 

crime. Retrieved 13.09.2012. from www.cj-resources.com .

46. Hrnčić, J. (1999). Delinkvent ili pacijent. Beograd:Zadužbina Andrejević. 

164 


47. Hrnčić, J. (2009). Prestupništvo mladih: rizici, tokovi, ishodi. Beograd:Institut za sociološka i 

kriminološka istraživanja. 

48. Hrnčić, J., Džamonja Ignjatović, T., Despotović Stanarević, V. (2011). Evaluacija efekata 

programa integracije mladih u sukobu sa zakonom. Godišnjak br.5 Fakulteta političkih 

nauka,437-451. Preuzeto sa www.fpn.bg.ac.rs./wpcoutent/uploads/2011/09/23_Jasna_Hrnčić 

13.12.2012. 

49. Holmqvist, R., Hill,T., Lang, A. (2009). Effects of Aggresion Replacement Traning in Young 

Offender Institutions. International Journal of Offenders Therapy and Comparative 

Criminology, Vol 53, No 1, 74-92. 

50. Ilić, Z. (2000). Resocijalizacija mladih prestupnika. Beograd: Defektološki fakultet. 

51. Jašović,Ž. (1991). Kriminologija maloleničke delinkvencije. Beograd: Naučna knjiga. 

52. Jeđud, I. (2008). Kvalitativni pristup u društvenim istraživanjima. U: Koller-Trbović, N., 

Žižak, A. (Ur.). Kvalitativni pristup u društvenim znanostima. Zagreb: Edukacijsko- 

rehabilitacijski fakultet. 

53. Johnston, C., Marsh, E. (2001). Families of children with ADHD: Review and 

reccomendation for future research. Cclinical Child and Family Psychology Review, No 4, 

183-207. 

54. Joksimović, S. (1986). Mladi u društvu vršnjaka. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja. 

55. Joksimović, S. (2004). Uloga vršnjaka u socijalnom razvoju dece i mladih. U: Krnjajić, S. 

Socijalno ponašanje učenika. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja, 37-59. 

56. Jovanović, N., Firevski-Jovanović, T., Jovanović, S. (2009). Deficit pažnje i hiperaktivnost 

dece. Beograd: Beoknjiga. 

57. Kelly, G. (1955). The Psychology of Personal Coustructs. New York: Norton. 

58. Kelly, G. (1970). A brief introduction to personal construct theory. U: Bannister, D. (Ed.). 

Perspectives in Personal Construct Theory, 1-21. London: Academic Press. 

59. Kiriakidis, S. (2010). Child-rearing practices and delinquency in children and adolescents, 

Internatinal journal of special education vol.25, no 1, 94-105. 

60. Knapp, M., Scott, S., Davies, J. (1999). The cost of antisocial behaviour in younger children. 

Clinical Child Psychology and Psychiatry,vol 4, 1359-1375.

165 


61. Knecht, A. et al. (2010). Friendship and Delinquency: Selection and Influence Processes in 

Early Adolescence. Social Development, 19,3, 494-514. 

62. Knežević-Florić, O. (2007). Osnove socijalne pedagogije. Novi Sad: Savez pedagoških 

društava Vojvodine. 

63. Knežević-Florić, O., Zuković, S., Ninković, S. (2012). Case study: school experience of 

Children with attention deficit hyperactivity disorder. HealthMED Journal, 6 (10),3482-3487. 

64. Krnjajić, S. (2004). Socijalno ponašanje učenika. Beograd:Institut za pedagoška istraživanja. 

65. Koller-Trbović, N. (2004). Poremećaji u ponašanju djece i mladeži. U: Bašić, J. i drugi. 

Poremećaji u ponašanju i rizična ponašanja:pristupi i pomovna određenja.Zagreb: 

Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet, 83-96. 

66. Koller-Trbović, N. i Žižak, A. (2008). Iskustva sa kvalitativnom metodologijom u projektu 

Socijalnopedagoška dijagnoza. U: Koller-Trbović, N. i Žižak, A. (Ur.). Kvalitativni pristup u 

društvenim znanostima.Zagreb:Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet. 

67. Mason, J. (1996). Qualitative Researching. London: Sage. 

68. Maturana, H., Varela, F. (1987). The tree of knoledge. Boston:Shambhala. 

69. Mikšaj-Todorović Lj. (2004). Kriminalno ponašanje; u Bašić, J. i drugi. Poremećaji u 

ponašanju i rizična ponašanja:pristupi i pomovna određenja.Zagreb: Edukacijsko- 

rehabilitacijski fakultet, 37-45. 

70. Milenković, S. (2005). Poučnik za život. Beograd: Evro. 

71. Nasserman, G.A., Miller, L.S., Cothern, I. (2000). Prevention of serious and Violent Juvenile 

Offending. Juvenile Justice Bulletin,1-15. 

72. Nikolić, Z. (2006). Prevencija kriminaliteta – metodika rada savetovališta za roditelje i decu. 

Beograd:Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. 

73. Null, W. J. (2004). Is Constructivisam Traditional? Historical and Practical perspectives on a 

Popular Advocacy. The Educational Forum vol.68, No 2, 180-188. 

74. Occelli, C. (2005): Delinquenza e identitá nei giovani adulti. Psicologia e Giustizia, Anno VI, 

numero I, 1-15. 

75. Olweus, D. (1998). Nasilje među djecom u školi. Zagreb:Školska knjiga. 

76. Opačić, G. (1995).Ličnost u socijalnom ogledalu. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.

166 


77. Patterson, G. & Stouthamer-Loeber, M. (1984). The correlation of Family Management 

Practices and Delinquency. Child Development, vol 55, No 4, 1299-1307. 

78. Patterson, G.R., DeBaryshe, B. & Ramsey, E. (1990). A developmental perspective on 

antisocial behavior. American Psychologist, 44, 329-335. 

79. Patterson, G. R., Ried, J. R., Dishion, T. J. (1992). A social Interactional Approach Antisocial 

Boy. Eugene: Castalia Publishing Company. 

80. Pedagoški leksikon (1996) Beograd.Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 

81. Piaget, J. (1960). The moral judgment of the child. London: Routledge & Kegan Paul. 

82. Pijaže, Ž. , Inhelder, B. (1986). Intelektualni razvoj deteta. Beograd:Zavod za udžbenike i 

nastavna sredstva, 45-57 str. 

83. Poldrugač, Z. (2004). Fenomenologija delinkventnog ponašanja mladih. U: Bašić, J. i 

saradnici. Poremećaji u ponašanju i rizična ponašanja:pristupi i pomovna određenja.Zagreb: 


84. Popović-Ćitić, B., Žunić-Pavlović V.(2005). Prevencija prestupništva dece i omladine. 

Beograd:Pedagoško društvo Srbije i Ministarstvo prosvete i sporta. 

85. Proposal to Implement a New Treatment and Resociallization System for Adjudicated Youth 

in Rhode Island. Retrieved 08.06.2012. from www.dcyf.ri.gov/doc/rits_resocial.pdr . 

86. Rapuš Pavel, J., Kobolt, A. (2008). Iskustva s kvalitativnom analizom na području 

socijalnopedagoškog istraživanja. U: Grupa autora. Kvalitativni pristup u društvenim 

znanostima. Zagreb: Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet. 

87. Ricijaš, N. (2009). Atribuiranje vlastitog delinkventnog ponašanja nisko rizičnih i visoko 

rizičnih maloljetnih delinkvenata. Kriminologija i socijalna integracija, Vol 17, br.1, 13-25. 

88. Ristić, Ž. (2006). O istraživanju, metodu i znanju. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja. 

89. Rot, N. (2002). Osnove socijalne psihologije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna 

sredstva. 

90. Rutter, M., Giller, H., Hagell, A. (1998). Antisocial Behavior by Young People. Cambridge: 

UniversityPress. Retrieved 21.01.2012. from www.ccp.sagepub.com/caitent/4/4/457.refs . 

91. Saopštenje o maloletnim učiniocima krivičnih dela u Republici Srbiji republičkog zavoda za 

statistiku br.195 od 13.7.2012. godine.

167 


92. Seymour, A.&Gregorie, T. (2002). Restorative Justice for Young Offenders and their 

Victims. Correctious Today, 64, 1. 

93. Singer, M., Mikšaj-Todorović Lj. (1989). Delinkvencija mladih. Zagreb:Globus. 

94. Skala, A. (1959). O vaspitanju dece ometene u razvitku. Beograd:Nolit. 

95. Skales, P.C. (1999). Reducing risk and Building Development Assets: Essential Actious for 

Promoting Adolescent Health. Journal of School Health, 69,vol.3, 120-133. 

96. Stanić, I. (2008). Agresija kod mladih i njeno suzbijanje. Pedagoška stvarnost 1-2, 147-163. 

97. Stanić, I. (2010). Bježanje učenika od kuće-prepoznavanje i sprečavanje. Pedagoška 

stvarnost 3-4, 326-345. 

98. Statistički bilten Republičkog zavoda za statistiku br.547 za 2010. godinu. 

99. Stojnov, D. (1996). Konstruktivistička metateorija: karakteristike konstruktivističkih pravaca 

i merila za njihovo razvstavanje. Zbornik instituta za pedagoška istraživanja,28, 412-432. 

100. Stojnov, D. (2007). Psihologija ličnih konstrukata. Beograd: Psihopolis institut. 

101. Sutherland, E.H., Cressey, D.R. (1992). Principles of Criminology, 12 th edition. Chicago: 

J.B. Lippincott Company. Retrieved 25.10.2012. from www.books.google.rs . 

102. Šućur, Z. (2004). Pojam i tipologija društvenih devijacija: sociološka perspektiva. u Bašić, J. 

i drugi. Poremećaji u ponašanju i rizična ponašanja: pristupi i pomovna određenja. Zagreb: 


103. Todorović, A. (1971). Uslovi i uzroci maloletničkog prestupništva. Beograd: Institut za 

kriminološka i kriminalistička istraživanja. 

104. Uzelac, S. (1995). Socijalna edukologija. Zagreb: Sagena. 

105. Vasiljević, D. (2007). Fenomenološka obeležja prestupništva mladih u SRJ u periodu od 

1991-2000 godine. Socijalna misao br.2, 51-62. 

106. Veber, M. (1976). Privreda i društvo. Tom I, Beograd: Prosveta, 16-17. 

107. Vodak, P. & Šulc, A. (1966). Mane i poremećaji ponašanja u dečjem dobu. 

Beograd:Jugoslovenski zavod za proučavanje školskih i prosvetnih pitanja. 

108. Wasserman, G.A., Miller, L.S., Cothern, I. (2000). Prevention of serious and Violent 

Juvenile Offending. Juvenile Justice Bullten, 1-15. 

109. Yin, R.K. (2008). Case study research. London: Sage.

168 


110. Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica 

(2005). Službeni glasnik 85/2005. 

111. Žižak, A. (2004). Poremećaji u ponašanju: između moderne i postmoderne konceptualizacije. 

U: Bašić, J. i sar. (Ur.). Poremećaji u ponašanju i rizična ponašanja. Zagreb: Edukacijsko- 

rehabilitacijski fakultet. 

112. Žunić-Pavlović, V., Ilić, Z. (2002). Maloletnici sa višestrukim smetnjama u razvoju (izazov 

za savremenu resocijalizaciju). Socijalna misao 1-2, 183-192.

PRILOZI 

PRILOG BR. 1: INSTRUMENTI KORIŠĆENI U ISTRAŽIVANJU 

a) Instrument za tehniku „10 Laži“ 

Ime i prezime_________________________ 

1. 

2. 

3. 

4. 

5. 

6. 

7. 

8. 

9. 

10. 

11. 

12. 

13. 

14. 

TEHNIKA 10 LAŽI 

169 


Da-ne Da-ne 

Datum ___________________

) Protokol polustrukturisanog intervjua – osnovne oblasti i pitanja 

170 


INTERVJU U Centru za socijalni rad u Somboru od 01.07.do 17.11.2011. 

ISPITIVAČ: Mila Beljanski 

ISPITANIK: Mladi koji imaju izrečenu vas.meru Pojačan nadzor organa starateljstva – 

njih 20 

________________________________________________________________________ 

1. Da li bi ti smetalo da snimamo razgovor? 

Osnovni podaci: 

Kako se zoveš? 

