ljudska prava: odraz institucionalne nemoći - Helsinki Committee for ...

Ratni zločini
147
Kao “protivtežu” prihvatanju Deklaracije o Srebrenici, tačnije uslov da
ona bude izglasana, Skupšina je usvojila 13. oktobra 2010. godine Deklaraciju
o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građanima
Srbije. Njom se najoštrije osuđuju zločini u oružanim sukobima
u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina i izražava žaljenje i solidarnost
sa žrtvama NATO bombardovanja. Za deklaraciju su glasala 133 poslanika
ZES, SPS-JS, G17 plus, PUPS, SVM i LDP, dok poslanici SRS, DSS, NS i
SNS nisu glasali. Ni u vezi sa ovim dokumentom nisu izostale žestoke polemike,
a ”koplja” su se lomila oko pitanja – zašto i NATO bombardovanje,
poput stradanja Srba u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, u tekstu nije nazvano
zločinom. Vlast se branila da razdvajanja žrtava nema, a većina u opoziciji
nije odustajala od stava da se ovom rezolucijom NATO amnestira krivice, a
žrtve dele na važne i nevažne. 278
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je da je
parlament usvajanjem Deklaracije o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima
srpskog naroda i građanima Srbije podsetio da su sve žrtve iste, ali
i poslao poruku parlamentima država regiona da razmišljaju o tome. 279
278 Večernje novosti, 14. oktobar 2010, “Usvojena Deklaracija o zločiima nad Srbima”.
279 Blic, 15. oktobar 2010, “Usvajanjem deklaracije poslata poruka parlamentima regiona”.