ljudska prava: odraz institucionalne nemoći - Helsinki Committee for ...

Bosna i Hercegovina: ratni plen od koga se teško odustaje
565
Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović i Željko Komšić. Međutim, nijedan
predstavnik Srbije i RS nije prisutvovao tom skupu, što takođe ukazuje na
to da Srbija nije spremna da učestvuje u razgovorima koji anticipiraju reviziju
Dejtosnkog sporazuma.
U sklopu novog pokušaja SAD da deblokiraju političku situaciju u BiH,
Tom Kantrimen, državni sekretar u Stejt depatmentu, je prilikom posete
regionu u februaru 2011. godine izneo da je Dejtonski sporazum jedan od
najkomplikovanijih ustava na svetu koji često blokira neke odluke, što treba
otkloniti. Međutim, on ističe da su “ključni pojmovi Dejtonskog sporazuma
trajni, a to je da je BiH država sa dva jaka entiteta i tri konstitutivna
naroda“. To ne treba i ne može, kako je rekao, da se menja. Bitno je u ustav
BiH uneti promene u vezi sa presudom u ’predmetu Sejdić i Finci’, jer je EU
to stavila kao preduslov za podnošenje molbe za članstvo. Ako budemo stigli
do toga da se svi narodi slože oko pojednostavljivanja, mi bi to podržali
ako se ne menjaju osnovni principi. Trenutno to nije pitanje broj jedan,
već da se nadje jezik za političku saradnju“. 1038
Odnosi i susreti čelnika Srbije i BiH
Dugi niz godina srpski političari su se gotovo eksluzivno sastajali sa
političarima Republike Srpske, dok su praktično ignorisali bošnjačke političare.
To je posledica politike po kojoj su odnosi sa RS definisani kao strateški
i u tom pogledu Beograd je uradio sve da se “specijalne veze” sa RS
podignu na što viši nivo.
Usvajanje Deklaracije o Srebrenici u srbijanskom parlamentu bilo je
prvo značajnije iskoračenje Srbije kad je reč o počinjenim zločinima u BiH
devedesetih, što su svi bošnjački političari pozdravili. 1039 Haris Silajdžić,
član predsedništva BiH, je nakon toga prihvatio da dođe u Beograd posle
18 godina, jer smatra da se Srbija izvinila BiH usvajanjem te Deklaracije,
što je bio njegov uslov za posetu. Ipak do tog susreta nije došlo iako
je dugo bio planiran i najavljivan. Razlog je bio to što Srbija nije želela
da Silajdžić poseti Iliju Jurišića u zatvoru. Objašnjenje za odbijanje posete
1038 Glas srpske, 27. februar 2011.
1039 Press, 2. april 2010.