Gde živiš? 

Kada si rođen? 

Da li ideš u školu,koju? 

Kakav si đak?Koji uspeh imaš? Osnovna-srednja 

Da li si zadovoljan svojim uspehom? 

Da li si zadovoljan svojim vladanjem? 

Sa kim u porodici živiš? 

Koliko imaš braće ili sestara? Da li su stariji ili mlađi? 

Kakvo je materijalno stanje tvoje porodice? 

Kako bi opisao svoju porodicu? A odnose u njoj,kakvi su? 

Da li si zadovoljan odnosima i komunikacijom u tvojoj porodici? Zašto? 

Kojom ocenom bi ocenio svoju porodicu (odnose i komunikaciju)? 

Da li je tebi nešto nedostajalo u tvojoj primarnoj porodici? 

Šta za tebe predstavlja porodica? Kako bi ti voleo da tvoja porodica izgleda (kakvi 

odnosi...)? 

Da li si razmišljao kako bi voleo da tvoja buduća porodica izgleda? 

Kada kažem CSR kakvu asocijaciju imaš,šta ti prvo padne na pamet? 

Znaš zašto dolaziš ovde?Zašto? 

Kako misliš da javnost (ljudi oko tebe) opaža problem maloletničke delikvencije i 

problema u ponašanju mladih? 

Kako te doživljavaju (vide) oni koji te poznaju, a kako oni koji te ne poznaju? 

A šta ti misliš o tom problemu? 

Kada se vratiš u nazad, u prošlost, zašto je došlo do toga da učiniš krivično delo? Kako se 

sada prema tome osećaš i odnosiš? 

Kakva si ti osoba? Kako bi sebe opisao?

c) Instrument „Samokarakterizacije“- uputstvo za pisanje 

SAMOKARAKTERIZACIJA 

Uputstvo za pisanje 

171 


Napišite skicu karaktera __________________________ kao da je on glavni lik u nekoj 

predstavi. Napišite kao što bi mogao da napiše prijatelj kome je on simpatičan i koji ga jako 

dobro poznaje, možda bolje nego što ga iko poznaje. Napišite je u trećem licu. Možete da 

počnete sa ________________ je....

d) Instrument Mreža repertoara 

172 


Mreža repertoara Ime i prezime__________________ 

Pred tobom se nalaze dimenzije ,osobine (konstrukti) i elementi. Tvoj zadatak je da na skali od 1 

do 5 proceniš u kojoj meri je svaki konstrukt primenjiv na svaki element, odnosno da li je 

element u području primene svih ponuđenih konstrukata. 

dimenzije 

PUN PARA 

DRUŽELJUBIV 

ISKREN 

POVUČEN 

BITI FACA 

DOBAR 

BESAN 

Ja pre dela 

elementi 

Ja pre PNOS-a 

1- potpuno slaganje sa dimenzijom koja se nalazi sa leve strane 

2- delimično slaganje sa dimenzijom koja se nalazi sa leve strane 

3- neodlučan sam 

4- delimično slaganje sa dimenzijom koja se nalazi sa desne strane 

5- potpuno slaganje sa dimenzijom koja se nalazi sa desne strane 

Ja sada 

Ja kakav bi voleo 

da budem 

Ja nipošto 

Porodica 

Društvo vršnjaka 

dimenzije 

SIROMAŠAN 

SAM 

KVARAN 

IMPULSIVAN 

BITI OBIČAN 

PROPALITET 

OSRAMOĆEN 

ZADOVOLJAN

173 


PRILOG BR.2: SAMOKARAKTERIZACIJE UČESNIKA ISTRAŽIVANJA 

(Predstavljanje svakog pojedinačnog slučaja) 

1. ISPITANIK S.O. 

17 godina, PNOS izrečen 2 puta, oba puta zbog krivičnih dela teške krađe (uvek radio u 

društvu). 

Voditelj slučaja u CSR u izveštaju sudu za njega kaže: 

...u porodici postoje stabilni i topli emotivni odnosi. Vaspitanjem dece bavila su se oba 

roditelja, ali je majka kao roditelj prisutnija. Mll. Sebastijan je prema roditeljima 

poslušan. Ima dobar odnos sa sestrama i vršnjacima...Mll. Sebastijan je u oblasti 

obrazovanja do sada uspešno okončao sedam razreda osnovne škole. On je tih i miran 

mladić koji ne inicira sukobe... U vezi sa krivičnim delom za koje odgovara priznaje. 

Naglašava da nije znao šta će tadašnje društvo raditi i kada je video znao je da to nije 

dobro ali se bojao odvojiti. Kasnije su ga drugovi optuživali i maltretirali. Od svega, 

navodi da je izvukao dobru pouku... 

On za sebe u samokarakterizaciji kaže: 

Sebastijan je dobar, uvek spreman za šalu, uvek na raspolaganju prijateljima, spreman je 

pomoći kada može, voli da se druži, šali. Sebastijana poznajem od svoje šeste godine, 

konstantno se družimo, I ta krivična dela što je počinio ja mu ne zameram jer znam kakav 

je on. Ma, da je mog’o i da ih ne učini jer nije imao potrebe da ih učini. Ja mislim da je 

on bez obzira na to što je učinio ipak je dobra osoba i dalje je moj najbolji prijatelj, ja i 

on smo ko braća. Po potrebi zajednički rešavamo probleme i jedan drugog podupiremo i 

pomažemo. Ja sam njemu na raspolaganju stalno i on zna da bih mu pomogao uvek kada 

mu je moja pomoć potrebna.

2. ISPITANIK I.I. 

174 


19 godina, PNOS izrečen 2 puta u kratkom vremenskom roku zbog krivičnog dela teške 

krađe (radio u društvu). 

Voditelj slučaja u CSR u izveštaju Okružnom sudu navodi: 

...Roditelji su se razveli kada je imao 10 godina...U poslednje vreme retko izlazi u grad, 

redovno pohađa nastavu u školi za osnovno obrazovanje odraslih...Emotivna i socijalna 

zrelost je nešto ispod kalendarskog uzrasta. Majka kao roditelj je sklona etiketiranju i 

umanjivanju Igorovih sposobnosti, tako da je Igor bazično nesiguran i anksiozan. Isti 

reaguje impulsivno i sklon je upuštanju u rizične aktivnosti. I krivično delo je za njega 

bilo samo „jedna avantura“. On nema valjanih objašnjenja za antisocijalno ponašanje 

osim što je bio radoznao i povinovao se ostalima iz grupe... 


Igor je dobar drugar i kao osoba vredan je dobar voli da se druži sa drugima voli da 

peva, da se veseli, igra, i zanimljiva osoba je. Voli da se svađa sa drugim osobama ali on 

je uvek u pravu i jako je tvrdoglav i verovatno je takakv zato što je bik u horoskopu ali 

inače je on jako dobar drugar i uvek će ti pomoći u svemu, toliko o mom drugu Igoru.

3. ISPITANIK V.T. 

175 


18 godina, prvo izrečena vaspitna mera UKOR nekoliko puta pa PNOS tri puta, sve zbog 

krivičnih dela teške krađe – u periodu od 5 godina (radio u u grupi i u paru i samostalno). 

Voditelj slučaja u CSR u jednom od izveštaja za predlog vaspitne mere navodi: 

...u junu prošle godine umire mu majka, nakon čega se otac samostalno stara o njemu i 

sestri. Porodica živi u konfornoj kući. U oblasti obrazovanja maloletnik je završio 

osnovnu školu, često menjajući škole, sa većim brojem neopravdanih izostanaka...učenik 

je srednje škole...problemi sa ponašanjem i u školi, na času i na odmorima, i zbog lošeg 

vladanja van škole, otac ga je premestio u srednju poljoprivrednu školu...Stiče se utisak 

da Vanja teže izražava osećanja i stavove, što dovodi do površnog druženja sa vršnjacima 

i slabije mogućnosti dobrog upoznavanja i procenjivanja osobina druga sa kojim je 

„dobar“. Jedan od razloga Vanjine zatvorenosti je i gubitak majke, s obzirom da je Vanja 

sa njom imao izgrađen odnos poverenja, te je bila roditelj kojoj se Vanja poveravao. 

Sibling je konfliktan, uz sukobe razvojne prirode...U vezi sa krivičnim delom izražava 

kajanje, ne druži se sa drugom sa kojim je učestvovao u krađi... 

. 


Vanja je veoma dobar prijatelj. Uvek će da pomogne ako može. Inače je veoma 

druželjubiv i ne voli vreme da provodi u kući. Možda ne uvek ali, u većini slučajeva je 

iskren, zavisi od situacije. Voli da ima dosta prijatelja sa kojima može da provodi vreme. 

Inače je dosta vredna osoba. On veoma voli da opravlja motore odnosno da se bavi 

mehanikom. Voli da izlazi ko i većina mladih osoba. Nije baš najprivlačnija osoba.

4. ISPITANIK D.V. 

176 


19 godina, vaspitna mera PNOS izrečena jedan put zbog krivičnog dela teške krađe (radio 

samostalno); izrečena mu je i posebna obaveza da se podvrgne odgovarajućem ispitivanju 

i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkohola. 

Voditelj slučaja u CSR u izveštaju sudu navodi: 

...porodica iz koje maloletnik potiče je pre tri godine razvedena. Otac i sin žive u bakinoj 

kući. Damir nema izgrađene odnose sa rodbinom...Često se opija...Zabrinut je jer mora 

da se iseli iz bakine kuće. Sa majkom nije u dobrim odnosima, a za oca kaže da će se 

vratiti jednoj od bivših žena, a za njega nigde nema mesta...Nastavu redovno pohađa, ima 

jednu negativnu ocenu, nada se da će uspešno završiti započeto školovanje. Nema 

aspiracija za nastavak školovanja ali nema ni materijalne ni porodične uslove koji bi mu 

pomogli i ispratili u njegovim namerama u mogućoj daljoj nadogradnji u procesu 

obrazovanja...Sve krađe koje je učinio priznaje i priznaje da je bio pod uticajem 

alkohola...Damir je veći deo dana prepušten sebi... 


Damir je dobar dečko kojeg znam već duže vreme. On je odrastao uz svađu i imao je jako 

težak život, zbog kojeg je imao nekih problema sa alkoholom i drogom ali ga ja i dalje 

cenim i poštujem kao druga. U duši je isti onaj stari koji me nikada nije izneverio, koji je 

bio tu kada mi je bilo najteže, sa kojim mogu o svemu da popričam i da me razume. Ima i 

negativnih strana zna da se iznervira zbog nepravde ali brzo popušta mekog je srca 

možda je to i loše kod njega. Toliko ukratko o njemu jednom rečju dobar je prijatelj.

5. ISPITANIK N.Č. 

177 


18 godina, vaspitna mera PNOS izrečena 2 puta, jedan put zbog krivičnog dela teške 

krađe, drugi put zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje; istovremeno, drugi put je 

dobio i posebnu obavezu da se osposobi za zanimanje koje odgovara njegovim 

sposobnostima i sklonostima u trajanju do jedne godine. 

Voditelj slučaja u CSR u izveštaju sudu, za mll. N. Č. navodi: 

...u vezi sa dosadašnjim ponašanjem sina, majka navodi da je prema njoj poslušan, 

porodične i lične obaveze donekle obavlja, autoritete roditelja nedovoljno poštuje. Nije im 

poznato njegovo ponašanje izvan porodičnog okruženja. Reč je o introvertnoj ličnosti, 

prosečnih intelektualnih potencijala, sposoban za rasuđivanje i sagledavanje posledica 

svog ponašanja...maloletnik već izvesno vreme ne pohađa ni jednu srednju školu, vreme 

provodi besciljno i nestrukturirano... 


Nikola je.... dobar drugar, zato što uvek hoće da pomogne kada treba. Zanimljiv, zato što 

zna da izgovori puno smešnih stvari. Nikola kada je činio krivična dela, gledao je kako to 

ponovo da učini, nije imao nameru da povredi nekoga. Već samo da uzme materijalno 

sredstvo.

