Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
arhitektura<br />
Ih! Otkad mi to...<br />
Kada god sa našim stručnjacima iz građevinske<br />
industrije pokušate da razgovarate<br />
o integrisanom projektovanju, u koje treba<br />
da budu uključeni inženjeri različitih<br />
profila, odgovoriće vam: ih, otkad smo mi<br />
tako radili! Nije sporno da je projektovanje<br />
u našim velikim firmama tokom druge<br />
polovine 20. veka podrazumevalo izradu<br />
sinhron-plana i izvestan stupanj saradnje<br />
između arhitekata, građevinaca, mašinaca,<br />
pejzažnih arhitekata, urbanista, saobraćajaca,<br />
itd. Sa druge strane, upravo ovo<br />
je možda najveći problem građevinarstva,<br />
i ne samo građevinarstva, kod nas.<br />
Naime, u bilo kojoj oblasti, od umetnosti,<br />
preko školstva ili zdravstvenog sektora, pa<br />
sve do one koja nas ovde najviše zanima –<br />
građevinarstva, svako ko oseti da su stvari,<br />
ovakve kakve jesu, jednostavno neodržive,<br />
svako ko se zapita zašto se ne radi nekako<br />
drugačije, zašto se ne naprave neke regulative,<br />
standardi, itd, i svako ko pokuša u tom<br />
smislu nešto da promeni, dobiće isti odgovor:<br />
uh, otkad mi to imamo!<br />
U državi Srbiji imamo praktično sve... Imamo<br />
zakone, imamo propise, imamo pravilnike,<br />
imamo standarde... i to od kad! Tako<br />
oni retki, upućeni, ne razumeju zašto oni<br />
brojniji, neupućeni, imaju želju da nešto<br />
menjaju. Stvar je prosta: neupućeni nailaze<br />
na prepreke i žele da ih pređu. Oni nikada<br />
ne bi razmišljali o preprekama i načinu<br />
njihovog prevazilaženja da stvari ovde funkcionišu.<br />
Pošto to očigledno nije slučaj, oni<br />
su dodatno frustrirani činjenicom da im na<br />
svaki njihov predlog upućeni objašnjavaju<br />
da u Srbiji postoje svi elementi sistema - i<br />
to od kad!<br />
Ovde nastaje veliki nesporazum u svim<br />
oblastima rada i poslovanja, u svim sferama<br />
života, pa tako i u građevinarstvu. Pomalo<br />
apsurdno, tu i leži najveći problem implementacije<br />
integrisanog projektovanja u<br />
srpsku građevinsku industriju – mi to već<br />
imamo...<br />
Integrisano u Srbiji<br />
U našim većim projektantskim firmama<br />
sede inženjeri različitih struka. Dele ih<br />
spratovi, a neretko i samo paravani. Leta<br />
2010. godine, iz jednog takvog biroa, izašao<br />
je projekat koji je predviđao vodovodne,<br />
ventilacione i elektro instalacije na istoj trasi.<br />
Prilikom izvođenja instalacionih radova<br />
tri ekipe, iz iste firme, sa odrađenim svojim<br />
proračunima, specifikacijama i pripremljenim<br />
materijalom, srele su se na gradilištu.<br />
Nijedna nije mogla da uradi svoj posao pre<br />
nego što je projekat izmenjen, u skladu sa<br />
propisima. Jedan od inženjera koji je došao<br />
sa ekipom da postavlja instalacije ovako je<br />
prokomentarisao celu situaciju:<br />
INTEGRISANO<br />
PROJEKTOVANJE<br />
Zapravo, postoji li nekakvo drugačije projektovanje osim integrisanog Nikada<br />
i nije mogla nastati zgrada koju izvođači ne mogu da naprave, koju materijali i<br />
konstruktivni sistemi ne mogu da održe na mestu, koju tlo ne može da podnese, i<br />
naravno – koju investitor ne može da plati... Projektovanje, bilo koje, jeste integrisani<br />
proces od kada postoji, i da smo drugačije (pravilnije) obrazovani, verovatno<br />
ne bi danas ni bilo potrebe o ovome da pričamo...<br />
piše: Mladen Bogićević<br />
– Sede iza pravana (arhitekti). Dovoljno je<br />
bilo samo da provire i da pitaju. Lakše mi<br />
je da sednem sa njima i odradim projekat<br />
instalacija nego da dobijem projekat po kom<br />
uradim sve, i onda moram da radim novi.<br />
Elem, naši inženjerski autoriteti znaju da<br />
ovako ne može da se radi, znaju kako bi trebalo<br />
(i sami su tako radili), ali, kada treba da<br />
se priča o tome šta bi valjalo da učinimo da se<br />
ovakve stvari više ne dešavaju, oni će opet reći<br />
kako propisi postoje, i to što neki izuzeci odstupaju<br />
od dobrih tekovina naše građevinske<br />
prakse – to nije pokazatelj da ceo sistem ne<br />
