U fokusu 03.indd - Industrija

eflektor
...i svet
Ru si ja za vr ša va pri va ti za ci ju
tek po sle 2009. go di ne
Pro ces pri va ti za ci je u Ru si ji bi će za vršen
do 2009, od no sno 2011. go di ne,
a ne do 2007, ka ko je bi lo pla ni ra no, jer
mno ga pred u ze ća, uklju če na u plan priva
ti za ci je, ni su pro da ta. Ru ska vla da ove
go di ne na me ra va da ostva ri pri va ti za ci o ni
pri hod od 31 mi li jar de ru ba lja (1 do lar =
28 ru ba lja), ma da je la ne ostva re no sa mo
79,8% pla ni ra ne su me, zbog potcenjene
vred no sti pred u ze ća. Me đu oče ki va nim
po nu da ma za pro da ju bi će 25% avi o kom pani
je "Si bir" 46,4% avi o kom pa ni je "Sa ma ra",
100 od sto avi o kom pa ni je SG-Trans, 13,19
od sto ak ci ja UAZ, 75% Tran skre dit ban ke,
4,36% "Uralsvjzin form" i niz dru gih. in
Bu gar ska u pre go vo ri ma s Če škom
i Ru si jom oko nu kle ar ke
Bu gar ska je ot po če la raz go vo re sa
če škom kom pa ni jom "Ško da eli jans",
a sle de sa stan ci s ru skom fir mom "Atom strojek
sport", ko je su se po nu di le da uče stvu ju
u iz grad nji dru ge nu kle ar ne elek tra ne.
Po nu de obe kom pa ni je uklju ču ju mo guć nosti
da se dig ne pot pu no no va elek tra na sa
dva re ak to ra ja či ne od 1.000 MW, ili da se
nu kle ar ka sklo pi po ra ni jem pla nu, uz ko rišće
nje opre me ko ja je ra ni je uskla di šte na
na me stu iz grad nje u lu ci Be len na Du na vu
oko 250 km se ve ro i stoč no od So fi je.
Bu gar ska vla da je u ovaj pro je kat ulo ži la
vi še od 830 mi li o na evra, ali ga je za mr zla
1990. go di ne na kon što su eko lo zi upo zori
li da bi mo gao da pred sta vlja opa snost.
Plan je ob no vljen pro šle go di ne kao na dokna
da za za tva ra nje dve za sta re le je di ni ce
u je di noj bu gar skoj nu kle ar noj elek tra ni
"Ko zlo duj", ko je su is klju če ne po zah te vu iz
spo ra zu ma o ula sku u Evrop sku uni ju.
Cen tra la "Ko zlo duj", ko ja Bu gar skoj obezbe
đu je oko 40% elek trič ne ener gi je, ne davno
je opet do spe la u ži žu in te re so va nja, jer
je je dan eks pert op tu žio vla du da na vod no
za ta ška va ozbi ljan in ci dent ko ji se do go dio
1. mar ta ove go di ne. in
Mo skva i Va šing ton po no vo u su ko bu
zbog naf te i ga sa?
Iza ne skri ve nog ši re nja uti ca ja Ameri
ke na Is tok (pri jem no vih čla ni ca
u NA TO iz is toč ne Evro pe
i otva ra nje voj nih ba za u
Kir gi zi ji i Uz be ki sta nu) kri je
se že lja za do mi na ci jom
nad re gi o nom bo ga tim iz vori
ma ener gi je, ob ja vio je
ne dav no ovu ana li zu od nosa
Roj ters.
Ru si ja je da nas naj veći
svet ski pro iz vo đač ga sa
i, po sle Sa u dij ske Ara bi je,
dru gi svet ski iz vo znik nafte.
Upra vo ove si ro vi ne su
neo p hod ne ne pre su šnim zah te vi ma američ
ke eko no mi je, ali ru ski iz vo ri se na la ze
u vla sni štvu dr žav nih kom pa ni ja. Oda tle
i op tu žbe dru gog čo ve ka Be le ku će Di ka
Čej ni ja da Kremlj ko ri sti ener gi ju za ucenji
va nje su se da.
U fran cu skom dnev ni ku "Fi ga ro" autorskim
tek stom ogla sio se i Do nald Ramsfeld,
mi ni star od bra ne SAD, iz ra ziv ši
za bri nu tost zbog to ga što Ru si ja ko ri sti
ener gi ju kao po li tič ko oruž je i zbog to ga
što Ki na ne ob ja vlju je ko li ko za i sta tro ši
na voj sku:
"Ru si ja je ze mlja sa ogrom nim pri rodnim
re sur si ma i ona je naš part ner po
pi ta nju bez bed no sti. Ali u od re đe nim
pi ta nji ma Ru si ja ne sa ra đu je do volj no i
ko ri sti ener gi ju kao po li tič ko oruž je", tvr di
Ram sfeld.