6. ISPITANIK D.B. 

178 


17 godina, vaspitna mera PNOS izrečena 2 puta, jedan put zbog krivičnog dela teške 

krađe, drugi put zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje. 

Voditelj slučaja u izveštaju za sud između ostalog navodi: 

...roditelje sluša, prema sestrama brižan i susretljiv, u društvu omiljen...U pohađanju 

nastave neredovan, ne uči, ima veliki broj negativnih ocena. Krivična dela koje je uradio 

prihvata na način koji se može tumačiti da mu je neprijatno, da se plaši posledica koje 

mogu proisteći iz krivičnog postupka koji se vodi protiv njega i da se kaje zbog učinjenog. 

Na pitanja zašto se odlučio na takav oblik ponašanja, maloletnik nema odgovore, osim što 

ističe da je odluku doneo brzopleto i nepromišljeno...postupao je po pravilima subkulture 

grupe, ne želeći da doživi odbacivanje ili negativno etiketiranje od strane grupe... 


Dalibor je veoma dobar prijatelj, uvek je tu da pomogne ako nešto zatreba. On je mirna 

osoba, voli da izlazi u grad, da ide na kupanje, izlete itd. Veoma voli prirodu i njeno 

okruženje, tamo se najbolje oseća. Nekada zna da bude nervozan i manje prijatan. Ne voli 

da se bavi sportom, ruši svoje zdravlje upotrebom cigareta.

7. ISPITANIK J.Đ. 

179 


16 godina, dva puta izrečena vaspitna mera PNOS, oba puta zbog krivičnog dela teške 

krađe (radio u grupi, više od 7 procesuiranih krađa); drugi put je dobio i posebnu obavezu 

da pohađa redovno školu. 

Voditelj slučaja u CSR u izveštaju sudu, za mll. J. Đ. navodi: 

...Rođen je u kompletnoj porodici. Međusobni odnosi opterećeni su očevim čestim 

pijanstvom i njegovim lošim postupanjima prema supruzi i deci. Međusobni odnosi 

između majke i sina su relativno dobri, čini se da je sin dominantan u odlučivanju, u 

njegovom ponašanju uočena je samovolja. Često je ponavljao razrede u osnovnim 

školama, uvek obećavajući da će biti uspešan i redovan na nastavi. Kivična dela za koja 

se tereti po njegovim rečima ga stavljaju u položaj saučesnika. Odlike delinkventnog 

ponašanja za sada se ne uočavaju kao postojane, ali se može govoriti o postojanju uslova 

za razvoj tih odlika i stilova u narednom periodu. Majka je jedini subjekt koji pokušava da 

vaspitno deluje na sina ali se takođe čini da njen autoritet nije dovoljno izgrađen niti 

poštovan od strane sina... 

J.Đ. za sebe kroz samokarakterizaciju kaže: 

Jovica je .... Dobar voli da pomogne svakome. Ja ga poštujem samo zbog toga. Ja se 

njemu mogu poveriti za svaku stvar, jer znam da neće nikome da kaže. On se sa 

roditeljima lepo slaže. Najviše voli da ide u grad i na kupanje. Voli da jede špagete. On 

planira da ima dobar posao i porodicu.

8. ISPITANIK M.V. 

180 



u paru). 

Voditelj slučaja u CSR u izveštaju sudu, za mll. M. V. navodi: 

Mihajlo je zdrav adolescent, urednog razvoja. Bavi se treniranjem plivanja niz godina uz 

kraće prekide i odbijanje takmičarskog angažovanja, usmeravajući aktivnosti u 

rekreaciji...ostvaruje dobar školski uspeh i primerno vladanje. Aktuelno u školi ukazuju 

na Mihajlovo zalaganje i organizovanje u realizaciji nastavnog programa kao i na 

njegovu saradljivost i uspešnu socijalizaciju. Mihajlo je zrelosti adekvatne uzrastu, uz 

jasan uvid u svoje postupke i svest o neadekvatnosti učinjenog ponašanja, motivisan je ka 

promeni ponašanja, definišući ličnu dobit od promene. Radno je usmeren i organizovan u 

domaćinstvu...Razvojno je adekvatno usmeren ka vršnjačkom druženju uz uvid u značaj 

adekvatnog i primerenog izbora prijatelja, aktivnosti i izbora angažovanja u društvu... 

M.V. za sebe kroz samokarakterizaciju kaže: 

Mihajlo je veoma pametna osoba, smatram ga takvim jer ga poznajem još od detinjstva. 

Uvek kada sam sa njim uspe da mi izmami osmeh na lice svojim smislom za humor. Uvek 

je tu da pomogne ako nešto treba, i kada sam sa njim znam da mi se ništa loše neće desiti. 

Nije iskvaren, mislim da takvog druga nikada neću naći.

9. ISPITANIK N.T. 

181 


16 godina, vaspitna mera PNOS izrečena jedan put zbog krivičnih dela teške krađe (10 

procesuiranih krađa u periodu od 5 meseci) i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, 

držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materijala; proveo je mesec dana u pritvoru 

da bi bio „sklonjen sa ulice“ i zaustavio se u činjenju krivičnih dela. 

Voditelj slučaja za izveštaj sudu je predložio izricanje vaspitne mere upućivanje u Ustanovu i 

naveo je sledeće: 

...Nedostajući roditelj, majka zasigurno je ostavila određene posledice na emotivnu 

stabilnost maloletnika, nedostatak majčine ljubavi u jednom periodu iziskivao je želju za 

pripadanjem i prihvatanjem od strane drugog ili grupe, a pogrešnim izborom drugova loše 

se odrazilo na ličnost maloletnika, i tada je ispoljio neke od vidova asocijalnog 

ponašanja...Izdržavaju se od socijalne pomoći...U porodičnoj sredini je poslušan, radio je 

sezonske poslove (metlice), trenirao je rvanje u slobodno vreme. U osnovnoj školi je bio 

dobar učenik. Nastavu je redovno pohađao, od 7. razreda je njegovo ponašanje bilo 

upadljivo. Često je ometao časove, neretko je nasrtao na drugove iz odeljenja, gađao 

nastavnike kredom, stolicom, palio baklju na prozoru učionice...Izjavljuje da se nakon 

nekoliko izvršenih krivičnih dela pomalo „navikao“ na takva ponašanja, takođe je potajno 

verovao da neće biti otkriven, stoga je nastavio sa kriminalnim ponašanjem...moguće je na 

njegovo ponašanje odgovarajućim stručnim radom uticati te se predlaže izvajanje 

maloletnika iz njegove prirodne sredine i smeštaj u Ustanovu... 

N.T. za sebe kroz samokarakterizaciju kaže: 

Nemanja je uvek za sport, fudbal, košarka... 

Nemanja je uvek da se negde ide: prošetati, provozati. 

Nemanja je za dobar provod bez alkohola i droge. 

Nemanja voli da pije sok. 

Nemanja voli sladoled. 

Nemanja voli pljeskavicu.

Nemanja je da se uvek nešto istražuje: šuma... 

Nemanja voli da ide na staparski most na kupanje... 

10. ISPITANIK N.K. 

182 



u grupi-jedna krađa); CSR je predložio vaspitnu meru Pojačan nadzor od strane roditelja 

ali je sud izrekao strožiju vaspitnu meru. 

Voditelj slučaja u CSR u izveštaju sudu, nakon opservacije maloletnika, navodi: 

...Živi u zajedničkom domaćinstvu sa roditeljima i mlađim bratom, stanuju u vlastitoj 

nedovršenoj kući. Porodični sistem je funkcionalan. Roditelji su jasni u svojim zahtevima 

koje postavljaju pred decu, prepoznaju njihove potrebe i adekvatno odgovaraju na njih... 

Od vršnjačke grupe je prihvaćen. U osnovnoj školi je ponavljao dva razreda...Motivisan 

je da završi školu, redovno pohađa nastavu, bez ispada u ponašanju...Kaje se zbog 

učinjenog krivičnog dela i odlučan je da delo više ne ponovi... 


Nemanja je dobar drug skoro uvek mi pomogne kada mi zatreba. Trudi se da bude dobar 

sa svima kao i da svima oprosti. Voli mnogo devojke, a i devojke vole njega kao i 

druženje sa devojkama. Voli zabave sa dosta devojaka, voli igrati video igrice, voli igrati 

fudbal sa drugovima.

11. ISPITANIK D.M. 

183 


19 godina, vaspitna mera PNOS mu je izrečena jedan put zbog krivičnog dela učestvovanje 

u tuči i dobio je i posebnu obavezu da se bez naknade uključi u rad humanitarnih 

organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja u trajanju od 30 sati. 

Voditelj slučaja u CSR u izveštaju sudu navodi: 

...Porodični sistem je opterećen stalnim sukobima kao i sklonosti oca da konzumira alkohol. 

Majka navodi da je ta očeva sklonost kod nje izazvala nezadovoljstvo i sklonost čantranju. 

Majka je prisutniji roditelj u vaspitanju sa jasnim ciljevima i zahtevima... U školskoj sredini 

je adaptiran, poštuje pravila i red u školi i profesori su za njega autoritet. Voli da ide u 

školu ali nema uvek uspeh za prolaz razreda. Sve drugove sa kojima se druži roditelji 

poznaju i mišljenja su da oni vrše pozitivan uticaj na mll. Mladena. Otvoren je i 

komunikativan mladić...Priznaje da je učestvovao u tuči, mislio je da će time pomoći drugu, 

misli da je izvukao pouku za budućnost... 


Mladen je... – pošten 

- On je dobar prijatelj. 

- Bilo bi dobro da se više družimo. 

- On je normalan. 

- Mladen je sportski tip. 

- On nevoli nepravdu. 

- Mladen je ljubitelj biljaka i prirode. 

- Voli lov i pecanje...

12. ISPITANIK B.M. 

184 


21 godina, vaspitna mera PNOS mu je izrečena jedan put zbog krivičnog dela teške 

krađe (radio u grupi). 

Voditelj slučaja u CSR u izveštaju sudu je naveo sledeće: 

... Bojan živi sa majkom, sestrom i bakom u jednosobnoj, vlažnoj kući, izdržavajući se od 

bakine penzije i od prinosa sa zemlje. Njegovi roditelji su se razišli nakon godinu dana 

života u vanbračnoj zajednici, sa ocem nije uspostavljao kontakt niti je isti pokazivao 

interesovanje za sina. Završio je osam razreda osnovne škole i dalje se ne školuje, 

nezaposlen je, slobodno vreme provodi sa prijateljima bez strukturiranih sadržaja. Bojan 

je prosečnih intelektualnih potencijala, bez poremećaja u sadržajima, u procesima 

mišljenja infantilan, impulsivan, sklon da reaguje na prvu loptu bez mnogo razmišljanja, 

teži neposrednoj gratifikaciji svojih potreba i želja... 

B.M. za sebe kroz samokarakterizaciju kaže: 

Bojan je OK lik za sve samo ne za sebe i puno puta mi je pomogao na svoju štetu, a ništa 

ne traži za uzvrat sad je i smanjio alkohol al i razumem ga jer ima puno problema. Traži 

posao, a nema srednju školu završenu pa mu ide dosta teško zato je i polagao vozački da 

bi se lakše zaposlio, ima devojku u Kanadi pa se trudi da udovolji njoj i da se ta veza 

održi kako bi i sam sebi pomogao al bitno je da se vole iako su mnogo udaljeni.

13. ISPITANIK D.G. 

185 


18 godina, vaspitna mera PNOS izrečena jedan put zbog krivičnog dela razbojništvo 

(učestvovao u grupi). 

Voditelj slučaja u CSR je za D.G. u izveštaju sudu napisao: 

...Roditelji mll. Danila su jasnih očekivanja tokom vaspitanja u odnosu na sina, 

usklađenih vaspitnih stavova...moglo bi se reći da Danilo živi u porodici koja mnogo 

brine, koja je emotivno umrežena...obnovio je prvi razred srednje škole, na kraju drugog 

ima tri negativne ocene, tako da nema više pravo na redovno pohađanje nastave. Svoj 

neuspeh pripisuje nedovoljnom učenju i bežanju sa časova. Intelektualni potencijali su 

prosečnog nivoa razvijenosti, što ukazuje da je Danilo sposoban da razume posledice 

svog i tuđeg ponašanja...Kontakte sa ljudima i sa vršnjacima lako inicira i uspostavlja. 

