Most zemun – Borča - Industrija

eflektor plus plus
Poslovne vesti
Nastavak i
završetak gradnje
sistema “Selova”
Predstavnici kompanije “China Water and Energy” (CWE) izrazili su
interesovanje da kao partneri Vlade Srbije pomognu završetak vodoprivrednog
sistema “Selova”, kod Kuršumlije.
Državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog
planiranja Srbije, Vladimir Jovanović, kazao je na konferenciji za
novinare u Prokuplju, da su Kinezi zainteresovani da zajedno sa Vladom
investiraju u branu “Selova”.
Jovanović je zajedno sa delegacijom kineske kompanije “China Water
and Energy” razgovarao sa načelnikom Topličkog okruga Srđanom
Jordačijevićem i predsednikom opštine Prokuplje Milanom Arsovićem,
o načinima na koji bi se taj strateški važan objekat, koji se sa
prekidima gradi gotovo tri decenije, završio u najskorije vreme.
Predstavnik firme “Alfa Energy”, koja je partner kineske državne
kompanije, Dejan Jelić, kazao je da su Kinezi zainteresovani za infrastrukturne
projekte, posebno kada su u pitanju vode i obnovljivi izvori
energije.
- Posebno smo zainteresovani za opštinske projekte i zajedničke projekte
i ulaganja u obnovljive izvore energije, kao što su vetroparkovi i
solarne elektrane i velike hidroelektrane - rekao je Jelić.
Gradnja brane i akumulacija “Selova” na reci Toplici, počela je 1986.
godine i trebalo je da obezbedi snabdevanje pitkom vodom Kuršumlije,
Blaca, Prokuplja, Merošine i delova Niša. Zbog nedostatka para,
radovi na njenoj gradnji zaustavljeni su 1991. godine.
Vlada Srbije potpisala je sporazum sa četiri opštine Topličkog okruga i
opštinama Niš i Merošina, o pronalaženju novca za završetak radova.
Do sada je u izgradnju brane Republika Srbija uložila 40 miliona USD,
a za završetak cevovoda, fabrike vode i saobraćajnica potrebno je još
86,5 miliona EUR. Rečeno je i da je Evropska unija izrazila spremnost
da u ovaj objekat uloži 100 mil EUR.
U okviru vodosistema “Selova” planirana je i izgradnja dve hidroelektrane
snage 1,8 megavata i još osam mini hidroelektrana na pritokama
reke Toplice.
Da bi se nastavila gradnja, mora da se reši imovinski status nad 300
hektara zemljišta u privatnom vlasništvu i raseli 20 porodica, za šta će
biti potrebno oko milijardu dinara.
Ozbiljne uštede
privrede Srbije
Ukoliko bi usvojili još sedamdeset preporuka za pojednostavljivanje
uslova poslovanja, privreda Srbije bi uštedela oko 40 mil EUR.
Direktorka Kancelarije za regulatornu reformu, Mirjana Prokopijević,
podseća da je Jedinica za sveobuvhatnu reformu propisa (iz koje je
nastala Kancelarija za regulatornu reformu), pripremila 340 preporuka,
od kojih je Vlada usvojila 304 i uputila nadležnim telima da ih
sprovedu u praksi.
“Međutim, do sada je sprovedeno samo 196 preporuka, koje nose oko
dve trećine ukupnih mogućih ušteda”, navela je ona.
Prema njenim rečima, pored pojedinačnih preporuka, Vlada je usvojila
i sistemske preporuke, od kojih je najvažnija potreba za reformom
inspekcije.
- To je kompleksan posao, koji se ne može obaviti u kratkom roku, ali
je važno da je Vlada prepoznala značaj te preporuke, mada sa zakašnjenjem
- navela je ona.
Prokopijević je podsetila je da je Vlada krajem prošle godine osnovala
radnu grupu za pripremu plana za reformu inspekcija, ali je podsetila
i da je rok za izradu nacrta istekao 31. marta.
- Mislimo da je reč samo o kratkom zastoju i da će vrlo brzo to vladino
telo, razmatrati nacrt programa reforme inspekcija i upututi ga na javnu
raspravu, nakon čega bi trebalo da bude usvojen i na sednici Vlade
početkom jeseni - precizirala je Prokopijević.
Ona je ukazala da su preduzeća prepoznala veliki broj problema u
primeni zakona koji se odnose na ovlašćenja inspekcije, a najčešće
su - neefikasnost rada inspekcijskih organa, neujednačenost kvaliteta
u radu, neujednačeni kriterijumi, izostanak dobre koordinacije...
Sve to utiče na velike troškove privrede, koji bi bili znatno manji kada
bi se podigao rad inspekcijskih organa, dodala je Prokopijević.
Kancelarija za regulatornu reformu je stalno stručno telo Vlade Srbije,
koje je nastalo juna prošle godine i predstavlja neku vrstu kontinuiteta
sa Jedinicom za sveobuhvatnu reformu propisa. Kancelarija je nadležna
da obavlja analizu efekata propisa i stara se o njihovom kvalitetu,
pripremanjem mišljenja o svim zakonima koje donosi Vlada.
Necarinske barijere zbog neusklađenosti sa standardima EU i pribavljanje
sertifikata, problemi su prilikom izvoza iz Srbije u EU.
Potpredsednica PKS Vidosava Džagić ukazala je na nedovoljnu harmonizaciju
sa tehničkim propisima EU, odnosno potrebu da se izgradi
“infrasturktura kvaliteta”.
Što se tiče tržišta EU, Srbiji jeste omogućeno da izvozi bez carina, ali
tu postoji set necarinskih barijera, koje direktno proističu iz tehničkog
zakonodavstva. Još nije doneta Direktiva o građevinskim materijalima.
Džagić je kao problem navela i troškove u pribavljanju sertifikata,
naglasivši da srpski izvoznici moraju da se snalaze i traže akreditovane
laboratorije.
Džagić je ocenila da bi status kandidata mogao da bude “stabilizirajuća
komponenta”, odnosno da bi mogao da nadomesti neka negativna
kretanja, poput zamrzavanja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim
fondom.
Pomoćnik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije,
Vladimir Međak rekao je da Srbija u drugoj polovini ove godine planira
da donese novi nacionalni plan evro-integracije.
Taj plan će, prema njegovim rečima, sadržati korake koje treba da
pripreme Srbiju za pregovore o članstvu, koji se pre svega odnose na
usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom.
Međak je rekao da je u ukupnoj trgovinskoj razmeni Srbije prošle
godine udeo trgovine sa EU bio 56%, sa zemljama CEFTA 17 odsto i
sa Rusijom 10%, kao i da je, s obzirom da sve članice CEFTA pretenduju
na članstvo u EU, 73 odsto trgovine otpada na sadašnje i buduće
članice EU.
Prema njegovim rečima, izvoz Srbije u 2011. iznosio je 8,4 milijardi
evra, a uvoz 14 milijardi evra, trgovinski deficit je bio šest milijardi, a
pokrivenost uvoza izvozom 58 odsto. On je dodao da je pokrivenost
uvoza izvozom u trgovini sa EU 60,5 odsto.
Međak je rekao da je smanjenje prihoda od carina efekat svakog sporazuma
o slobodnoj trogini, pa tako i sa Rusijom, zemljama CEFTA i
sa EU.
On je naveo da je, ako se gleda potencijalni gubitak Srbije i EU zbog
nenaplaćivanja carine zbog liberalizacije, jedan prema tri, odnosno
da bi Srbija imala gubitak od 438 miliona evra, dok bi izvoznici u EU
morali da plate 1,5 milijardi evra carine.
20
Industrija 37 / april 2012.