ljudska prava: odraz institucionalne nemoći - Helsinki Committee for ...

272 srbija 2010 : parlament i nezavisna tela
ombudsman u više navrata ukazivao na potrebu blagovremenog i sistemskog
rešavanja problema prenaseljenosti zatvora. Drugi značajan problem
je nedostatak materijalnih sredstava zbog kojih nije moguće obezbediti
dovoljno kvalitetnu ishranu, rad kantina i kvalitetne uslove smeštaja u zatvorima.
Posebnu pažnju potrebno je posvetiti i zdravstvenoj zaštiti lica
koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, te da je u svakom zatvoru,
osim lekara opšte prakse, neophodan i stalno zaposlen neuropsihijatar.
Pokrajinski ombudsman je u saopštenju ujedno ukazao i na neophodnost
uspostavljanja tela koje bi, u skladu sa članom 17. Opcionog protokola
uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih
kazni ili postupaka, bilo zaduženo za obezbeđivanje funkcionisanja nacionalnog
mehanizma za prevenciju torture u ustanovama gde borave lica
lišena slobode. Naglašeno je, takođe, da je država bila u obavezi da ovaj
mehanizam uspostavi u roku od godinu dana od ratifikacije pomenutog
Opcionog protokola, te da je taj rok istekao još 26. septembra 2007. godine,
a da ovo telo još uvek nije formirano.
O problemu prenaseljenosti u novosadskom zatvoru, pokrajinski ombudsman
razgovarao je i sa vršiocima funkcija predsednika Apelacionog
suda sudijom Slobodanom Nadrljanskim, zamenicom predsednice Višeg
suda u Novom Sadu sudijom Zlatom Rodić-Knežević i Osnovnog suda u
Novom Sadu sudijom Mitrić Vidojem, kao i sudijom Svetimirom Popovićem
za nadzor pritvora Okružnog zatvora u Novom Sadu, kojom prilikom
im je i predočeno iskustvo pokrajinskog ombudsmana. Naime, problem
prenaseljenosti zatvora povlači i niz drugih pitanja, kao što su neodgovarajući
smeštaj pritvorenika i osuđenika, neodgovarajuća ishrana, neadekvatni
higijenski uslovi i problemi zdravstvene zaštite. Ukazano je da se
do ovih saznanja došlo na osnovu pojedinačnih predstavki pritvorenika i
osuđenika kao i povremenim obilascima zatvora. Predstavnici sudova su
sa druge strane ukazali da je jedna od posledica i pooštravanja kaznene
politike i češće i duže zadržavanje okrivljenih u pritvoru, kao i izricanje
dužih kazni zatvora. Predsednicima sudova ukazano je na uočene pojave
i to u delu dužine trajanja pritvora i znatno manje korišćenje instituta
uslovnog otpusta od strane sudova što sve utiče na prenaseljenost zatvora.
Na sastanku je konstatovano da pritvorenim licima nije omogućeno