Ekstravertan je i drugi vole da provode i zabavljaju se u njegovom društvu... 

D.G. za sebe kroz samokarakterizaciju kaže: 

Danilo je.... kao dete voleo da razbija sijalice mnogi su ga zbog toga grdili ali im je ipak 

to bilo smešno na neki način. Kada je malo odrastao krenuo je u ribolov i to mu je jako 

dobro išlo. Zatim ga je otac počeo voditi u lov, to je Danila jako zanimalo i počeo se 

baviti time. Bio je dobar u školi i svi su ga voleli iako je bio nestašan. Sve dok jednog 

dana se nije uhvatio lošeg društva i završio u zatvoru. Tada se njegov život mnogo 

promenio ljudi ga sada drugačije gledaju. A Danilo se trudi da dokaže da nije takav kako 

oni misle. I pokušava svoj život da promeni na bolje ili da ga vrati onakav kakav je bio.

14. ISPITANIK M.D. 

186 


19 godina, vaspitna mera PNOS mu je izrečena jedan put zbog krivičnog dela učestvovanje u 

tuči. 

Voditelj slučaja u CSR u izveštaju sudu naveo je sledeće podatke: 

Oba roditelja svojim radom nastoje da svome sinu obezbede potrebne uslove za uredan 

razvoj i spremni su da ga podrže u daljem školovanju, nakon završetka srednje škole. Uspeh 

u osnovnoj školi je bio vrlo dobar, u srednjoj sva tri razreda je završio sa dobrim uspehom, 

nastavu redovno pohađa i uredno obavlja školske obaveze. Opšte intelektualne sposobnosti 

su u granicama proseka. Emocionalni razvoj uredan, oba roditelja strpljiva u postupanju 

prema sinu, spremni su da ga podrže u njegovim namerama...Roditelji mu zameraju i 

osuđuju ga što je na takav način postupao u razrešavanju konfliktne situacije... 


Dragan je dobar čovek, uvek je tu za prijatelje. Ne voli laž, prevaru. Kao prijatelj je jako 

dobar uvek će pomoći, samo što zbog toga u poslednje vreme isto ispada naivan i 

nasamaren. Kao prijatelj je jako dobar, a kao neprijatelj mnogo gori, mada se trudi da 

nema neprijatelja i da tolerantno uz dogovor „preskoči“ nepotrebne probleme. Hvala bogu 

više nema neprijatelja, verovatno zato što je naučio lekciju. Izbegava konflikte u poslednje 

vreme, kažu sazreo je , nije više „napaljeni klinac“ i sada realno razmišlja svojom glavom, 

gleda šta je najbolje za njega i trudi se da uspe u svakom pogledu.

15. ISPITANIK M.T. 

187 


19 godina, vaspitnu meru PNOS dobio jedan put zbog krivičnog dela teška krađa (radio u 

grupi). 

Voditelj slučaja u CSR je za M.T. u izveštaju sudu napisao: 

...Majka mu je umrla kada je imao 7 godina, a otac kada je Mihajlo imao 15 

godina...Baka po ocu mu je rešenjem Centra za socijalni rad postavljena za stalnog 

staratelja...Nakon lošeg školskog postignuća u nekoliko srednjih škola, napušta 

školovanje i gubi pravo na porodičnu penziju...nemotivisan je za učenje, nerazvijenih 

radnih navika...baka je stara i nemoćna...Mll. Mihajlo je vedar, komunikativan, nasmejan, 

prilagodljiv i druželjubiv. U emotivno zahtevnim situacijama sklon je burnom i 

impulsivnom reagovanju. Velikih je životnih očekivanja ali to ne prati realnost u 

aktivnostima koje bi do njih dovele...neselektivno bira drugove... 


Mihajlo je veoma dobra osoba. Poznajem ga već dugo, odrasli smo zajedno. Sećam se 

kada smo nas dvojica igrali fudbal ispred kapije, komšije su se stalno drale. Bili smo 

nerazdvojni. Naši su se poznavali, dolazili su jedni kod drugih... Jednog tmurnog jutra, 

kako su mi pričale komšije, Mihajlova majka je umrla, na njemu se nije video neki tužan 

izraz lica, ipak bio je mali. Ostao je sa ocem i bakom... Njegov otac me je rado, vrlo često 

zvao kod njih na ručak, ceo dan smo se družili... Posle par godina, tačnije 2007. godine 

desilo se nešto užasno, njegov otac je umro, pošto nisam bio u Somboru, čim sam čuo vest 

otišao sam da vidim kako je, u očima sam video bes, patnju, nije bilo onog osmeha, 

duhovotosti po čemu su ga svi pamtili. Skroz se promenio. Ja lično sam ga poznavao kao 

pravoga šaljivdžiju, uvek sa osmehom na licu, pun sreće... A sada kada ga vidim, shvatim 

kako se sreća i baš ta radost poigrala sa njim. Za mene će on uvek biti čovek koji svakome 

može da vrati osmeh na lice i znam da je taj Mihajlo još prisutan... Sada je povučen, 

razočaran, pesimističan, misteriozan, nije za društvo, kao da neka loša sila utiče na 

njega, ali se nadam da će moj stari drug opet da stane na noge i sa istim onim osmehom 

zakucati na moja vrata i pozvati me da igramo fudbal kao pre.

16. ISPITANIK R.G. 

188 


20 godina, vaspitna mera PNOS izrečena jedan put zbog krivičnog dela razbojništva (u 

velikoj grupi maloletnih i punoletnih lica). 

Voditelj slučaja u CSR o R.G. je u izveštaju sudu napisao: 

...žive kao podstanari u iznajmljenoj kući...primanja porodice nedovoljna su za sve 

potrebe...Aktuelno, međusobni odnosi u porodici su stabilni, otvoreni i bez većih 

konflikata. Nemir i zebnju među članovima porodice unosi ispoljeno antisocijalno 

ponašanje sina odnosno brata... Radno se angažuje kao moler, nakon završene srednje 

škole. Ima ambicija da položi ispit za instruktora vožnje kada napuni potrebne 

godine...Radetu je ovo prvo krivično ili prekršajno delo, do sada nije pokazivao znake 

antisocijalnog ponašanja. Nažalost, drugovi sa kojima se Rade družio živeli su „od malih 

nogu“ u nekompletnim i nestabilnim porodičnim prilikama, čije je odrastanje bilo 

praćeno brojnim nedaćama... Njegovo negativističko ponašanje objašnjivo je narodskim 

pravilom „ s kim si takav si“, odnosno uticaj lošeg društva je bio presudan u ispoljavanju 

delinkventnog ponašanja... 


...Povučen i veoma tih, ali i pored svega uvek je za druženje, voli da sasluša svačije 

probleme i da da savet, ili pomogne ako je to moguće... Rade bi želeo da veza sa jednom 

devojkom se nastavi još dosta god. ... jer mu to puno znači i da se zaposli na neko drugo 

mesto da može više da pruži svojoj devojci i porodici... i da se materijalno stanje u 

porodici popravi tj. da kupimo kuću... To bi bile moje želje... i očekivanja za neki dolazni 

period...

17. ISPITANIK N.K. 

189 


18 godina, vaspitna mera Pojačan nadzor od strane roditelja mu je izrečena, da bi učinio 

novo krivično delo i ista mu je pooštrena i dobio je vaspitnu meru PNOS zbog krivičnog 

dela nanošenje lakih telesnih povreda. 

Voditelj slučaja u CSR u izveštaju sudu, za mll. N.K. navodi: 

...Živi u zajedničkom domaćinstvu sa roditeljima i mlađim bratom. Porodica se nalazi u 

teškoj materijalnoj situaciji...opterećeni očevim konzumiranjem alkohola i sukobima uz 

neadekvatan model ponašanja...U srednjoj školi ima uspeh vrlo dobar, uspešno je 

adaptiran. Sibling je stabilan, čvrst uz zaštitničku ulogu starijeg brata, naročito u društvu 

vršnjaka... Svestan je učinjenog dela, žao mu je što je povredio mladića uz objašnjenje da 

se branio...Trenirao je rvanje i tekvondo. U poslednje vreme pažljivo bira sa kim se 

druži... 

N.K. za sebe kroz samokarakterizaciju kaže: 

Nebojša je jedan uporan i tvrdoglav momak koji ima svoju čudnu i pomalo zbunjujuću 

priču. 

Nije kao drugi može da bude među sto lopova a da ne ukrade nijednu stvar. 

Kao i svi ljudi on ima i mane i vrline, mana mu je što ne može da bude sa puno ljudi u 

jednoj prostoriji i ne zna da prećuti nijedan atak na brata ili drugo, ma koliko ta ličnost 

bila uzvišena i zna da može da ga ugrozi.

18. ISPITANIK N.G. 

190 


18 godina, vaspitna mera PNOS mu je izrečena kao i posebna obaveza da se bez naknade 

uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog 

sadržaja u trajanju od 30 sati u periodu od tri meseca, zbog krivičnog dela teške telesne 

povrede. 

Voditelj slučaja u CSR u izveštaju sudu za N.G. navodi: 

Nikola je mladić urednog psihofizičkog razvoja. Završio je srednju ekonomsku 

školu...aktivno traži posao...Dobro priča engleski jezik... Vedra je i otvorena osoba, 

ponekad bez „dlake na jeziku“, što ga je povremeno u toku školovanja dovodilo u 

situaciju da zbog toga bude izbačen sa časa...spreman da posluša, pomogne...prvi sukob 

sa zakonom... 

Za sebe u okviru samokarakterizacije navodi: 

Nikola je dobar drugar, mogu da popričam sa njim o svemu. Voli da se druži i da izlazi i 

da se dobro provede. Malo je tvrdoglav, zna brzo da se naljuti. Nikola je iskren u društvu, 

hoće da pomogne drugaru ako treba. Nikola bi voleo da položi za kamion i da radi po 

Evropi...Nemam više inspiraciju neznam šta da pišem. 

Nikola je super...

19. ISPITANIK D.K. 

191 


18 godina, vaspitna mera PNOS mu je izrečena prvi put zbog krivičnog dela teške telesne 

povrede. Nije imao do ove mere, niti jedan sukob sa zakonom. 

Voditelj slučaja u CSR u izveštaju sudu, prilikom opservacije maloletnika navodi: 

...Roditelji su se razveli kada je imao 8 godina, od tada je otac prekinuo kontakt sa 

svojom decom...učenik je II razreda srednje škole. I razred je ponavljao i imao je veliki 

broj neopravdanih izostanaka. U školi postiže vrlo dobar uspeh. Ima ambicija za nastavak 

školovanja...redovno odlazi u teretanu...veliki krug prijatelja, omiljen u društvu...Zna da 

mu alkohol „udara u glavu“ i da se tada loše kontroliše...poštuje autoritete, pravila koja 

postavlja majka...Kaje se zbog učinjenog... 

D.K. za sebe kroz samokarakterizaciju kaže: 

Gaga je moj najbolji drug. Puno ga volim, jer me do sada nije izdao, a i ako bi to uradio 

ne bih se naljutio na njega jer smo zajedno od klinačkih dana. Imamo puno toga 

zajedničkog i lepo se slažemo. Gagu ne volim samo ja, već i drugi ljudi. Devojke, a i 

muškarci. Ponekad ima glupave ispade, ali mu stoje i uvek se snađe tj. izbavi iz njih. Sve 

njegove gluposti pretvori u šalu. Vrlo je pozitivna ličnost. Malo ga zeza to kašnjenje, ali 

smo svi već navikli na to, jer nije najgori po tom pitanju, ima i gorih. Koliko sam 

primetio, vremenom se popravlja i stiže na vreme. Ne bih ga menjao nizašta jer je 

najbolji, poštuje moju porodicu kao njegovu i trudi se da udovolji drugima, kao da je on u 

pitanju.

