ljudska prava: odraz institucionalne nemoći - Helsinki Committee for ...

456 srbija 2010 : diskriminacija
se da je proces resocijalizacije u toku. Sudovi, prilikom donošenja mišljenja,
ukoliko budu obavešteni da je resocijalizacija u toku, nikada ne donose
pozitivno mišljenje o uslovnom otpustu za osuđeno lice.
Međutim, za nefunkcionisanje uslovnog otpusta najveću odgovornost
snose sami sudovi. Poznavaoci sudske prakse smatraju da sudovi ne praktikuju
instituciju uslovnog otpusta (posebno u poslednjih nekoliko godina)
pre svega, zbog straha sudija da bi im puštanje nekog osuđenika na
uslovnu slobodu moglo doneti neprilike prilikom procesa reizbora. Beogradski
centar za ljudska prava, na osnovu Zakona o dostupnosti informacija
od javnog značaja, došao je do posebno zanimljivih podataka o politici
sudova širom Srbije prema osuđenim licima i mogućnosti uslovnog otpusta.
Naime, veći broj sudova odbija gotovo 80–90 odsto podnetih molbi,
premda postoji nekoliko viših i okružnih sudova u Srbiji čiji rad treba pohvaliti
(Okružni sud u Loznici). Sa druge strane, neki sudovi, poput Višeg
suda u Pančevu, u 2010. godini odbili su 97 odsto svih podnetih molbi za
uslovni otpust.
Alternativno izvršenje sankcija
I mada je u medijima pompezno najavljivano, alternativno izvršenje
sankcija u praksi se još uvek ne sprovodi. U trenutku pisanja ovog izveštaja
samo jedna osoba osuđena je na izvršavanje zatvorske kazne putem elektronskog
nadzora (narukvice); međutim, s obzirom na to da ova kazna nije
pravosnažna, izvršenje još uvek nije počelo. Takođe, alternativno izdržavanje
kazne radom u nekim javnim preduzećima (na primer, gradskom zelenilu
i sl.) još uvek nije započelo.
Loš položaj zaposlenih u zatvorima
Osim osuđenih lica, primetno je da u zatvorskom sistemu i zaposleni
trpe značajno ugrožavanje ljudskih prava. Naime, uslovi za rad u gotovo
svim zatvorima u Srbiji su izrazito loši. Zaposleni u zatvorima, osim što
rade sa posebno teškom i rizičnom populacijom, nedovoljno su plaćeni i
izloženi nepotrebnom stresu, ali i prekovremenom radu. Prekovremeni