ljudska prava: odraz institucionalne nemoći - Helsinki Committee for ...

487
Sandžak: stalna tenzija
Sandžak se tokom 2010. godine skoro konstantno nalazio u centru pažnje
javnosti i medija Srbije. Čini se da nije prošla nedelja, a da se neka vest iz
Sandžaka, informacija o izborima za Nacionalni savet Bošnjaka, incident
ili, što je najčešće bio slučaj, izjava glavnog muftije Islamske zajednice u
Srbiji Muamera Zukorlića, nije našla na naslovnim stranama ovdašnjih
štampanih i elektronskih medija. Sandžak je često pominjan i kao moguće
novo krizno žarište. Ta teza je dokazivana na različite načine, etničkom
i verskom strukturom, (većinu u ovoj oblasti ima bošnjačko-muslimansko
stanovništvo) ali i graničnim položajem, blizinom Kosova i BiH, nekadašnjih
ratnih zona. Sandžak je, ipak, bio u zapećku interesovanja svih vlada
Srbije od petooktobarskih promena.
Zvanični Beograd je izgleda bio ubeđen da su svi problem Sandžaka
rešeni time što su dve do sada vodeće stranke sandžačkih Bošnjaka, SDA i
SDP, ušle u vlast i što su njihovi lideri i osnivači Sulejman Ugljanin i Rasim
Ljajić postali ministri u aktuelnoj vladi Mirka Cvetkovića. Sve vlade Srbije
u poslednjih 10 godina, bez obzira da li ih je predvodila DS ili DSS, tvrdile
su da su posvećene poštovanju prava nacionalnih i verskih manjina. I
međunarodne institucije su uglavnom hvalile napredak Srbije na tom planu,
uz povremene uglavnom sitnije zamerke. Sandžački Bošnjaci, međutim,
očigledno nisu zadovoljni ni ekonomskom ni političkom situacijom.
Poslednjih 10 godina, bošnjački glasovi su itekako, nekad i presudno,
uticali na rezultat izbora u Srbiji. Svih godina su glasali za proevropske i
prodemokratske snage, a 2008. ubedljiva većina sandžačkih Bošnjaka je
glasala za predsednika Borisa Tadića i koaliciju “Za evropsku Srbiju”. Kao i
građani u ostatku Srbije, i Sandžaklije su se, 10 godina od političkih promena
i pada Miloševića sa vlasti, zapitali gde su i šta su dobili od petog
oktobra? Odgovori su, nažalost, poražavajući.
Sve sandžačke opštine su na rubu ekonomskog kolapsa, privatizacija
je dala katastrofalne rezultate, ozbiljnih investicija nema, a Novi Pazar,
najveći sandžački grad, ima više nezaposlenih nego zaposlenih. Zvanično