20. ISPITANIK D.K. 

192 


17 godina, vaspitna mera PNOS izrečena mu je jedan put zbog krivičnih dela teške krađe 

i razbojništva ali pošto je nastavio sa činjenjem krivičnih dela ista mu je pooštrena u 

vaspitnu meru zavodska mera – upućivanje u Vaspitno popravni Dom te je iz pritvora 

prebačen u Vaspitno popravni Dom u Kruševcu. 

Voditelj slučaja u CSR u jednom od izveštaja sudu navodi: 

Darko je emotivno i socijalno nezreo i vrlo impulsivan. Brzoplet je u donošenju 

odluka...Majka nije autoritet za Darka, popustljiva je i volela je da mu ugađa. Ona 

smatra da je nestimulativna porodična sredina uveliko doprinela ovakvom njegovom 

ponašanju. Uviđa da se razvio u lenju osobu, da nema radne navike i da želi lep, lak i 

lagodan život bez rada... nekoliko razreda obnavljao, prestao da odlazi u školu...Porodica 

se preselila u Novi Sad. U novom mestu boravka je brzo pronašao društvo mladih osoba 

sa kojima je počinio krivična dela... imao je ispada u ponašanju još od 4.razreda osnovne 

škole... Navodi da je krivična dela uradio pod pritiskom drugova i da mu je boravak u 

pritvoru doprineo da shvati problem na ozbiljniji način i da se kaje... 

Za sebe u okviru samokarakterizacije navodi: 

Darko je moj mnogo dobar drug i sada ću vam ispričati kakav je on dečko zapravo. Taj 

momak je dečko koji kada ti da reč on je neće pregaziti. Kod njega je jedina mana što je 

lakoveran i zato se sada nalazi tamo u V.P.D. Darko inače nije loš momak i nikada ne bi 

prvi napravio problem a i inače Darko se brzo veže i ako zavoli neku osobu on bih sve 

uradio za nju. Ali to mu ne valja jer su ga mnogi iskoristili zbog toga. 

Ja kao njegov drug mislim da je Darko tamo shvatio mnoge stvari i da je postao zreliji i 

pametniji i da neće više biti lakoveran i da će početi živeti sasvim noralan život! 

On će kada izađe da se zaposli i da počne da živi na pošten način sa radom.

PRILOG 3: TABELE 

193 


a) Osobine i vrednosti mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju u 

odnosu na porodicu- frekvence odgovora (tabela br.26) 

Tabela br.26:Frekvence odgovora u odnosu na četiri grupe u porodici 

dimenzija novac pre 

dela 


PNOSa 

N M σ Min. Max. 

