ljudska prava: odraz institucionalne nemoći - Helsinki Committee for ...

214 srbija 2010 : mehanizmi državne prinude
postojala politička volja. Zbog toga je bilo nužno da se Zakonom o osnovama
sistema bezbednosti Republike Srbije uredi rad tog tela, odnosno
da se celokupna Uredba Vlade kojom je ovo telo ustanovljeno prepiše u
Zakon, jer su se, po svemu sudeći, tadašnji koalicioni partneri jedino oko
toga mogli dogovoriti.
Sastav Saveta je posebno sporan. Savet treba da donosi političke odluke
od najvišeg značaja, vezane za sistem nacionalne bezbednosti, pa je
potpuni apsurd da članovi Saveta budu lica koja nemaju nikakav politički
legitimitet kao što je načelnik Generalštaba Vojske Srbije (GŠ) i direktori
službi. Naime, nepolitička lica u Savetu imaju četiri glasa, što znači da
bi neki ministar, uz njihovu podršku mogao da preglasa predsednika Republike
i predsednika Vlade! Osim toga, apsurdno je da ministar spoljnih
poslova nije član Saveta, jer je to jedan od ključnih državnih organa u sistemu
nacionalne bezbednosti. Članovi ovog tela obavezno bi morali da
budu predsednik Narodne skupštine i predsednik Odbora za odbranu i
bezbednost Narodne skupštine. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije i direktori
službi svakako treba da učestvuju u radu Saveta za nacionalnu bezbednosti
i svojim stručnim mišljenjima pomažu u donošenju odluka, ali
ne bi trebalo da imaju pravo glasa prilikom donošenja odluka. Osim načelnika
GŠ i direktora službi, u radu Saveta treba da učestvuje i predsednik
Vrhovnog suda Srbije.
Stiče se utisak da je sastav Saveta za nacionalnu bezbednost određivan
na osnovu trenutnih personalnih rešenja na određenim mestima, a
ne na osnovu značaja koji određene funkcije imaju u sistemu nacionalne
bezbednosti. Jedino tako se može objasniti ovako apsurdan sastav Saveta,
kojim je, između ostalog, postignut balans između DS i DSS, koje su u vreme
donošenja Zakona vršile vlast u kohabitaciji.
Savet za nacionalnu bezbednost u Republici Srbiji predstavlja veoma
važno telo s aspekta usmeravanja, funkcionisanja, koordinacije i kontrole
sistema nacionalne bezbednosti. Postojanje ovakvog tela je u duhu Ustava
Republike Srbije i nadležnosti koje u oblasti nacionalne bezbednosti
Ustav daje pojedinim državnim organima. U cilju efikasnijeg i efektivnijeg
upravljanja sistemom nacionalne bezbednosti Republike Srbije treba-