Most zemun – Borča - Industrija

Bezbednost i zdravlje na radu
Bezbednost i zdravlje na radu
Na primer, pri izgradnji objekata, treba koristi manje opasane
materijale, posebno kada je u pitanju enterijer ili treba voditi
računa da se radna ili stambena prostorija postavi u onom delu
objekta gde je lakši pristup itd.
Pri izgradnji i održavanju puteva, osnovne štetnosti su prašina
asfalta (posledica mlevenja istog) i buka (kojima su izloženi kako
rukovaoci mašina, tako i ostali radnici koji se nalaze u blizini), kao
i fizički napor. Potrebno je izvršiti pravilan izbor materijala (asfalta),
koji će se koristiti, a koji je najmanje štetan za zdravlje radnika.
O tome treba voditi računa mnogo pre otpočinjanja neposrednih
radova. Rizik se smanjuje i kada se u startu predvidi korišćenje
odgovarajućih dizalica, umesto ručnog rada itd. Specifični rizici se
sreću pri tunelo gradnji, mostogradnji, pri restauraciji istorijskih
spomenika itd. Uvodjenje nove tehnologije u građevinarstvu je
smanjilo fizičke napore radnika ali su i dalje prisutni buka, vibracije,
prašina, ugljen-monoksid, bitumen i druge štetnosti. Uvećani
su psihički napori, posebno rukovalaca građevinskim mašinama
i kranovima. Od velikog su značaja za bezbednost i zdravlje radnika
u građevinskoj delatnosti i uticaj klimatskih uslova ( rad pri
visokim ili niskim temperaturama), smenski i produženi rad, rad
na terenu itd. Jedna od karakteristika rada u građevinarstvu je
grupni-timski rad, što sa aspekta bezbednosti zahteva dobru
komunikaciju i određenje psihofiziološke sposobnosti radnika.
Zbog mnogih specifičnosti, svaki projekat u građevinarstvu je
poseban, te se i bezbednost i zdravlje na radu mora tako posmatrati.
Potrebno je početi od dizajna projekta i sagledati eventualne
opasnosti i u startu ih prevenirati. Zato i jeste zakonska obaveza
projektanta da u tehničku dokumentaciju ugradi poglavlja
koja se odnose na mere bezbednosti na radu i tehničke uslove
izvođenja radova.
Građevinska sezona više nije ograničena samo na leto, već radovi
traju čitave godine, materijali i mašine su sve napredniji, a uslovi
rada u jesenjem i zimskom periodu su vrlo zahtevni. Često građevinska
operativa obavlja poslove van naše zemlje, u klimatskim
uslovima koji se znatno razlikuju od naših, bilo da se radi o delovanju
niskih ili visokih temperatura, što iziskuje vreme adaptacije
organizma radnika na te uslove. U izvesnim slučajevima dolazi i
do promena vremenskih zona, te je dodatno potrebna adaptacija
i na to. Ovo je od značaja, zbog toga što sposobnost ili nesposobnost
organizma da se prilagodi spoljašnjim faktorima sredine se
neposredno održava na životne i radne aktivnosti čoveka.
Stoga je potrebno podizanje svesnosti radnicima na gradilištima,
kao i njihovim poslodavcima, o okolnostima koje mogu dovesti
do ugrožavanja njihovog zdravlja i života na radu, kao i o merama
pomoću kojih mogu da ih umanje i spreče (odgovarajuća edukacija).
Najčešći uzroci povreda u građevinarstvu kod nas su: nedosledna
primena mera bezbednosti i zdravlja na radu od strane
poslodavca, neadekvatna obuka zaposlenih za bezbedan i zdrav
rad, nekorišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu, neispravna
oprema za rad i drugo.
Veliki broj međunarodnih i nacionalnih propisa reguliše ovu
oblast. Navodimo neke od njih, kao što su:
• Direktive 89/391 EEZ u pogledu prava, obaveza i odgovornosti
pojedinih subjekata;
• Direktiva 92/57 EEC o poštovanju minimuma zahteva za bezbedan
i zdrav rad na privremenim ili pokretnim gradilištima;
• Konvencija 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu;
• Preporuka 175 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu.
Nacionalni propisi koji regulišu oblast zaštite na radu u građevinarstvu
su:
• Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, (Sl. gl. RS br. 101/05);
• Zakon o zdravstvenom i penzijskom osiguranju, (regulišu prava
radnika za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti,
odnosno obezbeđuju socijalnu sigurnost za vreme nesposobnosti
za rad zbog nastupanja ovih slučajeva);
• Zakona o planiranju i izgradnji.
Osim zakona, prisutan je i čitav niz podzakonskih propisa, od
kojih su najznačajniji:
• Pravilnik o ZNR pri izvođenju građevinskih radova;
• Pravilnik o sadržaju elaborata o uređenju gradilišta;
• Pravilnik o merama i normativima ZNR i ličnoj zaštitnoj opremi;
• Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja radne sredine, opasnih
materija, oruđa za rad, instalacija i sredstava i opreme
lične zaštite;
• Pravilnik o vođenju evidencije i ZNR;
• Pravilnik o postupku i uslovima za vršenje prethodnih i periodičnih
lekarskih pregleda;
• Pravilnik o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i o
organizovanju službe spasavanja u slučaju nezgode na radu;
• Pravilnik o opštim merama ZNR od opasnog dejstva električne
struje u objektima za rad, radnim prostorima i na gradilištu;
• Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim i
pokretnim gradilištima, itd.
Ali osnovni akt za radnu organizaciju je Akt o proceni rizika na
radnim mestima i u radnoj okolini. Osnovna uloga ovog akta
je da pravovremeno identifikuje prisutne i potencijalne rizike i
izradi plan i program u cilju eliminacije ili smanjenja istih. Dosadašnja
iskustva su pokazala da najveći broj propusta nastaje u
pojedinim fazama izgradnje objekata: istraživanju, razvoju, projektovanju,
gradnji, kao i u fazi korišćenja i održavanja, pri čemu
su posebno značajne tehničko- tehnološka i ekonomska uloga u
fazi projektovanja.
Pitanje bezbednosti je odgovornost građevinskih preduzimača,
kompanija i radnika koji sprovode određene radove, zato je
potrebno širenje svesnosti da bezbedan rad donosi koristi ne
samo radnicima, već i poslodavcima.
Industrija 37 / april 2012. 37