Na dru goj stra ni, po sle ras pa da SSSR-a
Ru si ji su bi li po treb ni mir, sta bil no okru ženje
i no ve in ve sti ci je ka ko
bi učvr sti la i raz vi la svo ju
de mo kra ti ju. Pred sed nik
Pu tin je us peo da ostva ri
svoj stra te ški cilj - da obezbe
di uslo ve za eko nom ski
rast sma nji va njem tro ško va
na o ru ža nja. U Kre mlju su
shva ti li da je za po li tič ki uticaj
u 21. ve ku pre sud ni ji
eko nom ski rast ne go ve ći
broj ra ke ta. Da nas, ka da je
pr vi cilj ostva ren, Pu tin je u
ne dav nom obra ća nju na ci ji na ja vio značaj
no po ve ća nje iz dva ja nja iz bu dže ta za
ar mi ju i kri ti ko vao spolj nu po li ti ku SAD.
Za ni mlji vo je da se, po sle Pu ti no vog
go vo ra, zva nič ni Va šing ton još ni je oglasio.
Ono što će za bu du ći raz voj Ru si je bi ti
pre sud no je ste pri stup Svet skoj tr go vinskoj
or ga ni za ci ji, a pr vi test je sa mit G8,
ko ji se or ga ni zu je u Sankt Pe ter bur gu u
ju lu. Na ovom sa mi tu Pu tin će sa Bu šom
ima ti pri li ku da iz gla di po lju lja ne od no se
dve su per si le. "Vo de će svet ske in du strijski
raz vi je ne ze mlje mo ra ju da pri hva te
či nje ni cu da je Ru si ja po sve će na de mokra
ti ji i oba ve za ma i da za ko pa ju du go ve
ih hlad nog ra ta", re kao je ovim po vo dom
Vik tor Kri sten ko, ru ski mi ni star ener ge tike.
Ne ki ana li ti ča ri upo zo ra va ju da SAD
se bi mo gu da pri u šte kri ti ko va nje Ru si je
upra vo zbog svog tr ži šta, ko je mo že da
ap sor bu je mi li jar de do la ra u ener ge ti ci.
"Tr ži šte Se ver ne Ame ri ke je ključ za razvoj
ru skih kom pa ni ja i u tom smi slu re zerve
ga sa od 3,7 tri li o na kub nih me ta ra u
Ba ren co vom mo ru mo ra ju da se eks p loati
šu. Zbog to ga po sled nji su ko bi na re la ci ji
Va šing ton - Mo skva pred sta vlja ju sa mo
ma li za stoj ka bu du ćoj sa rad nji", tvr di
Frenk Ha ris iz kom pa ni je "Vud Me ken zi". in
Pre tač no 60 go di na, u pro le će 1946.
go di ne, si šao je sa pro iz vod ne tra ke
fa bri ke u Br nu pr vi če ški trak tor "Ze tor",
ali je po sle du žeg pe ri o da le gen dar nog
uspe ha, kra jem de ve de se tih go di ne fa brici
za pre tio ban krot i 1999. je pro iz vod nja
pre ki nu ta na go di nu da na.
Po do la sku no vog in ve sti to ra - slo vač ke
Gru pe HTC Hol ding, pred u ze će "Ze tor"
sve de no je na tre ći nu pr vo bit ne ve li či ne,
a u upra vu su do šli mla di me na dže ri iz slo-
Ob no vlje ni trak to ri "Ze tor" sla ve še zde se ti ro đen dan
vač ke fi li ja le fir me "So ni" ko ji ma je po šlo za
ru kom da za du že nu fa bri ku iz vu ku iz "cr venog"
i do ve du do pro fi ta.
Iz fa bri ke u Br nu sa da
iz la zi 6.000 trak to ra go dišnje,
pla ni ra se da lja ekspan
zi ja na tr ži šta za padne
Evro pe i SAD.
U vre me naj ve ćeg za maha
u "Ze to ru" se pro iz vo dilo
oko 30.000 trak to ra, od če ga se iz vo zi lo
80%. Ve ći na je išla u za pad nu Evro pu, a
spa da li su čak i u "haj-tek" oblast, bu du ći
da su pr vi ima li si gur no snu
ka bi nu.
O to me ko li ko je fir ma
"Ze tor" ne kad bi la slav na svedo
či i to što u Fin skoj po sto ji
ka fa na ko ja no si nje no ime, a
u ne kim ze mlja ma na Bli skom
is to ku reč "Ze tor" je za me ni la
op štu ime ni cu "trak tor". in
IZ BOR: R.R.
industrija 3/2006 7