Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

Dakle, kvantitativne tehnike su:
29
Doktorska disertacija
1. Test repertoara konstrukata uloga – ili skraćeno Mreža repertoara gde se svaki element
procenjuje pomoću svakog konstrukta dok je zadatak ispitanika da svaki od ponuđenih
elemenata proceni na svakom od konstrukata na nekoj unapred predviđenoj numeričkoj skali
procene. Pomoću analize mreže repertoara moguće je ispitati sistem konstrukata gde svaki
ispitanik osmišljava svet, sebe i druge osobe u tom svetu.
2. Mreža implikacija – tehnika na osnovu koje je moguće odrediti značenje svakog konstrukta
pomoću drugih konstrukata koje on implikuje i koji njega implikuju. Ispitanik navodi
sopstvene konstrukte koje on smatra da su od posebne važnosti.
3. Mreža otpornosti prema promeni – U okviru ove tehnike konstrukti se takođe porede među
sobom, gde ispitanik bira kojeg pola od dva para konstrukata bi se lakše odrekao. Time se
dobija konstrukt koji je nadređeni odnosno najvažniji od ostalih konstrukata u sistemu.
4. Mreža zavisnosti – ispituju se odnosi pomoću kojih ispitanik povezuje određene situacije sa
određenim osobama, odnosno bira osobe (resurse) na koje bi mogao da se osloni u rešavanju
problema.
Kvalitativne tehnike za procenu konstruisanja:
1. Samokarakterizacija – analiza protokola može dovesti do odgovora koje promene ispitanik
želi da pokrene u okviru teksta koje je ispitanik napisao o sebi u trećem licu jednine. Detaljno
ova tehnika je objašnjena u delu o metodološkoj orijentaciji ovog istraživanja.
2. Lestvičenje – pošto postoje manje nadređenih a više podređenih konstrukata lestvičenje
predstavlja način utvrđivanja položaja nadređenih konstrukata i ispitivanje razloga zbog kojih
se oni održavaju. Osnovno pitanje u proceduri lestvičenja je pitanje „Zašto“.
3. Piramidisanje – za razliku od tehnike lestvičenja, piramidisanje predstavlja obrnutu proceduru
jer se pomoću nje traga za podređenim konstruktima. Osnovna pitanja su „Kako?“ i „Šta?“
4. Tehnika ABC – Ovom tehnikom se može osvetliti zašto ispitanik ima dilemu koja ometa
promenu u željenom pravcu, odnosno istražuju se izbori koji leže u osnovi nepreduzimanja