radi. Ostaviću po strani polemike o tome da<br />
li naš sistem radi ili ne radi, i poslužiću se kafansko-slavskom<br />
doskočicom: a šta biste mislili<br />
o hirurzima koji tu i tamo imaju nekog<br />
kolegu ili ekipu u nekoj od operacionih sala<br />
koji vraćaju pacijente na dopravke Dakle,<br />
bez obzira šta mislili oni koji su imali prilike<br />
nekada da učestvuju u procesu integrisanog<br />
projektovanja, ono u Srbiji postoji samo kao<br />
izuzetak (nekoliko svetlih primera).<br />
Danas zgrade u Republici Srbiji nastaju<br />
tako što arhitekta isprojektuje zgradu na<br />
parceli koja je definisana urbanističkim<br />
planom, zatim dolaze građevinci, pa na<br />
kraju mašinski, elektro i drugi inženjeri<br />
(pejzažne arhitekte odavno se tu ne pojavljuju).<br />
Ovo jeste realnost i to znaju svi:<br />
i arhitekte, i mašinci, i elektrotehničari,<br />
i svi do samih investitora. Integrisano<br />
projektovanje u srpskom građevinarstvu<br />
– ne postoji.<br />
Zašto integrisano<br />
Počnimo od svakodnevnih stvari koje se<br />
odvijaju na našim gradilištima: sudaranje<br />
građevinskih ekipa, čekanje na prethodne,<br />
čekanje onih koji dolaze za vreme ili posle<br />
nekog dela posla, naknadne izmene projekta,<br />
izmene na licu mesta, raskorak između<br />
projekta i konačnog stanja na terenu, i tako<br />
redom sve do probijanja vodovodnih cevi<br />
prilikom kačenja držača za ručicu tuša.<br />
Kako integrisano projektovanje može da<br />
učini da se ovakve stvari više ne događaju,<br />
osim u retkim izvanrednim okolnostima (na<br />
primer, arheološko otkriće prilikom kopanja<br />
temelja na već ispitanom tlu)<br />
Pre svega: projekat koji je nastao združenim<br />
snagama svih relevantnih aktera gradnje daleko<br />
je pouzdaniji i, ne manje važno – imao<br />
bi daleko veći integritet i autoritet na gradilištu.<br />
Kako Kada postoji kultura prepravljanja,<br />
dopravljanja, docrtavanja, ubacivanja još<br />
jednog sprata, itd, tada je svima apsolutno<br />
jasno da je glavni izvođački projekat za realizaciju<br />
jednog objekta u neku ruku ipak<br />
skica, formalnost, pomoć prijatelja. Sa druge<br />
strane, ispravke uobičajenog ovdašnjeg<br />
glavnog projekta često su neophodne kako<br />
bi zgrada uopšte mogla da se napravi.<br />
Zato integrisanim procesom projektovanja<br />
glavni izvođački projekat zaista postaje alfa<br />
i omega za sve. Njegov autoritet postaje veći<br />
kada se zna da iza njega stoji zajednički<br />
(a ne nastavljani) rad više inženjera. Tako<br />
palirski plan u praksi postaje dokument koji<br />
itekako može da se brani pred svima drugima<br />
i insistiranje na njemu tokom gradnje<br />
(pred izvođačima, radnicima i investitorom)<br />
imaće ozbiljniju zaleđinu. Zašto je to važno<br />
Zato što izrada projekta kroz integrisani postupak<br />
podrazumeva i kompletan proračun<br />
potrošnje vode i energije – bilo koja izmena<br />
promenila bi i ceo proračun potrošnje i onaj<br />
ko je napravio, odobrio ili izveo tu izmenu<br />
direktno utiče na karakteristike celog objekta.<br />
Za razliku u potrošnji neko će odgovarati<br />
investitoru kome su na početku predstavljene<br />
brojke manje za 5, 10 ili 30 odsto.<br />
U redu, možemo reći: pa i sada je obaveza<br />
da se gradi po palircu blablabla... Ali ovo nas<br />
neće nikuda odvesti, još gore - ostaćemo<br />
ovde gde smo. Uostalom, koliko je građevinaca<br />
tokom cele svoje karijere uvek gradilo<br />
isključivo po projektu, ni za dlaku ne<br />
odstupajući od onoga što je tamo ucrtano<br />
Integrisani projekat u skeču<br />
Zamislite da arhitekta, sa prvom skicom<br />
na A4 formatu, sedne za sto sa mašinskim<br />
i elektro inženjerom, i sa inženjerom iz<br />
oblasti vodovodnih i kanalizacionih instalacija.<br />
Naravno, tu je i investitor. Arhitekta<br />
već zna šta ovaj otprilike želi, osnovni koncept<br />
je postavljen, i sada, u trenutku dok još<br />
uvek ni sam arhitekta nije sasvim siguran<br />
kako tačno želi da izgleda njegov objekat,<br />
16 www.build.rs
Change language