Most zemun â BorÄa - Industrija
Most zemun â BorÄa - Industrija
Most zemun â BorÄa - Industrija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
energetika<br />
Energetska efikasnost<br />
jedinici novostvorene vrednosti. Dakle, važno je da se indikator<br />
energetskog intenziteta Srbije smanji, kako bi privreda postala<br />
konkurentnija, standard građana bolji, a životna sredina čistija.<br />
Za svaku državu je važno kako se energija koristi, da li je korišćenje<br />
energije racionalno ili ne. Ni u centralno i istočno-evropskim<br />
zemljama nije bila mnogo bolja situacija, ali se od 2000. godine<br />
ona stalno poboljšava, a pogotovo posle ulaska ovih zemalja u<br />
Evropsku uniju, 2004. godine. Razlog tome je mogućnost korišćenja<br />
investicionih fondova, ali i obaveza uvođenja novih propisa.<br />
Ova obaveza očekuje i Srbiju.<br />
12<br />
Potrošnja ukupne primarne energije po glavi stanovnika kod<br />
nas nije velika, što je posledica slabije industrijske razvijenosti,<br />
pa se može reći da postoji korelacija između ukupnog<br />
ekonomskog, pre svega industrijskog razvoja svake zemlje i<br />
porasta potrošnje energije. Mi trošimo oko 3 puta manje primarne<br />
energije po stanovniku i oko 2 puta manje električne<br />
energije po stanovniku u odnosu na EU, znatno manje i od<br />
novih članica (npr. Slovenije).<br />
Zemlje u našem regionu imaju slične probleme i u sistemskom<br />
smislu će ih rešavati na sličan način – uz koordinaciju Sekretarijata<br />
Energetske zajednice za jugoistočnu Evropu. Srbija je jedna<br />
od zemalja potpisnica Sporazuma o osnivanju ove zajednice.<br />
Harmonizacija propisa sa direktivama i propisima primenjenim<br />
u zemljama Evropske unije, jedan je od ciljeva koji se postavljao<br />
pred mnoge zemlje, kada su pristupale formiranju svog pravnog<br />
okvira za unapređenje energetske efikasnosti, a taj cilj se sada<br />
postavlja i pred Srbiju. Najvažniji opšti akt koji važi za sve zemlje<br />
EU i na osnovu koga su doneti propisi zemalja članica, jeste Direktiva<br />
o energetskoj efikasnosti na strani potrošnje energije i energetskim<br />
uslugama – 2006/32/EC. Predmet ove direktive, definisan<br />
već u njenom prvom članu, jeste ekonomično unapređenje<br />
efikasnosti krajnje upotrebe energije putem institucionalnog,<br />
finansijskog i pravnog okvira i stvaranjem uslova za razvoj i promociju<br />
tržišta energetskih usluga i za sprovođenje drugih mera<br />
unapređenja energetske efikasnosti za krajnje potrošače. Kao<br />
svoj opšti cilj, direktiva navodi indikativne ciljne uštede energije u<br />
državama članicama od 9%, koje treba da se ostvare putem energetskih<br />
usluga i drugih mera poboljšanja energetske efikasnosti<br />
nakon devet godinu od početka primene direktive. Direktiva ne<br />
stvara regulatorni okvir, niti se bavi načinima ostvarivanja energetskih<br />
ušteda, u pojedinačnim sektorima potrošnje i proizvodnje<br />
energije, kakvi su na primer industrija, domaćinstva ili javno<br />
osvetljenje. To je ostavljeno u nadležnost državama članicama,<br />
koje kroz svoja zakonska i još više podzakonska akta, uređuju sve<br />
relevantne oblasti za unapređenje energetske efikasnosti.<br />
<strong>Industrija</strong> 37 / april 2012.<br />
Zašto je energetska efikasnost toliko bitna za privredu? Pre svega,<br />
jer je moguće smanjiti cenu finalnog proizvoda, ako se smanje<br />
troškovi energije. Troškovi energije npr. mogu da sa 20-25 procenata<br />
učestvuju u finalnom proizvodu. Ako se oni smanje za<br />
10 odsto, ukupni troškovi su smanjeni za dva odsto, odnosno za<br />
toliko se povećava profit. Koncept energetskog menadžmenta,<br />
odnosno gazdovanja energijom, predstavlja model koji bi trebalo<br />
koristiti kako u privredi, tako i na nivou lokalnih samouprava.<br />
Agencija za energetsku efikasnost se energično zalaže da se ovaj<br />
model primeni i u drugim sektorima potrošnje, npr. zgradarstvu,<br />
kao i na opštinskom/gradskom nivou.<br />
Osim toga, potrebno je usvojiti i Zakon o racionalnom korišćenju<br />
energije, koji bi postavio pravni okvir za sistematsko povećanje<br />
energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje (i proizvodnje)<br />
energije. Zakon bi trebalo da sadrži kvalitativno nova rešenja, za<br />
koja se Agencija zalaže, na primer obavezu utvrđivanja postojećeg<br />
stanja potrošnje energije industrijskih preduzeća na godišnjem<br />
nivou, kao i obaveze preduzeća u slučaju prekoračenja propisanog<br />
maksimalnog nivoa potrošnje. Od krucijalnog značaja za<br />
unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji je i osnivanje Fonda<br />
za energetsku efikasnost, odakle bi se finansirali i realizovali<br />
raznovrsni projekti i programi energetske efikasnosti.<br />
Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije permanentno<br />
utiče na druge subjekte društva i države da racionalno koriste<br />
energiju, odnosno sprovode aktivnosti iz njihove nadležnosti<br />
da bi do toga došlo. Misiju ostvarujemo putem informisanja i<br />
edukacije, realizacije demonstracionih projekata, izrade studija<br />
izvodljivosti, predlaganja i pripreme zakonske regulative i podsticajnih<br />
mera i sprovođenja drugih aktivnosti. Društvena odgovornost<br />
jeste koncept koji smo usvojili kao našu osnovnu vrednost.<br />
Generalno, unapređenje energetske efikasnosti nije jednokratni<br />
projekat - to je proces. Većina razvijenih zemalja sveta, racionalnom<br />
potrošnjom energije, u sistemskom smislu, počela je da se<br />
bavi još 1973. godine, u vreme prve naftne krize. Važno je da se<br />
i kod nas krenulo sa mrtve tačke u eri svetske ekonomske krize, i<br />
trebalo bi sve učiniti da se proces nastavi i ubrza, kao i konstantno<br />
raditi na unapređenju svesti i informisanju.<br />
Kao jedan od najvažnijih preduslova za to je dalje jačanje kapaciteta<br />
stručnih državnih institucija, pre svega Agencije za energetsku<br />
efikasnost, u smislu broja ljudi i raspoloživog budžeta. Na<br />
to ukazuju i mnogi relevantni izveštaji međunarodnih institucija<br />
(EAR-EU, UNECE, Svetska banka i dr.). Evo samo jednog primera:<br />
Holandija, koja ima dva puta više stanovnika od Srbije, ima državnu<br />
agenciju Senter Novem (odnedavno se zove Agencija NL) sa<br />
preko 1400 zaposlenih u oblasti životne sredine, energetske efikasnosti<br />
i zdravstva. Dakle više od 100 puta više od naše Agencije.<br />
Slično je i kada se porede budžeti.
Change language