potpuna 8 3.00 1.069 1 4 

nepotpuna 5 3.40 1.140 2 5 

prosirena 4 3.25 1.500 2 5 

sam ili u drugom 

obliku 

3 2.33 1.155 1 3 

potpuna 8 3.38 .518 3 4 

nepotpuna 5 3.80 .837 3 5 

prosirena 4 3.00 .816 2 4 


3 2.33 1.528 1 4 

obliku 

Total 20 3.25 .910 1 5 

dimenzija novac sada potpuna 8 3.25 .886 2 4 

nepotpuna 5 3.80 1.095 3 5 

prosirena 4 4.25 .957 3 5 


obliku 

3 2.33 .577 2 3 

dimenzija novac kako 

bi voleo da bude 

dimenzija novac 

niposto 


porodica 

Total 20 3.45 1.050 2 5 

potpuna 8 1.88 .991 1 3 

nepotpuna 5 1.80 .837 1 3 

prosirena 4 1.75 .500 1 2 


obliku 

3 2.00 1.000 1 3 

Total 20 1.85 .813 1 3 

potpuna 8 3.75 1.581 1 5 

nepotpuna 5 4.60 .894 3 5 

prosirena 4 5.00 .000 5 5 


obliku 

3 3.67 2.309 1 5 

Total 20 4.20 1.399 1 5 

potpuna 8 3.50 .535 3 4 

nepotpuna 5 3.60 1.342 2 5 

prosirena 4 4.00 .816 3 5

dimenzija novac - 

drustvo vrsnjaka 

dimenzija druzeljubiv 

pre dela 


pre PNOSa 


sada 


kako bi voleo da bude 


niposto 


porodica 

194 



obliku 

3 2.67 2.082 1 5 

Total 20 3.50 1.100 1 5 

potpuna 8 3.50 .535 3 4 

nepotpuna 5 3.40 .894 3 5 

prosirena 4 4.25 .957 3 5 


obliku 

3 2.33 .577 2 3 

Total 20 3.45 .887 2 5 

potpuna 8 1.63 .744 1 3 

nepotpuna 5 1.60 1.342 1 4 

prosirena 4 1.25 .500 1 2 


obliku 

3 1.00 .000 1 1 

Total 20 1.45 .826 1 4 

potpuna 8 1.75 .707 1 3 

nepotpuna 5 1.60 .894 1 3 

prosirena 4 2.25 1.500 1 4 


obliku 

3 1.33 .577 1 2 

Total 20 1.75 .910 1 4 

potpuna 8 1.38 .744 1 3 

nepotpuna 5 1.80 1.304 1 4 

prosirena 4 1.00 .000 1 1 


obliku 

3 1.33 .577 1 2 

Total 20 1.40 .821 1 4 

potpuna 8 1.00 .000 1 1 

nepotpuna 5 1.60 1.342 1 4 

prosirena 4 1.00 .000 1 1 


obliku 

3 1.67 1.155 1 3 

Total 20 1.25 .786 1 4 

potpuna 8 4.88 .354 4 5 

nepotpuna 5 4.60 .894 3 5 

prosirena 4 5.00 .000 5 5 


obliku 

3 5.00 .000 5 5 

Total 20 4.85 .489 3 5 

potpuna 8 1.50 1.069 1 4

dimenzija 

druzeljubiv- drustvo 

vrsnjaka 

dimenzija iskren pre 

dela 


PNOSa 

195 


nepotpuna 5 2.60 2.191 1 5 

prosirena 4 1.25 .500 1 2 


obliku 

3 1.00 .000 1 1 

Total 20 1.65 1.348 1 5 

potpuna 8 1.13 .354 1 2 

nepotpuna 5 1.80 .837 1 3 

prosirena 4 1.00 .000 1 1 


obliku 

3 1.00 .000 1 1 

Total 20 1.25 .550 1 3 

potpuna 8 1.00 .000 1 1 

nepotpuna 5 1.20 .447 1 2 

prosirena 4 2.00 2.000 1 5 


obliku 

3 2.67 2.082 1 5 

Total 20 1.50 1.235 1 5 

potpuna 8 1.50 1.069 1 4 

nepotpuna 5 1.80 1.304 1 4 

prosirena 4 2.25 1.893 1 5 


3 3.33 .577 3 4 

obliku 

Total 20 2.00 1.338 1 5 

dimenzija iskren sada potpuna 8 1.38 1.061 1 4 

nepotpuna 5 1.20 .447 1 2 

prosirena 4 1.25 .500 1 2 


obliku 

3 1.00 .000 1 1 

dimenzija iskren kako 


dimenzija iskren 

niposto 

Total 20 1.25 .716 1 4 

potpuna 8 1.63 1.188 1 4 

nepotpuna 5 1.20 .447 1 2 

prosirena 4 1.00 .000 1 1 


obliku 

3 1.00 .000 1 1 

Total 20 1.30 .801 1 4 

potpuna 8 5.00 .000 5 5 

nepotpuna 5 5.00 .000 5 5 

prosirena 4 5.00 .000 5 5 


obliku 

3 5.00 .000 5 5 

Total 20 5.00 .000 5 5


porodica 



dimenzija povucen 

pre dela 


pre PNOSa 


sada 


kako bi voleo da bude 


niposto 

196 


potpuna 8 1.50 .756 1 3 

nepotpuna 5 1.20 .447 1 2 

prosirena 4 1.00 .000 1 1 


obliku 

3 1.67 1.155 1 3 

Total 20 1.35 .671 1 3 

potpuna 8 2.13 1.642 1 5 

nepotpuna 5 1.80 .837 1 3 

prosirena 4 1.00 .000 1 1 


obliku 

3 1.33 .577 1 2 

Total 20 1.70 1.174 1 5 

potpuna 8 3.88 1.553 1 5 

nepotpuna 5 3.40 1.517 1 5 

prosirena 4 3.50 1.291 2 5 


obliku 

3 2.67 2.082 1 5 

Total 20 3.50 1.504 1 5 

potpuna 8 3.88 1.356 1 5 

nepotpuna 5 3.60 1.140 2 5 

prosirena 4 3.25 1.500 2 5 


obliku 

3 4.33 1.155 3 5 

Total 20 3.75 1.251 1 5 

potpuna 8 2.50 1.414 1 5 

nepotpuna 5 3.40 .894 2 4 

prosirena 4 3.00 1.155 2 4 


obliku 

3 3.00 1.000 2 4 

Total 20 2.90 1.165 1 5 

potpuna 8 2.75 .886 1 4 

nepotpuna 5 3.40 1.140 2 5 

prosirena 4 2.25 .957 1 3 


obliku 

3 2.67 .577 2 3 

Total 20 2.80 .951 1 5 

potpuna 8 2.63 1.506 1 5 

nepotpuna 5 2.40 1.949 1 5 

prosirena 4 2.75 1.258 1 4 

sam ili u drugom 3 3.67 2.309 1 5


porodica 

dimenzija povucendrustvo 

vrsnjaka 

197 


obliku 

Total 20 2.75 1.618 1 5 

potpuna 8 3.13 1.458 1 5 

nepotpuna 5 3.40 .894 3 5 

prosirena 4 3.50 .577 3 4 


obliku 

3 2.33 2.309 1 5 

Total 20 3.15 1.309 1 5 

potpuna 8 3.63 1.302 1 5 

nepotpuna 5 3.20 1.095 2 5 

prosirena 4 3.00 .816 2 4 


3 3.33 1.528 2 5 

obliku 

Total 20 3.35 1.137 1 5 

faca pre dela potpuna 8 1.88 .835 1 3 

nepotpuna 5 2.00 1.000 1 3 

prosirena 4 3.00 1.633 1 5 


3 1.67 .577 1 2 

obliku 

Total 20 2.10 1.071 1 5 

biti faca pre PNOSa potpuna 8 1.88 .835 1 3 

nepotpuna 5 2.80 1.095 1 4 

prosirena 4 2.00 1.155 1 3 


3 2.00 1.000 1 3 

obliku 

Total 20 2.15 .988 1 4 

biti faca sada potpuna 8 2.38 .916 1 4 

nepotpuna 5 2.40 .894 1 3 

prosirena 4 2.50 1.000 1 3 


obliku 

3 2.00 1.000 1 3 

biti faca kako bi voleo 

da bude 

Total 20 2.35 .875 1 4 

potpuna 8 2.00 .926 1 3 

nepotpuna 5 1.80 .837 1 3 

prosirena 4 2.25 .957 1 3 


3 2.67 .577 2 3 

obliku 

Total 20 2.10 .852 1 3 

biti faca niposto potpuna 8 5.00 .000 5 5 

nepotpuna 5 4.60 .894 3 5 

prosirena 4 3.50 1.915 1 5 


obliku 

3 5.00 .000 5 5

198 


Total 20 4.60 1.046 1 5 

biti faca porodica potpuna 8 2.63 .744 1 3 

nepotpuna 5 2.00 1.000 1 3 

prosirena 4 2.50 1.000 1 3 


obliku 

3 2.67 .577 2 3 

biti faca-drustvo 

vrsnjaka 

Total 20 2.45 .826 1 3 

potpuna 8 1.75 .886 1 3 

nepotpuna 5 2.80 .837 2 4 

prosirena 4 2.50 1.000 1 3 


3 1.33 .577 1 2 

obliku 

Total 20 2.10 .968 1 4 

dobar pre dela potpuna 8 1.38 .518 1 2 

nepotpuna 5 1.40 .548 1 2 

prosirena 4 1.25 .500 1 2 


3 1.00 .000 1 1 

obliku 

Total 20 1.30 .470 1 2 

dobar pre PNOSa potpuna 8 2.63 1.506 1 5 

nepotpuna 5 3.40 1.817 1 5 

prosirena 4 3.00 1.826 1 5 


3 3.00 1.732 1 4 

obliku 

Total 20 2.95 1.572 1 5 

dobar sada potpuna 8 2.25 1.488 1 5 

nepotpuna 5 1.80 1.304 1 4 

prosirena 4 2.00 1.414 1 4 


obliku 

3 1.00 .000 1 1 

dobar kako bi voleo 

da bude 

Total 20 1.90 1.294 1 5 

potpuna 8 1.00 .000 1 1 

nepotpuna 5 1.20 .447 1 2 

prosirena 4 1.00 .000 1 1 


3 1.00 .000 1 1 

obliku 

Total 20 1.05 .224 1 2 

dobar niposto potpuna 8 4.25 1.035 3 5 

nepotpuna 5 5.00 .000 5 5 

prosirena 4 5.00 .000 5 5 


3 5.00 .000 5 5 

obliku 

Total 20 4.70 .733 3 5 

dobar- porodica potpuna 8 1.63 .744 1 3

dobar- drustvo 

vrsnjaka 

199 


nepotpuna 5 1.80 1.789 1 5 

prosirena 4 1.25 .500 1 2 


obliku 

3 1.00 .000 1 1 

Total 20 1.50 1.000 1 5 

potpuna 8 1.25 .463 1 2 

nepotpuna 5 2.00 1.225 1 4 

prosirena 4 1.25 .500 1 2 


3 1.67 .577 1 2 

obliku 

Total 20 1.50 .761 1 4 

besan pre dela potpuna 8 3.38 1.768 1 5 

nepotpuna 5 4.60 .548 4 5 

prosirena 4 4.00 .816 3 5 


3 4.67 .577 4 5 

obliku 

Total 20 4.00 1.298 1 5 

besan pre PNOSa potpuna 8 2.63 1.598 1 5 

nepotpuna 5 2.80 1.789 1 5 

prosirena 4 2.50 1.291 1 4 


3 2.00 1.000 1 3 

obliku 

Total 20 2.55 1.432 1 5 

besan sada potpuna 8 3.63 1.188 2 5 

nepotpuna 5 3.60 1.673 1 5 

prosirena 4 3.75 1.258 2 5 


obliku 

3 4.67 .577 4 5 

besan kako bi voleo 

da bude 

Total 20 3.80 1.240 1 5 

potpuna 8 5.00 .000 5 5 

nepotpuna 5 4.80 .447 4 5 

prosirena 4 4.50 1.000 3 5 


3 5.00 .000 5 5 

obliku 

Total 20 4.85 .489 3 5 

besan niposto potpuna 8 1.00 .000 1 1 

nepotpuna 5 1.00 .000 1 1 

prosirena 4 1.00 .000 1 1 


3 1.67 1.155 1 3 

obliku 

Total 20 1.10 .447 1 3 

besan- porodica potpuna 8 4.00 1.414 1 5 

nepotpuna 5 4.00 1.225 2 5 

prosirena 4 4.50 1.000 3 5

esan- drustvo 

vrsnjaka 

200 



obliku 

3 3.33 2.082 1 5 

Total 20 4.00 1.338 1 5 

potpuna 8 4.38 .744 3 5 

nepotpuna 5 4.40 .548 4 5 

prosirena 4 4.75 .500 4 5 


obliku 

3 3.67 1.528 2 5 

Total 20 4.35 .813 2 5 

b) Osobine i vrednosti mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju u 

odnosu na porodicu- frekvence odgovora (tabela br.26) 

Tabela br.27: F test i nivo značajnosti s obzirom na strukturu porodice 


pre dela 


pre PNOSa 


sada 


kako bi voleo da 

bude 


niposto 


porodica 

Σ x 2 

df M x 2 

F Sig. 

Između grupa 2.333 3 .778 .550 .655 

Unutar grupa 

22.617 16 1.414 

Ukupno 

24.950 19 

Između grupa 4.408 3 1.469 2.073 .144 

Unutar grupa 

11.342 16 .709 

Ukupno 

15.750 19 

Između grupa 7.233 3 2.411 2.812 .073 

Unutar grupa 

13.717 16 .857 

Ukupno 

20.950 19 

Između grupa .125 3 .042 .054 .983 

Unutar grupa 

12.425 16 .777 

Ukupno 

12.550 19 

Između grupa 5.833 3 1.944 .992 .422 

Unutar grupa 

31.367 16 1.960 

Ukupno 

37.200 19 

Između grupa 3.133 3 1.044 .841 .491 

Unutar grupa 

19.867 16 1.242 

23.000 19



dimenzija 

druzeljubiv pre 

dela 

dimenzija 


PNOSa 

dimenzija 

druzeljubiv sada 

dimenzija 

druzeljubiv kako 


dimenzija 

druzeljubiv 

niposto 

dimenzija 

druzeljubiv 

porodica 

dimenzija 

druzeljubiv- 



pre dela 


pre PNOSa 

201 


Ukupno 

Između grupa 6.333 3 2.111 3.920 .028 

Unutar grupa 

8.617 16 .539 

Ukupno 

14.950 19 

Između grupa 1.125 3 .375 .507 .683 

Unutar grupa 

11.825 16 .739 

Ukupno 

12.950 19 

Između grupa 1.633 3 .544 .617 .614 

Unutar grupa 

14.117 16 .882 

Ukupno 

15.750 19 

Između grupa 1.458 3 .486 .686 .574 

Unutar grupa 

11.342 16 .709 

Ukupno 

12.800 19 

Između grupa 1.883 3 .628 1.018 .411 

Unutar grupa 

9.867 16 .617 

Ukupno 

11.750 19 

Između grupa .475 3 .158 .622 .611 

Unutar grupa 

4.075 16 .255 

Ukupno 

4.550 19 

Između grupa 6.600 3 2.200 1.259 .322 

Unutar grupa 

27.950 16 1.747 

Ukupno 

34.550 19 

Između grupa 2.075 3 .692 3.011 .061 

Unutar grupa 

3.675 16 .230 

Ukupno 

5.750 19 

Između grupa 7.533 3 2.511 1.872 .175 

Unutar grupa 

21.467 16 1.342 

Ukupno 

29.000 19 

Između grupa 7.783 3 2.594 1.583 .232 

26.217 16 1.639


sada 



bude 


niposto 


porodica 




pre dela 


pre PNOSa 


sada 



bude 

Unutar grupa 

202 


Ukupno 

34.000 19 

Između grupa .325 3 .108 .184 .906 

Unutar grupa 

9.425 16 .589 

Ukupno 

9.750 19 

Između grupa 1.525 3 .508 .762 .532 

Unutar grupa 

10.675 16 .667 

Ukupno 

12.200 19 

Između grupa .000 3 .000 . . 

Unutar grupa 

.000 16 .000 

Ukupno 

.000 19 

Između grupa 1.083 3 .361 .774 .525 

Unutar grupa 

7.467 16 .467 

Ukupno 

8.550 19 

Između grupa 3.858 3 1.286 .921 .453 

Unutar grupa 

22.342 16 1.396 

Ukupno 

26.200 19 

Između grupa 3.258 3 1.086 .437 .729 

Unutar grupa 

39.742 16 2.484 

Ukupno 

43.000 19 

Između grupa 2.258 3 .753 .438 .729 

Unutar grupa 

27.492 16 1.718 

Ukupno 

29.750 19 

Između grupa 2.600 3 .867 .598 .626 

Unutar grupa 

23.200 16 1.450 

Ukupno 

25.800 19 

Između grupa 3.083 3 1.028 1.165 .354 

Unutar grupa 

Ukupno 

14.117 16 .882 

17.200 19


niposto 


porodica 

dimenzija 

povucen-drustvo 

vrsnjaka 

faca pre dela 

biti faca pre 

PNOSa 

biti faca sada 

biti faca kako bi 

voleo da bude 

biti faca niposto 

biti faca porodica 


vrsnjaka 

203 


Između grupa 3.258 3 1.086 .374 .773 

Unutar grupa 

46.492 16 2.906 

Ukupno 

49.750 19 

Između grupa 2.808 3 .936 .504 .685 

Unutar grupa 

29.742 16 1.859 

Ukupno 

32.550 19 

Između grupa 1.208 3 .403 .276 .842 

Unutar grupa 

23.342 16 1.459 

Ukupno 

24.550 19 

Između grupa 4.258 3 1.419 1.295 .310 

Unutar grupa 

17.542 16 1.096 

Ukupno 

21.800 19 

Između grupa 2.875 3 .958 .978 .428 

Unutar grupa 

15.675 16 .980 

Ukupno 

18.550 19 

Između grupa .475 3 .158 .180 .908 

Unutar grupa 

14.075 16 .880 

Ukupno 

14.550 19 

Između grupa 1.583 3 .528 .691 .571 

Unutar grupa 

12.217 16 .764 

Ukupno 

13.800 19 

Između grupa 6.600 3 2.200 2.479 .098 

Unutar grupa 

14.200 16 .888 

Ukupno 

20.800 19 

Između grupa 1.408 3 .469 .651 .594 

Unutar grupa 

11.542 16 .721 

Ukupno 

12.950 19 

Između grupa 5.833 3 1.944 2.600 .088 

Unutar grupa 

11.967 16 .748

dobar pre dela 

dobar pre PNOSa 

dobar sada 

dobar kako bi 

voleo da bude 

dobar niposto 

dobar- porodica 


vrsnjaka 

besan pre dela 

besan pre PNOSa 

204 


Ukupno 

17.800 19 

Između grupa .375 3 .125 .523 .673 

Unutar grupa 

3.825 16 .239 

Ukupno 

4.200 19 

Između grupa 1.875 3 .625 .222 .880 

Unutar grupa 

45.075 16 2.817 

Ukupno 

46.950 19 

Između grupa 3.500 3 1.167 .660 .589 

Unutar grupa 

28.300 16 1.769 

Ukupno 

31.800 19 

Između grupa .150 3 .050 1.000 .418 

Unutar grupa 

.800 16 .050 

Ukupno 

.950 19 

Između grupa 2.700 3 .900 1.920 .167 

Unutar grupa 

7.500 16 .469 

Ukupno 

10.200 19 

Između grupa 1.575 3 .525 .482 .699 

Unutar grupa 

17.425 16 1.089 

Ukupno 

19.000 19 

Između grupa 2.083 3 .694 1.246 .326 

Unutar grupa 

8.917 16 .557 

Ukupno 

11.000 19 

Između grupa 6.258 3 2.086 1.297 .310 

Unutar grupa 

25.742 16 1.609 

Ukupno 

32.000 19 

Između grupa 1.275 3 .425 .180 .908 

Unutar grupa 

37.675 16 2.355 

Ukupno 

38.950 19 

besan sada Između grupa 2.708 3 .903 .545 .658

esan kako bi 

voleo da bude 

besan niposto 

besan- porodica 

besan- drustvo 

vrsnjaka 

Unutar grupa 

26.492 16 1.656 

205 


Ukupno 

29.200 19 

Između grupa .750 3 .250 1.053 .397 

Unutar grupa 

3.800 16 .238 

Ukupno 

4.550 19 

Između grupa 1.133 3 .378 2.267 .120 

Unutar grupa 

2.667 16 .167 

Ukupno 

3.800 19 

Između grupa 2.333 3 .778 .393 .760 

Unutar grupa 

31.667 16 1.979 

Ukupno 

34.000 19 

Između grupa 2.058 3 .686 1.046 .399 

Unutar grupa 

Ukupno 

10.492 16 .656 

12.550 19 

c) Osobine i vrednosti mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju u 

odnosu na status školovanja- frekvence odgovora (tabela br.28) 

Tabela br.28:Frekvence odgovora u odnosu na status školovanja ispitanika 


dela 


PNOSa 


sada 

N M σ Min. Max. 

