ljudska prava: odraz institucionalne nemoći - Helsinki Committee for ...

398 srbija 2010 : diskriminacija
ju protiv njega su se okrenuli i njegovi najbliži saradnici, poput Marka Karadžića,
odnosno Petra Antića. Antić je iz Ministarstva otišao pozivajući
vladu da smeni njegovog dojučerašnjeg šefa. 731 Slični su zahtevi Vladi upućivani
u više navrata, ali je ih je ona dosledno ignorisala i prepuštala veštim
spin-majstorima da ih „utope“ i obesmisle u demagoškim naracijama
o rekonstrukciji vlade. U tom kontekstu je i pominjano da bi Ministarstvo
za ljudska i manjinska prava moglo biti ukinuto, odnosno pripojeno drugom/im
ministarstvima. Ukoliko bi, zbog neodgovornosti čelnog čoveka,
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava bilo ukinuto, to bi bio samo još
jedan dokaz da Vlada ne poseduje nikakvu strategiju manjinske politike. U
situaciji kada pripadnici (bugarske, 732 vlaške, romske, bošnjačke, i drugih)
manjina ukazuju na teškoće u ostvarivanju svojih prava i kada nastoje da
internacionalizacijom pobude interesovanje međunarodne zajednice, ukidanje
ministarstva proizvelo bi više štete, nego koristi.
Raspisivanje novih izbora za bošnjačko nacionalno veće mogao bi biti
uvod u još oštriju političku krizu u Sandžaku. Formiranje paralelnih veća,
koja jedno drugom osporavaju legitimitet, samo će produbiti podele među
Bošnjacima, regrutovati Zukorliću nove pristalice, a odnose sa Beogradom
insistirao LDP. Ako ostane u fotelji ministra, izjavio je Čedomir Jovanović,
predsednik LDP, Čiplić će biti jedini učesnik ponovljenih izbora u Sandžaku.
731 „Smatram da ministarstvo za ljudska prava više nanosi štetu nego korist ljudskim
pravima i da ministar Čiplić treba da bude smenjen. Ovim putem pozivam
vladu da to učini, jer dela ministra Čiplića ugrožavaju ciljeve te vlade...“ „Ne
želim da budem simbolični Rom u ministarstvu“, Blic, 28. januar 2011.
732 U novembru Demokratski savez Bugara u Srbiji je organizovao protest u Bosilegradu,
kako bi srpskoj, bugarskoj i međunarodnoj javnosti skrenuo pažnju na težak položaj
Bugara u Srbiji. Na skupu su govorili Ratko Stojančev, predsednik Opštinskog
odbora DSB u Bosilegradu i Ivan Nikolov, predsednik Kulturno-informativnog centra
(KIC) iz Bosilegrada. Oni su poručili da pripadnici bugarske nacionalne manjine
žive u izuzetno teškim ekonomskim uslovima, da su ugrožena njihova nacionalna
prava u oblasti obrazovanja, kulture, zaštite kulturno-istorijskih spomenika i
veroispovesti na maternjem jeziku. DSB podržava bugarska desničarska stranka
„Ataka“, čiji su pripadnici želeli da učestvuju na protestu, ali im je onemogućen
ulazak u Srbiju. Tim povodom je Ambasada Bugarske u Beogradu zatražila od
srbijanske vlade informacije zašto je bugarskim državljanima sprečen ulazak u
Srbiju. Odgovor srpske strane da je to učinjeno u cilju sprečavanja nereda nije
zadovoljavajući, ocenio je Zamenik bugarskog šefa diplomatije Konstantin Dimitrov.