da 8 3.13 .991 2 5 

ne, zavrsio srednju 6 3.33 1.211 2 5 

ne, zavrsio osnovnu 6 2.67 1.366 1 4 

Total 20 3.05 1.146 1 5 

da 8 2.88 .835 1 4 


ne, zavrsio osnovnu 6 3.33 .816 2 4 

Total 20 3.25 .910 1 5 

da 8 3.00 1.069 2 5 

ne, zavrsio srednju 6 4.33 .816 3 5 

ne, zavrsio osnovnu 6 3.17 .753 2 4



bude 


niposto 


porodica 



dimenzija 

druzeljubiv pre dela 

dimenzija 


PNOSa 

dimenzija 


dimenzija 

druzeljubiv kako bi 

voleo da bude 

dimenzija 

druzeljubiv niposto 

206 


Total 20 3.45 1.050 2 5 

da 8 2.00 .535 1 3 



Total 20 1.85 .813 1 3 

da 8 4.63 1.061 2 5 



Total 20 4.20 1.399 1 5 

da 8 3.00 1.195 1 5 



Total 20 3.50 1.100 1 5 

da 8 3.50 1.069 2 5 



Total 20 3.45 .887 2 5 

da 8 1.25 .463 1 2 



Total 20 1.45 .826 1 4 

da 8 1.75 1.165 1 4 



Total 20 1.75 .910 1 4 

da 8 1.13 .354 1 2 



Total 20 1.40 .821 1 4 

da 8 1.00 .000 1 1 



Total 20 1.25 .786 1 4 

da 8 5.00 .000 5 5

dimenzija 

druzeljubiv 

porodica 

dimenzija 

druzeljubiv- drustvo 

vrsnjaka 


dela 


PNOSa 


sada 



bude 


niposto 


porodica 

207 




Total 20 4.85 .489 3 5 

da 8 1.25 .463 1 2 



Total 20 1.65 1.348 1 5 

da 8 1.13 .354 1 2 



Total 20 1.25 .550 1 3 

da 8 1.13 .354 1 2 



Total 20 1.50 1.235 1 5 

da 8 1.50 .756 1 3 



Total 20 2.00 1.338 1 5 

da 8 1.13 .354 1 2 



Total 20 1.25 .716 1 4 

da 8 1.50 1.069 1 4 



Total 20 1.30 .801 1 4 

da 8 5.00 .000 5 5 



Total 20 5.00 .000 5 5 

da 8 1.38 .744 1 3 



Total 20 1.35 .671 1 3




pre dela 


pre PNOSa 


sada 



bude 


niposto 


porodica 

dimenzija povucendrustvo 

vrsnjaka 

208 


da 8 1.38 .744 1 3 



Total 20 1.70 1.174 1 5 

da 8 3.00 1.195 1 4 



Total 20 3.50 1.504 1 5 

da 8 3.38 1.302 2 5 



Total 20 3.75 1.251 1 5 

da 8 2.75 .886 2 4 



Total 20 2.90 1.165 1 5 

da 8 2.75 1.282 1 5 



Total 20 2.80 .951 1 5 

da 8 3.50 1.309 1 5 



Total 20 2.75 1.618 1 5 

da 8 3.38 1.302 1 5 



Total 20 3.15 1.309 1 5 

da 8 3.25 .886 2 5 



Total 20 3.35 1.137 1 5 

faca pre dela da 8 2.88 .991 2 5 



Total 20 2.10 1.071 1 5 

biti faca pre PNOSa da 8 2.63 .744 1 3

209 




Total 20 2.15 .988 1 4 

biti faca sada da 8 2.50 .756 1 3 



Total 20 2.35 .875 1 4 


voleo da bude 

da 8 2.50 .756 1 3 



Total 20 2.10 .852 1 3 

biti faca niposto da 8 4.50 .926 3 5 



Total 20 4.60 1.046 1 5 

biti faca porodica da 8 2.88 .354 2 3 



Total 20 2.45 .826 1 3 


vrsnjaka 

da 8 2.63 .518 2 3 



Total 20 2.10 .968 1 4 

dobar pre dela da 8 1.38 .518 1 2 



Total 20 1.30 .470 1 2 

dobar pre PNOSa da 8 2.63 1.506 1 5 



Total 20 2.95 1.572 1 5 

dobar sada da 8 1.63 1.061 1 4 



Total 20 1.90 1.294 1 5 

dobar kako bi voleo 

da bude 

da 8 1.13 .354 1 2 



Total 20 1.05 .224 1 2 

dobar niposto da 8 5.00 .000 5 5 


ne, zavrsio osnovnu 6 4.67 .816 3 5

210 


Total 20 4.70 .733 3 5 

dobar- porodica da 8 1.38 .744 1 3 



Total 20 1.50 1.000 1 5 


vrsnjaka 

da 8 1.13 .354 1 2 



Total 20 1.50 .761 1 4 

besan pre dela da 8 3.50 1.414 1 5 



Total 20 4.00 1.298 1 5 

besan pre PNOSa da 8 2.25 1.389 1 5 



Total 20 2.55 1.432 1 5 

besan sada da 8 4.13 1.126 2 5 



Total 20 3.80 1.240 1 5 


da bude 

da 8 4.63 .744 3 5 



Total 20 4.85 .489 3 5 

besan niposto da 8 1.00 .000 1 1 



Total 20 1.10 .447 1 3 

besan- porodica da 8 4.50 .756 3 5 



Total 20 4.00 1.338 1 5 


vrsnjaka 

da 8 4.88 .354 4 5 



Total 20 4.35 .813 2 5

211 


d) Osobine i vrednosti mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju u 

odnosu na status školovanja- F test i nivo značajnosti (tabela br.29) 

Tabela br.29:F test i nivo značajnosti u odnosu na status školovanja 


pre dela 


pre PNOSa 


sada 



bude 


niposto 


porodica 



dimenzija 


dela 

Σ x 2 

df M x 2 

F Sig. 

Između grupa 1.408 2 .704 .508 .610 

Unutar grupa 

23.542 17 1.385 

Ukupno 

24.950 19 

Između grupa 2.208 2 1.104 1.386 .277 

Unutar grupa 

13.542 17 .797 

Ukupno 

15.750 19 

Između grupa 6.783 2 3.392 4.070 .036 

Unutar grupa 

14.167 17 .833 

Ukupno 

20.950 19 

Između grupa 1.050 2 .525 .776 .476 

Unutar grupa 

11.500 17 .676 

Ukupno 

12.550 19 

Između grupa 4.492 2 2.246 1.167 .335 

Unutar grupa 

32.708 17 1.924 

Ukupno 

37.200 19 

Između grupa 4.667 2 2.333 2.164 .146 

Unutar grupa 

18.333 17 1.078 

Ukupno 

23.000 19 

Između grupa 2.117 2 1.058 1.402 .273 

Unutar grupa 

12.833 17 .755 

Ukupno 

14.950 19 

Između grupa 4.617 2 2.308 4.709 .024 

Unutar grupa 

Ukupno 

8.333 17 .490 

12.950 19

dimenzija 


PNOSa 

dimenzija 


dimenzija 



dimenzija 


dimenzija 

druzeljubiv 

porodica 

dimenzija 

druzeljubiv- 



pre dela 


pre PNOSa 


sada 



bude 

212 


Između grupa .083 2 .042 .045 .956 

Unutar grupa 

15.667 17 .922 

Ukupno 

15.750 19 

Između grupa 1.758 2 .879 1.354 .285 

Unutar grupa 

11.042 17 .650 

Ukupno 

12.800 19 

Između grupa .917 2 .458 .719 .501 

Unutar grupa 

10.833 17 .637 

Ukupno 

11.750 19 

Između grupa .383 2 .192 .782 .473 

Unutar grupa 

4.167 17 .245 

Ukupno 

4.550 19 

Između grupa 12.217 2 6.108 4.650 .025 

Unutar grupa 

22.333 17 1.314 

Ukupno 

34.550 19 

Između grupa .542 2 .271 .884 .431 

Unutar grupa 

5.208 17 .306 

Ukupno 

5.750 19 

Između grupa 1.958 2 .979 .616 .552 

Unutar grupa 

27.042 17 1.591 

Ukupno 

29.000 19 

Između grupa 3.333 2 1.667 .924 .416 

Unutar grupa 

30.667 17 1.804 

Ukupno 

34.000 19 

Između grupa 1.542 2 .771 1.596 .232 

Unutar grupa 

8.208 17 .483 

Ukupno 

9.750 19 

Između grupa .867 2 .433 .650 .535 

Unutar grupa 

11.333 17 .667


niposto 


porodica 




pre dela 


pre PNOSa 


sada 



bude 


niposto 

213 


Ukupno 

12.200 19 

Između grupa .000 2 .000 . . 

Unutar grupa 

.000 17 .000 

Ukupno 

.000 19 

Između grupa .342 2 .171 .354 .707 

Unutar grupa 

8.208 17 .483 

Ukupno 

8.550 19 

Između grupa 8.158 2 4.079 3.844 .042 

Unutar grupa 

18.042 17 1.061 

Ukupno 

26.200 19 

Između grupa 3.667 2 1.833 .792 .469 

Unutar grupa 

39.333 17 2.314 

Ukupno 

43.000 19 

Između grupa 2.208 2 1.104 .682 .519 

Unutar grupa 

27.542 17 1.620 

Ukupno 

29.750 19 

Između grupa .633 2 .317 .214 .810 

Unutar grupa 

25.167 17 1.480 

Ukupno 

25.800 19 

Između grupa 1.367 2 .683 .734 .495 

Unutar grupa 

15.833 17 .931 

Ukupno 

17.200 19 

Između grupa 8.250 2 4.125 1.690 .214 

Unutar grupa 

41.500 17 2.441 

Ukupno 

49.750 19 

Između grupa .675 2 .337 .180 .837 


porodica 

Unutar grupa 

31.875 17 1.875 

Ukupno 

32.550 19 

dimenzija povucen- Između grupa 2.217 2 1.108 .844 .447


faca pre dela 

biti faca pre 

PNOSa 

biti faca sada 


voleo da bude 




vrsnjaka 



Unutar grupa 

22.333 17 1.314 

214 


Ukupno 

24.550 19 

Između grupa 8.758 2 4.379 5.708 .013 

Unutar grupa 

13.042 17 .767 

Ukupno 

21.800 19 

Između grupa 6.008 2 3.004 4.072 .036 

Unutar grupa 

12.542 17 .738 

Ukupno 

18.550 19 

Između grupa 2.383 2 1.192 1.665 .219 

Unutar grupa 

12.167 17 .716 

Ukupno 

14.550 19 

Između grupa 2.467 2 1.233 1.850 .188 

Unutar grupa 

11.333 17 .667 

Ukupno 

13.800 19 

Između grupa 1.467 2 .733 .645 .537 

Unutar grupa 

19.333 17 1.137 

Ukupno 

20.800 19 

Između grupa 2.742 2 1.371 2.283 .132 

Unutar grupa 

10.208 17 .600 

Ukupno 

12.950 19 

Između grupa 3.758 2 1.879 2.275 .133 

Unutar grupa 

14.042 17 .826 

Ukupno 

17.800 19 

Između grupa .158 2 .079 .333 .721 

Unutar grupa 

4.042 17 .238 

Ukupno 

4.200 19 

Između grupa 4.408 2 2.204 .881 .433 

Unutar grupa 

42.542 17 2.502 

46.950 19

dobar sada 

dobar kako bi 

voleo da bude 

dobar niposto 



vrsnjaka 

besan pre dela 


besan sada 


da bude 

besan niposto 

215 


Ukupno 

Između grupa 1.758 2 .879 .498 .617 

Unutar grupa 

30.042 17 1.767 

Ukupno 

31.800 19 

Između grupa .075 2 .038 .729 .497 

Unutar grupa 

.875 17 .051 

Ukupno 

.950 19 

Između grupa 1.533 2 .767 1.504 .250 

Unutar grupa 

8.667 17 .510 

Ukupno 

10.200 19 

Između grupa 2.292 2 1.146 1.166 .335 

Unutar grupa 

16.708 17 .983 

Ukupno 

19.000 19 

Između grupa 2.625 2 1.313 2.664 .099 

Unutar grupa 

8.375 17 .493 

Ukupno 

11.000 19 

Između grupa 4.667 2 2.333 1.451 .262 

Unutar grupa 

27.333 17 1.608 

Ukupno 

32.000 19 

Između grupa 3.283 2 1.642 .782 .473 

Unutar grupa 

35.667 17 2.098 

Ukupno 

38.950 19 

Između grupa 11.492 2 5.746 5.516 .014 

Unutar grupa 

17.708 17 1.042 

Ukupno 

29.200 19 

Između grupa .675 2 .338 1.481 .255 

Unutar grupa 

3.875 17 .228 

Ukupno 

4.550 19 

Između grupa .467 2 .233 1.190 .328 

3.333 17 .196

esan- porodica 


vrsnjaka 

Unutar grupa 

216 


Ukupno 

3.800 19 

Između grupa 4.667 2 2.333 1.352 .285 

Unutar grupa 

29.333 17 1.725 

Ukupno 

34.000 19 

Između grupa 4.008 2 2.004 3.989 .038 

Unutar grupa 

Ukupno 

8.542 17 .502 

12.550 19 

e) Osobine i vrednosti mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju s 

obzirom na red rođenja u porodici- frekvence odgovora (tabela br.30) 

Tabela br.30:Deskriptivna statiskika s obzirom na red rođenja ispitanika 


pre dela 


pre PNOSa 


sada 



bude 


niposto 


porodica 

red rodjenja N M σ 

Stand. 

greška 

ar.sr. 

prvorodjen 5 3.40 1.517 .678 

drugo ili kasnije 

rodjeno dete 

13 2.92 .760 .211 

prvorodjen 5 3.40 .894 .400 


rodjeno dete 

13 3.15 .987 .274 

prvorodjen 5 3.60 1.140 .510 


rodjeno dete 

13 3.31 1.032 .286 

prvorodjen 5 1.20 .447 .200 


rodjeno dete 

13 2.00 .816 .226 

prvorodjen 5 4.60 .894 .400 


rodjeno dete 

13 4.23 1.363 .378 

prvorodjen 5 3.60 1.140 .510 


rodjeno dete 

13 3.23 1.013 .281



dimenzija 


dela 

dimenzija 


PNOSa 

dimenzija 


dimenzija 



dimenzija 


dimenzija 

druzeljubiv 

porodica 

dimenzija 

druzeljubiv- 



pre dela 


pre PNOSa 


sada 



bude 

217 


prvorodjen 5 3.40 1.140 .510 


rodjeno dete 

13 3.38 .768 .213 

prvorodjen 5 1.80 1.304 .583 


rodjeno dete 

13 1.38 .650 .180 

prvorodjen 5 2.20 .447 .200 


rodjeno dete 

13 1.46 .776 .215 

prvorodjen 5 1.80 1.304 .583 


rodjeno dete 

13 1.23 .599 .166 

prvorodjen 5 1.60 1.342 .600 


rodjeno dete 

13 1.00 .000 .000 

prvorodjen 5 4.60 .894 .400 


rodjeno dete 

13 4.92 .277 .077 

prvorodjen 5 2.40 1.949 .872 


rodjeno dete 

13 1.46 1.127 .312 

prvorodjen 5 1.60 .894 .400 


rodjeno dete 

13 1.15 .376 .104 

prvorodjen 5 1.20 .447 .200 


rodjeno dete 

13 1.38 1.121 .311 

prvorodjen 5 2.00 1.414 .632 


rodjeno dete 

13 1.92 1.320 .366 

prvorodjen 5 1.60 1.342 .600 


rodjeno dete 

13 1.15 .376 .104 

prvorodjen 5 1.40 .894 .400 


rodjeno dete 

13 1.31 .855 .237


niposto 


porodica 




pre dela 


pre PNOSa 


sada 



bude 


niposto 


porodica 

dimenzija 


vrsnjaka 

faca pre dela 

biti faca pre 

PNOSa 

218 


prvorodjen 5 5.00 .000(a) .000 


rodjeno dete 

13 5.00 .000(a) .000 

prvorodjen 5 1.40 .548 .245 


rodjeno dete 

13 1.23 .599 .166 

prvorodjen 5 2.20 1.304 .583 


rodjeno dete 

13 1.54 1.198 .332 

prvorodjen 5 2.40 1.673 .748 


rodjeno dete 

13 3.77 1.363 .378 

prvorodjen 5 3.20 1.483 .663 


rodjeno dete 

13 3.77 1.166 .323 

prvorodjen 5 3.00 1.000 .447 


rodjeno dete 

13 2.85 1.281 .355 

prvorodjen 5 2.80 .837 .374 


rodjeno dete 

13 2.92 .954 .265 

prvorodjen 5 2.20 1.789 .800 


rodjeno dete 

13 3.00 1.581 .439 

prvorodjen 5 2.80 1.095 .490 


rodjeno dete 

13 3.08 1.382 .383 

prvorodjen 5 3.20 1.095 .490 


rodjeno dete 

13 3.38 1.121 .311 

prvorodjen 5 1.80 .837 .374 


rodjeno dete 

13 2.08 .862 .239 

prvorodjen 5 1.60 .894 .400 


rodjeno dete 

13 2.46 .967 .268

iti faca sada 


voleo da bude 




vrsnjaka 



dobar sada 

dobar kako bi 

voleo da bude 

dobar niposto 



vrsnjaka 

219 


prvorodjen 5 2.40 .548 .245 


rodjeno dete 

13 2.23 1.013 .281 

prvorodjen 5 1.60 .548 .245 


rodjeno dete 

13 2.15 .899 .249 

prvorodjen 5 5.00 .000 .000 


rodjeno dete 

13 4.38 1.261 .350 

prvorodjen 5 2.00 1.000 .447 


rodjeno dete 

13 2.54 .776 .215 

prvorodjen 5 2.00 1.414 .632 


rodjeno dete 

13 2.15 .801 .222 

prvorodjen 5 1.40 .548 .245 


rodjeno dete 

13 1.31 .480 .133 

prvorodjen 5 3.20 1.643 .735 


rodjeno dete 

13 2.69 1.653 .458 

prvorodjen 5 1.80 1.304 .583 


rodjeno dete 

13 1.85 1.281 .355 

prvorodjen 5 1.00 .000 .000 


rodjeno dete 

13 1.08 .277 .077 

prvorodjen 5 4.60 .894 .400 


rodjeno dete 

13 4.69 .751 .208 

prvorodjen 5 2.20 1.643 .735 


rodjeno dete 

13 1.31 .630 .175 

prvorodjen 5 2.00 1.225 .548 


rodjeno dete 

13 1.31 .480 .133

esan pre dela 


besan sada 

besan kako bi 

voleo da bude 

besan niposto 

besan- porodica 


vrsnjaka 

220 


prvorodjen 5 4.40 .548 .245 


rodjeno dete 

13 3.77 1.536 .426 

prvorodjen 5 2.60 1.140 .510 


rodjeno dete 

13 2.69 1.601 .444 

prvorodjen 5 3.40 1.817 .812 


rodjeno dete 

13 3.92 1.115 .309 

prvorodjen 5 5.00 .000 .000 


rodjeno dete 

13 4.77 .599 .166 

prvorodjen 5 1.00 .000(a) .000 


rodjeno dete 

13 1.00 .000(a) .000 

prvorodjen 5 3.60 1.140 .510 


rodjeno dete 

13 4.46 1.127 .312 

prvorodjen 5 4.20 .837 .374 


rodjeno dete 

13 4.54 .519 .144 

f) Osobine i vrednosti mladih sa aktivnim poremećajima u socijalnom ponašanju s 

obzirom na red rođenja u porodici- t test i nivo značajnosti (tabela br.31) 

Tabela br.31: t test i nivoi značajnosti s ozirom na red rođenja 

t df Sig. (2- 


pre dela 


pre PNOSa 

Pod pretpost.da su 

varijable jednake 

Pod pretpost.da 

varijable nisu 

jednake 





jednake 

.903 16 

tailed) 

.380 

.672 4.794 .533 

.485 16 .634 

.508 8.037 .625


sada 



bude 


niposto 


porodica 



dimenzija 


dela 

dimenzija 


PNOSa 

dimenzija 


dimenzija 







jednake 





jednake 





jednake 





jednake 





jednake 





jednake 





jednake 





jednake 





jednake 

221 

.524 16 .607 

.500 6.694 .633 

-2.050 16 .057 

-2.648 13.458 .020 

.556 16 .586 

.671 11.329 .516 

.671 16 .512 

.634 6.593 .547 

.033 16 .974 

.028 5.462 .979 

.916 16 .373 

.681 4.788 .528 

1.981 16 .065 

2.513 12.877 .026 

1.298 16 .213 

.939 4.666 .394 

1.700 16 .109 

1.000 4.000 .374 

Doktorska disertacija

dimenzija 


dimenzija 

druzeljubiv 

porodica 

dimenzija 

druzeljubiv- 



pre dela 


pre PNOSa 


sada 



bude 


porodica 







jednake 





jednake 





jednake 





jednake 





jednake 





jednake 





jednake 





jednake 





jednake 

222 

-1.209 16 .244 

-.793 4.299 .469 

1.293 16 .214 

1.013 5.066 .357 

1.533 16 .145 

1.079 4.554 .334 

-.352 16 .729 

-.499 15.846 .624 

.109 16 .915 

.105 6.875 .919 

1.137 16 .272 

.733 4.243 .502 

.203 16 .842 

.199 7.016 .848 

.548 16 .591 

.572 7.967 .583 

1.026 16 .320 

.986 6.782 .358 



pre dela 


pre PNOSa 


sada 



bude 


niposto 


porodica 

dimenzija 


vrsnjaka 





jednake 





jednake 





jednake 





jednake 





jednake 





jednake 





jednake 

faca pre dela Pod pretpost.da su 




jednake 

biti faca pre Pod pretpost.da su 

PNOSa varijable jednake 



jednake 

biti faca sada Pod pretpost.da su 


223 

-1.798 16 .091 

-1.633 6.170 .152 

-.864 16 .401 

-.771 6.013 .470 

.240 16 .813 

.269 9.395 .793 

-.253 16 .804 

-.269 8.309 .795 

-.929 16 .366 

-.877 6.567 .411 

-.400 16 .695 

-.445 9.243 .666 

-.315 16 .757 

-.318 7.467 .759 

-.615 16 .547 

-.624 7.518 .551 

-1.724 16 .104 

-1.789 7.878 .112 

.350 16 .731 


iti faca kako bi 

voleo da bude 



jednake 





jednake 

224 

.454 13.598 .657 

-1.276 16 .220 

-1.585 12.209 .139 

biti faca niposto Pod pretpost.da su 


1.071 16 .300 



jednake 

1.760 12.000 .104 

biti faca porodica Pod pretpost.da su 


-1.221 16 .240 



jednake 

-1.085 5.962 .320 

biti faca-drustvo Pod pretpost.da su -.295 16 .772 

vrsnjaka varijable jednake 



jednake 

-.230 5.022 .828 

dobar pre dela Pod pretpost.da su 


.352 16 .729 



jednake 

.331 6.527 .751 

dobar pre PNOSa Pod pretpost.da su 


.585 16 .567 



jednake 

.586 7.347 .575 

dobar sada Pod pretpost.da su 


-.068 16 .947 



jednake 

-.068 7.191 .948 

dobar kako bi Pod pretpost.da su -.609 16 .551 

voleo da bude varijable jednake 



jednake 

-1.000 12.000 .337 

dobar niposto Pod pretpost.da su 


-.222 16 .827 



jednake 

-.205 6.309 .844 


dobar- porodica Pod pretpost.da su 




jednake 

dobar- drustvo Pod pretpost.da su 




jednake 

besan pre dela Pod pretpost.da su 




jednake 

besan pre PNOSa Pod pretpost.da su 




jednake 

besan sada Pod pretpost.da su 




jednake 

besan kako bi Pod pretpost.da su 

voleo da bude varijable jednake 



jednake 

besan- porodica Pod pretpost.da su 




jednake 

besan- drustvo Pod pretpost.da su 




jednake 

225 

1.719 16 .105 

1.181 4.461 .297 

1.777 16 .095 

1.228 4.482 .280 

.883 16 .390 

1.284 16.000 .218 

-.117 16 .908 

-.137 10.380 .894 

-.750 16 .464 

-.602 5.207 .573 

.845 16 .410 

1.389 12.000 .190 

-1.449 16 .167 

-1.441 7.228 .192 

-1.048 16 .310 

-.844 5.233 .435

Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?